Glavna strana
Mihajlo Pupin
Mihajlo Idvorski Pupin (9. oktobar 1854 — 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD.
Rođen je u selu Idvor (danas u opštini Kovačica) u Banatu (tada Austrijsko carstvo, danas Srbija). Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada. Po odlasku u Ameriku, dodao je svom prezimenu i reč „Idvorski“ (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (engl. From immigrant to inventor). Pupin je tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.
ANTK Antonov
Državno preduzeće Antonov (ukr. Держа́вне підприє́мство «Анто́нов»), ranije Avijacijski naučno-tehnički kompleks Olega Konstantinoviča Antonova (ukr. Авіаційний науково-технічний комплекс імені Олега Костянтиновича Антонова) ili ANTK Antonov, organizacija je za naučno-istraživački rad i proizvodnju aviona u Ukrajini, osnovana 1946. godine pod nazivom OKB-153 (rus. опытно-конструкторское бюро). Nakon smrti osnivača i dugogodišnjeg glavnog konstruktora Olega Antonova 1984, organizacija je dobila ime po njemu. Ukupno je razvijeno i proizvedeno više od sto tipova i varijanti aviona različitih klasa i namena. Među najpoznatijima su An-2 „Kukuruznik”, sa 18 000 proizvedenih primeraka, An-22 „Antej”, An-124 „Ruslan” i An-225 „Mrija”.
Danas ANTK Antonov čini iskusan kolektiv, konstrukcioni biro, laboratorija za razne oblasti, verifikaciona i operativna ispitivanjima u letu, operativno-eksplaticionom podrškom, za sve tipove aviona. Kao kompaniju pod upravom države, ukrajinska vlada pokušala je nekoliko puta da neuspešno restrukturira. Razdvojena su preduzeća Konstrukcioni biro Antonova, fabrika aviona „Aviant” iz Kijeva i Harkovska fabrika aviona. 26. januara 2016. godine pojavila se zvanična informacija Ministarstva privrede Ukrajine da je koncern ANTK Antonov raspušten, a sva proizvodnja prebačena „Ukroboronpromu” (Namenskoj industriji Ministarstva odbrane Ukrajine).
Diskografija Vitni Hjuston
Američka pevačica Vitni Hjuston (1963—2012) objavila je sedam studijskih albuma, šest kompilacija, dva saundtrek albuma, sedam EP-ova i pedeset i sedam singlova. Godine 1985. objavila je prvi studijski album pod nazivom Whitney Houston. Album je proveo 14 nedelja na prvom mestu američke liste Bilbord 200 i nagrađen je trinaestostrukim platastim sertifikatom od strane Američkog udruženja diskografskih kuća, sa 23 miliona prodatih primeraka. Na albumu se našlo pet singlova, a tri su bila na američkoj listi Bilbord hot 100
Prema Američkom udruženju diskografskih kuća, Hjustonova je ritam i bluz pevačica koja je prodala najviše albuma u 20. veku i četvrta muzičarka sa najviše prodatih albuma u Sjedinjenim Državama. Ukupno je prodala 16,5 miliona singlova, više nego bilo koji drugi solo umetnik ikada. Hjustonova je jedna od najuspešnijih pop muzičara svih vremena, sa oko 170—200 miliona prodatih albuma širom sveta.
Vesti
- 4. oktobar — Kreditna agencija S&P dodelila Srbiji investicioni rejting BBB-, kao prvoj na Zapadnom Balkanu i jedinom kandidatu za prijem u EU.
- 4. oktobar — Preminuo je general-pukovnik i poslednji Narodni heroj Jugoslavije Petar Matić Dule (na fotografiji).
- 4. oktobar — U poplavama i klizištima u Federaciji Bosne i Hercegovine stradalo najmanje 20 osoba; Vlada Federacije BiH proglasila je stanje prirodne nesreće.
- 29. septembar — Na parlamentarnim izborima u Austriji, Slobodarska partija osvojila 29,2% glasova i postala najjača stranka u austrijskom parlamentu.
- 27. septembar — Vođa Hezbolaha, Hasan Nasrala, ubijen je u napadu izraelskog ratnog vazduhoplovstva na štab Hezbolaha u Bejrutu.
- 27. septembar — Uragan Helena je pogodio SAD. Preko šezdeset osoba je umrlo, četiri miliona ljudi je ostalo bez struje i pričinjena je materijalna šteta.
- 23. septembar — Izraelska vojska je izvela napade na preko 1000 ciljeva u Libanu.
 |
9. oktobar
- 1621 — Završena je bitka kod Hotina povlačenjem turske vojske.
- 1701 — U Nju Hejvenu, u američkoj državi Konektikat, osnovan Univerzitet Jejl.
- 1789 — U Austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo Beograd.
- 1806 — Pruska prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kom je poražena uz teške teritorijalne gubitke.
- 1915 — Nemačke i austrougarske trupe u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.
- 1934 — U Marselju ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević.
- 1963 — Više od 2.000 ljudi poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana „Vajont” kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.
|
Da li ste znali
- … da je uragan „Denis” podigao potopljeni desantni brod dugačak 455 metara, oko koga se obrazovao koralni greben?
- … da je slikarka Katarina Ivanović bila prva srpska akademkinja?
- … da za pse postoje elektronski „prevodioci” i zahvaljujući njima gospodari mogu tačno da znaju kako se njihov ljubimac oseća?
- … da se nekada verovalo da se epilepsija može izlečiti ispijanjem krvi ubijenih gladijatora?
- … da je preko četiri miliona ljudi širom sveta zaraženo HIV-om (na slici) ili boluje od side?
- … da Škoti imaju 421 reči za sneg?
- … da nadimak Čikaga vetroviti grad nema nikakve veze sa vremenskim prilikama u gradu?
|
Vikipedija
Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.
Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 63,7 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 695.000 na srpskom.
Doprinosi
Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.
Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.
Zajednica
Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 385.566 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 734 aktivna. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.
Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.
Srodni projekti
Vikirečnik slobodni rečnik
Vikicitat slobodni citati
Vikiknjige slobodne knjige
Vikizvornik slobodna biblioteka
Vikinovosti slobodne vesti
Vikiverzitet slobodni materijali za učenje
Vikivrste direktorijum vrsta
Medijaviki razvoj viki softvera
Vikipodaci slobodna baza znanja
Vikiostava slobodno skladište medija
Vikiputovanje slobodni vodič za putovanja
Metaviki koordinacija zajednice
