Пређи на садржај

Бершева — разлика између измена

Координате: 31° 15′ 04″ С; 34° 47′ 16″ И / 31.251161° С; 34.787792° И / 31.251161; 34.787792
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
{{Град у Израелу
{{Град у Израелу
| ијек = да
| ијек = да
Ред 55: Ред 54:
Зибија, супруга краља Ахазија од Јудеје и мајка краља Џехое од Јудеје, била је из Биршебе.<ref name="kings">{{Bibleref2|2 Kings 12:1}}</ref>
Зибија, супруга краља Ахазија од Јудеје и мајка краља Џехое од Јудеје, била је из Биршебе.<ref name="kings">{{Bibleref2|2 Kings 12:1}}</ref>


== Историја ==

Град је уништаван и поново изграђиван много пута током вјекова. Стекла је важност током Византијске владавине (од 4 до 7 вијека), када је била кључна тачка за палестинску границу, одбрамбену линију против пустињских племена. У 7. вијеку, освојили су је Арапи, док је у 16. вијеку освојило Османско царство. Биршеба је остала важно мјесто са водом и мали трговински центар за племена номадских Бедуина у Нигеву, упркос турским напорима у планирању и развоју града. Године 1917, град су преузели Британци, отварајући пут ка освајању Палестине и Сирије. Након што су га заузеле израелске снаге 1948, Биршебу су брзо населили мигранти и развила се као административни, културни и индустријски центар Негева. Један је од највећих градова у Израелу, након [[Тел Авив]]а, [[Јерусалим]]а и [[Хаифа|Хаифе]].

=== Халколит ===

Људи су насељавали простор данашње Биршебе још од [[Енеолит|халколита]]. Живјели су у пећинама, користећи метални алат и одгајајући стоку.<ref>{{cite web|url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/vie/Beersheba.html |title=Beersheba |publisher=Jewishvirtuallibrary.org |date= 21. 10. 1948 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Проналаском ископина Тел Шеве, на [[Археолошко налазиште|археолошком налазишту]] источно од модерне Биршебе, указује на то да је области била насељавана још од [[4. миленијум п. н. е.|4. миленијума прије нове ере]].<ref>{{cite book|last=Z.|first=Herzog|title=Beer-sheba II: The Early Iron Age Settlement|publisher=Institute of Archaeology, Tel Aviv University and Ramot Publishing Co. Tel Aviv |year=1984}}</ref>

=== Гвоздено доба===

[[Датотека:Tel Be'er Sheva Overview 2007041.JPG|thumb|right|Археолошка локација Тел Шева.]]

За [[Тел Шева|Тел Шеву]], археолошко налазиште које садржи рушевине древног града, вјерује се да је Биршеба која се помиње у Библији и лежи неколико километара источно од модерног града. Град датира из раног [[Историја древног Израела и Јудеје|Израиљског периода]], око 10 вијека прије нове ере. Локација је вјероватно одабрана јер је богата водом; у подручју постоји неколико извора. Судећи према Хебрејској Библији, те изворе су ископали [[Аврам]] и [[Исак]], када су населили те просторе. Путеви су били повезани у мрежу, са одвојеним областима за административну, комерцијалну, војну и употребу за становање. Вјерује се да је то прво планирано насељено мјесто у региону. Такође је познат по свом разрађеном систему воде. У суштини, огромна [[Цистерна|цистијерна]] налази се у стијенама испод града.

=== Персијски период ===

Током персијске владавине, од 539 до 332. године прије нове ере, Биршеба је била јужно од аутономне провинције Јудеј Медина у оквиру персијско [[Ахеменидско царство|Ахеменидског царства]]. Током тог периода, град је реконструисан<ref name="ynetenc">{{cite encyclopedia|title=Be'er Sheva|encyclopedia=ynet encyclopedia|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> и изграђена је цитадела.<ref name="openau">{{cite book|title=מכורש עד אלכסנדר: תולדות ישראל בשלטון פרס|work=Open University of Israel|pages=196–198|first=Arial|last=Rapport|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Археолошки налази из периода између 359 и 338 године прије нове ере, укључују керамику и остракон.<ref name="openau"/>

=== Хеленски период ===

Током владавине [[Хасмонејци|Хасмонејаца]], град није имао битну улогу јер није споменут приликом освајања [[Едом]]а нити у описивању Хасмонејских ратова.<ref name="ynetenc"/>

=== Римски и византијски период===

Током владавине [[Римско царство|Римског царства]], град је био у региону Келесирија. Током римског и касније [[Византија|Византијског]] царства, град је служио као прва линија одбране од напада [[Набатејци|Набатејаца]]. Око 64—63 године п. н. е. [[Гнеј Помпеј Велики]] учинио је Биршебу најјужнијим градом Римске провинције [[Јудеја (провинција)|Јудеја]] и у наредним годинама град је био у појасу [[Лимес (граница)|границе]], што се приписује времену владавине [[Веспазијан]]а,<ref name="limes">{{cite book|title=The Origin of the Limes Palaestinae and the Major Phases in its Development|publisher=Studien zu den Militärgrenzen Roms|year=1967}}</ref> док је око 268 године град постао центар [[Епархија|епархије]].<ref name="limes"/>

Биршеба је описана у Мадаба мапама и од стране [[Јевсевије Кесаријски|Јевсевија Кесаријског]] као велико село са римским гарнизоном.<ref>{{cite book|title=The Scripture Gazetteer: A Geographical, Historical, and Statistical Account of the Empires, Kingdoms, Countries, Provinces, Cities, Towns, Villages, Mountains, Valleys, Seas, Lakes, Rivers, &c Mentioned in the Old and New Testaments: Their Ancient History, Natural Productions, and Present State: with an Essay on the Importance and Advantage of the Study of Sacred Geography|volume =1|year=1883|page=308|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Последњи становници Биршебе били су Византинци, који су напустили град током [[Муслиманско освајање Сирије и Египта|Муслиманског освајања Леванта]], када је град уништен.<ref name="salon">{{cite web |url= http://www.malon.co.il/article.aspx?id=9656 |title= הקדמה לתולדות באר שבע וסיפוריה |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Остао је напуштен до 19. вијека. Пронађена је керамика из византијског периода и из раног периода исламске владавине.<ref>{{cite journal |title= Salvage excavation In Ramot Nof, Be'er Sheva |jstor= 23457938|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

=== Османски период ===

[[Датотека:EarlyBeersheba2.jpg|thumb|left|Поглед на Биршебу са југа, 1902.]]

Модерни град изграђен је од стране Османског царства, да служи као административни центар за бенефите Бедуина на почетку 20. вијека и дато му је име Бир ал Саби ''Bir al-Sabi'' (извори седморице). До [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], био је углавном насељен муслиманским становништвом, са око 1.000 становника.<ref name="Reiter" /> Бен Давид и Кресел расправљали су око тога да ли је то што је Биршеба била традиционално тржиште за Бедуине, био камен темељац да постане пријестоница Негева током тог периода,<ref name="Kressel_Ben-David_1996">{{cite journal |title=The Bedouin Market: the axis around which Beer-Sheva developed in the British Mandatory Period |first1=Gideon M. |last1=Kressel |first2=Joseph |last2=Ben-David |year=1996 |url=http://cnp.nonuniv.ox.ac.uk/pdf/NP_journal_back_issues/the_bedouin_market_GM_Kressel_and_J_BenDavid.pdf |format=PDF |publisher=The Commission on Nomadic Peoples of the International Union of Anthropological and Ethnological Services (IUAES) |journal=Nomadic Peoples |number=39 |pages=3–28|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> {{rp|3}} док је антрополог за Бедуине Недева, Ареф Абу Рабија, који је био и министар просвјете у Влади Израела, описао Биршебу као први бедуински град.<ref name="Abu-Rabia">{{cite book |url= {{Google books |id=kEJKW1IaynwC |page=7 |plainurl=yes}} |first= Aref |last= Abu-Rabia |title= A Bedouin Century: Education and Development among the Negev Tribes in the 20th century |publisher=Berghahn Books |year= 2001 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref>{{rp|ix}}

У јуну 1899, Османска влада наредила је стварање подокруга — [[Кеза|кезе]], у округу Мутасарифик у Јерусалиму, са Биршебом као главним градом.<ref name=Avci>{{cite journal |author= Yasemin Avcı |title= The application of Tanzimat in the desert: The Bedouins and the creation of a new town in Southern Palestine (1860–1914) |journal= Middle Eastern Studies |year= 2009 |volume= 45 |issue= 6 |pages= 969–983 |doi= 10.1080/00263200903268728}}</ref> Спровођење овога повјерено је посебном бироу министарства унутрашњих послова.<ref name=Avci/> Постојало је више разлога због којих су се Османслије одлучиле на стварање посебног округа. Британска инкорпорација [[Синајско полуострво|Синаја]] у [[Египат]] довела је до потребе да Османско царство учврсти власт у јужној Палестини.<ref name=Avci/> Такође је постојала жеља да се охрабри седентација Бедуина, са предвиђеним порастом мира пореза.<ref name=Avci/> Први гувернер (''[[Кајмакам]]''), Исмаил Камал Беј, живио је у позајмљеном шатору од локалног шеика, док није изграђена кућа гувернера (''Сараја'').<ref name=AbuRabia>{{cite book |author= 'Aref Abu-Rabi'a |title= A Bedouin Century |publisher= Berghahn Books |year= 2001 |pages= 8–10}}</ref> Камала је замијенио Мухамед Карула Ефенди 1901. године, кога је већ 1903. године, замијенио Хамди Беј.<ref name=Avci/> Гувернер је 1908. године, постао промовисан за гувернера сусједног Јерусалимског округа (''мутасариф муавин''), чиме је аутоматски био изнад гувернера других подокруга.<ref name=Avci/>

[[Датотека:BersheebaWWI.jpg|thumb|right|Биршеба, 1917]]

Посјетилац је у Биршеби 1900. године затекао рушевине, два камена [[Каравансарај|кана]] и неколико шатора.<ref name=Robinson1901>{{cite journal |author= George L. Robinson |title= The Wells of Beersheba |journal= The Biblical World |volume= 17 |number= 4 |year= 1901 |pages= 247–255 |doi= 10.1086/472788|doi-access= free }}</ref> До 1901, ту су биле бараке са малим гарнизоном и остале грађевине.<ref>{{cite book|title=Palestine Exploration Fund, Quarterly Report for April 1901|page=100|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> [[Аустроугарска|Аустроугарско]] чешки оријенталиста,<ref>{{cite book|first=Ernest |last=Gellner|title=Anthropology and Politics: Revolutions in the Sacred Grove|publisher=Basil Blackwell|year=1995 |pages=212—228|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Алоиз Мусил, написао је 1902:
: „Бир ес Себа расте из дана у дан. Ове године, умјесто шатора, нашли смо величанствене куће, заједно са прелијепим улицама од Сараја до лежаја у долини. Прављење баште од стране Владе се исплаћује, све врсте дрвећа које су усађене ће сигурно успјети. Неколико грмова који су усађени прије двије године, поред парног млина, на крају улице у југоисточном дијелу, порасли су значајно. Живахна активност у изградњи такође узрокује живахну експлоатацију рушевина“.<ref name=Musil>{{cite book |author= Alois Musil |title= Arabia Petraea |volume= 2 |page= 66 |place= Wien |year= 1908 |url= https://archive.org/stream/arabiapetraea00musigoog#page/n81/mode/2up |accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

До 1907. године, ту је направљено велико село и војна пошта, са резиденцијом за кајмакама и великом џамијом.<ref name=Robinson1908>{{cite journal |author= George L. Robinson |title= Beersheba Revisited |journal= The Biblical World |volume= 31 |number= 5 |year= 1908 |pages= 322+327–335 |doi= 10.1086/474045|doi-access= free }}</ref> Број становништва се прво повећао са 300 на 800 између 1902 и 1911, а до 1914. године, ту је било 1.000 становника, који су живјели у 200 кућа.<ref name=Avci/>

План за град у облику [[Хиподамовска схема|хиподамовске схеме]] израдили су њемачки и швајцарски архитекти и двојица других.<ref>{{cite book |title= Settlement of the Negev, 1900–1960 |chapter= Basis of Beersheba City Planning |author= Gerdos, Yehuda |editor= Na'or, Mordechai |publisher= Yad Yitzhak Ben-Zvi |location=[[Jerusalem]], [[Israel]] |year= 1985 |pages= 167–177 |language= хебрејски}}</ref> Друга двојица су вјероватно палестински Арапи, Саид Ефенди ал Нашашиби и његов асистент, Рагеб Ефенди ал Нашашиби. Ипак, Бигер у својој књизи ''Османско планирање градова у Палестини крајем 19. и почетком 20. вијека'', каже да су у питању двојица Турака који су се образовали у [[Њемачка|Њемачкој]].<ref>{{cite book|first=Gideon|last=Rageb|title=Ottoman Town Planning in Late 19th and early 20th Century Palestine|publisher= 3rd International Geography Symposium|year=2013|pages=23–32}}</ref> Облици шеме могу се видјети и данас у старом граду Биршеба. Већина становништва у то вријеме били су Арапи из [[Хеброн]]а и појаса Газе, док су и [[Јевреји]] почели да се настањују у граду. Већина Бедуина је напустила номадски начин живота и саградила куће у Биршеби.<ref name="ariel">{{cite encyclopedia |author= Vilnai, Ze'ev |title= Be'er Sheva |encyclopedia= Ariel Encyclopedia |volume= 1|pages= 473–515 |publisher= Sifriyat HaSadeh |location= Tel Aviv, Israel |year= 1969 |language= хебрејски}}</ref>

=== Први свјетски рат и Британска управа ===

[[Датотека:Turkishrailstation.jpg|thumb|left|Жељезничка станица у Биршеби, коју су изградиле Османлије.]]

Током [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], Османлије су изградиле жељезничку пругу од пруге Хејаз до Биршебе, која је отворена 30. октобра 1915. године.<ref name="cotterell-ch3">{{cite book|title=The Railways of Palestine and Israel|author=Cotterell, Paul|publisher=Tourret Publishing|location=Abingdon, UK|isbn=978-0-905878-04-1|year=1986|chapter=Chapter 3|pages=14–31}}</ref> Прослави су присуствовали командант османске војске [[Ахмед Џемал-паша]] и други званичници. Линија је била активна док Британска војска није истиснула Османлије 1917, пред крај рата.

Биршеба је играла важну улогу у [[Синајска и палестинска кампања|Синајској и палестинској кампањи]] у току Првог свјетског рата. Битка на Биршеби је била дио Британске офанзиве у развијању Турских снага од [[Газа|Газе]] до Биршебе. На дан 31. октобра 1917. године, три мјесеца након што су преузели [[Рафа|Рафу]], британске снаге генерала Аленбија су сломиле отпор турских снага између Газе и Биршебе.<ref>{{cite book|title=An Empire in the Holy Land: Historical Geography of the British Administration in Palestine, 1917–1929|first=Gideon|last=Biger|publisher=St. Martin's Press, New York, Magnes Press, Jerusalem|year=1994|page=23–24|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Око 500 војника Аустралијског 4 и 12 пука Свјетлећих коња, 4 Аустралијске бригаде, које је предводио генерал Вилијам Грант, само са коњима и бајонетима, напали су турске ровове, освојили их и заробили у бици познатој као Битка на Биршеби, која је такође позната и као последњи успјешни напад коњицом у историји британске војске.<ref>{{cite web|title=Senate Debates: 60th Anniversary of the State of Israel|url=http://www.openaustralia.org.au/senate/?id=2008-03-18.279.12|date= 18. 3. 2008|accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite news|last=Medlicott|first=Jeanne|title=Beersheba Lighthorse Anzac diorama unveiled in Narooma|url=http://www.naroomanewsonline.com.au/story/3025991/beersheba-lighthorse-diorama-unveiled-in-narooma/|work=Narooma News|date= 21. 4. 2015|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> На ивици старог града смјештено је гробље страдалим војницима земаља Комонвелта, [[Аустралија|Аустралије]], [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. Такође, у граду се налази и меморијални парк посвјећен страдалим војницима.

[[Датотека:Beersheba from the air.jpg|thumb|right|Поглед на Биршебу из ваздуха 1948.]]

Током [[Британски мандат над Палестином|Британског мандата над Палестином]], Биршеба је била већи административни центар. Британци су изградили жељезничку пругу од Рафе до Биршебе у октобру 1917, која је отворена за јавност у мају 1918. године, служећи становницима Негева и становништву јужно од Маунт Хеброна.{{sfn|Biger|1994|page=119}} Године 1928, када су почеле да расту тензије између Јевреја и Арапа око контроле над Палестином, нереди су ескалирали и након једног сукоба, у којем је погинуло 133 Јевреја, а рањено њих 339, многи Јевреји су напустили Биршебу, мада су се неки повремено враћали. Након напада Арапа на аутобус пун Јевреја 1936. године, сукоби су прерасли у [[Арапска побуна у Палестини 1936—39|Арапску побуну]], која је трајала од 1936 до 1939. године, након чега су и преостали Јевреји напустили град.<ref>{{cite news|last1=Kark|first1=Ruth|last2=Frantzman|first2=Seth J.|title=The Negev: Land, Settlement, the Bedouin and Ottoman and British Policy 1871–1948|work=British Journal of Middle Eastern Studies|date=4. 2012|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

На попису становништва 1922, у Биршеби је живјело укупно 2,356 становника, од чега њих 2,012 муслимана, 235 хришћана, 98 јевреја и 11 [[Друзи|друза]].<ref name="Census1922">{{cite book | editor = J. B. Barron | title = Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922 | publisher = Government of Palestine | year = 1923 | chapter = Table V | page = 11}}</ref> На попису становништва 1931. године, популација се повећала на укупно 2,959 становника, од чега 2,791 [[Муслимани|муслимана]], 152 [[Хришћани|хришћана]], 11 [[Јевреји|јевреја]] и 5 [[Бахаи вера|бахаија]], док је 545 јеврејских кућа окупирано.<ref name="Census1931">{{cite book | editor = E. Mills | title = Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas | publisher = Government of Palestine | location = Jerusalem | year = 1932 | page = 7}}</ref> Анкетом спроведеном на селима у Биршеби од стране Палестинске мандаторске владе 1945. године, откривено је да је укупна популација 5,570 становника, од чега њих 5,360 муслимана, 200 хришћана и 10 других.<ref>{{cite web|title=United Nations Conciliation Commission for Palestine|url=https://unispal.un.org/UNISPAL.NSF/0/5FBCED3943293BBD0525656900654AA6|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140720232249/http://unispal.un.org/UNISPAL.NSF/0/5FBCED3943293BBD0525656900654AA6 |archivedate= 20. 7. 2014|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

=== Држава Израел ===
==== Рат 1947-49 ====

[[Датотека:IsraelPhil.jpg|thumb|left|Филхармонијски оркестар Израела наступа у Биршеби 1948.]]

Године 1947, Специјални комитет Уједињених нација за Палестину (UNSCOP), предложио је да Биршеба буде прикључена јеврејској држави, у њиховом плану подјеле за Палестину.<ref name=UNSCOP>{{cite book|title=United Nations Special Committee on Palestine, Report to the General Assembly|date=3. 9. 1947|volume= II|url=https://unispal.un.org/unispal.nsf/c17b3a9d4bfb0ћћ4c985257b28006e4ea6/fb6dd3f0e9535815852572dd006cc607|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150910081252/http://unispal.un.org/unispal.nsf/c17b3a9d4bfb04c985257b28006e4ea6/fb6dd3f0e9535815852572dd006cc607?OpenDocument |archivedate= 10. 9. 2015|publisher=UNGA Resolution 181|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Међутим, након што је ад хок комитет Уједињених нација извршио ревизију плана, премјестили су град у Палестински дио, због већинског Аралског становништва.<ref name=UNSCOP/><ref>{{cite book|first=Anita|last=Shapira|url=https://books.google.com/books?id=3HkJCgAAQBAJ&pg=PA239|title=Yigal Allon, Native Son: A Biography|publisher= University of Pennsy|year= 2015|ISBN=978-0-812-20343-1|page=239|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Египатске војне снаге биле су стациониране у Биршеби од маја 1948. године.

[[Јигал Алон]] је предложио освајање Биршебе,{{sfn|Shapira|2015|p=245}} што је прихватио премијер Израела — [[Давид Бен-Гурион]]. Судећи према израелском историчару, Бенију Морису, Бен Гурион је наредио освајање Биршебе, окупацију околних територија, као и демолирање већег дијела града.<ref name=Morris467>{{cite book|last=Morris|first=Benny|title=The Birth of the Palestinian Refugee Problem Revisited|publisher=Cambridge University Press|page= 467|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Циљ је био да се пробије египатска блокада израелских конвоја до Негева. Египатска војска није очекивала напад и доживјели су пораз.<ref name="googleil">{{cite book|url={{Google books |id=iogKjVDKRW4C |page=245 |plainurl=yes }} |title=Yigal Allon: Native Son |first=Anita |last=Shapira |publisher=University of Pennsylvania Press |year=2007 |page=245 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Израел је бомбардовао град 16. октобра,<ref name="Abu-Rabia 2" >{{cite book|last=Alef |first=Abu-Rabia|url=https://books.google.com/books?id=3SapTk5iGDkC&pg=PA80 |title=Cities of the Middle East and North Africa: A Historical Encyclopedia,|publisher=ABC-CLIO|year=2007|ISBN=978-1-576-07919-5 |page=80|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> док су 21. октобра, у 4 сата ујутру, 89 батаљон 8 бригаде и 7 и 9 батаљони бригаде Негева напали египатску војску. Један дио је напредовао од Мишар Ханегева, удаљеног 20 km од Биршебе, док је други дио напредовао од турске жељезничке станице и Хацерима; Биршеба је освојена до ,9.45 ујутру истог дана. Око 120 војника египатске војске одведено је у заробљеништво. Сво арапско становништво које је пружало отпор је протјерано,<ref name="Reiter" >{{cite book|last=Yitzhak |first=Reiter|url=https://books.google.com/books?id=nzUlDwAAQBAJ&pg=PA209 |title=Contested Holy Places in Israel–Palestine: Sharing and Conflict Resolution|publisher=Taylor & Francis|year=2017|ISBN=978-1-351-99885-7|page=209|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> док је остатак арапског становништва, око 200 мушкараца и 150 жена и дјеце, одведено у полицијско утврђење, одакле су 25. октобра, жене, дјеца, старије и онеспособљене особе одвезене камионима на границу Газе. Египатски војници су одведени у логоре за [[Ратни заробљеници|ратне заробљенике]]. Неки мушкарци су остали да живе у локалним џамијама, гдје су чистили, а када би било откривено да снадбијевају египатску војску информацијама, били би и они депортовани.<ref name=Morris467/> У граду је забиљежен велики пораст пљачки, а до децембра, у неком прорачуну, укупно је депортовано око 30.000 Арапа из Биршебе и околних области, од којих је већина мигрирала у [[Јордан]].<ref name="Abu-Rabia 2" /><ref>{{cite journal|last=Simha |first=Flapan|url=https://www.jstor.org/stable/2536718 |title=The Palestinian Exodus of 1948|journal=Journal of Palestine Studies|volume=16, No. 4 (Summer, 1987|pages= 3—26|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Након Операције Јоав, радијус од 10 km од Биршебе претворен је у зону гдје није био дозвољен улаз Бедуинима.<ref>{{cite book|last=Benny|first=Morris| year=1987|title=The birth of the Palestinian refugee problem, 1947–1949|publisher=Cambridge University Press|ISBN=0-521-33028-9|page=245|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Као одговор на то, [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјет безбједности уједињених нација]] донио је двије резолуције, 4 и 16. новембра, у којима се захтијева од Израела да напусти област.<ref>{{cite book|last=Zeev|first=Tzahor|url=https://www.jstor.org/stable/260802 |title=The 1949 Air Clash between the Israeli Air Force and the RAF|publisher=Journal of Contemporary History|volume= 28, No. 1 |year=1993|pages=75—101|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

==== Прве четири деценије ====

[[Датотека:שכונה ב.PNG|thumb|right|Биршеба током 1960-их.]]

Након завршетка рата, споразумом из 1949. године, Биршеба је и формално припојена Израелу. Град је од тада трансформисан у израелски град, са малом арапском заједницом.<ref name="Reiter" /> Биршеба је стратешки важна локација, због солидне снадбјевености водом, као и због битних саобраћајница, до Јерусалима и Хеброна на сјеверозападу, до [[Мртво море|Мртвог мора]] и [[Ел Карак]]а на истоку, до [[Акаба|Акабе]] на југу, до Газе на западу и до Ал Аује и границе са [[Египат|Египтом]] на југозападу.<ref name="googleil"/>

Након неколико мјесеци, куће које су порушене у рату су обновљене. Усљед таласа миграција у Израел након успостављања независне државе, Биршеба је доживјела велики пораст броја становника, јер се доселило хиљаде миграната. Град се брзо проширио изван свог језгра, што је постало познато као стари град, док су се нова насеља изградила у околини, са разноврсним пројектима кућа, као што су апартмани и помоћне фарме, као и шопинг центри и. школе. Стари град је претворен у центар града, са радњама, ресторанима и канцеларијама градске управе. У граду је изграђена индустријска област, као и један од највећих биоскопа у Израелу. До 1956, број становника у Биршеби је порастао на 22.000.<ref>{{cite web|url=https://news.google.com/newspapers?nid=883&dat=19551007&id=J_JOAAAAIBAJ&pg=3222,5341447|title=The Canadian Jewish Chronicle - Google News Archive Search|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://news.google.com/newspapers?nid=1129&dat=19560310&id=9MVaAAAAIBAJ&pg=5992,2911747|title=Pittsburgh Post-Gazette - Google News Archive Search|publisher=}}</ref> Године 1959, почели су протести и нереди у Вади Салибу, близу Хаифе, након чега су се проширили и на друге дјелове државе, укључујући и Биршебу.<ref>{{cite book|first=Jeremy|last=Allouche|title=The Oriental Communities in Israel, 1948-2003|url=http://doczz.fr/doc/96608/the-oriental-communities-in-israel--1948-2003|page=35|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Болница Сорока отворена је 1960. До 1968. године, популација у граду порасла је на 80.000.<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?nid=2206&dat=19680227&id=55AyAAAAIBAJ&pg=823,2776659|title=How Sea of Immigrants Tamed the Negev Wilderness}}</ref> Универзитет Негев, који је касније постао Универзитет Бен Гурион, отворен је 1969. Египатски предсједник — [[Анвар Садат]], посјетио је Биршебу 1979, а популација у граду порасла је на више од 110.000 до 1983. године.

==== Модерни урбани развој ====

[[Датотека:מבט על העיר באר שבע, אמצע שנות השמונים.JPG|thumb|left|250px|Биршеба средином 1970-их.]]

Као дио пројекта шематског приказа Негева, непрофитна организација Јеврејски национални фонд финансира главне пројекте реконструкције Биршебе. Један пројекат је ријечни парк Биршебе, која обухвата дио поред ријеке од 3.6 km² са зеленилом, стазе за планинарење, спортску арену од 3.000 мјеста, бродско језеро дужине 6.1 ha, напуњено од рециклираних отпадних вода, шеталишта, ресторане, кафиће, галерије, изнајмљивање бродова, амфитеатар од 12.000 мјеста, игралишта и мост дуж руте водених цијеви града [[Мекорот]]а. План укључује изградњу нових кућа са погледом на парк и комшилук.<ref name=park/> Званични улаз у ријечни парк биће парк Белт Ешел, који ће се састојати од парка изграђеног око дворишта, са историјским остацима насеља [[Белт Ешел]].<ref name=blueprint>{{cite web|url=http://www.jpost.com/LocalIsrael/AroundIsrael/Article.aspx?id=175455|title=Beit Eshel Park, Beersheba|publisher=Blueprint Negev|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

[[Датотека:PipesBridge.jpg|thumb|right|Пјешачки мост, 2012.]]

Четири нова шопинг центра су планирана. Први, канјон Биршеба биће еколошки центар за базенима за скупљање кише и генераторима за освјетљење на соларну енергију, укупне површине од 115.000m2, поред парка дугог 8.000 метара, са бициклистичком стазом.<ref name=blueprint/><ref>{{cite web|url=http://www.jweekly.com/article/full/34834/jewish-national-fund-plants-an-emissary-in-bay-area/ |title=Jewish National Fund plants an emissary in the Bay area|publisher=Jweekly.com|accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.jnf.org/menu-2/our-work/blueprint-negev/beersheba-river-park.html|title=Negev Beersheba River park|website=www.jnf.org|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Други тржни центар ће бити пољопривредни центар, први икада у Израелу. Биће ограђени, кружни комплекс, са 400 мјеста за продавце, а биће окружен парковима и зеленилом.<ref name=blueprint/>

У граду је изграђена и нова централна аутобуска станица, која има комплекс ограђен стаклом, са кафићима и радњама.<ref name=blueprint/>

Последњих година, у инвестиције за реновирање старог града, очување историјских грађевина и унапређење инфраструктуре, уложено је око 10.5 милиона евра.<ref>{{cite web|url=http://www.timesofisrael.com/spending-time-at-the-well/?fb_comment_id=fbc_10150571598805779_20906899_10150576840115779|title=Upwelling of Renewal|publisher=Times of Israel|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Турска четврт је такође реновирана, са новим калдрмисаним улицама, проширеним тротоарима и рестаурираним турским кућама, које су претворене у трпезарије и мјеста за трговину.<ref name=park>{{cite web|url=http://www.jnf.org/work-we-do/blueprint-negev/beer-sheva-river-park.html |title=Jewish National Fund: Be'er Sheva River Park |publisher=Jnf.org |accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Године 2011, градска скупштина је објавила план за претварање Биршебе у „водени град“ Израела.<ref>{{cite web|author=רועי צ'יקי ארד 8 July 2011 00:54 עודכן ב: 23:15 |url=http://www.haaretz.co.il/news/education/1.1179790 |title=שיגעון המים של בירת הנגב – חינוך וחברה – הארץ |publisher=Haaretz.co.il |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Један од пројеката — „плажа Биршебе“, предвиђа постројење од 7 [[дунум]]а насупрот градске скупштине.<ref>{{cite web|url=http://www.mynet.co.il/articles/0,7340,L-4196840,00.html |title=mynet באר שבע – תגידו, צריך חוף ים בבאר שבע? |publisher=Mynet.co.il |date= 20. 6. 1995 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.nrg.co.il/online/54/ART2/354/966.html?hp=54&cat=873&loc=63 |title=מקומי – באר שבע nrg – ...דרעי עצבני: רב העיר ב"ש יוצא לקרב |publisher=Nrg.co.il |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Остали пројекти укључују изградњу нових фонтана близу медицинског центра Сорока и наспрам Техничког факултета.

[[Датотека:Beer Sheba Israel IMG 6789.JPG|thumb|left|Модерни град Биршеба.]]

Током 1990-их, у Израелу су почели да се појављују небодери, а упоредо са тим почела је и изградња високих грађевина у Биршеби.<ref>{{cite web|url=http://www.jweekly.com/article/full/2881/skyscrapers-dotting-tel-aviv-landscape/ |title=Skyscrapers dotting Tel Aviv landscape &#124; j. the Jewish news weekly of Northern California |publisher=Jweekly.com |date= 29. 3. 1996 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Данас, центар града се обично описује као „колекција чистих, компактних и донекле стерилних стамбених торњева и високоулазних канцеларија“.<ref>{{cite web|url=http://globaltravelerusa.com/mag/beer-sheva-desert-bloom|title=Beersheba desert bloom|work=globaltravelerusa.com|date=|accessdate=27. 5. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121105032445/http://globaltravelerusa.com/mag/beer-sheva-desert-bloom |archivedate= 5. 11. 2012 }}</ref> Највећа градска грађевина је Трг Рамбам 2, зграда од 32 спрата.<ref>{{cite web|url=http://www.emporis.com/en/wm/bu/?id=rambamsquare2-beersheva-israel |title=Rambam Square 2, Beer Sheva |location=IL / |publisher=Emporis.com |date= 21. 7. 2003 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Планиране су бројне додатне високе грађевине, поред или у оквиру зграде, укључујући небодере.<ref>{{cite web|url=http://www.emporis.com/city/beersheva-israel/all-buildings |title=All buildings &#124; Buildings |publisher=Emporis |date= 21. 7. 2003 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.emporis.com/building/rambamsquare2-beersheva-israel |title=Rambam Square 2 &#124; Buildings |location=IL |publisher=Emporis |date= 21. 7. 2003 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.emporis.com/city/beersheva-israel/skyscrapers |title=skyscrapers &#124; Buildings |publisher=Emporis |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Планирана је и изградња луксузних стамбених вишеспратница у граду.<ref>{{cite web|url=http://www.ynet.co.il/articles/0,7340,L-4227281,00.html |title=ynet מגדלים בלב המדבר: תנופת הבנייה מגיעה לב"ש – כלכלה |publisher=Ynet.co.il |accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Град је у 21. вијеку доживио велику грађевинску експанзију, што укључује и урбани развој елемената, као што су водене фонтане и мостови; а такође укључује и развој природе, као што је изградња игралишта и паркова.<ref>{{cite web|url=http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-4228131,00.html|title=Construction Boom Hits Beersheba|publisher=YNET News|date=|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

У децембру 2012. године, план за изградњу 16.000 нових стамбених јединиц у Рамоту, одбачен је у корист креирања урбане шуме, која ће обухватати 660 ha и служиће као „зелено плуће“ града, као дио плана за развој „зелене траке“ око града. У шуми ће се налазити области за пикник, бициклистичке стазе и пјешачке стазе. Судећи према градоначелнику Биршебе, Рувику Даниловичу, град и даље има велику површину неразвијеног простора на отвореном, који може да се користи за урбани развој.<ref>{{cite web|url=http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-4316990,00.html|title=Beersheba opts for trees over urban sprawl – Israel Environment, Ynetnews |publisher=Ynetnews.com |date= 20. 6. 1995 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Године 2017, потврђен је нови урбани план града, дизајниран да повећа популацију становништва на 340.000 до 2030. године. Планом је предвиђена изградња 13.000 нових стамбених јединица, заједно са развојем индустрије и бизниса на укупном простору од 4 милиона метара квадратних. Такође је планирана и изградња друге градске болнице.<ref name=globes/>

==== Безбједоносни инциденти у граду ====

У октобру 1998. године, 64 људи је рањено у нападу гранатом.<ref>{{Cite web|url=https://www.globes.co.il/news/article.aspx?did=69085|title=64 פצועים, מהם שניים קשה ושלושה בינוני, בפיגוע בתחנה המרכזית בבאר שבע|date= 20. 10. 1998|accessdate=27. 5. 2020|website=גלובס}}</ref> На дан 31. августа 2004. године, 16 људи је убијено у два напада бомбаша самоубица на градске аутобуске станице, за шта је [[Хамас]] преузео одговорност. На дан 28. августа 2005, бомбаш самоубица је напао централну аутобуску станицу, 47 људи, од чега два чувара.<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2005/08/29/international/middleeast/29mideast.html|title=Palestinian Bomber Kills Only Himself Near Israeli Bus Station|publisher=New York Times|date=|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Током операције [[Операција Ливено олово|Ливено олово]], која је почела 27. децембра 2008, а трајала је до прекида ватре — 18. јануара 2009, Хамас је испалио 2.368 ракета, као што је ([[БМ-21 Град]]) и минобацача из Газе на југ Израела, укључујући Биршебу. Ракетни напади су се наставили и касније, али су били мање успјешни након представљања [[Гвоздена купола|Гвоздене куполе]], одбрамбеног система од ракета.<ref>{{cite web|url=http://www.nrg.co.il/online/1/ART2/300/858.html |title=חדשות – צבא וביטחון nrg – ...כיפת ברזל יירטה שתי רקטות |publisher=Nrg.co.il |date= 31. 10. 2011 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ynet.co.il/articles/0,7340,L-4109451,00.html |title=ynet גראד דוחה מחאה? "גם ספטמבר לא יזיז אותנו" – חדשות |publisher=Ynet.co.il |date= |accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.nrg.co.il/online/1/ART2/271/094.html |title=חדשות – צבא וביטחון nrg – ...רקטה התפוצצה בבאר שבע; חיל |publisher=Nrg.co.il |date= |accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.nrg.co.il/online/1/ART2/272/910.html |title=חדשות – צבא וביטחון nrg – ...הרוג ושישה פצועים בפגיעות |publisher=Nrg.co.il |date= |accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Године 2010, један Арапин је напао и повриједио двоје људи сјекиром.<ref>{{cite web |url=http://www.hageula.com/news/israel/6890.html |title=פיגוע בבאר-שבע: ערבי תקף בגרזן ופצע שניים &#124; שלימות הארץ &#124; חדשות |publisher=Hageula.com |date= 27. 6. 2011 |accessdate=27. 5. 2020 |url-status= dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20130516073356/http://www.hageula.com/news/israel/6890.html |archive-date= 16. 5. 2013 |df= mdy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://news.walla.co.il/?w=/10/1835762 |title=באר שבע: כוחות גדולים במצוד אחר "התוקף בפטיש" – וואלה! חדשות |publisher=News.walla.co.il |date= |accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://news.walla.co.il/?w=/1/1835677 |title=אלמוני תקף שני גברים בפטיש ליד עיריית באר שבע – וואלה! חדשות |publisher=News.walla.co.il |date= |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Године 2012, Палестинац из [[Џенин]]а је заустављен прије него што је напао људе ножем у сигурној кући.<ref>{{cite web |url =http://news.nana10.co.il/Article/?ArticleID=856797 |title= נענע10 – סוכל ניסיון פיגוע בבאר שבע: פלסטיני שתכנן לבצע פיגוע דקירה נעצר בדירת מסתור בעיר – חדשות |publisher= News.nana10.co.il |date=17. 6. 2009 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web |url= http://www.mako.co.il/news-military/security/Article-676211d39b7a431017.htm |title= חדשות 2 – סוכל פיגוע דקירה בבאר שבע: מחבל נעצר בדירת מסתור |publisher= Mako.co.il |date= |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> На дан 18. октобра 2015. године, нападач је револвером убио војника који је чувао аутобуску станицу, након чега га је упуцала полиција.<ref>{{Cite web |url= http://www.timesofisrael.com/terrorists-open-fire-at-beersheba-bus-station-injuring-six/ |title= Terrorist opens fire at Beersheba bus station, kills one, wounds 11 |first1= Adiv |last1= Sterman |first2= Judah Ari |last2= Gross |website= www.timesofisrael.com|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> У септембру 2016, израелска безбједоносна агенција, [[Шин Бет]], спријечила је терористички напад на вјенчању у градској општини.<ref>{{Cite web |url= http://www.bicom.org.uk/news/islamic-jihad-terror-attacks-beer-sheva-thwarted/ |title= Islamic Jihad terror attacks in Beer Sheva thwarted |website= BICOM|accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{Cite web |url= https://www.i24news.tv/en/news/israel/diplomacy-defense/128137-161020-israeli-security-services-uncover-islamic-jihad-cell-planning-mass-terror-attack |title= i24NEWS |website= www.i24news.tv|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

== Грб Биршебе ==

[[Датотека:Beer_Sheva_COA_stamp_1965.png|thumb|right|40px|Грб Биршебе у штампи 1965.]]

