Главна страна

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
HS Cscr-featured.svg

Sjajan članak

Vojvoda Živojin Mišić

Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 7/19. jul 1855Beograd, 20. januar 1921) je bio srpski i jugoslovenski vojvoda (maršal).

Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova (18761878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U tim ratovima stekao je prva ratna iskustva. Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine. Punih šest godina pored redovnih dužnosti predavao je strategiju na Vojnoj akademiji. Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909, tokom aneksione krize na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom. Mišić je pomogao generalu Putniku da sastavi srpski ratni plan u eventualnom ratu sa Austro-Ugarskom.

I u Balkanskim ratovima Mišić je takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika, i bio je njegova desna ruka. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala. Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan na isti način zaslugom oficira pripadnika Crne Ruke.

Međutim, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je bio reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji. Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu. Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode (maršala). Od strane engleskog kralja Džordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja.

...dalje...

HSutvald2-Grey.svg

Dobar članak

Maximus Confessor.jpg

Maksim Ispovednik (581662) je hrišćanski svetitelj. Bio monah i vizantijski teolog, tvorac širokog teološkog sistema koji obuhvata hrišćansku misao od Origena do Pseudo-Dionisija Areopagita, uključujući i helenske neoplatoniste, poput Plotina i Prokla.

U hristologiji, zastupao je diofizitsku poziciju (da Hristos ima i čovečansku i božansku prirodu) u vreme kada su vaseljenskim patrijarh i vizantijski car zastupali monofizitizam. Zbog svojih stavova je osuđen kao jeretik i proteran u izgnanstvo, gde je i umro. Ubrzo potom, njegovo učenje je opravdano na Šestom vaseljenskom saboru u Carigradu, i proglašen je za sveca.

...dalje...

HSBild.svg

Izabrana slika

Ust-Nera (puna veličina: 800 × 533 *)

Ust-Nera
(puna veličina: 800 × 533)

HSAktuell.svg

Vesti

Miki Jevremović
HSDagensdatum.svg

Na današnji dan

Živojin Mišić

Ostali događaji: 19. januar20. januar21. januar

PL Wiki CzyWiesz ikona.svg

Da li ste znali...

Antarktik
HSSubpages.svg

Portali

Astronomija    Biografija    Biologija    Vazduhoplovstvo    Video-igre    Vojska    Geografija    Ekologija    Erotika i pornografija    Informatika i računarstvo    Istorija    Književnost    Kulinarstvo    Lingvistika    Matematika    Medicina    Muzika    Ptice    Sport    Umetnost    Fizika    Film    Hemija    ostali portali ...

W-circle.svg

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć vikisoftvera.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi nevladina i neprofitna organizacijaZadužbina Vikimedija”. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 43,3 miliona članaka na 295 jezika, od čega je preko 5,3 miliona napisano na engleskom, a preko 344.000 na srpskom jeziku.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.
HSSamarbetecolor.svg

Zajednica

Do sada je na srpskoj Vikipediji 192.931 korisnik otvorio nalog, a od toga su 992 aktivna. Svi urednici Vikipedijinih članaka su volonteri, koji udružuju svoje napore i doprinose u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.
HS Wiki letter w.svg

Projekti