Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
HS Cscr-featured.svg

Сјајан чланак

„Спартаков пад”

Спартаков устанак, Гладијаторски устанак или Трећи устанак робова био је устанак робова који се десио између 73. и 71. године п. н. е. и последњи у низу неуспелих и међусобно неповезаних устанака које су дизали робови против Римске републике, познат под заједничким именом Устанци робова. Спартаков устанак је био једини устанак који је директно претио Италији и који је забринуо Римљане зато што су устаници у почетку имали доста успеха у борбама с римском војском. Устанак је на крају угушен захваљујући успесима, Марка Лицинија Краса, али су се последице овог устанка осећале у римској политици.

Између 73. и 71. године п. н. е., група одбеглих робова — првобитно група од неких 70 одбеглих гладијатора која је ускоро прерасла у групу од више од 120.000 људи, жена и деце — лутала је Италијом и пљачкала и пустошила све пред собом. Група је имала неколико вођа, међу којима је био и гладијатор Спартак. За борбу способни мушкарци ове групе, били су невероватно ефектна војска која је низала успех за успехом у сукобима са римском војском. Плутарх је описао њихове акције као покушај римских робова да побегну од својих господара кроз Цисалпску Галију, док су Апијан и Флор окарактерисали устанак као грађански рат у коме су робови имали за крајњи циљ да заузму и сам Рим.

Римски сенат је био узнемирен вестима о непрестаним војним успесима ове групе, као и о њиховим нападима на римске градове и села, што га је навело на одлуку да пошаље осам легија под строгим али ефикасним вођством Марка Лицинија Краса. Рат се завршио 71. године п. н. е. након дугих и огорчених борби када су робови, повлачећи се пред Красовим легијама, схватили да су легије Помпеја и Марка Теренција Варона Лукула кренуле да им зађу с леђа и да им поставе замку, те су се бацили у последњи и одлучујући напад на Красове легије, и том приликом претрпели су потпун пораз и били сасвим уништени.

...даље...

HSutvald2-Grey.svg

Добар чланак

Церска битка

Церска битка (нем. Schlacht von Cer, мађ. Ceri csata), такође знана као и Јадарска битка (нем. Schlacht von Jadar, мађ. Jadar csata), била је битка која је представљала војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије, августа 1914. око планине Цера и неколико села у њеној непосредној околини, те Шапца током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.

Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију, а избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника се повукло у Аустроугарску, а многи су се и подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.

У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи; било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.

...даље...

HSBild.svg

Изабрана слика

Скулптура „Тело и душа” (Минстер, Немачка) (пуна величина: 5.371 × 3.357 *)

Скулптура „Тело и душа” (Минстер, Немачка)
(пуна величина: 5.371 × 3.357)

HSAktuell.svg

Вести

Ухуру Кенијата
HSDagensdatum.svg

На данашњи дан

Ахмед Сукарно

Остали догађаји: 16. август17. август18. август

HSQuestion mark.png

Да ли сте знали...

Пупољци лале
  • ... да се цвет лала назива још и тулипан. Латински назив tulipa настао је од персијске речи dulbant, што значи турбан, на шта овај цвет и подсећа?
  • ... да су папирнe тапетe пронађенe у Кини убрзо пошто је начињен и сам папир? У Европу су стиглe у 16. веку.
  • ... да је тридесетих година 20. века Дизнијев јунак Мики вредео на филмској берзи колико и Грета Гарбо?
HSSubpages.svg

Портали

W-circle.svg

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организацијаЗадужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 45,7 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,4 милиона написано на енглеском, а преко 354.000 на српском језику.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
HSSamarbetecolor.svg

Заједница

До сада је на српској Википедији 204.448 корисника отворило налог, а од тога је 629 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
HS Wiki letter w.svg

Пројекти