Од 1950. године, Биршеба је мијењала грб неколико пута. Грб из 1950. дизајнирао је Абрахам Хали. Садржао је дрво [[тамарис]], фабрику и воду како тече кроз цјевовод.<ref name="city_sign">{{Cite web|url=https://www.beer-sheva.muni.il/City/OnTheCity/Pages/CitySymbol.aspx|title=סמל העיר|website=עיריית באר שבע|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Године 1972, грб је модернизова са симболичним представљањем [[Дванаест племена Израела]] и торња.<ref name="city_sign"/> Уписане су ријечи из Библије: „Аврам сади дрво тамариса у Биршеби“.<ref>{{Bibleref2|Genesis 21:33}}</ref> Од 2012, припојен му је број 7, као дио градског преображаја.

== Географија ==

[[Датотека:NahalashanS.jpg|thumb|left|Суво ријечно корито у Асхан парку.]]

Биршеба је позиционирана на ивици пустиње Негев, 115 km југоисточно од [[Тел Авив]]а и 120 km југозападно од [[Јерусалим]]а. Позициониран је на главној саобраћајници која води од центра и сјевера државе до [[Елијат]]а на крајњем југу. Долина Биршеба је популарна хиљадама година, с обзиром на то да има доступну воду која тече са брда Хеброн зими и складишти се испод земље у огромним количинама.<ref name="geog">{{cite web|url=http://www.geocities.com/thetropics/harbor/7883/bs-climt.htm |title=The climate of Beer Sheva |accessdate=27. 5. 2020 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080325061505/http://www.geocities.com/thetropics/harbor/7883/bs-climt.htm |archivedate= 25. 3. 2008 |url-status=dead |df=mdy }}</ref> Главна ријека у Биршеби је Нахал Биршеба, [[вади]], која изазива поплаве зими. Други битни вадији који пролазе кроз град су потоци Ковшим и Катеф. Биршебу окружује више градова сателита, укључујући [[Омер (Израел)|Омер]], [[Лехавим]] и [[Мејтар]], као и неколико Бедуинских локација као што су: [[Рахат]], [[Тел Шева]] и [[Лакија]].

Сјеверозападно од града, близу Рамота, је регион који се зове Горалска брда ({{јез-хеб|:גבעות גורל}}; досл. брда вјере). У региону се налазе брда надморске висине и до 500 метара.<ref>{{cite web|url=http://www.themarker.com/misc/1.562670|title=כל חייל שניווט פעם בגבעות גורל ישמח לשמוע שאת הג'בלאות החשופות החליפו וילות עם גינות פורחות|first=אמיר|last=טייג|date= 29. 3. 2010|accessdate=27. 5. 2020|publisher=|via=TheMarker}}</ref>.Због тешке конструкције, јединствена флора у региону је заштићена.

Сјевероисточно од града, близу Неве Менахема, налазе се [[Лес]] равнице и сува ријечна корита.

=== Клима ===

Клима у Биршеби је топла [[Пустињска клима|пустињска]], [[Кепенова класификација климата|класификације]] ''BWh'', са утицајем [[Средоземна клима|средоземне климе]]. Град има карактеристике и медитеранске и пустињске климе. Љета су топла и сува, а зиме су благе. Количина кише током зимског периода је велика, већа и од количине која падне у осталим градовима са сличном климом, као што је [[Алмерија]] у [[Шпанија|Шпанији]]. Љети, температуре су високе и преко дана и током ноћи, са просјечном температуром 34.7 степени целзијуса. Најнижа просјечна температура износи 21.4 степена целзијуса. Зими, највиша просјечна температура је 17.7 степени целзијуса, док је најнижа 7.1 степен. Снијег ријетко пада. На дан 20. фебруара 2015, пао је први пут након 1992. године.<ref>{{cite web|url=http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-4628929,00.html|title=Be'er Sheva rejoices after rare snowfall|publisher=ynetnews.com|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Падавине су ријетке љети, највише кише падне у периоду између септембра до маја, али годишња количина падавина је ниска, у просјеку падне 195.1 mm годишње. Пјешчане олује са маглом су честе, посебно зими, као резултат велике влаге.

{{Weather box
|location = Биршеба
|metric first = yes
|single line = yes
|Jan record high C = 31.5
|Feb record high C = 35.2
|Mar record high C = 38.4
|Apr record high C = 43.8
|May record high C = 44.8
|Jun record high C = 46.0
|Jul record high C = 42.0
|Aug record high C = 43.8
|Sep record high C = 43.8
|Oct record high C = 41.7
|Nov record high C = 38.3
|Dec record high C = 32.5
|year record high C =
|Jan avg record high C= 24.6
|Feb avg record high C= 27.3
|Mar avg record high C= 32.0
|Apr avg record high C= 37.5
|May avg record high C= 38.7
|Jun avg record high C= 39.6
|Jul avg record high C= 39.3
|Aug avg record high C= 38.3
|Sep avg record high C= 38.7
|Oct avg record high C= 36.8
|Nov avg record high C= 31.9
|Dec avg record high C= 26.9
|Jan high C = 17.7
|Feb high C = 18.7
|Mar high C = 22.0
|Apr high C = 26.5
|May high C = 30.5
|Jun high C = 33.1
|Jul high C = 34.7
|Aug high C = 34.7
|Sep high C = 32.9
|Oct high C = 29.7
|Nov high C = 25.0
|Dec high C = 20.0
|year high C =
| Jan mean C = 12.4
| Feb mean C = 13.2
| Mar mean C = 15.9
| Apr mean C = 19.7
| May mean C = 23.2
| Jun mean C = 26.1
| Jul mean C = 28.0
| Aug mean C = 28.1
| Sep mean C = 26.2
| Oct mean C = 23.2
| Nov mean C = 18.6
| Dec mean C = 14.4
| year mean C =
|Jan low C = 7.1
|Feb low C = 7.7
|Mar low C = 9.8
|Apr low C = 12.8
|May low C = 16.0
|Jun low C = 19.0
|Jul low C = 21.3
|Aug low C = 21.5
|Sep low C = 19.6
|Oct low C = 16.7
|Nov low C = 12.2
|Dec low C = 8.8
|year low C =
|Jan avg record low C= 2.8
|Feb avg record low C= 4.0
|Mar avg record low C= 5.3
|Apr avg record low C= 7.2
|May avg record low C= 11.1
|Jun avg record low C= 15.4
|Jul avg record low C= 18.4
|Aug avg record low C= 18.4
|Sep avg record low C= 16.0
|Oct avg record low C= 12.4
|Nov avg record low C= 7.5
|Dec avg record low C= 4.8
|Jan record low C = 1.4
|Feb record low C = 0.5
|Mar record low C = 2.4
|Apr record low C = 4
|May record low C = 8
|Jun record low C = 13.6
|Jul record low C = 15.8
|Aug record low C = 15.6
|Sep record low C = 13
|Oct record low C = 10.2
|Nov record low C = 3.4
|Dec record low C = 3
|year record low C = 0.5
|Jan precipitation mm = 48
|Feb precipitation mm = 40
|Mar precipitation mm = 29
|Apr precipitation mm = 9
|May precipitation mm = 3.6
|Jun precipitation mm = 0
|Jul precipitation mm = 0
|Aug precipitation mm = 0
|Sep precipitation mm = 0.5
|Oct precipitation mm = 9
|Nov precipitation mm = 18
|Dec precipitation mm = 38
|year precipitation mm =
|Jan precipitation days = 9
|Feb precipitation days = 8
|Mar precipitation days = 6
|Apr precipitation days = 2
|May precipitation days = 1
|Jun precipitation days = 0
|Jul precipitation days = 0
|Aug precipitation days = 0
|Sep precipitation days = 0.2
|Oct precipitation days = 2
|Nov precipitation days = 4
|Dec precipitation days = 7
|year precipitation days =
|Jan humidity = 50
|Feb humidity = 48
|Mar humidity = 44
|Apr humidity = 35
|May humidity = 34
|Jun humidity = 36
|Jul humidity = 38
|Aug humidity = 41
|Sep humidity = 43
|Oct humidity = 42
|Nov humidity = 42
|Dec humidity = 48
|year humidity =
|source 1 = Метеоролошка станица Израела<ref>{{cite web
|url=http://ims.gov.il/IMS/CLIMATE/LongTermInfo
|title=Averages and Records for Beersheba (Precipitation, Temperature and Records [Excluding January and June] written in the page) between 1981 and 2000
|publisher=Israel Meteorological Service
|date=8. 2011
|accessdate=27. 5. 2020
|url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100914010915/http://www.ims.gov.il/IMS/CLIMATE/LongTermInfo
|archivedate= 14. 9. 2010
|df=mdy
}}</ref><ref>{{cite web
|url=http://ims.gov.il/IMS/CLIMATE/TopClimetIsrael |title=Records Data for Israel (Data used only for January and June)|publisher=Israel Meteorological Service|accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ims.gov.il/IMS/CLIMATE/ClimaticAtlas/TempNormals.htm |title=Temperature average |publisher=Israel Meteorological Service |accessdate=27. 5. 2020 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130618145923/http://www.ims.gov.il/IMS/CLIMATE/ClimaticAtlas/TempNormals.htm |archivedate= 18. 6. 2013|language=хебрејски |df=mdy }}</ref><ref name="Precipitation average">{{cite web
|url=http://www.ims.gov.il/IMS/CLIMATE/ClimaticAtlas/RainNormals.htm
|title=Precipitation average
|accessdate=27. 5. 2020
|url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110925080227/http://www.ims.gov.il/IMS/CLIMATE/ClimaticAtlas/RainNormals.htm
|archivedate= 25. 9. 2011
|language=хебрејски
|df=mdy
}}</ref>
|source 2 = Метеоролошка станица Израела<ref>{{cite web|url=http://www.ims.gov.il/NR/rdonlyres/163FFF5E-ACA3-403F-91AF-5FFA16ED9297/0/TemperatureStation.pdf |title=הסבר לקובץ ערכי טמפרטורה 2013 |date=2013 |publisher=Israel Meteorological Service]|page=11 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160130063638/http://www.ims.gov.il/NR/rdonlyres/163FFF5E-ACA3-403F-91AF-5FFA16ED9297/0/TemperatureStation.pdf |archivedate= 30. 1. 2016|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>
}}

== Демографија ==

Биршеба је један од најбрже растућих градова по броју популације и Израелу. Иако званично има око 200.000 становника, већи је у површини од Тел Авива и урбани план планира у будућности популацију између 450.000 и 500.000 становника.<ref>{{cite web|url=http://blogs.jpost.com/content/blueprint-negev-and-future-israel |title=The Blueprint Negev and the Future of Israel &#124; Jerusalem Post – Blogs |publisher=Blogs.jpost.com |date= 18. 10. 2012 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Планирано је да има популацију од 340.000 до 2030. године.<ref name=globes>{{Cite web|url=https://en.globes.co.il/en/article-beer-sheva-to-have-340000-population-by-2030-1001199649|title=Beer Sheva to have population of 340,000 by 2030|website=Globes|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Године 2010, Национални савјет за планирање и конструкцију одобрио је мастер план чији је циљ био повећање популације у Биршеби и њеном градском подручју на милион до 2020. године.<ref>{{cite web|url=http://www.calcalist.co.il/real_estate/articles/0,7340,L-3412128,00.html |title=תוכנית באר שבע אושרה; המטרה – מיליון תושבים עד שנת 2020 |publisher=Calcalist.co.il |date= 20. 6. 1995 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Према попису из 2018, у Биршеби живи 20.000 Арапа, што чини 10 % укупне популације града.<ref>{{cite web|url=http://www.maannews.net/eng/ViewDetails.aspx?ID=626992|title=In first, Arab to run in Beersheba municipal elections|work=maannews.net|publisher=Ma'an News Agency|date=5. 9. 2013|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Израелски центар за статистику подијелио је градско подручје Биршебе на два подручја:

{| class="wikitable"
|+Градски прстенови у градској области Биршебе<ref>{{cite web | url=http://www.cbs.gov.il/reader/shnaton/templ_shnaton_e.html?num_tab=st02_25&CYear=2015 |format=PDF| title=Localities, Population And Density Per Sq. Km. By Metropolitan Area | accessdate=27. 5. 2020}}</ref>
|-
!bgcolor="efefef" rowspan="2"| '''Градски прстенови'''
!bgcolor="efefef" rowspan="2"| '''Локација'''
!bgcolor="efefef" colspan="4"| '''Популација (попис 2014)'''
!bgcolor="efefef" rowspan="2"| '''Густина становништва<br />(по km²)'''
!bgcolor="efefef" rowspan="2"| '''Становништво по годинама<br/>стопа раста'''
|-
!bgcolor="efefef"| [[Израелски Јевреји]]
!bgcolor="efefef"| [[Израелски Арапи]]
!bgcolor="efefef"| Остали{{efn| name=напомена1 | Остали укључују хришћане и неизјашњене по питању религије.}}
!bgcolor="efefef"| Укупно
|-
| Језгро{{efn| name= напомена2 |Укључује град Биршебу.}}
| style="text-align: center" | 1
| style="text-align: right" | 177,200
| style="text-align: right" | 4,400
| style="text-align: right" | 19,500
| style="text-align: right" | 201,100
| style="text-align: right" | 1,711.8
| style="text-align: right" | 0.9%
|-
| Спољашњи прстен{{efn| name= напомена3 |Укључује градове [[Рахат]] и [[Офаким]], локалне савјете [[Лехавим]], [[Омер (Израел)|Омер]] и [[Тел Шева]], као и још мањих градова.}}
| style="text-align: center" | 32
| style="text-align: right" | 35,700
| style="text-align: right" | 124,100
| style="text-align: right" | 500
| style="text-align: right" | 160,300
| style="text-align: right" | 286.4
| style="text-align: right" | 3.0%
|-
| Сјеверни дио
| style="text-align: center" | 12
| style="text-align: right" | 11,700
| style="text-align: right" | 72,100
| style="text-align: right" | 200
| style="text-align: right" | 84,000
| style="text-align: right" | 272.8
| style="text-align: right" | 3.2%
|-
| Источни дио
| style="text-align: center" | 8
| style="text-align: right" | 14,900
| style="text-align: right" | 52,000
| style="text-align: right" | 200
| style="text-align: right" | 67,100
| style="text-align: right" | 527.8
| style="text-align: right" | 2.7%
|-
| Западни дио
| style="text-align: center" | 12
| style="text-align: right" | 9,000
| style="text-align: right" | 0
| style="text-align: right" | 100
| style="text-align: right" | 9,100
| style="text-align: right" | 73.2
| style="text-align: right" | 4.4%
|-
| '''Укупно'''
| style="text-align: center" | '''65'''
| style="text-align: right" | '''248,500'''
| style="text-align: right" | '''252,600'''
| style="text-align: right" | '''20,500'''
| style="text-align: right" | '''521,600'''
| style="text-align: right" | '''533.6'''
| style="text-align: right" | '''1.8%'''
|}

{{напомене}}

== Економија ==

[[Датотека:Negev Mall Tower.JPG|thumb|right|150px|Небодер у Негеву.]]

Највише запослених у једној установи у Биршеби има у медицинском центру Сорока,<ref>{{Cite web|url=http://hospitals.clalit.co.il/hospitals/soroka/en-us/AboutE/Pages/Homepage.aspx|title=About Soroka University Medical Center|website=hospitals.clalit.co.il}}</ref> градској општини, [[Израелске одбрамбене снаге|Израелским одбрамбеним снагама]] и универзитету Бен Гурион. Главни комплекс израелске ваздушне индустрије позициониран је у главној индустријској зони, сјеверно од пута 60. Бројна електронска и хемијска постројења, укључујући фармацеутску индустрију Тева, налазе се у граду.

Биршеба је постала и технолошки центар, а посебно се истиче у сајбер обезбјеђењу.<ref name=globes2 /> Велики технолошки парк изграђен је близу жељезничке станице Биршеба.<ref name="autogenerated2"/> Компаније [[Дојче телеком]], [[Елбит систем]], [[EMC корпорација|EMC]], [[Локид Мартин]], [[Ness Technologies]], [[WeWork]] и [[RAD Data Communications]] отвориле су постројења у граду, док је компанија Jerusalem Venture Partners покренула сајбер инкубатор.<ref>{{cite news|last=Bousso|first=Nimrod|title=Desert Storm: Be'er Sheva Rapidly Emerges as Global Cyber Center|url=http://www.haaretz.com/business/.premium-1.653014|work=[[Ha'aretz]]|date= 24. 4. 2015|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> [[Научно-технолошки парк]], који су финансирали фондација RASHI-SACTA, општина Биршеба и приватни донатор, отворен је 2008. године.<ref name="autogenerated2">{{cite web |url=http://duns100.dundb.co.il/2007/vp/600143622/index.asp |title=Dun's 100 2007&nbsp;– Be'er-Sheva Municipality VP |publisher=Duns100.dundb.co.il |accessdate=27. 5. 2020 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090221004609/http://duns100.dundb.co.il/2007/vp/600143622/index.asp |archivedate= 21. 2. 2009 |df=mdy-all }}</ref> Други парк високе технологије отворен је сјеверно од града, близу Омера.

На југоисточној страни града, позициониране су три индустријске зоне, Мактешим, Емек Сара и Кирјат Јехуди, као и индустријска зона између Кирјат Јехудија и старог града.

== Локална власт ==

[[Датотека:PikiWiki Israel 10420 court house in beer sheva.jpg|thumb|left|Зграда Окружног суда у Биршеби.]]

Град је дуго времена мучило лоше управљање, политички проблеми и лоше финансијско планирање. Од 2005, пажња је усмјерена на развој паркова и инфраструктуре. Године 2005, отворен је нови центар за младе, док је нови културни центар отворен 2008. Након доста година финансијог мучења, град је 2006 имао позитиван буџет.<ref>{{cite web|url=http://duns100.dundb.co.il/companies/600143622/index.asp|title= Beer-Sheva Municipality|work=duns100.dunb.co.il|date=|accessdate=27. 5. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090221005430/http://duns100.dundb.co.il/companies/600143622/index.asp |archivedate= 21. 2. 2009 }}</ref>

Званични грб Биршебе приказује Аврама како сади дрво тамариса, судећи према Књизи постања,<ref>{{Bibleref2|Genesis / Bereishit 21:33}}</ref> као и торањ повезан са градским грађевинама.

Први градоначелник Биршебе био је Давид Тувијах, који је на дужност ступио 1950, а остао је до 1961. Наслиједио га је Зејев Зризи, који је био на функцији само двије године, након чега је за градоначелника изабран Елијашу Нави, који је на тој функцији провео 23 године, до 1986. Моше Зилберман га је наслиједио, али је након три године, функцију преузео Јичак Рагер, који је остао на функцији до 1997. године. Наслиједио га је Давид Бунтфелд, али је на функцији провео само годину, након чега је Јаков Турнер ступио на дужност. Године 2008, Рувик Данилович, који је прије тога био замјеник градоначелника, побиједио је на изборима и преузео је функцију градоначелника.<ref>{{cite web |url=http://www.enews20.com/news_Secular_candidate_elected_Jerusalem_mayor_14085.html |title=Secular candidate elected Jerusalem mayor |publisher=Enews20.com |date= 12. 11. 2008 |accessdate=27. 5. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090215132600/http://www.enews20.com/news_Secular_candidate_elected_Jerusalem_mayor_14085.html |archive-date= 15. 2. 2009 |url-status=dead |df=mdy-all }}</ref>

На изборима 2018, Данилович је освојио 92 % гласова.<ref name="mynet-beersheba">{{cite web|url=https://www.b7net.co.il/בחירות-2018/ראש-המועצה-החדש-של-מיתר-שמעון-מזוז-הגיע-הרגע-לפרוע-את-השטרות-326510/2|title=סופי: התוצאות בבאר שבע כולל קולות החיילים|author=Schiff, Ben|work=Mynet Be'er Sheva|date= 1. 11. 2018|accessdate=27. 5. 2020|language=хебрејски}}</ref>

[[Датотека:Ruvik danilovich -may2020 .png|thumb|right|150п|[[Руник Данилович]], осми градоначелник Биршебе, ступио је на дужност 2008. године.]]

{| class="wikitable"
|+ Градоначелници Биршебе
!
! Име
! Ступио на дужност
! Отишао са дужности
! Година на дужности
|-
|1
|[[Давид Тувијаху]]
|1950
|1961
|11
|-
|2
|[[Зејев Зризи]]
|1961
|1963
|2
|-
|3
|[[Елијашу Нави]]
|1963
|1986
|23
|-
|4
|[[Моше Зилберман]]
|1986
|1989
|3
|-
|5
|[[Јичак Рагер]]
|1989
|1997
|8
|-
|6
|[[Давид Бунтфелд]]
|1997
|1998
|1
|-
|7
|[[Јаков Турнер]]
|1998
|2008
|10
|-
|8
|[[Рувик Данилович]]
|2008
|
|
|}

== Институције образовања ==

[[Датотека:Ben Gurion University of the Negev - IsraelMFA 02.jpg|left|thumb|Универзитет Бен Гурион.]]

Судећи према извештају [[CBS]]-а, Биршеба има 81 школу и 33.623 ђака. Од тога, има 60 основних школа и 17.211 основаца, уз 39 виших школа у које иде 16.412 ученика. Након 12 разреда, колико се иде у школу у Биршеби, 52.7 % ученика добило је сертификат зрелости, диплому Багрут 2001. У граду такође постоји неколико приватних школа и [[Јешива|јешивота]] за религијски сектор.

У Биршеби се налази један од најпрестижнијих универзитета у Израелу — Универзитет Бен Гурион, који се налази у урбаном дијелу града, у четврту Делет. Остали битни факултети су Отворени универзитет Израела, Факултет инжењерства Шамон, Факултет академских наука Каје, Практични инжењерски факултет Биршебе (''Hamikhlala ha technologit shel Be'er sheva''),<ref>{{cite web|url=http://www.tcb.ac.il/ |title=technical college website |publisher=Tcb.ac.il |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> и универзитетско насеље факултета за ваздух и простор — Технолошка школа Биршеба.<ref>{{cite web|url=http://techni-bs.iscool.co.il |title=school website |publisher=Techni-bs.iscool.co.il |accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

== Градске четврти ==

Након проглашења независности Израела, Биршеба је постала „лабораторија“ за архитектуру Израела.<ref name="haaretz.com">{{cite web|url=http://www.haaretz.com/hasen/spages/1082108.html|work=Haaretz.com|title=Magic Carpet: The Carpet-Style Patio Homes of Be'er Sheva|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> ''Мишол гирит,'' градска четврт, изграђен је крајем 1950. године и био је први покушај да се створи алтернатива стандардном пројекту кућа у Израелу. ''Hashatiah'' (тепих), такође познат и као ''Hashekhuna ledugma'' (модел комшилука), поздрављен је од стране архитекти широм свијета.<ref name="haaretz.com"/> Данас, Биршеба је подијељена на 17 настањених четврти, као додатак Старом граду и Рамоту. Многа од четврти су именовани по слову из [[Хебрејско писмо|хебрејског алфабета]], што такође има и нумеричку вриједност, али се неким новим окрузима дају понекад пуна имена.

== Умјетност и институције културе ==

[[Датотека:PikiWiki Israel 10581 Beer Sheva Cinema keren.jpg|thumb|right|Биоскоп Керен, први биоскоп у Негеву.]]

Године 1953, биоскоп Керен, први биоскоп у Негеву отворен је у Биршеби. Изградила га је организација [[Хистадрут]] и имао је мјеста за 1.200 особа.<ref>{{cite book|title=Be'er-Sheva Tours and Trails|first=Edi |last=Wolfson|first2=Zee|last2=Zivan|year= 2017|page=20}}</ref> Биршеба је база израелске симфоније, основане 1973. Током година, развила је широк репертоар симфонијских радова, концерата за соло извођаче и велика хорска извођења. Међу њима су ''Израел у Египту'' од [[Франц Шуберт|Шуберта]] и [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарта]], [[Ђоакино Росини|Росинијева]] "Стабат матер" и [[Антонио Вивалди|Вивалдијева]] ''Глорија''. Свјетски познати извођачи наступили су као солисти са симфонијом, укључујући Пинкаса Цукермана, Жан Пјера Рампала, Шлома Минца]], Герија Керија и Пола Тортелијера.<ref>{{cite web|url=http://www.mfa.gov.il/MFA/MFAArchive/2000_2009/2002/7/Sounds%20from%20the%20South|title=Sounds from the South|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121009234550/http://www.mfa.gov.il/MFA/MFAArchive/2000_2009/2002/7/Sounds%20from%20the%20South |archivedate= 9. 10. 2012 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Године 1970, подигнута је склуптура као спомен плоча палим израелским борцима, на брду сјевероисточно од града.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/alabaster/A4499625 |title=h2g2&nbsp;– Be'er Sheva, Israel&nbsp;– A4499625 |publisher=BBC |accessdate=27. 5. 2020| archiveurl= https://web.archive.org/web/20090531054720/http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/alabaster/A4499625| archivedate= 31. 5. 2009 | url-status= live}}</ref> Биршеба театар отворен је 1973. Свјетлећа оперска група Негева оформљена је 1980 и изводи мјузикле на енглеском сваке године.<ref>{{cite news |url=http://www.haaretz.co.il/hasen/pages/ShArtStEngPE.jhtml?itemNo=957537&contrassID=2&subContrassID=5&title='The%20salons%20of%20the%20South%20'&dyn_server=172.20.5.5 |title=The salons of the South&nbsp;– Haaretz&nbsp;– Israel News |newspaper=Haaretz |date= 24. 12. 2006 |accessdate=27. 5. 2020 }}{{Dead link|date=8. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

Облици рељефа у граду укључују Аврамове Изворе и стару турску жељезничку станицу, док је фокус на развојним плановима.<ref>{{cite web|url=http://www.jpost.com/Home/Article.aspx?id=175455|title=Blueprint for Beersheba|publisher=JPost|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Кућа умјетника у Негеву, показује илустрације које у одређеном смислу подсећају на Негев.<ref>{{cite web|url=http://www.jpost.com/Travel/AroundIsrael/Article.aspx?id=42954 |title=Touch and feel the Negev|publisher=JPost|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

Музеј умјетности Негев отворен је поново 2004, у кући која је служила као боравак гувернера области током Османске владавине, док је у Старом граду успостављан центар за умјетност за младе људе.

Године 2009, изграђен је нови информациони центар за туристе, Пролаз до Негева.<ref name="Lubliner">{{cite web|last=Lubliner |first=Elan |url=http://fr.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1233304840270&pagename=JPost/JPArticle/ShowFull |title='Gateway' center aims to help the Negev bloom again |series=Around Israel |work=Jerusalem Post |date= 21. 2. 2009 |accessdate=27. 5. 2020 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110813132548/http://fr.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1233304840270&pagename=JPost%2FJPArticle%2FShowFull |archivedate= 13. 8. 2011 }}</ref>

=== Велика џамија у Биршеби ===

[[Датотека:D283-042.jpg|alt=The Great Mosque of Beersheba in 1948|thumb|left|Велика џамија у Биршеби 1948.]]

Године 1906, током владавине Османског царства, саграђена је велика џамија Биршебе, уз помоћ донација прикупљаних од Бедуина у Негеву. Активно је коришћена за молитве све док град није пао под израелску власт 1948.<ref name="Al_Akhbar_2014">{{citation |url=http://english.al-akhbar.com/node/22980 |title=In latest attack on Palestinian heritage, Israel reopens museum in old mosque |accessdate=27. 5. 2020 |date= 22. 12. 2014 |work=Al Akhbar Newsletter }}</ref>

Џамија је до 1953. коришћена као градска судница, а током 1950-их претворена је у археолошки музеј, а 1990-их је затворена због реновирања. Град је намјеравао да је претвори у археолошки сектор музеја Негев, који ће бити посвјећен јеврејској култури,<ref name="Haaretz mosque">{{cite news|url=http://www.haaretz.com/hasen/spages/1089841.html |title=Will Be'er Sheva allow Muslims to use city's only mosque?&nbsp;– Haaretz&nbsp;– Israel News |newspaper=Haaretz |accessdate=27. 5. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090606135706/http://www.haaretz.com/hasen/spages/1089841.html| archivedate= 6. 6. 2009 | url-status= live}}</ref> против чега су писали петицију Муслимани и Бедуинска заједница, тражећи да се џамија врати у употребу и да се дозволе молитве.<ref name="Haaretz mosque"/> Град је одбио захтјев, уз образложење да активна џамија у срцу јеврејског града није могућа.<ref name="Haaretz mosque"/>

Године 2011, Врховни суд правде у Израелу, дјелимично је прихватио петицију против града, прихватајући да се џамија претвори у музеј, али да буде посвјећена исламској култури, без дозволе за обављање молитви.<ref>{{cite news|last=Curiel|first=Ilana|title=Beersheba mosque to become Islam museum|url=http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-4086545,00.html|work=Yediot Ahronot|date= 24. 7. 2011|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

== Саобраћај ==

[[Датотека:PikiWiki Israel 4499 Pedestrian Bridge.JPG|thumb|right|Пјешачки мост од жељезничке станице до Универзитета Бен Гурион.]]

Биршеба је средиште транспорта у јужном Израелу; нуди друмски, жељезнички и ваздушни саобраћај. Повезана је са Тел Авивом преко аутопута 40, другог највећег аутопута у Израелу, који пролази источно од града и познат је као „Биршеба бајпас“, због тога што нуди путницима са сјевера да путују на југ, избјегавајући пролазак кроз центар града. Од запада до истока, град је подијељен аутопутем 25, који иде до [[Ашкелон]]а и појаса Газе на сјеверозападу и [[Димона|Димоне]] на истоку. Трећи аутопут — аутопут 60, повезује Биршебу са Јерусалимом и саобраћајницом Шокет, а пролази и поред [[Западна обала|Западне обале]]. На локалном нивоу, дуж града су изграђене саобраћајнице у облику прстена, које служе да се смање гужве у граду. Улица 406 иде од сјевера до југа града, пролазећи кроз градски центар.

Аутобуска компанија, Метродан Биршеба, почела је са радом 2003. године. До 2016, посједовала је 90 аутобуса и саобраћала на 19 линија, од којих већина полази са главне градске аутобуске станице.<ref>{{cite web|url=http://eng.negev-net.org.il/HTMLs/article.aspx?C2004=12553&BSP=12316|title=Transportation in the Negev|publisher=Negev Information Center|accessdate=27. 5. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20080614091857/http://eng.negev-net.org.il/HTMLs/article.aspx?C2004=12553&BSP=12316|archive-date= 14. 6. 2008|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> Тим линијама су раније саобраћали градски аутобуси, познати као „Урбани аутобуски сервис Биршебе“. На дан 25. новембра 2016. године, компанија Дан Биршеба је преузела градски аутобуски саобраћај, док је компанија Метродан Биршеба угашена. Након што је преузела аутобуски саобраћај, компанија Дан Биршеба је увела електронски начин плаћања, што је уобичајено у Биршеби.<ref>{{Cite web|url=http://www.danbr7.co.il/pages/4.aspx|title=תשלום עבור נסיעה - דן באר שבע|website=www.danbr7.co.il|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Аутобуски међуградски саобраћај из Биршебе врше компанија Еџер, Дан бадаром и Метрополитан.<ref>{{cite web|url=http://metropoline.com/map.asp|title=Map of lines of the Metropoline company|publisher=Metropoline|accessdate=27. 5. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20081217065744/http://www.metropoline.com/map.asp|archivedate= 17. 12. 2008|url-status=dead|language=хебрејски}}</ref>

У граду постоје двије жељезничке станице. Стара, станица Сјеверни универзитет Биршеба, пролази поред Универзитета Бен Гурион и медицинског центра Сорока, док нова, Централна жељезничка станица Биршебе, пролази поред главне аутобуске станице. Између двије жељезничке станице, пруге се дијеле на два дијела и настављају до Димоне и Мртвог мора. Планирано је проширење до Елијата и Арада.<ref name="eilat rail">{{cite news|url=http://www.ynet.co.il/articles/0,7340,L-3520156,00.html |work=Ynet |language=Hebrew |date= 17. 3. 2008 |accessdate=27. 5. 2020 |author=Hazelkorn, Shahar |title=Mofaz Decided: A Railway to Eilat Will Be Built |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080321230635/http://www.ynet.co.il/articles/0%2C7340%2CL-3520156%2C00.html |archivedate= 21. 3. 2008 |url-status=live }}</ref>

[[Датотека:Beersheba Central Bus Station IMG 7803.jpg|thumb|left|Централна аутобуска станица у Биршеби.]]

Станица Сјеверни универзитет Биршеба је крајња станица воза који саобраћа из Димоне. Свим жељезничким станицама може да се приступи из Биршебе, преко трансфер станица у Тел Авиву и [[Лод (град)|Лоду]]. До 2012, жељезничке станице до Биршебе имале су конфигурацију од по једне споре пруге, са оштрим кривинама и доста мјеста за укрштање, што ограничава брзину воза. Између 2004 и 2012, пруге су реновиране коришћењењем система поравнања, како би се избјегла укрштања и додата је по још једна пруга. Реконструкција је коштала 2.8 милијарди и значајно је смањен период путовања и повећан интензитет саобраћаја до и из Тел Авива, као и од Кирјат Моцкина до Биршебе.<ref>{{cite news|last=Bocker|first=Ran|title=From Beersheva to Tel Aviv in 55 MInutes|url=http://www.ynet.co.il/articles/0,7340,L-4255551,00.html|accessdate=27. 5. 2020|newspaper=Ynet|date= 15. 7. 2012|language=хебрејски}}</ref> Планирана је изградња система брзих пруга, од Биршебе до Тел Авива и Елијата.<ref>{{cite web |url=http://www.airrailnews.com/index.php/component/simplelists/item/929 |archive-url=https://archive.is/20130410122729/http://www.airrailnews.com/index.php/component/simplelists/item/929 |url-status=dead |archive-date= 10. 4. 2013 |title=Eilat high speed rail line gets green line |publisher=Airrailnews.com |date= 14,. 2.2013 |accessdate=27. 5. 2020 }}</ref>

Дужи период постоји план за изградњу [[Лаки шински систем|лаког шинског система]], што је и уврштено у мастер план развоја града.<ref>{{cite web|url=http://www.mynet.co.il/articles/0,7340,L-4055675,00.html |title=mynet באר שבע – רכבת קלה? הצחקתם את הבאר שבעיים |publisher=Mynet.co.il |date= 20. 6. 1995 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Уговор за изградњу потписан је 1998, али није спроведен. Године 2008, министар финансија Израела, објавио је да ће замрзнути изградњу пројекта лаког шинског система у Тел Авиву и умјесто тога започети изградњу у Биршеби, али ипак пројекат није реализован. Године 2014, градоначелник Биршебе, [[Рувик Данилович]], изјавио је да ће лаки шински систем бити изграђен у граду.<ref>{{cite web|url=http://www.globes.co.il/news/article.aspx?fbdid=137231|title=נחתם ההסכם הסופי לתכנון רכבת קלה בבאר שבע - גלובס|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bizportal.co.il/realestates/news/article/397165|title="מספיק להגר למרכז - יש כאן דירות בחצי מיליון שקל, והרבה מהן" - Bizportal|publisher=|accessdate=27. 5. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.jpost.com/Local-Israel/Tel-Aviv-And-Center/Tel-Aviv-light-rail-project-may-be-stopped-in-its-tracks|title=Tel Aviv light rail project may be stopped in its tracks|publisher=|accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Године 2017, министар саобраћаја Израела дао је дозволу Биршеби да започне са прелиминарним планом лаког шинског система.<ref>{{Cite web|url=https://www.railjournal.com/regions/middle-east/beer-sheva-develops-light-rail-plans/|title=Beer-Sheva develops light rail plans|date= 11. 7. 2017|accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

== Спорт ==

[[Датотека:Turner Stadium.jpg|thumb|right|upright|[[Стадион Турнер]].]]

[[ФК Хапоел Биршеба|Хапоел Биршеба]] наступа у [[Премијер лига Израела у о|Премијер лиги Израела]], након промоције из другог ранга — Леумит лиге, у сезони 2008/09. Своје утакмице игра на стадиону [[Стадион Турнер|Турнер]]. Хапоел је био првак Израела пет пута: 1975, 1976, 2016, 2017 и 2018, док је [[Куп Израела у фудбалу|Куп]] освојио 1997. У граду постоје још два локална клуба, [[ФК Макаби Биршеба|Макаби Биршеба]], из четврти Неве Ној и [[ФК Биршеба]] из четврти Далет, који је насљедник угашеног клуба [[ФК Беитар Аврам Биршеба|Беитар Аврам Биршеба]].

У граду постоји и кошаркаши клуб — [[КК Хапоел Биршеба|Хапоел Биршеба]], који наступа у арени Конч, капацитета 3.000 мјеста.

[[Датотека:Elia Viviani Giro 2018 Beer Sheva.jpg|thumb|left|upright|[[Елија Вивиани]], прије старта треће етапе Ђиро д’Италије [[Ђиро д’Италија 2018.|2018]] у Биршеби.]]

Биршеба је постала национални шаховски центар Израела, захваљујући мигрантима из [[Совјетски савез|Совјетског савеза]]. У граду се налази више велемајстора него у било ком другом граду у свијету.<ref>{{Cite news|title=Chess masters set to compete in world blitz championship |first=Eitan |last=Bekerman |newspaper=Haaretz |date= 4. 9. 2006|accessdate=27. 5. 2020 |url=http://www.haaretz.com/hasen/spages/758461.html |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081011075109/http://www.haaretz.com/hasen/spages/758461.html |archivedate= 11. 10. 2008 }}</ref> Град је био домаћин Свјетског првенства у шаху 2005, а [[шах]] се учи у градским вртићима.<ref>{{Cite journal |url=http://www.fide.com/component/content/article/9-other/2182-673-world-team-championship-in-beer-sheva-israel|title=World Team Championship in Beer Sheva, Israel |publisher=World Chess Federation |accessdate=27. 5. 2020 |date= 1. 11. 2005 }}</ref> Шаховски тим Израела је освојио сребрну медаљу на 38. Шаховској олимпијади 2008. године,<ref>{{Cite news |title=Israel takes silver medal at Chess Olympiad |first=Uri |last=Tzahor |newspaper=Ynewnews.com |date= 26. 11. 2008|accessdate=27. 5. 2020 |url=http://www.ynet.co.il/english/articles/0,7340,L-3628765,00.html }}</ref> као и бронзану медаљу на 39. Олимпијади 2010. Елија Левант је основао шаховски клуб 1973.<ref>{{cite news|work=Jerusalem Post|date= 12. 12. 2004|author=Gavin Rabinowitz|page=4|title=Beersheba is king of world chess|url=http://highbeam.com/doc/1P1-103365216.html|accessdate=27. 5. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20110614213930/http://www.highbeam.com/doc/1P1-103365216.html|url-status=dead|archive-date= 14. 6. 2011}}</ref>

У граду се налази други највећи рвачки центар у Израелу, AMI школа рвања. Центар води Леонид Шулман и има отприлике 2.000 ученика, од којих су већина потомци миграната из Совјетског савеза. Макаби Биршеба има тим за [[рвање слободним стилом]], док Хапоел Биршеба има тим за [[рвање грчко-римским стилом]]. На Свјетском првенству у [[Рвање|рвању]] 2010, студенти школе AMI освојили су пет медаља.<ref>{{cite web|url=http://www.mynet.co.il/articles/0,7340,L-3833478,00.html |title=mynet באר שבע – באר שבע מובילה במאבק על ספורט ההאבקות |publisher=Mynet.co.il |accessdate=27. 5. 2020}}</ref> Крикет се игра под надлежности Крикет асоцијације Израела. у граду се такође налази [[Рагби јунион|рагби]] клуб, чији су сениори и јуниори освојили неколико титула првака државе.<ref>{{cite web|url=http://www.rugbycity.net/|title=ミニ|accessdate=27. 5. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20070529235006/http://www.rugbycity.net/|archive-date= 29. 5. 2007|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У граду се налази и тениски центар, који је отворен 1991. године и садржи осам терена. Такође, у граду се налази и неколико аеродрома који служе за [[ваздухопловно једриличарство]].

Биршеба је била један од градова домаћина [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италије]] [[Ђиро д’Италија 2018.|2018]], чији је старт био у [[Израел]]у, што је било први пут у историји да је Ђиро стартовао ван [[Европа|Европе]]. Биршеба је била домаћин треће етапе, до [[Елијат]]а,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/giro-ditalia-2018-will-begin-with-jerusalem-individual-time-trial/|title=Giro d'Italia 2018 will begin with Jerusalem individual time trial|website=cyclingweekly.com|date=18. 9. 2017|accessdate=27. 5. 2020|first=Barry|last=Ryan}}</ref> гдје је у спринту побиједио [[Елија Вивиани]], испред [[Саша Модоло|Саше Модола]] и [[Сем Бенет|Сема Бенета]].<ref>{{cite web|url= https://www.telegraph.co.uk/cycling/2018/05/06/elia-viviani-claims-second-straight-stage-win-giro/ |title= Elia Viviani claims second straight stage win at Giro d'Italia |publisher= telegraph.co.uk |date = 6. 5. 2018|accessdate=27. 5. 2020|first=Tom|last=Cary}}</ref>

== Еколошке награде ==

Године 2012, кружна стаза од 42 km за планинарење, која се простире око града, освојила је треће мјесто на годишњем такмичењу Европске саобраћајне асоцијације.<ref>{{cite web|url=http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-4289338,00.html |title=Beersheba wins EU's green travel award |publisher=Ynetnews.com |date= 20. 6. 1995 |accessdate=27. 5. 2020}}</ref>

== Познати становници ==

[[Датотека:Ilan Ramon, NASA photo portrait in orange suit.jpg|thumb|right|upright|[[Илан Рамон]], први израелски астронаут умро у катастрофи [[Катастрофа Спејс-шатла Колумбија|спејс-шатла Колумбија]].]]

* [[Орна Банај]], глумица, комичарка и забављачица
* [[Елјанив Барда]], фудбалер
* [[Зехава Бен]], пјевач
* [[Авишај Браверман]], професор и политичар на Универзитету Бен Гурион
* [[Алмонг Сохен]], фудбалер
* [[Рувик Данилович]] - осми градоначелник Биршебе
* [[Анат Драјгор]], кошаркаш
* [[Ели Алауфи]], политичар
* [[Ронит Елкабец]], глумица
* [[Велв Грин]], канадско—америчко израелски научник и академик
* [[Звика Хадар]], комичар и водитељ
* [[Боз Хус]], професор [[Кабала|кабале]] на Универзитету Бен Гурион
* [[Рон Каплан]], гимнастичар
* [[Виктор Микхалевски]], шаховски велемајстор
* [[Давид Накаче]], професор
* [[Давид Њумам]], професор
* [[Илан Рамон]], први израелски астронаут, умро у [[Катастрофа спејс-шатла Колумбија|Спејс-шатла Колумбија]]
* [[Јехудит Равиц]], пјевач
*[[Дан Тал]], фудбалер
* [[Ели Зизов]], фудбалер
* [[Зејев Зризи]], други градоначелник Биршебе


== Партнерски градови ==
== Партнерски градови ==
=== Сестрински градови ===


Биршеба је у сестринским односима са 13 градова:<ref name="muni-sister">{{cite web|title=International Relations of the City of Beersheba |url=http://www.beer-sheva.muni.il/openning.asp?Lang=1 |publisher=Beersheba Municipality |accessdate=27. 5. 2020 |language=хебрејски |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120213132906/http://www.beer-sheva.muni.il/openning.asp?Lang=1 |archivedate= 13. 2. 2012 }}</ref>
* {{зас|Грузија}} [[Они (град)|Они]]

* {{зас|Филипини}} [[Cebu City]]
{| class="wikitable"
* {{зас|Канада}} [[Монтреал]]
|- valign="top"
* {{зас|Канада}} [[Винипег]]
| '''Африка'''
* {{зас|Аустралија}} [[Parramatta]]
* {{зас|Етиопија}} [[Адис Абеба]]
*[[Адис Абеба]], [[Етиопија]] <small>(од 2004)</small>
*[[Букаке (град)|Букаке]], [[Обала Слоноваче]]<ref>{{cite web|url=http://mairiebke.e-monsite.com/pages/jumelage/villes-amies.html|title=Villes amies de Bouaké|publisher=mairiebke.e-monsite.com|language=француски|accessdate=27. 5. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20141020181858/http://mairiebke.e-monsite.com/pages/jumelage/villes-amies.html|archive-date= 20. 10. 2014|url-status=dead}}</ref>
* {{зас|САД}} [[Сијетл]]
'''Азија'''
* {{зас|Турска}} [[Адана]]
*[[Себу]], [[Филипини]]
* {{зас|Румунија}} [[Клуж-Напока]]
*[[Они (град)|Они]], [[Грузија]] <small>(од 2000)</small>
* {{зас|Аргентина}} [[Ла Плата]]
*[[Адана]], [[Турска]] <small>(од 2001)</small>
* {{зас|Немачка}} [[Розенхајм]]
||'''Европа'''
* {{зас|Немачка}} [[Вупертал]]
*[[Клуж-Напока]], [[Румунија]]
* {{зас|Француска}} [[Лион]]
*[[Лион]], [[Француска]] <small>(од 1977)</small><ref name="Lyon">{{cite web|url=http://www.lyon.fr/vdl/sections/en/villes_partenaires/villes_partenaires_2/?aIndex=1 |title=''Partner Cities of Lyon and Greater Lyon'' |publisher=copyright 2008 Mairie de Lyon |accessdate=27. 5. 2020 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090719003816/http://www.lyon.fr/vdl/sections/en/villes_partenaires/villes_partenaires_2/?aIndex=1 |archivedate= 19. 7. 2009 }}</ref>
* {{зас|Србија}} [[Ниш]]
*[[Ниш]], [[Србија]]
*[[Розенхајм]], [[Њемачка]]
*[[Вупертал]], Њемачка <small>(од 1977)</small>
||'''Сјеверна Америка'''
*[[Монтреал]], [[Канада]]
*[[Сијетл]], [[Сједињене Америчке Државе]]
*[[Винипег]], Канада <small>(од 1983)</small>
'''Океанија'''
*[[Парамата]], [[Аустралија]]
'''Јужна Америка'''
*[[Ла Плата]], [[Аргентина]]
|}


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|30em}}

== Библиографија ==

* {{cite journal |last=Thareani-Sussely |first=Yifat |title=The 'Archaeology of the Days of Manasseh' Reconsidered in the Light of Evidence From The Beersheba Valley |journal=Palestine Exploration Quarterly |volume=139 |issue=2 |year=2007 |pages=69–77 |doi=10.1179/003103207x194091}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Beersheba}}
{{Commonscat|Beersheba}}
{{wikivoyage-inline|Beer Sheva}}

* {{званични веб-сајт|http://www.beer-sheva.muni.il}}
* {{званични веб-сајт|http://www.beer-sheva.muni.il}}
* [http://www.beer-sheva.muni.il/ Градски савјет Биршеба]
* [https://www.flickr.com/groups/beer-sheva/ Слике Биршебе] са сајта [[flickr]]
* [https://web.archive.org/web/20080406233300/http://web.bgu.ac.il/Eng/home/ Универзитет Бен Гурион]
* [https://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/alabaster/A4499625 Биршеба: туристички водич]
* [http://www.newadvent.org/cathen/02518a.htm Биршеба]&nbsp;– историјски чланак са католичке енциклопедије
* [https://web.archive.org/web/20080614033657/http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,25197,22682910-2702,00.html Свијетли коњи нападају поново]
* [https://web.archive.org/web/20070824023021/http://www.aliciapatterson.org/APF001971/Downie/Downie04/Downie04.html Грађевине Израела] Експанзија и архитектура Биршебе током 1960-их и 1970-ух
* [http://www.jpost.com/Home/Article.aspx?id=175455 Шематски план Биршебе]
*{{cite web |last=Goodchild |first=Philip |author2=Talbert, Andrew |title=Биршеба и Аврам |url=http://www.bibledex.com/israel/beersheba.html |work=Bibledex in Israel |year= 2010 |publisher=Brady Haran for the University of Nottingham}}
* Tsagai Asamain, [http://www.iaa-conservation.org.il/Projects_Item_eng.asp?subject_id=10&site_id=9&id=71 Конзерваторија Биршебе], [http://www.antiquities.org.il/home_eng.asp Антиквитети Израела] – [http://www.iaa-conservation.org.il/index_eng.asp Конзерваторија]
* Yardena Etgar and Ofer Cohen, [http://www.iaa-conservation.org.il/Projects_Item_eng.asp?subject_id=10&site_id=9&id=8 Тел Биршеба: Систем резервоара подземне воде], [http://www.antiquities.org.il/home_eng.asp Israel Антиквитети] – [http://www.iaa-conservation.org.il/index_eng.asp Одсјек конзерваторије]
* Shauli Sela and Fuad Abu-Taa, [http://www.iaa-conservation.org.il/Projects_Item_eng.asp?subject_id=10&site_id=9&id=25 Турска џамија и кућа управника], [http://www.antiquities.org.il/home_eng.asp Israel Антиквитети] – [http://www.iaa-conservation.org.il/index_eng.asp Одсјек конзерваторије]
* Преглед Западне Палестине, мапа 24: [http://www.iaa-archives.org.il/zoom/zoom.aspx?folder_id=93&type_id=6&id=8386 IAA], [http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Survey_of_Western_Palestine_1880.24.jpg Wikimedia commons]

{{Нормативна контрола}}


[[Категорија:Биршеба| ]]
[[Категорија:Градови у Израелу]]
[[Категорија:Градови у Израелу]]
[[Категорија:Градови у Хебрејској Библији]]
[[Категорија:Шах у Израелу]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Израелу]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Израелу]]

Верзија на датум 28. мај 2020. у 16:01

Биршеба
хебр. באר שבע
арап. ‏بئر السبع‎
Биршеба
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Израел
ОкругЈужни округ
Основан1900.
Становништво
Становништво‍
 — 2018.209.002 [1]
 — густина177,87 ст./km2
Географске карактеристике
Координате31° 15′ 04″ С; 34° 47′ 16″ И / 31.251161° С; 34.787792° И / 31.251161; 34.787792
Апс. висина260 m
Површина1.175 km2
Биршеба на карти Израела
Биршеба
Биршеба
Биршеба на карти Израела
Остали подаци
ГрадоначелникРувик Данилович

Биршеба (хебр. באר שבע, арап. ‏بئر السبع‎, О овој звучној датотеци Be'er Sheva), највећи је град у регији пустиње Негев, у Јужном округу Израела и често се назива „пријестоницом Негева“. Центар је четврте најнасељеније велеградске области Израела, осми је најнасељенији град у Израелу, са популацијом од 209,002 становника 2018. године,[1] као и други највећи град након Јерусалима са површином од 117,500 дунума.

библијски период упућује на то да се Биршеба односи на положај који је заузимао древни град Тел Биршеба, који је удаљен двије и по миље од модерног града, који је основан на почетку 20. вијека од стране Османског царства.[2] Град су освојили Британци, предвођени трупом под називом Аустралијски свијетли коњ, током Првог свјетског рата. Године 1947, Бирсеба (арап. بئر السبع), како је тада био познат град, је предвиђен као дио арапске државе, у Плану Уједињених нација о подјели Палестине. Након проглашења независности Израела, египатска војска је прикупила своје снаге у Биршеби, која им је служила као стратешка и логистичка база. У Бици на Биршеби, која је вођена у октобру 1948. године, град је освојен од стране Израелских одбрамбених снага и припојен Израелу.[3]

Биршеба се значајно развила од проглашења независности Израела. Велики дио популације чине потомци Сефарда и Мизраха, који су мигрирали из арапских држава након 1948, као и мање заједнице Синова Израела и Кочина из Индије. Други и трећи талас миграција одиграо се након 1990, када су у Биршебу стигли Ашкенази из бившег Совјетског Савеза, као и припадници групе Бета Израел из Етиопије. Совјетски мигранти су успоставили шах као главни спорт у Биршеби и град је сада главни развојни центар за шах у Израелу, као и национални шаховски центар, са више велемајстора по граду него било који други град на свијету,што га у неком смислу чини пријестоницом шаха.[4]

У Биршеби се налази Универзитет Бен Гурион, а град је такође центар технолошке индустрије Израела.[5]

Етимологија

Постоји неколико етимологија имена „Биршеба“. Прва је заклетва Аврама Абимелеху да је он ископао извор (извор заклетве), што се помиње у Библији, у Књизи постања.[6] Остале укључују седам ископаних извора од стране Исака, иако су идентификована само три или четири, заклетва Исака и Абимелеха;[7] као и седам јагњади којим је запечаћена заклетва Аврама и Абимелеха.

Бир ('Be'er) је хебрејска ријеч за добро, док шеба (sheva) може да значи седам или заклетва, од хебрејске ријечи shvu'a.

Арапски топоним такође може да се преведе као „седам извора“ или уобичајеније „Извор лавова“.

Током османског управљања, град је био познат као осм. тур. بلدية بءرالسبع (Belediye Birüsseb').

Хебрејска Библија

Биршеба је у Хебрејској Библији, односно Старом завјету, углавном обрађена у оквиру повезаности са Патријарсима Јаковом и Исаком, који су копали изворе и склопили мировне споразуме са краљем Абимелехом из подручја Герара. Због тога му је двапут дато име; први пут када је Аврам склопио споразум са Абимелехом,[8] а затим и када је Исак склопио споразум са Абимелехом из Герара, чије су слуге такође копали бунаре тамо.[9] Мјесто је тако повезано са двије или три приче из Књиге постања.

Судећи према Хебрејској Библији, Биршеба је основана када су Аврам и Абимелех разријешили несугласице око извора воде и склопили савез.[10] Абимелехови људи су преузели извор од Аврама, након што га је он претходно ископао, па је Аврам однио брод и стоку Абимелеху, како би добио извор назад. Издвојио је седам јагњади на страну, како би се заклео да је он ископао извор и нико други. Абимелех је закључио да извор припада Авраму и, у Библији, Биршеба значи „Озвор седморице“ или „Извор заклетве“.[11]

Биршеба се даље помиње у неколико пасусa у Књизи постања: „Исак је изградио олтар у Биршеби”,[12] „Јаков је имао сан о степеништу до раја након што је напустио Биршебу“, [13][14] „Биршеба је била територија племена Јуда и Симеон“,[15][16] „синови пророка Самуила били су судије у Биршеби“,[17] „Саул, први краљ Израела, саградио је утврђење тамо, у својој борби против Амалека“,[18][19] „Пророк Илија је побјегао у Биршебу када је Језебел наредио да га убију“.[20] Пророк Амос је споменуо град у смислу идолатрије.[21][22][23] Након Вавилонског освајања и стављања у ропство већине израељаца, град је напуштен. Након што су се израељски робови вратили из Вавилона, поново су настанили град. Судећи према Хебрејској Библији, Биршеба је била најјужнија територија коју су настањивали Израељци, одакле потиче израз „од Дана до Биршебе“, како би се описало цијело краљевство.[23]

Зибија, супруга краља Ахазија од Јудеје и мајка краља Џехое од Јудеје, била је из Биршебе.[24]

Историја

Град је уништаван и поново изграђиван много пута током вјекова. Стекла је важност током Византијске владавине (од 4 до 7 вијека), када је била кључна тачка за палестинску границу, одбрамбену линију против пустињских племена. У 7. вијеку, освојили су је Арапи, док је у 16. вијеку освојило Османско царство. Биршеба је остала важно мјесто са водом и мали трговински центар за племена номадских Бедуина у Нигеву, упркос турским напорима у планирању и развоју града. Године 1917, град су преузели Британци, отварајући пут ка освајању Палестине и Сирије. Након што су га заузеле израелске снаге 1948, Биршебу су брзо населили мигранти и развила се као административни, културни и индустријски центар Негева. Један је од највећих градова у Израелу, након Тел Авива, Јерусалима и Хаифе.

Халколит

Људи су насељавали простор данашње Биршебе још од халколита. Живјели су у пећинама, користећи метални алат и одгајајући стоку.[25] Проналаском ископина Тел Шеве, на археолошком налазишту источно од модерне Биршебе, указује на то да је области била насељавана још од 4. миленијума прије нове ере.[26]

Гвоздено доба

Археолошка локација Тел Шева.

За Тел Шеву, археолошко налазиште које садржи рушевине древног града, вјерује се да је Биршеба која се помиње у Библији и лежи неколико километара источно од модерног града. Град датира из раног Израиљског периода, око 10 вијека прије нове ере. Локација је вјероватно одабрана јер је богата водом; у подручју постоји неколико извора. Судећи према Хебрејској Библији, те изворе су ископали Аврам и Исак, када су населили те просторе. Путеви су били повезани у мрежу, са одвојеним областима за административну, комерцијалну, војну и употребу за становање. Вјерује се да је то прво планирано насељено мјесто у региону. Такође је познат по свом разрађеном систему воде. У суштини, огромна цистијерна налази се у стијенама испод града.

Персијски период

Током персијске владавине, од 539 до 332. године прије нове ере, Биршеба је била јужно од аутономне провинције Јудеј Медина у оквиру персијско Ахеменидског царства. Током тог периода, град је реконструисан[27] и изграђена је цитадела.[28] Археолошки налази из периода између 359 и 338 године прије нове ере, укључују керамику и остракон.[28]

Хеленски период

Током владавине Хасмонејаца, град није имао битну улогу јер није споменут приликом освајања Едома нити у описивању Хасмонејских ратова.[27]

Римски и византијски период

Током владавине Римског царства, град је био у региону Келесирија. Током римског и касније Византијског царства, град је служио као прва линија одбране од напада Набатејаца. Око 64—63 године п. н. е. Гнеј Помпеј Велики учинио је Биршебу најјужнијим градом Римске провинције Јудеја и у наредним годинама град је био у појасу границе, што се приписује времену владавине Веспазијана,[29] док је око 268 године град постао центар епархије.[29]

Биршеба је описана у Мадаба мапама и од стране Јевсевија Кесаријског као велико село са римским гарнизоном.[30]

Последњи становници Биршебе били су Византинци, који су напустили град током Муслиманског освајања Леванта, када је град уништен.[31] Остао је напуштен до 19. вијека. Пронађена је керамика из византијског периода и из раног периода исламске владавине.[32]

Османски период

Поглед на Биршебу са југа, 1902.

Модерни град изграђен је од стране Османског царства, да служи као административни центар за бенефите Бедуина на почетку 20. вијека и дато му је име Бир ал Саби Bir al-Sabi (извори седморице). До Првог свјетског рата, био је углавном насељен муслиманским становништвом, са око 1.000 становника.[33] Бен Давид и Кресел расправљали су око тога да ли је то што је Биршеба била традиционално тржиште за Бедуине, био камен темељац да постане пријестоница Негева током тог периода,[34] ‍:3 док је антрополог за Бедуине Недева, Ареф Абу Рабија, који је био и министар просвјете у Влади Израела, описао Биршебу као први бедуински град.[35]‍:ix

У јуну 1899, Османска влада наредила је стварање подокруга — кезе, у округу Мутасарифик у Јерусалиму, са Биршебом као главним градом.[36] Спровођење овога повјерено је посебном бироу министарства унутрашњих послова.[36] Постојало је више разлога због којих су се Османслије одлучиле на стварање посебног округа. Британска инкорпорација Синаја у Египат довела је до потребе да Османско царство учврсти власт у јужној Палестини.[36] Такође је постојала жеља да се охрабри седентација Бедуина, са предвиђеним порастом мира пореза.[36] Први гувернер (Кајмакам), Исмаил Камал Беј, живио је у позајмљеном шатору од локалног шеика, док није изграђена кућа гувернера (Сараја).[37] Камала је замијенио Мухамед Карула Ефенди 1901. године, кога је већ 1903. године, замијенио Хамди Беј.[36] Гувернер је 1908. године, постао промовисан за гувернера сусједног Јерусалимског округа (мутасариф муавин), чиме је аутоматски био изнад гувернера других подокруга.[36]

Биршеба, 1917

Посјетилац је у Биршеби 1900. године затекао рушевине, два камена кана и неколико шатора.[38] До 1901, ту су биле бараке са малим гарнизоном и остале грађевине.[39] Аустроугарско чешки оријенталиста,[40] Алоиз Мусил, написао је 1902:

„Бир ес Себа расте из дана у дан. Ове године, умјесто шатора, нашли смо величанствене куће, заједно са прелијепим улицама од Сараја до лежаја у долини. Прављење баште од стране Владе се исплаћује, све врсте дрвећа које су усађене ће сигурно успјети. Неколико грмова који су усађени прије двије године, поред парног млина, на крају улице у југоисточном дијелу, порасли су значајно. Живахна активност у изградњи такође узрокује живахну експлоатацију рушевина“.[41]

До 1907. године, ту је направљено велико село и војна пошта, са резиденцијом за кајмакама и великом џамијом.[42] Број становништва се прво повећао са 300 на 800 између 1902 и 1911, а до 1914. године, ту је било 1.000 становника, који су живјели у 200 кућа.[36]

План за град у облику хиподамовске схеме израдили су њемачки и швајцарски архитекти и двојица других.[43] Друга двојица су вјероватно палестински Арапи, Саид Ефенди ал Нашашиби и његов асистент, Рагеб Ефенди ал Нашашиби. Ипак, Бигер у својој књизи Османско планирање градова у Палестини крајем 19. и почетком 20. вијека, каже да су у питању двојица Турака који су се образовали у Њемачкој.[44] Облици шеме могу се видјети и данас у старом граду Биршеба. Већина становништва у то вријеме били су Арапи из Хеброна и појаса Газе, док су и Јевреји почели да се настањују у граду. Већина Бедуина је напустила номадски начин живота и саградила куће у Биршеби.[45]

Први свјетски рат и Британска управа

Жељезничка станица у Биршеби, коју су изградиле Османлије.

Током Првог свјетског рата, Османлије су изградиле жељезничку пругу од пруге Хејаз до Биршебе, која је отворена 30. октобра 1915. године.[46] Прослави су присуствовали командант османске војске Ахмед Џемал-паша и други званичници. Линија је била активна док Британска војска није истиснула Османлије 1917, пред крај рата.

Биршеба је играла важну улогу у Синајској и палестинској кампањи у току Првог свјетског рата. Битка на Биршеби је била дио Британске офанзиве у развијању Турских снага од Газе до Биршебе. На дан 31. октобра 1917. године, три мјесеца након што су преузели Рафу, британске снаге генерала Аленбија су сломиле отпор турских снага између Газе и Биршебе.[47] Око 500 војника Аустралијског 4 и 12 пука Свјетлећих коња, 4 Аустралијске бригаде, које је предводио генерал Вилијам Грант, само са коњима и бајонетима, напали су турске ровове, освојили их и заробили у бици познатој као Битка на Биршеби, која је такође позната и као последњи успјешни напад коњицом у историји британске војске.[48][49] На ивици старог града смјештено је гробље страдалим војницима земаља Комонвелта, Аустралије, Новог Зеланда и Уједињеног Краљевства. Такође, у граду се налази и меморијални парк посвјећен страдалим војницима.

Поглед на Биршебу из ваздуха 1948.

Током Британског мандата над Палестином, Биршеба је била већи административни центар. Британци су изградили жељезничку пругу од Рафе до Биршебе у октобру 1917, која је отворена за јавност у мају 1918. године, служећи становницима Негева и становништву јужно од Маунт Хеброна.[50] Године 1928, када су почеле да расту тензије између Јевреја и Арапа око контроле над Палестином, нереди су ескалирали и након једног сукоба, у којем је погинуло 133 Јевреја, а рањено њих 339, многи Јевреји су напустили Биршебу, мада су се неки повремено враћали. Након напада Арапа на аутобус пун Јевреја 1936. године, сукоби су прерасли у Арапску побуну, која је трајала од 1936 до 1939. године, након чега су и преостали Јевреји напустили град.[51]

На попису становништва 1922, у Биршеби је живјело укупно 2,356 становника, од чега њих 2,012 муслимана, 235 хришћана, 98 јевреја и 11 друза.[52] На попису становништва 1931. године, популација се повећала на укупно 2,959 становника, од чега 2,791 муслимана, 152 хришћана, 11 јевреја и 5 бахаија, док је 545 јеврејских кућа окупирано.[53] Анкетом спроведеном на селима у Биршеби од стране Палестинске мандаторске владе 1945. године, откривено је да је укупна популација 5,570 становника, од чега њих 5,360 муслимана, 200 хришћана и 10 других.[54]

Држава Израел

Рат 1947-49

Филхармонијски оркестар Израела наступа у Биршеби 1948.

Године 1947, Специјални комитет Уједињених нација за Палестину (UNSCOP), предложио је да Биршеба буде прикључена јеврејској држави, у њиховом плану подјеле за Палестину.[55] Међутим, након што је ад хок комитет Уједињених нација извршио ревизију плана, премјестили су град у Палестински дио, због већинског Аралског становништва.[55][56] Египатске војне снаге биле су стациониране у Биршеби од маја 1948. године.

Јигал Алон је предложио освајање Биршебе,[57] што је прихватио премијер Израела — Давид Бен-Гурион. Судећи према израелском историчару, Бенију Морису, Бен Гурион је наредио освајање Биршебе, окупацију околних територија, као и демолирање већег дијела града.[58] Циљ је био да се пробије египатска блокада израелских конвоја до Негева. Египатска војска није очекивала напад и доживјели су пораз.[59] Израел је бомбардовао град 16. октобра,[60] док су 21. октобра, у 4 сата ујутру, 89 батаљон 8 бригаде и 7 и 9 батаљони бригаде Негева напали египатску војску. Један дио је напредовао од Мишар Ханегева, удаљеног 20 km од Биршебе, док је други дио напредовао од турске жељезничке станице и Хацерима; Биршеба је освојена до ,9.45 ујутру истог дана. Око 120 војника египатске војске одведено је у заробљеништво. Сво арапско становништво које је пружало отпор је протјерано,[33] док је остатак арапског становништва, око 200 мушкараца и 150 жена и дјеце, одведено у полицијско утврђење, одакле су 25. октобра, жене, дјеца, старије и онеспособљене особе одвезене камионима на границу Газе. Египатски војници су одведени у логоре за ратне заробљенике. Неки мушкарци су остали да живе у локалним џамијама, гдје су чистили, а када би било откривено да снадбијевају египатску војску информацијама, били би и они депортовани.[58] У граду је забиљежен велики пораст пљачки, а до децембра, у неком прорачуну, укупно је депортовано око 30.000 Арапа из Биршебе и околних области, од којих је већина мигрирала у Јордан.[60][61] Након Операције Јоав, радијус од 10 km од Биршебе претворен је у зону гдје није био дозвољен улаз Бедуинима.[62] Као одговор на то, Савјет безбједности уједињених нација донио је двије резолуције, 4 и 16. новембра, у којима се захтијева од Израела да напусти област.[63]

Прве четири деценије

Биршеба током 1960-их.

Након завршетка рата, споразумом из 1949. године, Биршеба је и формално припојена Израелу. Град је од тада трансформисан у израелски град, са малом арапском заједницом.[33] Биршеба је стратешки важна локација, због солидне снадбјевености водом, као и због битних саобраћајница, до Јерусалима и Хеброна на сјеверозападу, до Мртвог мора и Ел Карака на истоку, до Акабе на југу, до Газе на западу и до Ал Аује и границе са Египтом на југозападу.[59]

Након неколико мјесеци, куће које су порушене у рату су обновљене. Усљед таласа миграција у Израел након успостављања независне државе, Биршеба је доживјела велики пораст броја становника, јер се доселило хиљаде миграната. Град се брзо проширио изван свог језгра, што је постало познато као стари град, док су се нова насеља изградила у околини, са разноврсним пројектима кућа, као што су апартмани и помоћне фарме, као и шопинг центри и. школе. Стари град је претворен у центар града, са радњама, ресторанима и канцеларијама градске управе. У граду је изграђена индустријска област, као и један од највећих биоскопа у Израелу. До 1956, број становника у Биршеби је порастао на 22.000.[64][65] Године 1959, почели су протести и нереди у Вади Салибу, близу Хаифе, након чега су се проширили и на друге дјелове државе, укључујући и Биршебу.[66]

Болница Сорока отворена је 1960. До 1968. године, популација у граду порасла је на 80.000.[67] Универзитет Негев, који је касније постао Универзитет Бен Гурион, отворен је 1969. Египатски предсједник — Анвар Садат, посјетио је Биршебу 1979, а популација у граду порасла је на више од 110.000 до 1983. године.

Модерни урбани развој

Биршеба средином 1970-их.

Као дио пројекта шематског приказа Негева, непрофитна организација Јеврејски национални фонд финансира главне пројекте реконструкције Биршебе. Један пројекат је ријечни парк Биршебе, која обухвата дио поред ријеке од 3.6 km² са зеленилом, стазе за планинарење, спортску арену од 3.000 мјеста, бродско језеро дужине 6.1 ha, напуњено од рециклираних отпадних вода, шеталишта, ресторане, кафиће, галерије, изнајмљивање бродова, амфитеатар од 12.000 мјеста, игралишта и мост дуж руте водених цијеви града Мекорота. План укључује изградњу нових кућа са погледом на парк и комшилук.[68] Званични улаз у ријечни парк биће парк Белт Ешел, који ће се састојати од парка изграђеног око дворишта, са историјским остацима насеља Белт Ешел.[69]

Пјешачки мост, 2012.

Четири нова шопинг центра су планирана. Први, канјон Биршеба биће еколошки центар за базенима за скупљање кише и генераторима за освјетљење на соларну енергију, укупне површине од 115.000m2, поред парка дугог 8.000 метара, са бициклистичком стазом.[69][70][71] Други тржни центар ће бити пољопривредни центар, први икада у Израелу. Биће ограђени, кружни комплекс, са 400 мјеста за продавце, а биће окружен парковима и зеленилом.[69]

У граду је изграђена и нова централна аутобуска станица, која има комплекс ограђен стаклом, са кафићима и радњама.[69]

Последњих година, у инвестиције за реновирање старог града, очување историјских грађевина и унапређење инфраструктуре, уложено је око 10.5 милиона евра.[72] Турска четврт је такође реновирана, са новим калдрмисаним улицама, проширеним тротоарима и рестаурираним турским кућама, које су претворене у трпезарије и мјеста за трговину.[68]

Године 2011, градска скупштина је објавила план за претварање Биршебе у „водени град“ Израела.[73] Један од пројеката — „плажа Биршебе“, предвиђа постројење од 7 дунума насупрот градске скупштине.[74][75] Остали пројекти укључују изградњу нових фонтана близу медицинског центра Сорока и наспрам Техничког факултета.

Модерни град Биршеба.

Током 1990-их, у Израелу су почели да се појављују небодери, а упоредо са тим почела је и изградња високих грађевина у Биршеби.[76] Данас, центар града се обично описује као „колекција чистих, компактних и донекле стерилних стамбених торњева и високоулазних канцеларија“.[77] Највећа градска грађевина је Трг Рамбам 2, зграда од 32 спрата.[78] Планиране су бројне додатне високе грађевине, поред или у оквиру зграде, укључујући небодере.[79][80][81] Планирана је и изградња луксузних стамбених вишеспратница у граду.[82]

Град је у 21. вијеку доживио велику грађевинску експанзију, што укључује и урбани развој елемената, као што су водене фонтане и мостови; а такође укључује и развој природе, као што је изградња игралишта и паркова.[83]

У децембру 2012. године, план за изградњу 16.000 нових стамбених јединиц у Рамоту, одбачен је у корист креирања урбане шуме, која ће обухватати 660 ha и служиће као „зелено плуће“ града, као дио плана за развој „зелене траке“ око града. У шуми ће се налазити области за пикник, бициклистичке стазе и пјешачке стазе. Судећи према градоначелнику Биршебе, Рувику Даниловичу, град и даље има велику површину неразвијеног простора на отвореном, који може да се користи за урбани развој.[84]

Године 2017, потврђен је нови урбани план града, дизајниран да повећа популацију становништва на 340.000 до 2030. године. Планом је предвиђена изградња 13.000 нових стамбених јединица, заједно са развојем индустрије и бизниса на укупном простору од 4 милиона метара квадратних. Такође је планирана и изградња друге градске болнице.[85]

Безбједоносни инциденти у граду

У октобру 1998. године, 64 људи је рањено у нападу гранатом.[86] На дан 31. августа 2004. године, 16 људи је убијено у два напада бомбаша самоубица на градске аутобуске станице, за шта је Хамас преузео одговорност. На дан 28. августа 2005, бомбаш самоубица је напао централну аутобуску станицу, 47 људи, од чега два чувара.[87] Током операције Ливено олово, која је почела 27. децембра 2008, а трајала је до прекида ватре — 18. јануара 2009, Хамас је испалио 2.368 ракета, као што је (БМ-21 Град) и минобацача из Газе на југ Израела, укључујући Биршебу. Ракетни напади су се наставили и касније, али су били мање успјешни након представљања Гвоздене куполе, одбрамбеног система од ракета.[88][89][90][91]

Године 2010, један Арапин је напао и повриједио двоје људи сјекиром.[92][93][94] Године 2012, Палестинац из Џенина је заустављен прије него што је напао људе ножем у сигурној кући.[95][96] На дан 18. октобра 2015. године, нападач је револвером убио војника који је чувао аутобуску станицу, након чега га је упуцала полиција.[97] У септембру 2016, израелска безбједоносна агенција, Шин Бет, спријечила је терористички напад на вјенчању у градској општини.[98][99]

Грб Биршебе

Грб Биршебе у штампи 1965.

Од 1950. године, Биршеба је мијењала грб неколико пута. Грб из 1950. дизајнирао је Абрахам Хали. Садржао је дрво тамарис, фабрику и воду како тече кроз цјевовод.[100]

Године 1972, грб је модернизова са симболичним представљањем Дванаест племена Израела и торња.[100] Уписане су ријечи из Библије: „Аврам сади дрво тамариса у Биршеби“.[101] Од 2012, припојен му је број 7, као дио градског преображаја.

Географија

Суво ријечно корито у Асхан парку.

Биршеба је позиционирана на ивици пустиње Негев, 115 km југоисточно од Тел Авива и 120 km југозападно од Јерусалима. Позициониран је на главној саобраћајници која води од центра и сјевера државе до Елијата на крајњем југу. Долина Биршеба је популарна хиљадама година, с обзиром на то да има доступну воду која тече са брда Хеброн зими и складишти се испод земље у огромним количинама.[102] Главна ријека у Биршеби је Нахал Биршеба, вади, која изазива поплаве зими. Други битни вадији који пролазе кроз град су потоци Ковшим и Катеф. Биршебу окружује више градова сателита, укључујући Омер, Лехавим и Мејтар, као и неколико Бедуинских локација као што су: Рахат, Тел Шева и Лакија.

Сјеверозападно од града, близу Рамота, је регион који се зове Горалска брда (хебр. :גבעות גורל; досл. брда вјере). У региону се налазе брда надморске висине и до 500 метара.[103].Због тешке конструкције, јединствена флора у региону је заштићена.

Сјевероисточно од града, близу Неве Менахема, налазе се Лес равнице и сува ријечна корита.

Клима

Клима у Биршеби је топла пустињска, класификације BWh, са утицајем средоземне климе. Град има карактеристике и медитеранске и пустињске климе. Љета су топла и сува, а зиме су благе. Количина кише током зимског периода је велика, већа и од количине која падне у осталим градовима са сличном климом, као што је Алмерија у Шпанији. Љети, температуре су високе и преко дана и током ноћи, са просјечном температуром 34.7 степени целзијуса. Најнижа просјечна температура износи 21.4 степена целзијуса. Зими, највиша просјечна температура је 17.7 степени целзијуса, док је најнижа 7.1 степен. Снијег ријетко пада. На дан 20. фебруара 2015, пао је први пут након 1992. године.[104]

Падавине су ријетке љети, највише кише падне у периоду између септембра до маја, али годишња количина падавина је ниска, у просјеку падне 195.1 mm годишње. Пјешчане олује са маглом су честе, посебно зими, као резултат велике влаге.

