Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

План напада и опсаде Београда

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад.

Османски султан Сулејман Величанствени одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (14511481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супротстави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. Браниоци Београда упорно су пружали отпор, али због недостатка људства и ратног материјала морали су да предају град 28/29. августа 1521. године. Пад Београда показао је неспособност угарске власти да се супротстави експанзионистичкој политици Османског царства, које ће своју надмоћ показати у бици на Мохачком пољу 1526. године. Након пораза и слома Угарске, носилац хришћанске борбе против османског продирања у Европу постала је Хабзбуршка монархија, у чији састав је укључена и Угарска. Под власт једне хришћанске силе Београд ће доћи тек 1688. године, када га је за Аустрију освојио Максимилијан Баварски.

...даље...

Добар чланак

Александар Ђорђевић

Александар Ђорђевић — Саша (Београд, 26. август 1967) је бивши југословенски и српски кошаркаш а сада кошаркашки тренер. Тренутно је селектор Кошаркашке репрезентације Србије и тренер Панатинаикоса.

У својој каријери играо је за Партизан, Олимпију Милано, Фортитудо, Портланд Трејлблејзерсе, Барселону, Реал Мадрид и Скаволини Пезаро. Освојио је два првенства Југославије (1987. и 1992), два купа Југославије (1989. и 1992), три првенства Шпаније (1997, 1999. и 2000), три Купа Радивоја Кораћа (1989, 1993. и 1999) те Куп европских шампиона 1992.

Одиграо је 108 утакмица у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, злато на Светском првенству 1998, злата Европских првенстава 1991, 1995. и 1997, као и бронзу 1987. године. Ђорђевић се памти по својим тројкама у последњој секунди у финалу Купа европских шампиона 1992. године (за Партизан) као и на утакмици против Хрватске (за репрезентацију Југославије) на Европском првенству 1997. године. 1995. примио је Златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији, a Југословенски олимпијски комитет му је доделио награду за најбољег мушког спортисту. 2008. године УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.

Играчку каријеру је завршио 3. јула 2005. године; убрзо се отиснуо у тренерске воде и постао шеф стручног штаба италијанских прволигаша Армани Џинс Милано и Бенетон Тревиза, пре него што је у децембру 2013. дошао на место селектора A репрезентације Србије. Један је од југословенских амбасадора добре воље и оснивач хуманитарне организације „Група 7”.

...даље...

Изабрана слика

Спирално степениште, Рим

Спирално степениште, Рим

Вести

Ивана Шпановић‎

На данашњи дан

Мартин Лутер Кинг држи говор на Маршу слободе
Остали догађаји: 27. август28. август29. август

Да ли сте знали...


Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 35,5 милиона чланака на 290 језика, од чега је скоро 5 милиона написано на енглеском, а преко 323.000 на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка, а тренутно се налази међу 10 најпосећенијих локација на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је 166.776 корисника отворило налог, а од тога су 634 била активна у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.