Врабац (ваздухопловна једрилица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Врабац
Опште
Димензије
Маса
ПроизвођачФабрика авиона Утва
Почетак производње1939.
Уведен у употребу1939.
Статуснеактиван
Први корисникАероклуб
Број примерака150
Дужина6,03
Размах крила10,00
Висина2,15
Површина крила15,00
Празан90
Нормална полетна170

Врабац је клизач за основну обуку пилота мешовите конструкције (претежно дрво и платно) с подтрупном скијом за слетање, који је конструисао инжењер Иво Шоштарић 1939. године.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Инж. Иван Шоштарић пројектант једрилице Врабац
Цртеж једрилице "Врабац"
Једрилица "Врабац" пред полетање 1947.
Клизач Врабац

Шоштарић је на конструкцију Врапца био подстакнут великим успехом немачког клизача типа Цеглинг (нем. Zögling). За разлику од Цеглинга, Врабац није имао затеге и централну пирамиду, већ су му крила била подупрта упорницама. Као и свака друга новотарија и ова је имала много противника који су тврдили да су дрвене упорнице сувише круте и да ће у експлоатацији то доводити до честих ломова. Међутим, ова оригинална Шоштарићева замисао у пракси се показала као боље решење од централне пирамиде.

Током испитивања у Вршцу Врабац је показао далеко боље летне особине не само од немачког узора већ и од пољске Вроне (пољ. Wrona - Врана). Исте године почела је серијска производња 15 комада у две верзије — А и Б, тако да је то прва серијски грађена једрилица у Србији.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Врабац је клизач састављен од крила, решеткастог трупа и репа. Крило је постављено на горњој ивици трупа тако да је ова летелица класификована као висококрилни подупрти моноплан. На почетку трупа, (решеткаста конструкције чије су носеће греде и упорнице између њих од пуног материјала) се налази седиште пилота а на крају вертикални стабилизатор репа. Пилот нема кабину него седи на отвореном. На горњој греди трупа су причвршћени крило и хоризонтални стабилизатор а за доњу греду је причвршћен клизач у облику греде од пуног дрвета. Сви елементи клизача (труп, крило и репне површине) су додатно везани и учвршћени (затегнути) челичним жицама-затезачима.

Крило је правоугаоног облика и има класичну дрвену конструкцију са две рамењаче. Крило је обложено импрегнираним платном а са доње стране ослоњено на труп са по два пара косих дрвених упорница. Управљачки механизам летелице је челичним сајлама повезен са извршним органима кормилима и крилцима. Репне површине су као и крило дрвене конструкције обложене платном.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Врабац а према изворима[1][2]

Финеса 1 : 11,7 при брзини 54 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 70 km/h
  • минимална брзина 42,5 km/h
  • макс. брзина аеро вуче 70 km/h
  • макс. брзина витло 60 km/h
  • минимално пропадање 1,17 m/s при брзини 47 km/h
Димензије
  • размах крила 10,00m
  • површина крила 15,00m²
  • виткост 7,00
  • аеропрофил крила
  • макс. оптеречење крила; 11,3kg/m²
  • дужина трупа 6,03m
  • ширина трупа m
  • висина 2,15m
Маса
  • сопствена 90 kg
  • полетна 170 kg
  • водени баланс; нема

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Клизач "Врабац" на дубровачком аеродрому

Ова једрилица-клизач је захваљујући својој јефтиној и простој конструкцији и добрим летним и експлоатационим особинама наишао на широку примену у аероклубовима широм Југославије. Од 1939. године до почетка Априлског рата у Утви је произведено и испоручена 8 клизача "Врабац"[3]. После Другог светског рата настављена је њена масовна производња и направљено их је преко 150 комада. Захваљујући једноставној конструкцији, овај клизач рађен је у локалним аероклупским радионицама током зиме да би током лета на њима вршена обука.

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

Један примерак Врапца А, произведен у Фабрици авиона "Утва" у Панчеву, изложен је у Музеју ваздухопловства — Београд. Други примерак ове једрилице-клизача се налази окачен на плафон путничког салона аеродрома "Дубровник". Трећи примерак је окачен на плафон путничког салона аеродрома Брник.

Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ jedrilica zračna
  2. ^ D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (на језику: (језик: српски)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva: strana 5—9. 
  3. ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (на језику: (језик: српски)). Beograd: Časopis Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. 12: strana 5—9. 
  • Shenstone, B.S.; Wilkinson K.G. (1963). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  • „Naše nove konstrukcije”. Narodna krila (на језику: (језик: српски)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 1: strana. mart 1947. 
  • Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (на језику: (језик: српски)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Врабац на Викимедијиној остави.

Извор[уреди | уреди извор]

  • Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Музеја ваздухопловства Београд. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009082810052656.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Врабац_(ваздухопловна_једрилица)&oldid=26845135”