Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сјајан чланак

Рихард Вагнер

Рихард Вагнер 1871. године

Вилхелм Рихард Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг, 22. мај 1813Венеција, 13. фебруар 1883) је био немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.

Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или „музичке драме“, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у „Тристану и Изолди“, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза јер обухвата све остале гране уметности и да има потенцијал да „искупи свет“, из ког разлога су га још за живота многи оновремени критичари прогласили за мегаломана.

За све своје опере сам је писао либрето (или, у вагнеровском речнику, „поему“), што је последица веровања у „свеукупну уметност“, а улагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.

Вагнерова дела категоришу се са WWV, што је скраћено од немачког Wagner-Werke-Verzeichniss („Индекс Вагнерових дела“).

Добар чланак

Октавијан Август

Октавијан Август

Октавијан Август (лат. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus; Рим, 23. септембар 63. п. н. е.Нола, 19. август 14) оснивач је Римског царства и био је први римски цар, који је владао од 27. године. п. н. е. до своје смрти 14. године н. е.

Рођен у старој, богатој коњичкој породици плебејаца из рода Октавија, Август је 44. п. н. е. постхумно усвојен од стране својег ујака Гаја Јулија Цезара после Цезарове смрти. Заједно са Марком Антонијем и Марком Лепидом формирао је Други тријумвират који је победио цезарове убице. Након њихове победе код Филипа, тријумвири су међу собом поделили Римску републику и владали као војни диктатори. Тријумвират се на крају распао због конкурентних амбиција његових чланова: Лепид је прогнан и одузет му је положај, а Антоније је извршио самоубиство након пораза од Октавијана у бици код Акција 31. п. н. е.

Иако је био први цар, у његово време углавном су сачуване све институције Републике, па се механизам Августове владавине ослањао на његов лични престиж (како сам каже у Делима божанског Августа), а не на аутократски или диктаторски лични режим. Август је почасна титула коју је он добио у часу ступања на власт, 27. године п. н. е. Augustus на латинском значи узвишени (мисли се у религиозном смислу). Касније је то постала титула свих римских царева који су владали након њега. Октавијан Август је вероватно најважнија личност у римској историји. Током свог дугог живота и спектакуларне каријере, он је зауставио осипање Римске републике и на новој, чвршћој основи успоставио нови облик власти који се одржао следећих три стотине година. Овај нови поредак, принципат, обезбедио је Риму низ царева који су владали у снажној држави, која није имала праву конкуренцију у тадашњем свету.

Изабрана слика

Споменик Милунки Савић у Инђији. Милунка Савић била је велика српска ратна хероина. Учествовала је у Балканским ратовима и Првом светском рату као наредник у Другом пуку српске војске. Прерушивала се као мушкарац како би учествовала у ратовима. Жена је са највише одликовања у историји рата. Због неизмерне храбрости, Французи су је прозвали српска Јованка Орлеанка (пуна величина: 4.032 × 3.024 *)

Споменик Милунки Савић у Инђији. Милунка Савић била је велика српска ратна хероина. Учествовала је у Балканским ратовима и Првом светском рату као наредник у Другом пуку српске војске. Прерушивала се као мушкарац како би учествовала у ратовима. Жена је са највише одликовања у историји рата. Због неизмерне храбрости, Французи су је прозвали српска Јованка Орлеанка
(пуна величина: 4.032 × 3.024)

Недавни догађаји

Вести

Тијана Бошковић
На данашњи дан

23. септембар

Нептун

Остали догађаји: 22. септембар23. септембар24. септембар

Занимљивости

Да ли сте знали?

Грб ФНРЈ (1943-1963)

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 624.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 250.328 корисника отворило налог, а од тога је 795 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт