Glavna strana

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
HS Cscr-featured.svg

Sjajan članak

Majkl Džekson ispred Bele kuće.

Majkl Džozef Džekson (engl. Michael Joseph Jackson; 29. avgust 195825. jun 2009), poznat i kao Kralj popa, bio je američki muzičar i jedan od komercijalno najuspešnijih i najuticajnijih zabavljača svih vremena. Njegovi jedinstveni doprinosi muzici, plesu i modi, zajedno sa privatnim životom praćenim jakim publicitetom, činili su ga značajnom figurom u popularnoj kulturi četiri decenije.

Solo karijeru je započeo 1971. godine nakon debija na profesionalnoj sceni 1964. kao vodeći i najmlađi član grupe Džekson 5. Njegov album „Thriller“, izdat 1982. godine, najprodavaniji je album svih vremena. Četiri od ostalih njegovih albuma, „Off the Wall“ (1979), „Bad“ (1987), „Dangerous“ (1991) i „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ (1995), takođe su među najprodavanijim muzičkim materijalima na svetu. Nastupima i spotovima, Džekson je popularizovao nekoliko kompleksnih plesačkih pokreta kao što su robot i mesečev hod. Široko se navodi kao najzaslužniji za preobražaj muzičkih spotova iz promocionalne alatke u umetničku formu sa spotovima njegovih pesama: „Beat It“, „Billie Jean“ i „Thriller“ koji su ga učinili prvim afroameričkim izvođačem sa snažnim publicitetom na Muzičkoj televiziji (engl. Music Television, skr. MTV). Njegov jedinstven muzički zvuk, vokalni stil i koreografije inspirisale su brojne pop, rok, ritam i bluz i hip hop izvođače rušeći kulturne, rasne i generacijske barijere.

...dalje...

HSutvald2-Grey.svg

Dobar članak

Venetiancrete.jpg

Kandijski rat (grč. Κρητικός Πόλεμος, trajao 1645. — 1669) je predstavljao oružani sukob između Mletačke republike i njenih saveznika Vitezova Hospitalaca, Papske države i Francuske sa jedne i Osmanskog carstva i Berberskih zemalja (teritorije u severnoj Africi pod vlašću Osmanlija) sa druge strane, a sa ciljem ostvarivanja vojno-političke prevlasti nad mediteranskim ostrvom Krit (Kandija). Dvadesetčetvorogodišnji sukob su činile brojne pomorske bitke na Egejskom moru i kopnene operacije u Dalmaciji.

Iako je u prvim godinama ratovanja veći deo Krita bio pokoren od strane Turaka, tvrđava Kandija (danas Iraklion), glavni grad ostrva, uspešno je odolevala tuskim napadima. Tokom opsade Kandije glavni cilj obeju strana je bilo uspešno snabdevanja vlastitih trupa hranom i oružjem. Štaviše, Mlečani su na sve moguće načine morali da onemoguće snabdevanje turskih trupa na ostrvu. Ishod rata je odlučen u seriji pomorskih bitaka. Mleci su imali podršku raznih zapadnoevropskih država (uz nagovor pape i zarad oživljavanja krstaškog duha) u vidu ljudstva, bojnih brodova i vojne opreme, a sve sa ciljem „odbrane hrišćanskih tradicija“. Iako su Mleci bili znatno superiorniji na moru u odnosu na tursku flotu, njihovi brojni pokušaji za potpunu blokadu Dardanela su imali samo delimičan uspeh, jer Republika nije imala dovoljno brodova da bi potpuno zatvorila moreuz i sprečila dalja pojačanja turskih snaga na ostrvu. Sa druge strane Turcima su velike probleme pravili i sukobi na severu, u Transilvaniji protiv Habzburga.

...dalje...

HSBild.svg

Izabrana slika

Persijski vladar Fateh Ali-šah, (1811) (puna veličina: 2.400 × 3.500 *)

Persijski vladar Fateh Ali-šah, (1811)
(puna veličina: 2.400 × 3.500)

HSAktuell.svg

Vesti

Požari u Portugalu
HSDagensdatum.svg

Na današnji dan

Dragutin Dimitrijević Apis

Ostali događaji: 25. jun26. jun27. jun

HSQuestion mark.png

Da li ste znali...

Darije I
HSSubpages.svg

Portali

Astronomija    Biografija    Biologija    Vazduhoplovstvo    Video-igre    Vojska    Geografija    Ekologija    Erotika i pornografija    Informatika i računarstvo    Istorija    Književnost    Kulinarstvo    Lingvistika    Matematika    Medicina    Muzika    Ptice    Sport    Umetnost    Fizika    Film    Hemija    ostali portali ...

W-circle.svg

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć vikisoftvera.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi nevladina i neprofitna organizacijaZadužbina Vikimedija”. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 45,2 miliona članaka na 295 jezika, od čega je preko 5,4 miliona napisano na engleskom, a preko 352.000 na srpskom jeziku.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.
HSSamarbetecolor.svg

Zajednica

Do sada su na srpskoj Vikipediji 202.233 korisnika otvorila nalog, a od toga je 866 aktivno. Svi urednici Vikipedijinih članaka su volonteri, koji udružuju svoje napore i doprinose u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.
HS Wiki letter w.svg

Projekti