Главна страна

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Sjajan članak

Svečana promocija prototipa 7. jula 2006.

F-35 lajtning II je jednomotorni višenamenski borbeni avion, pete generacije, sa umanjenom uočljivošću. Namenjen je za borbu za prevlast u vazdušnom prostoru, protiv ciljeva na Zemlji i moru, kao i za izvršavanje zadataka izviđanja. Proizašao je iz eksperimentalnog aviona X-35, koji je pobedio na konkursu u programu engl. Joint Strike Fighter (JSF). Još uvek je u fazi razvoja, koja je vremenski produžena zbog povećanja zahteva, troškova i smanjenog budžeta. Američko ministarstvo odbrane je sa svojim izveštajem od 26. januara 2012. godine, potvrdilo podršku i visok prioritet programu F-35.

Dosadašnji razvoj su finansirale Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, a pridružile su im se i druge države, koje nameravaju da taj avion uvedu u svoju operativnu upotrebu. Razvoj aviona F-35 lajtning II, odvijan je u tri varijante: sa klasičnim poletanjem i sletanjem, vertikalnim poletanjem i sletanjem, a treća je mornarička za palubnu upotrebu sa nosača aviona. Za sve tri varijante, delovi su maksimalno unificirani, sa međusobnom podudarnošću od 80%. Postignuta je smanjena uočljivost (stelt), u kome cilju je projektovano i unutrašnje nošenje naoružanja, u „bunkeru“ u trupu aviona.

Prototipski razvoj i projektovanje je realizovala firma Lokid Martin, koja je i nosilac razvoja eksprimentalnog aviona X-35, prethodnika ovom programu. Prototip aviona F-35 lajtning II je prvi put leteo 15. decembra 2006. godine.

Višenamenski avion F-35 lajtning II, namenjen je u perspektivi da zameni ceo skup borbenih aviona srednje klase, koji su trenutno u operativnoj upotrebi u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i kod ostalih njihovih saveznika. Na taj način će to biti najmasovniji internacionalni avion u ratnim vazduhoplovstvima i mornaricama većeg broja zemalja.

...dalje...

Dobar članak

Pop Cira i pop Spira ilustracija.png

Pop Ćira i pop Spira je roman Stevana Sremca i ujedno njegovo najpopularnije delo. Tematski je vezan za vojvođansku sredinu (piščev rodni kraj), jednu od tri sredine koje je Sremac prikazivao u svojim književnim delima. Sremčev šaljivi spev (koji je autor ostavio u rukopisu) „Bal u Elemiru“ svojevrsna je najava romana o dvojici popova. Prva, kraća verzija romana (samo delimično sačuvana) objavljena je 1894. godine, u listu „Budućnost“, a druga, definitivna verzija 1898, najpre u nastavcima u časopisu „Brankovo kolo“, a potom i kao zasebna knjiga. U osnovi „Popa Ćire i popa Spire“ je anegdota o svađi i tuči dvojice popova, koju je piscu ispričao njegov ujak Jovan Đorđević. (Ova anegdota je poreklom iz Bačke, i ima više verzija.)

...dalje...

Izabrana slika

Brazilski fotomodel Žizel Bindšen.

Brazilski fotomodel Žizel Bindšen.

Vesti

Nursultan Nazarbajev

Na današnji dan

Flag of FR Yugoslavia.svg
Ostali događaji: 26. april27. april28. april

Da li ste znali...

Znak olimpijskih igara
  • ... da su prve moderne Olimpijske igre održane u Atini 1896. godine, kada su nastupila 484 takmičara iz 13 zemalja?
  • ... da je najlon prvo veštačko vlakno koje je napravio čovek (1938. godine)?
  • ... da je Kip slobode najveća statua od kovanog bakra na svetu?
  • ... da je najbrža riba lepezasta sabljarka, koja dostiže brzinu od 109 km/h?
  • ... da teobromin, supstanca iz čokolade, može biti smrtonosna za psa?
  • ... da zapremina slepog creva kod konja može da dostigne i do 90 litara.


 Astronomija     Biologija     Geografija     Istorija     Matematika     Sport     Umetnost     Fizika     Hemija     ostali portali

Vikipedija

Vikipedija je projekat enciklopedije otvorenog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi Zadužbina Vikimedije. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 20 miliona članaka na preko 270 jezika, od čega je preko 4 miliona napisano na engleskom i preko 318.000 članaka na srpskom jeziku.

Popularnost Vikipedije je rasla od samog početka i trenutno se nalazi među 10 najposećenijih lokacija na internetu.

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.

Zajednica

Do sada su 160.342 korisnika otvorila nalog, a od toga je 1.101 bio aktivan u proteklih mesec dana. Svi urednici Vikipedijinih članaka su volonteri, koji udružuju svoje napore i doprinose u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.