Бељевац

Координате: 44° 21′ 20″ С; 20° 39′ 31″ И / 44.3555° С; 20.6585° И / 44.3555; 20.6585
С Википедије, слободне енциклопедије

Бељевац
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Пад 150
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 20″ С; 20° 39′ 31″ И / 44.3555° С; 20.6585° И / 44.3555; 20.6585
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина162 m
Бељевац на карти Србије
Бељевац
Бељевац
Бељевац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Бељевац је насеље у Србији у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 150 становника.

Бељевац је заселак села Марковац код Младеновца, налази се на 60 километара од Београда према Тополи.

По предању у засеоку постоји Карађорђев бунар. Поводом 200. годишњице устанка мештани овог засеока су уредили терен око бунара, са намером да се ту подигне и мањи комплекс са објектима који су постојали за живота вождовог (кош, амбар, вајат итд).

Историја[уреди | уреди извор]

Становници Бељевца су дошли из околине Сјенице за време Првог српског устанка. По предању, садашњи становници Бељевца су потомци Шумадинаца који су после смрти деспота Стефана Лазаревића нашли уточиште на Дурмитору, а одатле су због освете потурица (уништили су неколико села која су се потурчила) отишли према Сјеници. За време битке за Сјеницу у Првом српском устанку помогли су Карађорђу и он их је поново довео у Шумадију.

У Првом спрком устанку преци садашњих становника Бељевца насељавају прво село Дубону, па потом Јагњило, а касније се један део насељава у Бељевцу. У Бељевцу живе следеће фамилије: Аврамовићи, Алексићи, Ратковићи, Радомировићи, Савићи, Симићи итд.

По предању село је добило име по потоку у којем су жене белиле платно (Бељевчић).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бељевац живи 126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (44,3 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 43 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,72.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 182
1953. 191
1961. 209
1971. 220
1981. 167
1991. 177 175
2002. 160 165
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
159 99,37%
непознато
  
1 0,62%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]