Spartakov ustanak, Gladijatorski ustanak ili Treći ustanak robova bio je ustanak robova koji se desio između 73. i 71. godine p. n. e. i poslednji u nizu neuspelih i međusobno nepovezanih ustanaka koje su dizali robovi protiv Rimske republike, poznat pod zajedničkim imenom Ustanci robova. Spartakov ustanak je bio jedini ustanak koji je direktno pretio Italiji i koji je zabrinuo Rimljane zato što su ustanici u početku imali dosta uspeha u borbama s rimskom vojskom. Ustanak je na kraju ugušen zahvaljujući uspesima, Marka Licinija Krasa, ali su se posledice ovog ustanka osećale u rimskoj politici.
Između 73. i 71. godine p. n. e., grupa odbeglih robova — prvobitno grupa od nekih 70 odbeglih gladijatora koja je uskoro prerasla u grupu od više od 120.000 ljudi, žena i dece — lutala je Italijom i pljačkala i pustošila sve pred sobom. Grupa je imala nekoliko vođa, među kojima je bio i gladijator Spartak. Za borbu sposobni muškarci ove grupe, bili su neverovatno efektna vojska koja je nizala uspeh za uspehom u sukobima sa rimskom vojskom. Plutarh je opisao njihove akcije kao pokušaj rimskih robova da pobegnu od svojih gospodara kroz Cisalpsku Galiju, dok su Apijan i Flor okarakterisali ustanak kao građanski rat u kome su robovi imali za krajnji cilj da zauzmu i sam Rim.
Rimski senat je bio uznemiren vestima o neprestanim vojnim uspesima ove grupe, kao i o njihovim napadima na rimske gradove i sela, što ga je navelo na odluku da pošalje osam legija pod strogim ali efikasnim vođstvom Marka Licinija Krasa. Rat se završio 71. godine p. n. e. nakon dugih i ogorčenih borbi kada su robovi, povlačeći se pred Krasovim legijama, shvatili da su legije Pompeja i Marka Terencija Varona Lukula krenule da im zađu s leđa i da im postave zamku, te su se bacili u poslednji i odlučujući napad na Krasove legije, i tom prilikom pretrpeli su potpun poraz i bili sasvim uništeni.
Tvrtko je uzeo ime Stefan kako bi se izjednačio sa svojim precima Nemanjićima, za koje se vezivao i čiju je tradiciju želio da nastavi. Postao je „po milosti Božijoj kralj Srbljem, Bosni, Pomorju i Zapadnim stranam”. Nema podataka o tome da je u mileševskom hramu i novoj kraljici Doroteji stavljena kruna na glavu. Bio je to važan istorijski događaj kome su prisustvovale brojne najviše zvanice. Obred je bio svečan, vizantijsko-nemanjićki, isti kao kada je Sveti Sava krunisao Stefana Prvovjenčanog.
8. avgust: Najmanje 100 osoba je poginulo, a nekoliko hiljada povređeno u razornom zemljotresu jačine 6,2° Rihterove skale koji je pogodio kinesku pokrajinu Sičuan.
1999. — U najtežoj prirodnoj katastrofi u istoriji Turske, u zemljotresu sa epicentrom kod grada Izmit, 150 kilometara zapadno od Istanbula, poginulo je više od 30.000 ljudi.
Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.
Do sada je na srpskoj Vikipediji 204.448 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 629 aktivno. Svi urednici Vikipedijinih članaka su volonteri, koji udružuju svoje napore i doprinose u okviru različitih tematskih celina.
Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.