Клима Биршеба
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,5
(88,7) 		35,2
(95,4) 		38,4
(101,1) 		43,8
(110,8) 		44,8
(112,6) 		46,0
(114,8) 		42,0
(107,6) 		43,8
(110,8) 		43,8
(110,8) 		41,7
(107,1) 		38,3
(100,9) 		32,5
(90,5) 		46
(114,8)
Средњи максимум, °C (°F) 24,6
(76,3) 		27,3
(81,1) 		32,0
(89,6) 		37,5
(99,5) 		38,7
(101,7) 		39,6
(103,3) 		39,3
(102,7) 		38,3
(100,9) 		38,7
(101,7) 		36,8
(98,2) 		31,9
(89,4) 		26,9
(80,4) 		39,6
(103,3)
Максимум, °C (°F) 17,7
(63,9) 		18,7
(65,7) 		22,0
(71,6) 		26,5
(79,7) 		30,5
(86,9) 		33,1
(91,6) 		34,7
(94,5) 		34,7
(94,5) 		32,9
(91,2) 		29,7
(85,5) 		25,0
(77) 		20,0
(68) 		27,13
(80,84)
Просек, °C (°F) 12,4
(54,3) 		13,2
(55,8) 		15,9
(60,6) 		19,7
(67,5) 		23,2
(73,8) 		26,1
(79) 		28,0
(82,4) 		28,1
(82,6) 		26,2
(79,2) 		23,2
(73,8) 		18,6
(65,5) 		14,4
(57,9) 		20,75
(69,37)
Минимум, °C (°F) 7,1
(44,8) 		7,7
(45,9) 		9,8
(49,6) 		12,8
(55) 		16,0
(60,8) 		19,0
(66,2) 		21,3
(70,3) 		21,5
(70,7) 		19,6
(67,3) 		16,7
(62,1) 		12,2
(54) 		8,8
(47,8) 		14,38
(57,87)
Средњи минимум, °C (°F) 2,8
(37) 		4,0
(39,2) 		5,3
(41,5) 		7,2
(45) 		11,1
(52) 		15,4
(59,7) 		18,4
(65,1) 		18,4
(65,1) 		16,0
(60,8) 		12,4
(54,3) 		7,5
(45,5) 		4,8
(40,6) 		2,8
(37)
Апсолутни минимум, °C (°F) 1,4
(34,5) 		0,5
(32,9) 		2,4
(36,3) 		4
(39) 		8
(46) 		13,6
(56,5) 		15,8
(60,4) 		15,6
(60,1) 		13
(55) 		10,2
(50,4) 		3,4
(38,1) 		3
(37) 		0,5
(32,9)
Количина падавина, mm (in) 48
(1,89) 		40
(1,57) 		29
(1,14) 		9
(0,35) 		3,6
(0,142) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		0,5
(0,02) 		9
(0,35) 		18
(0,71) 		38
(1,5) 		195,1
(7,672)
Дани са падавинама 9 8 6 2 1 0 0 0 0,2 2 4 7 39,2
Релативна влажност, % 50 48 44 35 34 36 38 41 43 42 42 48 41,8
Извор #1: Метеоролошка станица Израела[105][106][107][108]
Извор #2: Метеоролошка станица Израела[109]

Демографија

Биршеба је један од најбрже растућих градова по броју популације и Израелу. Иако званично има око 200.000 становника, већи је у површини од Тел Авива и урбани план планира у будућности популацију између 450.000 и 500.000 становника.[110] Планирано је да има популацију од 340.000 до 2030. године.[85] Године 2010, Национални савјет за планирање и конструкцију одобрио је мастер план чији је циљ био повећање популације у Биршеби и њеном градском подручју на милион до 2020. године.[111] Према попису из 2018, у Биршеби живи 20.000 Арапа, што чини 10 % укупне популације града.[112]

Израелски центар за статистику подијелио је градско подручје Биршебе на два подручја:

Градски прстенови у градској области Биршебе[113]
Градски прстенови Локација Популација (попис 2014) Густина становништва
(по km²) 		Становништво по годинама
стопа раста
Израелски Јевреји Израелски Арапи Остали[а] Укупно
Језгро[б] 1 177,200 4,400 19,500 201,100 1,711.8 0.9%
Спољашњи прстен[в] 32 35,700 124,100 500 160,300 286.4 3.0%
Сјеверни дио 12 11,700 72,100 200 84,000 272.8 3.2%
Источни дио 8 14,900 52,000 200 67,100 527.8 2.7%
Западни дио 12 9,000 0 100 9,100 73.2 4.4%
Укупно 65 248,500 252,600 20,500 521,600 533.6 1.8%
  1. ^ Остали укључују хришћане и неизјашњене по питању религије.
  2. ^ Укључује град Биршебу.
  3. ^ Укључује градове Рахат и Офаким, локалне савјете Лехавим, Омер и Тел Шева, као и још мањих градова.

Економија

Небодер у Негеву.

Највише запослених у једној установи у Биршеби има у медицинском центру Сорока,[114] градској општини, Израелским одбрамбеним снагама и универзитету Бен Гурион. Главни комплекс израелске ваздушне индустрије позициониран је у главној индустријској зони, сјеверно од пута 60. Бројна електронска и хемијска постројења, укључујући фармацеутску индустрију Тева, налазе се у граду.

Биршеба је постала и технолошки центар, а посебно се истиче у сајбер обезбјеђењу.[5] Велики технолошки парк изграђен је близу жељезничке станице Биршеба.[115] Компаније Дојче телеком, Елбит систем, EMC, Локид Мартин, Ness Technologies, WeWork и RAD Data Communications отвориле су постројења у граду, док је компанија Jerusalem Venture Partners покренула сајбер инкубатор.[116] Научно-технолошки парк, који су финансирали фондација RASHI-SACTA, општина Биршеба и приватни донатор, отворен је 2008. године.[115] Други парк високе технологије отворен је сјеверно од града, близу Омера.

На југоисточној страни града, позициониране су три индустријске зоне, Мактешим, Емек Сара и Кирјат Јехуди, као и индустријска зона између Кирјат Јехудија и старог града.

Локална власт

Зграда Окружног суда у Биршеби.

Град је дуго времена мучило лоше управљање, политички проблеми и лоше финансијско планирање. Од 2005, пажња је усмјерена на развој паркова и инфраструктуре. Године 2005, отворен је нови центар за младе, док је нови културни центар отворен 2008. Након доста година финансијог мучења, град је 2006 имао позитиван буџет.[117]

Званични грб Биршебе приказује Аврама како сади дрво тамариса, судећи према Књизи постања,[118] као и торањ повезан са градским грађевинама.

Први градоначелник Биршебе био је Давид Тувијах, који је на дужност ступио 1950, а остао је до 1961. Наслиједио га је Зејев Зризи, који је био на функцији само двије године, након чега је за градоначелника изабран Елијашу Нави, који је на тој функцији провео 23 године, до 1986. Моше Зилберман га је наслиједио, али је након три године, функцију преузео Јичак Рагер, који је остао на функцији до 1997. године. Наслиједио га је Давид Бунтфелд, али је на функцији провео само годину, након чега је Јаков Турнер ступио на дужност. Године 2008, Рувик Данилович, који је прије тога био замјеник градоначелника, побиједио је на изборима и преузео је функцију градоначелника.[119]

На изборима 2018, Данилович је освојио 92 % гласова.[120]

Датотека:Ruvik danilovich -may2020 .png
Руник Данилович, осми градоначелник Биршебе, ступио је на дужност 2008. године.
Градоначелници Биршебе
Име Ступио на дужност Отишао са дужности Година на дужности
1 Давид Тувијаху 1950 1961 11
2 Зејев Зризи 1961 1963 2
3 Елијашу Нави 1963 1986 23
4 Моше Зилберман 1986 1989 3
5 Јичак Рагер 1989 1997 8
6 Давид Бунтфелд 1997 1998 1
7 Јаков Турнер 1998 2008 10
8 Рувик Данилович 2008

Институције образовања

Универзитет Бен Гурион.

Судећи према извештају CBS-а, Биршеба има 81 школу и 33.623 ђака. Од тога, има 60 основних школа и 17.211 основаца, уз 39 виших школа у које иде 16.412 ученика. Након 12 разреда, колико се иде у школу у Биршеби, 52.7 % ученика добило је сертификат зрелости, диплому Багрут 2001. У граду такође постоји неколико приватних школа и јешивота за религијски сектор.

У Биршеби се налази један од најпрестижнијих универзитета у Израелу — Универзитет Бен Гурион, који се налази у урбаном дијелу града, у четврту Делет. Остали битни факултети су Отворени универзитет Израела, Факултет инжењерства Шамон, Факултет академских наука Каје, Практични инжењерски факултет Биршебе (Hamikhlala ha technologit shel Be'er sheva),[121] и универзитетско насеље факултета за ваздух и простор — Технолошка школа Биршеба.[122]

Градске четврти

Након проглашења независности Израела, Биршеба је постала „лабораторија“ за архитектуру Израела.[123] Мишол гирит, градска четврт, изграђен је крајем 1950. године и био је први покушај да се створи алтернатива стандардном пројекту кућа у Израелу. Hashatiah (тепих), такође познат и као Hashekhuna ledugma (модел комшилука), поздрављен је од стране архитекти широм свијета.[123] Данас, Биршеба је подијељена на 17 настањених четврти, као додатак Старом граду и Рамоту. Многа од четврти су именовани по слову из хебрејског алфабета, што такође има и нумеричку вриједност, али се неким новим окрузима дају понекад пуна имена.

Умјетност и институције културе

Биоскоп Керен, први биоскоп у Негеву.

Године 1953, биоскоп Керен, први биоскоп у Негеву отворен је у Биршеби. Изградила га је организација Хистадрут и имао је мјеста за 1.200 особа.[124] Биршеба је база израелске симфоније, основане 1973. Током година, развила је широк репертоар симфонијских радова, концерата за соло извођаче и велика хорска извођења. Међу њима су Израел у Египту од Шуберта и Моцарта, Росинијева "Стабат матер" и Вивалдијева Глорија. Свјетски познати извођачи наступили су као солисти са симфонијом, укључујући Пинкаса Цукермана, Жан Пјера Рампала, Шлома Минца]], Герија Керија и Пола Тортелијера.[125] Године 1970, подигнута је склуптура као спомен плоча палим израелским борцима, на брду сјевероисточно од града.[126] Биршеба театар отворен је 1973. Свјетлећа оперска група Негева оформљена је 1980 и изводи мјузикле на енглеском сваке године.[127]

Облици рељефа у граду укључују Аврамове Изворе и стару турску жељезничку станицу, док је фокус на развојним плановима.[128] Кућа умјетника у Негеву, показује илустрације које у одређеном смислу подсећају на Негев.[129]

Музеј умјетности Негев отворен је поново 2004, у кући која је служила као боравак гувернера области током Османске владавине, док је у Старом граду успостављан центар за умјетност за младе људе.

Године 2009, изграђен је нови информациони центар за туристе, Пролаз до Негева.[130]

Велика џамија у Биршеби

The Great Mosque of Beersheba in 1948
Велика џамија у Биршеби 1948.

Године 1906, током владавине Османског царства, саграђена је велика џамија Биршебе, уз помоћ донација прикупљаних од Бедуина у Негеву. Активно је коришћена за молитве све док град није пао под израелску власт 1948.[131]

Џамија је до 1953. коришћена као градска судница, а током 1950-их претворена је у археолошки музеј, а 1990-их је затворена због реновирања. Град је намјеравао да је претвори у археолошки сектор музеја Негев, који ће бити посвјећен јеврејској култури,[132] против чега су писали петицију Муслимани и Бедуинска заједница, тражећи да се џамија врати у употребу и да се дозволе молитве.[132] Град је одбио захтјев, уз образложење да активна џамија у срцу јеврејског града није могућа.[132]

Године 2011, Врховни суд правде у Израелу, дјелимично је прихватио петицију против града, прихватајући да се џамија претвори у музеј, али да буде посвјећена исламској култури, без дозволе за обављање молитви.[133]

Саобраћај

Пјешачки мост од жељезничке станице до Универзитета Бен Гурион.

Биршеба је средиште транспорта у јужном Израелу; нуди друмски, жељезнички и ваздушни саобраћај. Повезана је са Тел Авивом преко аутопута 40, другог највећег аутопута у Израелу, који пролази источно од града и познат је као „Биршеба бајпас“, због тога што нуди путницима са сјевера да путују на југ, избјегавајући пролазак кроз центар града. Од запада до истока, град је подијељен аутопутем 25, који иде до Ашкелона и појаса Газе на сјеверозападу и Димоне на истоку. Трећи аутопут — аутопут 60, повезује Биршебу са Јерусалимом и саобраћајницом Шокет, а пролази и поред Западне обале. На локалном нивоу, дуж града су изграђене саобраћајнице у облику прстена, које служе да се смање гужве у граду. Улица 406 иде од сјевера до југа града, пролазећи кроз градски центар.

Аутобуска компанија, Метродан Биршеба, почела је са радом 2003. године. До 2016, посједовала је 90 аутобуса и саобраћала на 19 линија, од којих већина полази са главне градске аутобуске станице.[134] Тим линијама су раније саобраћали градски аутобуси, познати као „Урбани аутобуски сервис Биршебе“. На дан 25. новембра 2016. године, компанија Дан Биршеба је преузела градски аутобуски саобраћај, док је компанија Метродан Биршеба угашена. Након што је преузела аутобуски саобраћај, компанија Дан Биршеба је увела електронски начин плаћања, што је уобичајено у Биршеби.[135] Аутобуски међуградски саобраћај из Биршебе врше компанија Еџер, Дан бадаром и Метрополитан.[136]

У граду постоје двије жељезничке станице. Стара, станица Сјеверни универзитет Биршеба, пролази поред Универзитета Бен Гурион и медицинског центра Сорока, док нова, Централна жељезничка станица Биршебе, пролази поред главне аутобуске станице. Између двије жељезничке станице, пруге се дијеле на два дијела и настављају до Димоне и Мртвог мора. Планирано је проширење до Елијата и Арада.[137]

Централна аутобуска станица у Биршеби.

Станица Сјеверни универзитет Биршеба је крајња станица воза који саобраћа из Димоне. Свим жељезничким станицама може да се приступи из Биршебе, преко трансфер станица у Тел Авиву и Лоду. До 2012, жељезничке станице до Биршебе имале су конфигурацију од по једне споре пруге, са оштрим кривинама и доста мјеста за укрштање, што ограничава брзину воза. Између 2004 и 2012, пруге су реновиране коришћењењем система поравнања, како би се избјегла укрштања и додата је по још једна пруга. Реконструкција је коштала 2.8 милијарди и значајно је смањен период путовања и повећан интензитет саобраћаја до и из Тел Авива, као и од Кирјат Моцкина до Биршебе.[138] Планирана је изградња система брзих пруга, од Биршебе до Тел Авива и Елијата.[139]

Дужи период постоји план за изградњу лаког шинског система, што је и уврштено у мастер план развоја града.[140] Уговор за изградњу потписан је 1998, али није спроведен. Године 2008, министар финансија Израела, објавио је да ће замрзнути изградњу пројекта лаког шинског система у Тел Авиву и умјесто тога започети изградњу у Биршеби, али ипак пројекат није реализован. Године 2014, градоначелник Биршебе, Рувик Данилович, изјавио је да ће лаки шински систем бити изграђен у граду.[141][142][143] Године 2017, министар саобраћаја Израела дао је дозволу Биршеби да започне са прелиминарним планом лаког шинског система.[144]

Спорт

Датотека:Turner Stadium.jpg
Стадион Турнер.

Хапоел Биршеба наступа у Премијер лиги Израела, након промоције из другог ранга — Леумит лиге, у сезони 2008/09. Своје утакмице игра на стадиону Турнер. Хапоел је био првак Израела пет пута: 1975, 1976, 2016, 2017 и 2018, док је Куп освојио 1997. У граду постоје још два локална клуба, Макаби Биршеба, из четврти Неве Ној и ФК Биршеба из четврти Далет, који је насљедник угашеног клуба Беитар Аврам Биршеба.

У граду постоји и кошаркаши клуб — Хапоел Биршеба, који наступа у арени Конч, капацитета 3.000 мјеста.

Елија Вивиани, прије старта треће етапе Ђиро д’Италије 2018 у Биршеби.

Биршеба је постала национални шаховски центар Израела, захваљујући мигрантима из Совјетског савеза. У граду се налази више велемајстора него у било ком другом граду у свијету.[145] Град је био домаћин Свјетског првенства у шаху 2005, а шах се учи у градским вртићима.[146] Шаховски тим Израела је освојио сребрну медаљу на 38. Шаховској олимпијади 2008. године,[147] као и бронзану медаљу на 39. Олимпијади 2010. Елија Левант је основао шаховски клуб 1973.[148]

У граду се налази други највећи рвачки центар у Израелу, AMI школа рвања. Центар води Леонид Шулман и има отприлике 2.000 ученика, од којих су већина потомци миграната из Совјетског савеза. Макаби Биршеба има тим за рвање слободним стилом, док Хапоел Биршеба има тим за рвање грчко-римским стилом. На Свјетском првенству у рвању 2010, студенти школе AMI освојили су пет медаља.[149] Крикет се игра под надлежности Крикет асоцијације Израела. у граду се такође налази рагби клуб, чији су сениори и јуниори освојили неколико титула првака државе.[150] У граду се налази и тениски центар, који је отворен 1991. године и садржи осам терена. Такође, у граду се налази и неколико аеродрома који служе за ваздухопловно једриличарство.

Биршеба је била један од градова домаћина Ђиро д’Италије 2018, чији је старт био у Израелу, што је било први пут у историји да је Ђиро стартовао ван Европе. Биршеба је била домаћин треће етапе, до Елијата,[151] гдје је у спринту побиједио Елија Вивиани, испред Саше Модола и Сема Бенета.[152]

Еколошке награде

Године 2012, кружна стаза од 42 km за планинарење, која се простире око града, освојила је треће мјесто на годишњем такмичењу Европске саобраћајне асоцијације.[153]

Познати становници

Илан Рамон, први израелски астронаут умро у катастрофи спејс-шатла Колумбија.

Партнерски градови

Сестрински градови

Биршеба је у сестринским односима са 13 градова:[154]

Африка

Азија

Европа Сјеверна Америка

Океанија

Јужна Америка

Референце

  1. ^ а б „Population in the Localities 2018" (XLS)”. cbs.gov.il. Israel Central Bureau of Statistics. 25. 8. 2019. Приступљено 27. 5. 2020. 
  2. ^ Mildred Berman (1965). „The Evolution of Beersheba as an Urban Center”. Annals of the Association of American Geographers. 55 (2): 308—326. doi:10.1111/j.1467-8306.1965.tb00520.x. 
  3. ^ Guide to Israel, Zev Vilnay, Hamakor Press, Jerusalem, 1972, pp.309–14
  4. ^ „Beersheba Masters Kings, Knights, Pawns”. latimes.com. Los Angeles Times. 30. 1. 2005. Приступљено 27. 5. 2020. 
  5. ^ а б „Beersheva: Israel's emerging high-tech hub - Globes English”. globes.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  6. ^ „Genesis Chapter 21 בְּרֵאשִׁית”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  7. ^ „Genesis Chapter 26 בְּרֵאשִׁית”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  8. ^ „Genesis 21:22-34 New Revised Standard Version”. biblegateway.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  9. ^ „Genesis 26:23-33”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  10. ^ Genesis 21:22-34
  11. ^ Freedman, David Noel; Myers, Allen C. (2000). Eerdmans Dictionary of the Bible. William B. Eerdmans Publishing Company. 
  12. ^ Genesis 26:23–33
  13. ^ Genesis 28:10–15
  14. ^ Genesis 46:1–7
  15. ^ Joshua 15:28
  16. ^ Joshua 19:2
  17. ^ I Samuel 8:2
  18. ^ I Samuel 14:48
  19. ^ I Samuel 15:2–9
  20. ^ I Kings 19:3
  21. ^ Amos 5:5
  22. ^ Amos 8:14
  23. ^ а б „Beer Sheva”. Jewishmag.com. Архивирано из оригинала 30. 4. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  24. ^ 2 Kings 12:1
  25. ^ „Beersheba”. Jewishvirtuallibrary.org. 21. 10. 1948. Приступљено 27. 5. 2020. 
  26. ^ Z., Herzog (1984). Beer-sheba II: The Early Iron Age Settlement. Institute of Archaeology, Tel Aviv University and Ramot Publishing Co. Tel Aviv. 
  27. ^ а б „Be'er Sheva”. ynet encyclopedia. 
  28. ^ а б Rapport, Arial. מכורש עד אלכסנדר: תולדות ישראל בשלטון פרס. Open University of Israel. стр. 196—198. 
  29. ^ а б The Origin of the Limes Palaestinae and the Major Phases in its Development. Studien zu den Militärgrenzen Roms. 1967. 
  30. ^ The Scripture Gazetteer: A Geographical, Historical, and Statistical Account of the Empires, Kingdoms, Countries, Provinces, Cities, Towns, Villages, Mountains, Valleys, Seas, Lakes, Rivers, &c Mentioned in the Old and New Testaments: Their Ancient History, Natural Productions, and Present State: with an Essay on the Importance and Advantage of the Study of Sacred Geography. 1. 1883. стр. 308. 
  31. ^ „הקדמה לתולדות באר שבע וסיפוריה”. Приступљено 27. 5. 2020. 
  32. ^ „Salvage excavation In Ramot Nof, Be'er Sheva”. JSTOR 23457938. 
  33. ^ а б в Yitzhak, Reiter (2017). Contested Holy Places in Israel–Palestine: Sharing and Conflict Resolution. Taylor & Francis. стр. 209. ISBN 978-1-351-99885-7. Приступљено 27. 5. 2020. 
  34. ^ Kressel, Gideon M.; Ben-David, Joseph (1996). „The Bedouin Market: the axis around which Beer-Sheva developed in the British Mandatory Period” (PDF). Nomadic Peoples. The Commission on Nomadic Peoples of the International Union of Anthropological and Ethnological Services (IUAES) (39): 3—28. Приступљено 27. 5. 2020. 
  35. ^ Abu-Rabia, Aref (2001). A Bedouin Century: Education and Development among the Negev Tribes in the 20th century. Berghahn Books. Приступљено 27. 5. 2020. 
  36. ^ а б в г д ђ е Yasemin Avcı (2009). „The application of Tanzimat in the desert: The Bedouins and the creation of a new town in Southern Palestine (1860–1914)”. Middle Eastern Studies. 45 (6): 969—983. doi:10.1080/00263200903268728. 
  37. ^ 'Aref Abu-Rabi'a (2001). A Bedouin Century. Berghahn Books. стр. 8—10. 
  38. ^ George L. Robinson (1901). „The Wells of Beersheba”. The Biblical World. 17 (4): 247—255. doi:10.1086/472788 Слободан приступ. 
  39. ^ Palestine Exploration Fund, Quarterly Report for April 1901. стр. 100. 
  40. ^ Gellner, Ernest (1995). Anthropology and Politics: Revolutions in the Sacred Grove. Basil Blackwell. стр. 212—228. 
  41. ^ Alois Musil (1908). Arabia Petraea. 2. Wien. стр. 66. Приступљено 27. 5. 2020. 
  42. ^ George L. Robinson (1908). „Beersheba Revisited”. The Biblical World. 31 (5): 322+327—335. doi:10.1086/474045 Слободан приступ. 
  43. ^ Gerdos, Yehuda (1985). „Basis of Beersheba City Planning”. Ур.: Na'or, Mordechai. Settlement of the Negev, 1900–1960 (на језику: хебрејски). Jerusalem, Israel: Yad Yitzhak Ben-Zvi. стр. 167—177. 
  44. ^ Rageb, Gideon (2013). Ottoman Town Planning in Late 19th and early 20th Century Palestine. 3rd International Geography Symposium. стр. 23—32. 
  45. ^ Vilnai, Ze'ev (1969). „Be'er Sheva”. Ariel Encyclopedia (на језику: хебрејски). 1. Tel Aviv, Israel: Sifriyat HaSadeh. стр. 473—515. 
  46. ^ Cotterell, Paul (1986). „Chapter 3”. The Railways of Palestine and Israel. Abingdon, UK: Tourret Publishing. стр. 14—31. ISBN 978-0-905878-04-1. 
  47. ^ Biger, Gideon (1994). An Empire in the Holy Land: Historical Geography of the British Administration in Palestine, 1917–1929. St. Martin's Press, New York, Magnes Press, Jerusalem. стр. 23–24. 
  48. ^ „Senate Debates: 60th Anniversary of the State of Israel”. 18. 3. 2008. Приступљено 27. 5. 2020. 
  49. ^ Medlicott, Jeanne (21. 4. 2015). „Beersheba Lighthorse Anzac diorama unveiled in Narooma”. Narooma News. Приступљено 27. 5. 2020. 
  50. ^ Biger 1994, стр. 119.
  51. ^ Kark, Ruth; Frantzman, Seth J. (април 2012). „The Negev: Land, Settlement, the Bedouin and Ottoman and British Policy 1871–1948”. British Journal of Middle Eastern Studies. 
  52. ^ J. B. Barron, ур. (1923). „Table V”. Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine. стр. 11. 
  53. ^ E. Mills, ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine. стр. 7. 
  54. ^ „United Nations Conciliation Commission for Palestine”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2014. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  55. ^ а б United Nations Special Committee on Palestine, Report to the General Assembly. II. UNGA Resolution 181. 3. 9. 1947. Архивирано из оригинала 10. 9. 2015. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  56. ^ Shapira, Anita (2015). Yigal Allon, Native Son: A Biography. University of Pennsy. стр. 239. ISBN 978-0-812-20343-1. Приступљено 27. 5. 2020. 
  57. ^ Shapira 2015, стр. 245.
  58. ^ а б Morris, Benny. The Birth of the Palestinian Refugee Problem Revisited. Cambridge University Press. стр. 467. 
  59. ^ а б Shapira, Anita (2007). Yigal Allon: Native Son. University of Pennsylvania Press. стр. 245. Приступљено 27. 5. 2020. 
  60. ^ а б Alef, Abu-Rabia (2007). Cities of the Middle East and North Africa: A Historical Encyclopedia,. ABC-CLIO. стр. 80. ISBN 978-1-576-07919-5. Приступљено 27. 5. 2020. 
  61. ^ Simha, Flapan. „The Palestinian Exodus of 1948”. Journal of Palestine Studies. 16, No. 4 (Summer, 1987: 3—26. Приступљено 27. 5. 2020. 
  62. ^ Benny, Morris (1987). The birth of the Palestinian refugee problem, 1947–1949. Cambridge University Press. стр. 245. ISBN 0-521-33028-9. 
  63. ^ Zeev, Tzahor (1993). The 1949 Air Clash between the Israeli Air Force and the RAF. 28, No. 1. Journal of Contemporary History. стр. 75—101. Приступљено 27. 5. 2020. 
  64. ^ „The Canadian Jewish Chronicle - Google News Archive Search”. 
  65. ^ „Pittsburgh Post-Gazette - Google News Archive Search”. 
  66. ^ Allouche, Jeremy. The Oriental Communities in Israel, 1948-2003. стр. 35. Приступљено 27. 5. 2020. 
  67. ^ „How Sea of Immigrants Tamed the Negev Wilderness”. 
  68. ^ а б „Jewish National Fund: Be'er Sheva River Park”. Jnf.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  69. ^ а б в г „Beit Eshel Park, Beersheba”. Blueprint Negev. Приступљено 27. 5. 2020. 
  70. ^ „Jewish National Fund plants an emissary in the Bay area”. Jweekly.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  71. ^ „Negev Beersheba River park”. www.jnf.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  72. ^ „Upwelling of Renewal”. Times of Israel. Приступљено 27. 5. 2020. 
  73. ^ רועי צ'יקי ארד 8 July 2011 00:54 עודכן ב: 23:15. „שיגעון המים של בירת הנגב – חינוך וחברה – הארץ”. Haaretz.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  74. ^ „mynet באר שבע – תגידו, צריך חוף ים בבאר שבע?”. Mynet.co.il. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  75. ^ „מקומי – באר שבע nrg – ...דרעי עצבני: רב העיר ב"ש יוצא לקרב”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  76. ^ „Skyscrapers dotting Tel Aviv landscape | j. the Jewish news weekly of Northern California”. Jweekly.com. 29. 3. 1996. Приступљено 27. 5. 2020. 
  77. ^ „Beersheba desert bloom”. globaltravelerusa.com. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  78. ^ „Rambam Square 2, Beer Sheva”. IL /: Emporis.com. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020. 
  79. ^ „All buildings | Buildings”. Emporis. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020. 
  80. ^ „Rambam Square 2 | Buildings”. IL: Emporis. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020. 
  81. ^ „skyscrapers | Buildings”. Emporis. Приступљено 27. 5. 2020. 
  82. ^ „ynet מגדלים בלב המדבר: תנופת הבנייה מגיעה לב"ש – כלכלה”. Ynet.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  83. ^ „Construction Boom Hits Beersheba”. YNET News. Приступљено 27. 5. 2020. 
  84. ^ „Beersheba opts for trees over urban sprawl – Israel Environment, Ynetnews”. Ynetnews.com. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  85. ^ а б „Beer Sheva to have population of 340,000 by 2030”. Globes. Приступљено 27. 5. 2020. 
  86. ^ „64 פצועים, מהם שניים קשה ושלושה בינוני, בפיגוע בתחנה המרכזית בבאר שבע”. גלובס. 20. 10. 1998. Приступљено 27. 5. 2020. 
  87. ^ „Palestinian Bomber Kills Only Himself Near Israeli Bus Station”. New York Times. Приступљено 27. 5. 2020. 
  88. ^ „חדשות – צבא וביטחון nrg – ...כיפת ברזל יירטה שתי רקטות”. Nrg.co.il. 31. 10. 2011. Приступљено 27. 5. 2020. 
  89. ^ „ynet גראד דוחה מחאה? "גם ספטמבר לא יזיז אותנו" – חדשות”. Ynet.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  90. ^ „חדשות – צבא וביטחון nrg – ...רקטה התפוצצה בבאר שבע; חיל”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  91. ^ „חדשות – צבא וביטחון nrg – ...הרוג ושישה פצועים בפגיעות”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  92. ^ „פיגוע בבאר-שבע: ערבי תקף בגרזן ופצע שניים | שלימות הארץ | חדשות”. Hageula.com. 27. 6. 2011. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  93. ^ „באר שבע: כוחות גדולים במצוד אחר "התוקף בפטיש" – וואלה! חדשות”. News.walla.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  94. ^ „אלמוני תקף שני גברים בפטיש ליד עיריית באר שבע – וואלה! חדשות”. News.walla.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  95. ^ „נענע10 – סוכל ניסיון פיגוע בבאר שבע: פלסטיני שתכנן לבצע פיגוע דקירה נעצר בדירת מסתור בעיר – חדשות”. News.nana10.co.il. 17. 6. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  96. ^ „חדשות 2 – סוכל פיגוע דקירה בבאר שבע: מחבל נעצר בדירת מסתור”. Mako.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  97. ^ Sterman, Adiv; Gross, Judah Ari. „Terrorist opens fire at Beersheba bus station, kills one, wounds 11”. www.timesofisrael.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  98. ^ „Islamic Jihad terror attacks in Beer Sheva thwarted”. BICOM. Приступљено 27. 5. 2020. 
  99. ^ „i24NEWS”. www.i24news.tv. Приступљено 27. 5. 2020. 
  100. ^ а б „סמל העיר”. עיריית באר שבע. Приступљено 27. 5. 2020. 
  101. ^ Genesis 21:33
  102. ^ „The climate of Beer Sheva”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  103. ^ טייג, אמיר (29. 3. 2010). „כל חייל שניווט פעם בגבעות גורל ישמח לשמוע שאת הג'בלאות החשופות החליפו וילות עם גינות פורחות”. Приступљено 27. 5. 2020 — преко TheMarker. 
  104. ^ „Be'er Sheva rejoices after rare snowfall”. ynetnews.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  105. ^ „Averages and Records for Beersheba (Precipitation, Temperature and Records [Excluding January and June] written in the page) between 1981 and 2000”. Israel Meteorological Service. август 2011. Архивирано из оригинала 14. 9. 2010. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  106. ^ „Records Data for Israel (Data used only for January and June)”. Israel Meteorological Service. Приступљено 27. 5. 2020. 
  107. ^ „Temperature average” (на језику: хебрејски). Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  108. ^ „Precipitation average” (на језику: хебрејски). Архивирано из оригинала 25. 9. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  109. ^ „הסבר לקובץ ערכי טמפרטורה 2013” (PDF). Israel Meteorological Service]. 2013. стр. 11. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 1. 2016. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  110. ^ „The Blueprint Negev and the Future of Israel | Jerusalem Post – Blogs”. Blogs.jpost.com. 18. 10. 2012. Приступљено 27. 5. 2020. 
  111. ^ „תוכנית באר שבע אושרה; המטרה – מיליון תושבים עד שנת 2020”. Calcalist.co.il. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  112. ^ „In first, Arab to run in Beersheba municipal elections”. maannews.net. Ma'an News Agency. 5. 9. 2013. Приступљено 27. 5. 2020. 
  113. ^ „Localities, Population And Density Per Sq. Km. By Metropolitan Area” (PDF). Приступљено 27. 5. 2020. 
  114. ^ „About Soroka University Medical Center”. hospitals.clalit.co.il. 
  115. ^ а б „Dun's 100 2007 – Be'er-Sheva Municipality VP”. Duns100.dundb.co.il. Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  116. ^ Bousso, Nimrod (24. 4. 2015). „Desert Storm: Be'er Sheva Rapidly Emerges as Global Cyber Center”. Ha'aretz. Приступљено 27. 5. 2020. 
  117. ^ „Beer-Sheva Municipality”. duns100.dunb.co.il. Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  118. ^ Genesis / Bereishit 21:33
  119. ^ „Secular candidate elected Jerusalem mayor”. Enews20.com. 12. 11. 2008. Архивирано из оригинала 15. 2. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  120. ^ Schiff, Ben (1. 11. 2018). „סופי: התוצאות בבאר שבע כולל קולות החיילים”. Mynet Be'er Sheva (на језику: хебрејски). Приступљено 27. 5. 2020. 
  121. ^ „technical college website”. Tcb.ac.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  122. ^ „school website”. Techni-bs.iscool.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  123. ^ а б „Magic Carpet: The Carpet-Style Patio Homes of Be'er Sheva”. Haaretz.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  124. ^ Wolfson, Edi; Zivan, Zee (2017). Be'er-Sheva Tours and Trails. стр. 20. 
  125. ^ „Sounds from the South”. Архивирано из оригинала 9. 10. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  126. ^ „h2g2 – Be'er Sheva, Israel – A4499625”. BBC. Архивирано из оригинала 31. 5. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  127. ^ „The salons of the South – Haaretz – Israel News”. Haaretz. 24. 12. 2006. Приступљено 27. 5. 2020. [мртва веза]
  128. ^ „Blueprint for Beersheba”. JPost. Приступљено 27. 5. 2020. 
  129. ^ „Touch and feel the Negev”. JPost. Приступљено 27. 5. 2020. 
  130. ^ Lubliner, Elan (21. 2. 2009). „'Gateway' center aims to help the Negev bloom again”. Jerusalem Post. Around Israel. Архивирано из оригинала 13. 8. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  131. ^ „In latest attack on Palestinian heritage, Israel reopens museum in old mosque”, Al Akhbar Newsletter, 22. 12. 2014, Приступљено 27. 5. 2020 
  132. ^ а б в „Will Be'er Sheva allow Muslims to use city's only mosque? – Haaretz – Israel News”. Haaretz. Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  133. ^ Curiel, Ilana (24. 7. 2011). „Beersheba mosque to become Islam museum”. Yediot Ahronot. Приступљено 27. 5. 2020. 
  134. ^ „Transportation in the Negev”. Negev Information Center. Архивирано из оригинала 14. 6. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  135. ^ „תשלום עבור נסיעה - דן באר שבע”. www.danbr7.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  136. ^ „Map of lines of the Metropoline company” (на језику: хебрејски). Metropoline. Архивирано из оригинала 17. 12. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  137. ^ Hazelkorn, Shahar (17. 3. 2008). „Mofaz Decided: A Railway to Eilat Will Be Built”. Ynet (на језику: Hebrew). Архивирано из оригинала 21. 3. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  138. ^ Bocker, Ran (15. 7. 2012). „From Beersheva to Tel Aviv in 55 MInutes”. Ynet (на језику: хебрејски). Приступљено 27. 5. 2020. 
  139. ^ „Eilat high speed rail line gets green line”. Airrailnews.com. 14,. 2.2013. Архивирано из оригинала 10. 4. 2013. г. Приступљено 27. 5. 2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  140. ^ „mynet באר שבע – רכבת קלה? הצחקתם את הבאר שבעיים”. Mynet.co.il. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  141. ^ „נחתם ההסכם הסופי לתכנון רכבת קלה בבאר שבע - גלובס”. 
  142. ^ „"מספיק להגר למרכז - יש כאן דירות בחצי מיליון שקל, והרבה מהן" - Bizportal”. Приступљено 27. 5. 2020. 
  143. ^ „Tel Aviv light rail project may be stopped in its tracks”. Приступљено 27. 5. 2020. 
  144. ^ „Beer-Sheva develops light rail plans”. 11. 7. 2017. Приступљено 27. 5. 2020. 
  145. ^ Bekerman, Eitan (4. 9. 2006). „Chess masters set to compete in world blitz championship”. Haaretz. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  146. ^ „World Team Championship in Beer Sheva, Israel”. World Chess Federation. 1. 11. 2005. Приступљено 27. 5. 2020. 
  147. ^ Tzahor, Uri (26. 11. 2008). „Israel takes silver medal at Chess Olympiad”. Ynewnews.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  148. ^ Gavin Rabinowitz (12. 12. 2004). „Beersheba is king of world chess”. Jerusalem Post. стр. 4. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  149. ^ „mynet באר שבע – באר שבע מובילה במאבק על ספורט ההאבקות”. Mynet.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  150. ^ „ミニ”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2007. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  151. ^ Ryan, Barry (18. 9. 2017). „Giro d'Italia 2018 will begin with Jerusalem individual time trial”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  152. ^ Cary, Tom (6. 5. 2018). „Elia Viviani claims second straight stage win at Giro d'Italia”. telegraph.co.uk. Приступљено 27. 5. 2020. 
  153. ^ „Beersheba wins EU's green travel award”. Ynetnews.com. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  154. ^ „International Relations of the City of Beersheba” (на језику: хебрејски). Beersheba Municipality. Архивирано из оригинала 13. 2. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  155. ^ „Villes amies de Bouaké” (на језику: француски). mairiebke.e-monsite.com. Архивирано из оригинала 20. 10. 2014. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  156. ^ „Partner Cities of Lyon and Greater Lyon”. copyright 2008 Mairie de Lyon. Архивирано из оригинала 19. 7. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 

Библиографија

  • Thareani-Sussely, Yifat (2007). „The 'Archaeology of the Days of Manasseh' Reconsidered in the Light of Evidence From The Beersheba Valley”. Palestine Exploration Quarterly. 139 (2): 69—77. doi:10.1179/003103207x194091. 

Спољашње везе

Бершева на Викимедијиној остави.

Бершева туристички водич са Википутовања

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бершева&oldid=23160692”