Битка за Ерзурум

Битка за Ерзурум
Део Кавкавског похода у Првом светском рату
Руски војници држе заробљене турске стандардете код Ерзурума.
Време 10. јануар 1916 — 16. фебруар 1916. Место Ерзурум, Османско царство Исход Руска победа
Сукобљене стране
Руска Империја	Османско царство
Команданти и вође
Николај Јуденич	Абдул Керим Паша
Јачина
Руска кавкавска армија: 290.000 пешадије 35.000 коњице 150 камиона 20 авиона	Трећа армија Османског царства: 134.000
Жртве и губици
1.000 погинулих 4.000 рањених	10.000 погинулих или рањених 5.000 заробљених

Битка за Ерзурум или Ерзумска офанзива (рус. Эрзурумское сражение; тур. Erzurum Muharebesi) је била велика зимска офанзива руске царске војске у оквиру Кавкавског похода које је довела до освајања стратешки битног града Ерзурума. Османске снаге су претрпеле низ неуспеха током зиме које је довело до убедљиве руске победе.

Позадина

Главни чланак: Кавкаски поход

После пораза код Сарикамиша Турци су покушали да се реорганизују. Након геноцида над Јерменима настао је проблем снабдевање турских трупа. Трговина са Јерменима је била прекинута а они су били главни снабдевачи Османске војске. Јерменски војници су пребачени у батаљоне за принудни рад и њихово масакрирање је додатно погоршало проблем. Међутим током 1915. северни део овог форнта је остао миран.

У исто време се завршавала Галипољска операција што је значило да ће Турци имати више војника за наступајуће борбе. Николај Јуденич командант руске кавкавске армије је знао за ово и почео је да припрема офанзиву. Он је се надао да ће зазети главну тврђаву Ерзурума. Ово је био тежак поход зато што је Ерзурум био заштићен са више тврђава у планинама.

Однос снага

Руске снаге

Руси су имали око 130.000 пешадинаца, 35.000 коњице; такође су имали око 160.000 резервиста, 150 камиона и 20 авиона.

Османске снаге

Османска врховна команда није успела да надокнади губитке из 1915. У Галипољској операцији су били ангажовани сви ресурси и људство. Девети, десети и једанаести корпус није добио потребно појачање, притом су и прва и пета експедициона армија биле послате у Месопотамски поход чији се крај није назирао. Османска врховна команда је препознала тежину ситуације на другим фронтовима и одлучила је да је регион од секундарне важности. У јануару 1916. Османске снаге су имале 126.000 људи од тога само 50.539 војника, 74.057 пушака, 77 митраљеза и 180 комада артиљерије; такође војници нису били у добром стању због неухрањености.

Борбе

Одбрамбене линије

Иако су Руси имали бројчану предност то није било довољно па је из тог разлога руски план био да направе пробој у најслабијој тачки одбрамбене линије.

10. јануара почела је руска офанзива и била је усмерена на XI корпус. Прве борбе су биле код села Азкани и планинског гребена Кара Уган. За четири дана Руси су направили пробој и губици XI корпуса су били велики.

Жртве

Током напада на град Руси су заробили око 9 стандардета, 5.000 ратних заробљеника и 327 топова. Турски губици су били: 10.000 убијених и рањених 5.000 ратних заробљеника, укупно су изгубили 17.000 војника. руски губици су били: 1.000 погинулих, 4.000 рањених и 4.000 промрзлих.

Литература

• Walton, Robert (1984). The Fall of Erzerum. Marshall Cavendish Illustrated Encyclopedia of World War I, vol iv. New York: Marshall Cavendish Corporation. стр. 1262—1264. ISBN 978-0-86307-181-2. 
• Allen, W.E.D.; Muratoff, Paul (2011). Caucasian Battlefields, A History of Wars on the Turco-Caucasian Border, 1828-1921. Cambridge University Press. стр. 351. ISBN 978-0-89839-296-8. 

Спољашње везе

• Storming and Capture of Erzurum на сајту YouTube