Збручки стуб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Збручки стуб

Збручки стуб или Световид из Збруча (пољ. Światowid ze Zbrucza; укр. Збручанський ідол) је најпознатији словенски многобожачки кумир датиран у IX век. Пронађен је 1848. године у реци Збручу (тадашњој Галицији, данашњој Украјини), а данас се налази у археолошком музеју у Кракову. Сам кумир има четири стране, због чега се најчешће идентификује са Световидом, од којих је свака подељена на три нивоа због чега постоје различита тумачења како тога кога је кумир заправо представљао, тако и тога шта је представљао.

Откриће Збручког стуба[уреди]

Збручки стуб је у августу 1848. године нашао инжењер Корвин у реци Збручу, недалеко од брда Миодобор на коме се налазе рушевине непознатог порекла. Он је јахао поред реке и спазио је у њој нешто што је личило на капу, тако да је брзо скочио у воду мислећи да је у питању неки дављеник. Међутим, када је допливао до ње, видео је да је од камена и да је у питању повећи кип. Потом је уз помоћ већег броја волова извукао кип на обалу. Стуб је после тога Корвинов домаћин и локални властелин Зборовски предао грофу Потоцком који га на основу четири главе проглашава за Световида и 1850. године предаје ученом друштву из Кракова.

Изглед Збручког стуба[уреди]

Збручки стуб је урађен од кречњака, квадратне је основе и висок је 2,67m. Рељефи на њему су подељени у три различите зоне:

  • највишу од 1,67m, на којој се налазе приказане четири људске фигуре и то: три мушке и једна женска, тј. три у ходу и једна на коњу);
  • средњу од 0,4m, на којој се налазе четири људске фигуре и то: две мушке и две женске које се држе за руке и формирају својеврсно коло;
  • најнижу од 0,67m, на којој се налази једна клечећа фигура и два лика, док је четврта страна празна.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]