Главна страна

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
HS Cscr-featured.svg

Sjajan članak

Džozef Makarti

Makartizam (engl. McCarthyism) je praksa iznošenja optužbi za nelojalnost, subverzivnost i izdaju bez uzimanja u obzir postojanja dokaza. Izraz vodi poreklo iz perioda u istoriji Sjedinjenih Država koji je poznat kao Druga crvena strava, a koji je okvirno trajao od kraja četrdesetih do kraja pedesetih godina dvadesetog veka, i bio poznat po strahu od komunističkog uticaja na američke institucije i špijunaže od strane sovjetskih agenata. Prvobitno, izraz je nastao kao kritika antikomunističkih hajki američkog senatora Džozefa Makartija, ali je uskoro dobio šire značenje. Danas se izraz makartizam koristi i za druge tipove bezobzirnih, nepotkrepljenih optužbi, kao i za demagoške napade na ličnost ili patriotizam političkih protivnika.

Tokom ere makartizma, nakon Drugog svetskog rata, na hiljade Amerikanaca su bili optuženi da su komunisti ili simpatizeri komunista, i bili podvrgnuti agresivnim istragama i saslušanjima pred vladinim ili privatničkim odborima, panelima, komitetima i agencijama. Glavna meta ovih sumnjičenja su bili zaposleni u državnom sektoru, u sektoru industrije zabave, prosvetari i sindikalni aktivisti. Sumnje su često uzimane u obzir uprkos nedovoljnim ili sumnjivim dokazima, a nivo pretnje koju su predstavljali stvarni ili navodni levičarski stavovi i aktivnosti je često značajno preuveličavan. Mnogi ljudi su ostali bez posla, uništene su im karijere, pa čak su i zatvarani. Većina ovih kazni je došlo nakon presuda koje su kasnije ukinute, zakona koji su kasnije proglašeni neustavnim, otkaza iz razloga koji su kasnije proglašeni protivzakonitim ili podložnim tužbi, ili vanpravnih procedura koje su posle smatrane pogrešnim.

Među najpoznatijim primerima makartizma su govori, istrage i saslušanja koja je sprovodio senator Makarti lično; Holivudska crna lista, povezana sa saslušanjima koje je sprovodio Dom Komiteta za neameričke aktivnosti; i razne antikomunističke aktivnosti Federalnog istražnog biroa (FBI) pod vođstvom direktora Dž. Edgara Huvera. Makartizam je bio široko rasprostranjen društveni i kulturni fenomen koji je uticao na sve nivoe društva i uzrokovao ozbiljne debate i konflikte u Sjedinjenim Državama.

...dalje...

HSutvald2-Grey.svg

Dobar članak

Franco0001.PNG

Fransisko Franko (šp. Generalissimo Francisco Franco; puno ime: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde; Ferol, 4. decembar 1892Madrid, 20. novembar 1975) je bio diktator i šef španske države (u nekim delovima Španije od 1936, a na celoj teritoriji od 1939) sve do smrti 1975. godine. Poznat pod nadimkom „Vođa Španije“ (šp. Caudillo de España), službeno: „Vođa Španije po milosti Božijoj” (šp. Caudillo de España por la gracia de Dios), predsedavao je autoritarnom vladom Španije posle Španskog građanskog rata.

Rođen je u gradiću Ferol, u mornaričkoj porodici i sam je želeo da stupi u mornaricu ali se ipak uključio u pešadiju. U vojsci je brzo napredovao i sa 32 godine postao je najmlađi general u Evropi. Postao je direktor Vojne akademije u Saragosi, nakon čijeg zatvaranja je došao u sukob sa republikanskim vlastima. Istakao se gušenjem levičarskih ustanaka u Španiji 1934.

Nakon što je 1936. vladu formirao levičarski Narodni front, došlo je do nemira širom zemlje. Franko se pridružio grupi oficira koji su se spremali da izvrše vojni puč i preuzmu vlast. Puč koji je trebalo da bude izvršen 18. jula nije uspeo i prerastao je u Španski građanski rat. Franko je uspeo da se nametne kao vođa pobunjenika i da dobije pomoć Trećeg rajha i Italije. Posle tri godine Frankovi nacionalisti su dobili rat. Franko je zaveo diktaturu, proglasio monarhiju, a sebe imenovao za regenta.

Tokom Drugog svetskog rata Španija je ostala neutralna, iako je slala dobrovoljačke odrede na istočni front. Posle poraza sila Osovine u Drugom svetskom ratu Franko se okrenuo Americi, sa kojom je uspostavio vojni i trgovinski savez.

...dalje...

HSBild.svg

Izabrana slika

Pobednik Viki voli Zemlju 2016 - Stopića pećina, Srbija. (puna veličina: 3.880 × 2.586 *)

Pobednik Viki voli Zemlju 2016 - Stopića pećina, Srbija.
(puna veličina: 3.880 × 2.586)

HSAktuell.svg

Vesti

Fidel Kastro
HSDagensdatum.svg

Na današnji dan

Žan-Bedel Bokasa

Ostali događaji: 3. decembar4. decembar5. decembar

PL Wiki CzyWiesz ikona.svg

Da li ste znali...

Pčela
HSSubpages.svg

Portali

Astronomija    Biografija    Biologija    Vazduhoplovstvo    Video-igre    Vojska    Geografija    Ekologija    Erotika i pornografija    Informatika i računarstvo    Istorija    Književnost    Kulinarstvo    Lingvistika    Matematika    Medicina    Muzika    Ptice    Sport    Umetnost    Fizika    Film    Hemija    ostali portali ...

W-circle.svg

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć vikisoftvera.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi nevladina i neprofitna organizacijaZadužbina Vikimedija”. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 42,7 miliona članaka na 295 jezika, od čega je preko 5,2 miliona napisano na engleskom, a preko 342.000 na srpskom jeziku.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.
HSSamarbetecolor.svg

Zajednica

Do sada su na srpskoj Vikipediji 190.323 korisnika otvorila nalog, a od toga je 986 aktivno. Svi urednici Vikipedijinih članaka su volonteri, koji udružuju svoje napore i doprinose u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.
HS Wiki letter w.svg

Projekti