Пабло Неруда

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пабло Неруда
рођен:	12. јул 1904. Перал (Чиле)
преминуо:	23. септембар 1973. Сантјаго де Чиле (Чиле)

Пабло Неруда (12. јул 1904. - 23. септембар 1973), чилеански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност. Свој литерарни псеудоним Неруда који је касније прихватио као лично име одводио је од имена чешког песника и писца Јан Неруде.

Рођен је 12. јула 1904. године у граду Перал у Чилеу kao Рикардо Нефтали Рејес (Ricardo Neftali Reyes). Почео је да пише веома рано. У 19-тој години (1923). објављује своју прву књигу поезије „Crepusculario“, а већ у 20-тој и другу под називом „Двадесет поема о љубави и једна песма без наде“.

Студирао је француски језик и педагогију. Шпански грађански рат и смрт свога пријатеља Федерика Гарсије Лорке на њега оставља неизбрисив траг. Прикључује се револуционарном покрету и тада пише песме са револуционарно-социјалном тематиком.

1927. - 1935. ради при Чилеанском конзулату. Од 1939. до 1940. године је конзул у Паризу, а након тога у Мексику до 1943. године. Враћа се у родни Чиле 1945. године и постаје сенатор. Због неслагања са тадашњим председником Чилеа бива прогоњен. Успева да побегне у Европу, где је боравио у разним земљама. У Чиле се враћа 1952. године где живи до своје смрти 23. септембра 1973.

Објавио је још десетак књига поезије. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971.

Овај незавршени чланак Пабло Неруда је везан за песнике. Користећи правила Википедије, проширите га.