Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Sjajan članak

HK Partizan

HK Partizan je srpski hokejaški klub iz Beograda. Klub je deo sportskog društva Partizan. Svoje domaće utakmice igra u Ledenoj dvorani Pionir, kapaciteta 2.000 mesta.

Partizan je osvojio 20 titula šampiona države, 3 kupa, dva puta je bio prvak Slohokej lige i jednom je osvojio Balkansku ligu što ga čini najtrofejnijim klubom u Srbiji. Trenutno se takmiče u Hokejaškoj ligi Srbije.

Hokejaški klub kao deo JSD Partizan osnovan je 1948. godine, a na njihovom prvom nastupu na državnom prvenstvu su osvojili svoju prvu titulu. Prvenstvo je odigrano kao trodnevni turnir koji je održan od 26. do 29. februara 1948. godine u Ljubljani. Partizan je titulu prvaka osvojio pobedom nad Enotnostom iz Ljubljane i Tekstilcem iz Varaždina.

U periodu između 1951. i 1955, Partizan je bio daleko najjači hokejaški tim u zemlji i osvojio je 5 uzastopnih titula prvaka. Crno-beli su u tom periodu pobedilu u 19 uzastopnih utakmice sa gol razlikom 142:23. Partizan je prvenstvo 1953. godine završio bez primljenog gola. Sastav Partizana je u tom periodu bila reprezentacija u malom. Igrali su dr Zlatko Kovačević, Milan Jovanović, Nikola Stanimirović, Luce Žitnik, Gentar Ladocki, Josip Brelić, Alfred David, Boris Renaud, Mićo Dušanović i Blažo Piperski.

Dobar članak

Spomen-groblje na Krušiku

Spomen-groblje na Krušiku u Valjevu, u Srbiji je spomen-groblje u severozapadnom delu grada, na brdu Krušik, na kom je sahranjeno 313 boraca i učesnika Narodnooslobodilačkog pokreta koji su rođeni ili vojno delovali i pali na području valjevskog kraja za vreme Drugog svetskog rata.

Najveći deo upokojenih, njih 261, bili su učesnici NOB koje su ovde, nakon zarobljavanja i predaje od strane ravnogorskih četnika, streljali Nemci 27. novembra 1941. godine. Njima su kasnije pridodani i drugi pali na području valjevske opštine u kasnijem toku rata, do oslobođenja grada 1944. godine.

Iako je još za vreme i odmah posle rata ovo veliko stratište počelo da prerasta u uređeno groblje, prvo organizovano pretvaranje u spomen-park je ostvareno na petnaestu godišnjicu streljanja 1956. godine. Današnji oblik groblje je dobilo velikom rekonstrukcijom 1964. godine. Prethodno poseti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita Valjevu 1967. godine u središnji deo groblja je ugrađeno vatrište sa večnim plamenom koje je Tito svečano upalio tokom svoje posete groblju.

Za vreme socijalističke Jugoslavije ovo groblje je zauzimalo veoma važno simboličko mesto na političkoj mapi grada. Ovde su se za sve velike državne i lokalne praznike skupljali politički funkcioneri držeći govore, pioniri polagali zakletve, pripadnici JNA polagali svečanu obavezu.

Na groblju na Krušiku se svakog 27. novembra svečano komemorira streljanim rodoljubima. Spomen-groblje na Krušiku je spomenik kulture.

Izabrana slika

Pogled na zapadnu stranu anglikanske katedrale u Velsu, Samerset. Katedrala je izgrađena u periodu 1175—1490, kako bi zamenila raniju crkvu koja je na tom mestu postojala od 705. godine. Posvećena je Svetom Andriji i prilično je veća od prosečne engleske katedrale. Izgrađena je u gotičkom arhitektonskom stilu i danas je pod zaštitom države
(puna veličina: 5.867 × 5.050)

Nedavni događaji

Vesti

18. avgust — U velikom požaru u Daki prestonici Bangladeša, izgorelo je oko 15.000 domova, a 50.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.
18. avgust — Najmanje 63 osobe su poginule u bombaškom napadu na jednoj svadbi u Kabulu.
13. avgust — Na arheološkom lokalitetu kod Vitkova pronađena je Župska Venera.
10. avgust — Pet stručnjaka ruske nuklearne korporacije „Rosatom” je poginulo, a tri druge osobe su povređene u eksplozijama tokom ispitivanja tehničkih sposobnosti za raketni motor u regionu Arhangeljska.
4. avgust — U pucnjavi koja se dogodila u Dejtonu, država Ohajo, stradalo je 10 osoba a najmanje 16 ranjeno.
3. avgust — Najmanje 20 osoba je ubijeno, a više od 40 ranjeno u pucnjavi koja se dogodila u tržnom centru Volmart u gradu El Paso, Teksas.
31. jul — U eksploziji autobusa u Avganistanu poginule su 34 osobe.
30. jul — U Etiopiji je oboren svetski rekord u sadnji drveća — za samo jedan dan zasađeno je čak 350 miliona stabala.
23. jul — Boris Džonson je izabran za novog britanskog premijera.
20. jul — Osvetnici: Kraj igre (režiseri braća Ruso na slici) postao je film koji je ostvario najveću zaradu ikada nakon što je prestigao Avatara.

Druge vesti

Na današnji dan

20. avgust

1741 — Ruski moreplovac danskog porekla Vitus Jonas Bering otkrio je Aljasku.
1896 — U Zemunu svečano otvorena Milenijumska kula na Gardošu, u sklopu proslave hiljadugodišnjice doseljavanja Mađara u Panonsku niziju.(na slici).
1914 — Nemci su u Prvom svetskom ratu okupirali Brisel.
1940 — U gradu Meksiku je ubijen ruski revolucionar Lav Trocki
1944 — Crvena armija je pokrenula Jaši-Kišinjevsku operaciju protiv nemačko-rumunskih snaga, posle koje je Rumunija objavila rat Nemačkoj.
1968 — Trupe SSSR i drugih članica Varšavskog pakta ušle su u Čehoslovačku da bi onemogućile sprovođenje reformi Aleksandra Dubčeka („Praško proleće”).
1991 — Više od 100.000 ljudi se okupilo ispred zgrade Vrhovnog sovjeta SSSR u znak protesta protiv državnog udara čiji je cilj bio da se zbaci predsednik Mihail Gorbačov.
1998 — SAD su bombardovale jednu fabriku u Sudanu i nekoliko poligona za vojnu obuku u Avganistanu, tvrdeći da su mete povezane sa terorističkim napadima na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji 13 dana ranije.

Ostali događaji: 19. avgust ← 20. avgust → 21. avgust

Pročitajte

Zanimljivosti

Da li ste znali?

... da slepi miševi uvek skreću nalevo kada izlaze iz pećine?
... da u proseku 100 ljudi godišnje umre od gušenja hemijskim olovkama?
... da je dvoboj u Paragvaju legalan ako su obe strane dobrovoljni davaoci krvi?
... da bubašvaba može živeti do 9 dana bez glave pre nego što umre od gladi?
... da je brod HMHS Britanik, iz iste klase kao i RMS Titanik, takođe potonuo nakon što je naleteo na minu?

Druge zanimljivosti

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom internetu.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine. Trenutno Vikipedija ima više od 50,8 miliona članaka na 303 jezika, od čega preko 5,9 miliona na engleskom i preko 623.000 na srpskom jeziku.

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 248.555 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 764 aktivna. Svi urednici su volonteri, koji udružuju napore u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.