Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Војничев рукопис

Цветна илустрација на страници 32, f16v
Цветна илустрација на страници 32, f16v

Војничев рукопис (енгл. Voynich manuscript; рус. Рукопись Войнича) илустровани је ручно написани кодекс у непознатом систему писања. Старост велума (врста пергамента од нештављене коже сисара на коме је манускрипт написан) методом радиоактивног угљеника процењена је на рани 15. век (1404—1438). Манускрипт је вероватно написан у Северној Италији током италијанске ренесансе. Име је добио по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године.

Неке странице недостају, а око 240 је пронађено и сачувано. Текст је написан слева надесно, а већина страница садржи илустрације или дијаграме. Неке странице су на расклапање. Војничев рукопис су проучавали многи како професионални тако и аматерски криптографи, укључујући америчке и британске криптоаналитичаре из Првог и Другог светског рата. Нико до сада није успео да дешифрује текст, који је постао веома познат случај у историји криптографије. Мистерија значења и порекла рукописа побудила је машту у популарној култури, што је покренуло писање романа, разних спекулација с освртом на садржај рукописа и сл. Ниједна од бројних хипотеза предлаганих током последњих сто година није још увек званично потврђена.

Добар чланак

Вукашин Мрњавчевић

Вукашин Мрњавчевић, фреска у манастиру Псача
Вукашин Мрњавчевић, фреска у манастиру Псача

Вукашин Мрњавчевић (Ливно, 1320Черномен, 26. септембра 1371) био је српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године.

У народној традицији Вукашин је нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша. О његовом пореклу се не зна много. Мавро Орбин наводи да је краљ Вукашин био син сиромашног властелина Мрњаве из Ливна у Босни. Одатле се Мрњава преселио у Херцеговину, у Благај на Буни. Стефан Урош IV Душан га је одатле позвао на двор, где су браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевићи, према византијском историчару Лаонику Халкокондилу, били носиоци дворских титула пехарника и коњушара. У савременим изворима прво се помиње Угљеша 1346. као Душанов намесник у Требињу, док се Вукашин у марту 1350. налазио на положају жупана у Прилепу. У том периоду Вукашинова сестра Јелена је удата за Николу Радоњу, сина севастократора Бранка Младеновића господара Охрида у име српског цара. Претпоставља се да управо у ово време почиње везивање Мрњавчевића за територију данашње Северне Македоније. Као један од најмоћнијих велможа у нејединственом Српском царству, Вукашин је крунисан за краља 1365. године како би деловао као савладар цара Стефана Уроша V. Вукашин се 1369. године политички разишао са све немоћнијим царем, а већ 1371. године је заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, погинуо у Маричкој бици.

Изабрани списак

Дискографија Алије

Тејлор Свифт на концерту у Детроиту, мај 2015.
Тејлор Свифт на концерту у Детроиту, мај 2015.

Америчка певачица, глумица и манекенка Алија издала је три студијска албума, два компилацијска албума и двадесет и шест синглова. Рођена је у Бруклину у Њујорку, а одрасла у Детроиту. Са десет година појавила се у америчком телевизијском шоуу Star Search, заједно са Гледис Најт. Када је имала дванаест година потписала је уговор са издавачким кућама Jive Records и Blackground Records.

Преко ујака Берија Хакерсона, музичког продуцента, ступила је у контакт са Р. Келијем, који је касније био њен ментор, главни композитор и продуцент њеног првог албума. Албум Age Ain't Nothing but a Number објављен је 24. маја 1994. године, а изашао је на ЦД и винил издању, као и за виртуелно преузимање. Албум је продат у три милиона примерака у Сједињеним Државама, а Америчко удружење дискографских кућа доделило је албуму двоструки платинумски сертификат. Након тога, Алија је потписала уговор са Атлантис рекордсом. Током кратке каријере, њени синглови нашли су се на музичким листама у Сједињеним Државама и у Уједињеном Краљевству.

Недавни догађаји

Вести

Кошаркашка репрезентација Србије
На данашњи дан

25. септембар

Карло V
Карло V
Занимљивости

Да ли сте знали

Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ
Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ

Изабрана слика

Западна капија Београда или Стамбено-пословни центар „Генекс” је 35-спратни солитер на Новом Београду. Један је од симбола развоја престонице и седиште најуспешније југословенске фирме, као и стециште тадашњег пословног и политичког света. Солитер је пројектовао архитекта Михајло Митровић 1980. године у бруталистичком стилу. Чине га две бетонске куле повезане мостовном структуром на 26. спрату и ротирајући ресторан на кружном врху. Висина му је 135 метара и тренутно је четврти по висини солитер у Београду.
Западна капија Београда или Стамбено-пословни центар „Генекс” је 35-спратни солитер на Новом Београду. Један је од симбола развоја престонице и седиште најуспешније југословенске фирме, као и стециште тадашњег пословног и политичког света. Солитер је пројектовао архитекта Михајло Митровић 1980. године у бруталистичком стилу. Чине га две бетонске куле повезане мостовном структуром на 26. спрату и ротирајући ресторан на кружном врху. Висина му је 135 метара и тренутно је четврти по висини солитер у Београду.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 61,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 674.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 339.948 корисника отворило налог, а од тога је 686 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: