Glavna strana

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

610.374 članka na srpskom

Sjajan članak

Rat Velike alijanse, poznat i pod imenima Devetogodišnji rat, Rat Augzburškog saveza ili Rat za palatinsko nasleđe bio je veliki rat koji je izbio 1688. i trajao sve do 1697. uglavnom na evropskom kontinentu. Zahvatio je takođe, i sekundarne frontove u Irskoj (poznatiji kao Vilijamitski rat) i Severnoj Americi (poznatiji kao Rat kralja Vilijama).

Nakon potpisivanja Sporazuma u Najmegenu, kojim je završen Francusko-holandski rat (1672—1678) Francuska je pod Lujem XIV nameravala da osigura svoju hegemoniju u Evropi. Do osamdesetih godina 17. veka car Svetog rimskog carstva Leopold I dobio je zamah u ratu sa Turcima i ojačao je svoju poziciju u centralnoj Evropi. Leopold I je zajedno sa protestantskim kneževima Nemačke, Španijom i Švedskom stvorio odbrambeni Augzburški savez 9. jula 1686. da bi sprečili hegemoniju ojačane Francuske.

Vilijam III od Engleske je uspešno izvršio invaziju na Englesku i svrgnuo kralja Džejmsa II. Vilijam III od Engleske je od ranije bio holandski šef države. Kada je pored toga postao i kralj Engleske, imao je moć da stvara savez protiv Francuske, čemu je dugo težio. Vilijam III od Engleske i Leopold I su 12. maja 1689. oformili Veliku alijansu sa ciljem da vrate Francusku u granice, koje su bile određene Vestfalskim mirom. Povod za rat je bila svađa oko nasledstva u Rajnskom palatinatu.

...dalje...

ostali sjajni članci ...

Dobar članak

Ekspedicija 1 bila je prvi dugotrajni boravak posade na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS). Posada ekspedicije je boravila na stanici 136 dana, od novembra 2000. do marta 2001. godine. To predstavlja početak neprekidnog boravka ljudske posade na MSS koji i dalje traje. Ekspediciju 1 je pratila Ekspedicija 2, koja je takođe imala tri člana posade.

Zvaničan početak misije je trenutak kada se letelica Sojuz TM-31 spojila sa stanicom 2. novembra 2000. godine. Tokom boravka na MSS, članovi ekspedicije su aktivirali razne sisteme stanice, raspakovali opremu i prebacili namirnice koje su bile spakovane u letelici kojom su lansirani. Takođe su ugostili tri misije spejs-šatla (STS-97, STS-98, STS-102) i dva broda Progres za automatsko snabdevanje. Pošto je ovo bila prva poseta stanici, posada je imala mnogo posla, ali su svi zadaci misije uspešno obavljeni tako da je ona proglašena uspešnom.

Tri misije spejs-šatla, koje su posetile stanicu tokom ove ekspedicije, dopremile su opermu, namirnice i ključne komponente za operativnu upotrebu svemirske stanice. Prva od njih je bila STS-97 i spojila se sa MSS početkom decembra 2000. godine. U teretnom prostoru šatla nalazila se prva komponenta sistema za napajanje stanice električnom energijom, veliki solarni paneli koji su povećali proizvodnju energije pet puta.

...dalje...

ostali dobri članci ...

Izabrana slika

Play media

Malteški soko, trejler (1941)
(puna veličina: 480 × 360)

ostale izabrane slike ...

Vesti

21. septembar — Najmanje 86 osoba je poginulo u udesu trajekta na jezeru Viktorija u Tanzaniji.
15. septembar — Supertajfun Mangkut obrušio se na Filipine, stradalo je najmanje 13 osoba.
14. septembar — Uragan Florens pogodio je istočnu obalu SAD, poginulo je najmanje četvoro ljudi.
11. septembar — Najmanje 50 osoba poginulo je u autobuskoj nesreći u indijskoj saveznoj državi Telangana.
9. septembar — Novak Đoković i Naomi Osaka su pobednici na Otvorenom prvenstvu SAD u tenisu.
2. septembar — U požaru u potpunosti izgorela zgrada Narodnog muzeja Brazila (na slici) u Rio de Žaneiru, uništeni svi eksponati.
28. avgust — Ekipa naučnika iz CERN-а otkrili na koji način se Higsov bozon raspada na botom kvarkove.

Na današnji dan

1792. — Na prvoj javnoj sednici Konventa ukinuta je apsolutna monarhija u Francuskoj i zemlja je proglašena za republiku.
1860. — Anglo-francuske snage su odnele pobedu protiv vojske dinastije Ćing u bici na Palikau, što im je omogućilo da zauzmu Peking.
1898. — Reforme od stotinu dana su naglo prekinute kada je carica Cisi stavila u izolaciju cara Guang-sjija i preuzela vlast kao regent.
1904. — Petar I Karađorđević je krunisan za kralja Srbije (na slici).
1921. — U eksploziji silosa fabrike BASF u Opauu, u kome je bilo skladišteno oko 4500 tona amonijum sulfata i amonijum nitrata poginulo je najmanje 500 osoba.
1939. — Pripadnici fašističke paravojne organizacije Gvozdena garda su ubili rumunskog premijera Armanda Kalineskua.
1993. — Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je parlament i suspendovao važeći ustav pod optužbom da poslanici u parlamentu blokiraju ustavne reforme i izbore, izazvavši Rusku ustavnu krizu.

Ostali događaji: 20. septembar ← 21. septembar → 22. septembar

Da li ste znali...

... da je bitka kod Solferina podstakla Anrija Dinana (na slici) da osnuje Crveni krst?
... da je baba ruskog cara Ivana IV Groznog bila Srpkinja iz porodice Jakšića?
... da Španija u bukvalnom prevodu znači „zemlja zečeva”?
... da je najstarija skupština na svetu islandski Alting koji je osnovan 930. godine?

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi nevladina i neprofitna organizacija „Zadužbina Vikimedija”. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 48,7 miliona članaka na 295 jezika, od čega je preko 5,7 miliona napisano na engleskom, a preko 610.000 na srpskom jeziku.

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 229.516 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 727 aktivno. Svi urednici Vikipedijinih članaka su volonteri, koji udružuju svoje napore i doprinose u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.