Главна страна

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
HS Cscr-featured.svg

Sjajan članak

Oznaka Crvene armije

Crvena armija (rus. Красная Армия) je skraćeno ime za Crvenu armiju radnika i seljaka (rus. Рабоче-Крестьянская Красная Армия), oružanu snagu koju su stvorili boljševici tokom Ruskog građanskog rata 1918. Ova organizacija je postala vojska Sovjetskog Saveza nakon njegovog osnivanja 1922. Crvena boja u imenu se odnosi na boju krvi koju je prolila radnička klasa u svojoj borbi protiv kapitalizma. Iako je Crvena armija 1946. promenila ime u Sovjetska armija, ljudi sa zapada su i dalje koristili termin „Crvena armija“ i kasnije, na primer, tokom Hladnog rata.

Sovjet narodnih komesara je uspostavio Crvenu armiju dekretom 28. januara 1918, zasnivajući je na već postojećoj Crvenoj gardi. Zvaničan Dan Crvene armije 23. februar 1918. označava dan prvog masovnog regrutovanja u Crvenu armiju u Petrogradu i Moskvi i prvu borbenu akciju protiv okupacione armije Nemačkog carstva.

...dalje...

HSutvald2-Grey.svg

Dobar članak

Confederate Rebel Flag.svg

Konfederativne Američke Države (engl. Confederate States of America), ili poznata pod nazivom Konfederacija, zemlja je u Severnoj Americi koja je postojala od 1861. do 1865. godine. Konfederativne Američke Države je bila konfederacija južnih država Sjedinjenih Američkih Država koje su se osamostalile tokom predsedničkog mandata Abrahama Linkolna.

Konfederacija je u početku bila sačinjena od sedam država, ali kasnije su im se pridružile još četiri. Na severu se graničila sa SAD, na jugu sa Meksikom i Meksičkim zalivom, a na istoku sa Atlantskim okeanom.

Ustavom Konfederacije kojeg je potpisalo sedam država članica (Južna Karolina, Misisipi, Florida, Alabama, Džordžija, Luizijana i Teksas) označeno je ustrojstvo „trajne savezne vlade“ u gradu Montgomeri godine 1861. nakon što je tadašnji predsednik SAD Abraham Linkoln pozvao vojne snage iz Virdžinije, Arkanzasa, Tenesija i Severne Karoline kako bi se ponovo zauzelo utvrđenje Samter i ostala savezna područja koja su u međuvremenu bila pod okupacijom, kao i četiri države koje su proglasile svoje otcepljenje od SAD (Unije). Predsednik KAD-a je bio Džeferson Dejvis, a glavni grad Ričmond.

Formiranje Konfederacije dovelo je do Američkog građanskog rata poznatog i kao rat između „Severa“ i „Juga“. Naime vlada SAD nije priznala konfederaciju i krenula je da vojnom silom povrati otcepljene teritorije.

...dalje...

HSBild.svg

Izabrana slika

Sonijev vokman (1979) (puna veličina: 1.581 × 2.510 *)

Sonijev vokman (1979)
(puna veličina: 1.581 × 2.510)

HSAktuell.svg

Vesti

Umetnička vizija sistema Trapist 1
HSDagensdatum.svg

Na današnji dan

podizanje američke zastave na Ivo Džimi

Ostali događaji: 22. februar23. februar24. februar

PL Wiki CzyWiesz ikona.svg

Da li ste znali...

Venecijanska gondola
  • ... da Italijani Mikija Mausa zovu Topolino, a da mu je prvobitno ime bilo Mortimer?
  • ... da je do 2002. godine važio zakon po kome bi Monako prestao da bude suverena država, ako bi kneževska kuća Grimaldi ostala bez naslednika?
  • ... da sve venecijanske gondole u Italiji moraju da budu ofarbane u crno, osim ako pripadaju nekom državnom zvaničniku?
  • ... da je Danijel Piter prvi proizveo mlečnu čokoladu, ali je svoj recept prodao Anriju Nestleu?
  • ... da slonove kljove spadaju u sekutiće?
  • ... da je Lav Trocki ubijen u Meksiku cepinom?
HSSubpages.svg

Portali

Astronomija    Biografija    Biologija    Vazduhoplovstvo    Video-igre    Vojska    Geografija    Ekologija    Erotika i pornografija    Informatika i računarstvo    Istorija    Književnost    Kulinarstvo    Lingvistika    Matematika    Medicina    Muzika    Ptice    Sport    Umetnost    Fizika    Film    Hemija    ostali portali ...

W-circle.svg

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć vikisoftvera.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi nevladina i neprofitna organizacijaZadužbina Vikimedija”. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 43,7 miliona članaka na 295 jezika, od čega je preko 5,3 miliona napisano na engleskom, a preko 345.000 na srpskom jeziku.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.
HSSamarbetecolor.svg

Zajednica

Do sada je na srpskoj Vikipediji 194.830 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 796 aktivno. Svi urednici Vikipedijinih članaka su volonteri, koji udružuju svoje napore i doprinose u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.
HS Wiki letter w.svg

Projekti