Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Пет олимпијских прстенова је дизајнирано 1913, адаптирано 1914, а први пут примењено на играма 1920. године

Олимпијске игре (ОИ) (грч. Ολυμπιακοί Αγώνες; енг. Olympic Games; фр. Jeux Olympiques) су скуп међународних спортских такмичења у различитим дисциплинама које су подељене на летње и зимске. И летње и зимске олимпијске игре одржавају се сваке четири године (квадренијално). До 1992. одржаване су у истој години, а од тада се одржавају наизменично, сваке две године. Некада се погрешно називају и Олимпијадом, како је у античкој Грчкој називан период између двеју олимпијских игара. Службени назив олимпијских игара, нпр. конкретно Игара 2004. године у Атини, гласи: „XXVIII Олимпијске игре (модерног доба)” (енг. Games of the XXVIII Olympiad; грч. Αγώνες της 28ης Ολυμπιάδας).

Сматра се да су античке олимпијске игре први пут одржане 776. године п. н. е. у Олимпији (Грчка), а одржавале су се све до 393. године н. е. На почетку су се одржавале само у античкој Грчкој, а оживљене су крајем 19. века деловањем француског барона Пјера де Кубертена. На његов предлог у Паризу је 23. јуна 1894. године основан Међународни олимпијски комитет (МОК), а први председник тог тела био је Грк Деметриос Викелас. Те игре, односно „I олимпијске игре (модерног доба)” (енг. Games of the I Olympiad; грч. Αγώνες της 1ης Ολυμπιάδας) одржане су 1896. године у Атини, те се од тада одржавају сваке четири године. Изузетак је био у време Првог и Другог светског рата. Прве Зимске олимпијске игре одржане су у Шамонију у Француској, 1924. године.

Зимске олимпијске игре су се раније одржавале исте године када и летње, закључно са 1992. годином и Играма у Албервилу у Француској. Тада је због гломазности олимпијског програма — али и због захтева моћних ТВ кућа — одлучено да се раздвоје термини летњих и зимских игара. Прве следеће Зимске олимпијске игре одржане су 1994. године у Лилехамеру у Норвешкој.

...даље...

Добар чланак

Констанције I Хлор на кованом новцу

Констанције I Хлор (лат. Marcus Flavius Valerius Constantius Herculius Augustus, енг. Constantius I Chlorus; 31. март cca25025. јул 306) је био један од тетрарха и цар-савладар на западу Римског царства од 293. до 306. Потекао је из Илирика по свему судећи, од незнатних родитеља.

Посветивши се каријери, Констанције је постао намесник Далмације, а затим и преторијски префект Галије. Могуће је да се вођен амбицијом развео од прве супруге Јелене, ћерке гостионичара, и оженио Максимијановом пасторком Теодором. Цезаром је проглашен 293. године, а на управу су му поверене Галија и Британија. У ствари, морао је прво да се обрачуна са узурпаторима Караузијем и Алектом, који су господарили његовим доменом; за то му је требало три године.

Када су 305. године абдицирали Диоклецијан и Максимијан, у складу са процедуром Галерију и Констанцију су додељена овлашћења августа. Међутим, убрзо по повлачењу старије двојице показало се да је нарушен склад. Иако млађи, Галерије је изгледа био у предности чим је могао да одреди цезаре. Штавише, Констанцијев син Константин налазио се на његовом двору као талац. Тек је навала варвара у Британији омогућила Констанцију повратак његовог сина, те су тако њих двојица 306. године одбили Пикте и Скоте.

...даље...

Изабрана слика

Грег Лемонд на успону на Алп де Уз, Тур де Франс (1991) (пуна величина 4.117 × 2.777 *)

Грег Лемонд на успону на Алп де Уз, Тур де Франс (1991)
(пуна величина 4.117 × 2.777)

Вести

Уметничко поређење Земље (лево) са Кеплер 452б планетом, чији је пречник већи за само 60 одсто од Земљиног

На данашњи дан

Битка код Вучјег дола
Остали догађаји: 27. јул28. јул29. јул

Да ли сте знали...

Џејмс Бјукенан


Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 35,5 милиона чланака на 290 језика, од чега је скоро 5 милиона написано на енглеском, а преко 322.000 на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка, а тренутно се налази међу 10 најпосећенијих локација на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су 165.363 корисника отворила налог, а од тога је 609 било активно у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.