Главна страна

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Sjajan članak

Poster LOI 1920.

Hokej na ledu je na programu Olimpijskih igara još od Antverpena 1920. godine i taj prvi hokejaški olimpijski turnir održan je u okviru Letnjih olimpijskih igara. Od 1924. hokejaški turnir je deo Zimskih olimpisjkih igara. Prvi turnir u ženskoj konkurenciji održan je tek u Naganu 1998. godine. Pošto su olimpijske igre zamišljene kao takmičenje sportista amatera, profesionalnim hokejašima nije bio dozvoljen nastup na igrama sve do 1998. godine kada je ova zabrana ukinuta.

U periodu između 1924. i 1988. takmičenja su se održavala po Bergerovom sistemu u ligaškoj formi. Medalje su osvajale ekipe koje bi sakupile najviše bodova (nije postojala eliminaciona faza). Olimpijska takmičenja u hokeju na ledu održavaju se po pravilima svetske hokejaške federacije i nešto su drugačija od pravila koja se primenjuju u okviru NHL lige. Tokom takmičenja igrači se obavezno testiraju na eventualna nedozvoljena doping sredstva, a testiranja sprovodi Svetska antidoping agencija (WADA). Od 1972. kada su uvedena ova testiranja svega 5 igrača je bilo pozitivno na nedozvoljene supstance.

Tokom prve tri decenije dominirala je reprezentacija Kanade koja je osvojila šest od mogućih sedam zlatnih medalja. Među osvajačima medalja u tom periodu javljale su i selekcije SAD, Švedske i Čehoslovačke. Sve do 1968. rezultat na olimpijskom turniru se ujedno računao i kao takmičenje za titulu svetskog prvaka. Godine 1956. u takmičenje se uključuje selekcija SSSR koja preuzima primat i dominira takmičenjima u naredne tri decenije, osvojivši sedam od devet mogućih zlatnih medalja. Preostala dva zlata u tom periodu pripala su SAD 1960. i 1980. godine. Nekada najuspešnija hokejaška nacija, Kanada svoje novo olimpijsko zlato čekala je punih 50 godina, sve do 2002. godine. Zlatne medalje osvajali su još Britanci 1936, Šveđani 1994. i 2006, Česi 1998. i članovi Ujedinjenog tima koji su činili igrači iz bivšeg SSSR-a 1992. Mesto na podijumu su zauzimali i Švajcarci, Finci, Rusi i Nemci.

...dalje...

Dobar članak

Celestial numbers.svg

Nebeski koordinatni sistemi su koordinatni sistemi koji se koriste za opisivanje položaja astronomskih objekata na nebeskoj sferi. Razvijen je veći broj nebeskih koordinatnih sistema, a koristi se uvek onaj najpogodniji za opisivanje datog objekta ili pojave. Ovi koordinatni sistemi se po pravilu zasnivaju na sfernom koordinatnom sistemu, a međusobno se razlikuju po koordinatnom početku i pravcima u kojima su usmerene ose. Prema položaju koordinatnog početka se mogu podeliti na:

  • topocentrične — sa centrom u posmatraču,
  • geocentrične — sa centrom u centru Zemlje,
  • selenocentrične — sa centrom u centru Meseca,
  • planetocentrične — sa centrom u nekoj od planeta (mora da bude određena pri definisanju koordinatnog sistema),
  • heliocentrične — sa centrom u centru Sunca i
  • baricentrične — sa centrom u centru mase Sunčevog sistema.

...dalje...

Izabrana slika

Ruskinja iz Irkutske oblasti stavlja maramu pred ulazak u crkvu. (puna veličina 2.496 × 2.648 *)

Ruskinja iz Irkutske oblasti stavlja maramu pred ulazak u crkvu.
(puna veličina 2.496 × 2.648)

Vesti

Alehandro Gonsales Injaritu

Na današnji dan

Kompakt disk
Ostali događaji: 28. februar1. mart2. mart

Da li ste znali...

Keopsova piramida
  • ... da je Keopsova piramida kada je izgrađena bila visoka 147 m, ali da zbog ulegnuća tla i razrušenosti njena visina sada iznosi 137 m?
  • ... da reč Himalaji na sanskritu znači boravište snega?
  • ... da je 1. decembar svetski dan borbe protiv side, a crvena traka simbol solidarnosti sa obolelima od HIV-a?
  • ... da su svi labudovi u Engleskoj vlasništvo kraljice?
  • ... da ostriga tokom života može da menja pol koliko god puta to želi?
  • ... da muva živi u proseku oko mesec dana?


 Astronomija     Biologija     Geografija     Istorija     Matematika     Sport     Umetnost     Fizika     Hemija     ostali portali

Vikipedija

Vikipedija je projekat enciklopedije otvorenog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi Zadužbina Vikimedije. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 20 miliona članaka na preko 270 jezika, od čega je preko 4 miliona napisano na engleskom i preko 315.000 članaka na srpskom jeziku.

Popularnost Vikipedije je rasla od samog početka i trenutno se nalazi među 10 najposećenijih lokacija na internetu.

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.

Zajednica

Do sada je 155.757 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 800 bilo aktivno u proteklih mesec dana. Svi urednici Vikipedijinih članaka su volonteri, koji udružuju svoje napore i doprinose u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.