Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сјајан чланак

Просветитељство

Прва страница -{Encyclopedie}- објављена између 1751. и 1766.

Просветитељство (или доба разума) је раздобље од 1650-их до 1780-их током којег су интелектуалне и културалне снаге у Европи давале нагласак разуму, анализи, и индивидуализму насупрот традиционалним линијама ауторитета. Промовисали су га филозофи и локални интелектуалци у урбаним кафанама, салонима и масонским ложама. Заговорници просветитељства доводили су у питање и изазивали ауторитет институција које су биле дубоко укорењене у друштву, као нпр. Католичке цркве и залагали се за реформу друштва утемељеном на толеранцији, науци и скептицизму.

Многи филозофи и научници као Франсис Бејкон (1562—1626), Рене Декарт (1596—1650), Џон Лок (1632—1704), Барух Спиноза (1632—1677), Пјер Бејл (1647—1706), Волтер (1694—1778), Франсис Хачисон (1694—1746), Дејвид Хјум (1711—1776), Чезаре Бекарија (1738—1794), Имануел Кант (1724—1804), и Исак Њутн (1642—1727) утицали су на друштво објављујући врло популарне радове. Под утицајем идеја просветитељства, многи су се владари састајали с интелектуалцима тог доба и покушавали да примене њихове реформе, уводећи принцип толеранције и прихваћајући коегзистенцију различитих религија, започевши процес који ће се касније звати просвећени апсолутизам. У истом раздобљу просветитељства збивала се научна револуција, предвођена Исаком Њутном.

Нове идеје и веровања шириле су се континентом потенциране и повећањем писмености услед удаљавања од искључиво религијских текстова. Међу најзначајнијим књижевним делима била је Енциклопедија (1751—1772) коју су уређивали Дени Дидро и (након 1759) Жан ле Рон д'Аламбер. Продано је око 25.000 копија ове енциклопедије у 35 свесака, половина чега изван Француске. Књижевна дела као што су Волтеров Филозофски речник (Dictionnaire philosophique, 1764) и Филозофска писма (Lettres philosophiques, 1733) били су револуционарна штива која су ширила идеале просветитељства. Неки од тих идеала показали су се врло утицајним и одлучујућим током Француске револуције 1789. године. Након револуције уследио је супротни интелектуални покрет познат као романтизам.

Добар чланак

Франсиско Франко

Франсиско Франко

Франсиско Франко (шп. Generalissimo Francisco Franco; пуно име: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde; Ферол, 4. децембар 1892Мадрид, 20. новембар 1975) је био диктатор и шеф шпанске државе (у неким деловима Шпаније од 1936, а на целој територији од 1939) све до смрти 1975. године. Познат под надимком „Вођа Шпаније“ (шп. Caudillo de España), службено: „Вођа Шпаније по милости Божијој” (шп. Caudillo de España por la gracia de Dios), председавао је ауторитарном владом Шпаније после Шпанског грађанског рата.

Рођен је у градићу Ферол, у морнаричкој породици и сам је желео да ступи у морнарицу али се ипак укључио у пешадију. У војсци је брзо напредовао и са 32 године постао је најмлађи генерал у Европи. Постао је директор Војне академије у Сарагоси, након чијег затварања је дошао у сукоб са републиканским властима. Истакао се гушењем левичарских устанака у Шпанији 1934.

Након што је 1936. владу формирао левичарски Народни фронт, дошло је до немира широм земље. Франко се придружио групи официра који су се спремали да изврше војни пуч и преузму власт. Пуч који је требало да буде извршен 18. јула није успео и прерастао је у Шпански грађански рат. Франко је успео да се наметне као вођа побуњеника и да добије помоћ Трећег рајха и Италије. После три године Франкови националисти су добили рат. Франко је завео диктатуру, прогласио монархију, а себе именовао за регента.

Током Другог светског рата Шпанија је остала неутрална, иако је слала добровољачке одреде на источни фронт. После пораза сила Осовине у Другом светском рату Франко се окренуо Америци, са којом је успоставио војни и трговински савез.

Изабрана слика

Обновљени делови манастира Хиландара. У ноћи између 3. и 4. марта 2004. године у манастиру је избио пожар који је убрзо попримио катастрофалне размере. Братство манастира је уз помоћ донатора до 2019. године успело да обнови више од 80 % изгорелог дела светиње Хиландара. Највећу помоћ у обнови Хиландар је имао од Владе Србије и Српске православне цркве, као и донација грађана Србије, Српске, Грчке, Русије и дијаспоре. (пуна величина: 3.328 × 1.872 *)

Обновљени делови манастира Хиландара. У ноћи између 3. и 4. марта 2004. године у манастиру је избио пожар који је убрзо попримио катастрофалне размере. Братство манастира је уз помоћ донатора до 2019. године успело да обнови више од 80 % изгорелог дела светиње Хиландара. Највећу помоћ у обнови Хиландар је имао од Владе Србије и Српске православне цркве, као и донација грађана Србије, Српске, Грчке, Русије и дијаспоре.
(пуна величина: 3.328 × 1.872)

Недавни догађаји

Вести

Аресибо телескоп
На данашњи дан

4. децембар

Жан-Бедел Бокаса
Занимљивости

Да ли сте знали

Стилизовани приказ пресека вируса ХИВ
  • ... да је Дунав друга по величини река у Европи?
  • ... да је Краљево претходно носило назив Карановац?
  • ... да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?
  • ... да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?
  • ... да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
  • ... да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 55,2 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 640.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 275.073 корисника отворила налог, а од тога су 874 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт