Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Sjajan članak

Ris Viderspun

Lora Džin Ris Viderspun, poznatija kao Ris Viderspun (engl. Reese Witherspoon, IPA: /'riːs ˈwɪðərˌspun/) je američka glumica i filmski producent, rođena 22. marta 1976. u Nju Orleansu (SAD). Godine 1998. igrala je u tri značajna filma: Dostava preko noći, Plezentvil i Sumrak. Sledeće godine, Ris je za ulogu u filmu Izbor, koji je pobrao veoma pozitivne kritike, bila nominovana za Zlatni globus. Uloga El Vuds u filmu Pravna plavuša predstavljala je prekretnicu u njenoj glumačkoj karijeri, jer je ovaj film bio jedan od najgledanijih u bioskopima širom sveta tokom 2001. godine.

Usledila je glavna uloga u filmu Alabama, slatki dome, koji je postigao izvanredan finansijski uspeh. Godinu dana kasnije ostvarila je glavnu ulogu, a bila je i izvršni producent filma Pravna plavuša 2. Godine 2005. Ris je privukla pažnju svih eminentnih filmskih kritičara igrajući lik Džin Karter Keš u filmu Hod po ivici, za koji je osvojila Oskar, Zlatni globus, BAFTA nagradu i nagradu Udruženja filmskih glumaca za najbolju glumicu u glavnoj ulozi.

Viderspun se 1999. godine udala za glumca Rajana Filipija, sa kojim je igrala zajedno u filmu Okrutne namere. Zajedno imaju dvoje dece: kćerku Ejvu i sina Dikona. Bračni par se rastao krajem 2006. godine, a zvanično su se razveli u oktobru 2007. godine. Viderspun je vlasnik producentske kuće Type A Films. Aktivno je uključena u rad organizacija koje se bore za prava i zaštitu žena i dece. Predsednik je izvršnog odbora Fonda za zaštitu dece, a takođe je i globalni ambasador kompanije Ejvon. Godine 2007. izabrana je za počasnog predsednika Ejvon fondacije.

Dobar članak

Orden narodnog heroja

Orden narodnog heroja (mkd. Орден на народен херој; sloven. Red narodnega heroja) je bio visoko jugoslovensko odlikovanje za hrabrost, drugo najviše vojno odlikovanje u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Ustanovljen je 15. maja 1943. godine, odlukom Vrhovnog štaba NOV I POJ, kao najviše odlikovanje, mada je još decembra 1941. ustanovljen kao počasni naziv. Prva osoba koja je dobila ovo zvanje bio je Petar Leković, borac Druge proleterske brigade. U toku rata, kao i posle njega ovim Ordenom je odlikovano 1.323 osoba — učesnika Narodnooslobodilačkog rata, kao i pripadnika Savezničkih armija. Posle raspada SFRJ, ovo odlikovanje je uvršteno u odlikovanja Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ovo odlikovanje poslednji put je dodeljivano jula 1999. godine, posle završetka rata na Kosovu. Odlikovani je sa dobijanjem Ordena narodnog heroja sticao i počasni naziv narodni heroj Jugoslavije.

Orden je dodeljen ukupno 1.402 puta, a njime su odlikovane i vojne jedinice, društveno-političke organizacije i osam jugoslovenskih gradova. Jedina osoba odlikovana puta ovim Ordenom je bio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, dok je poslednji odlikovani major JNA Milan Tepić, koji je stradao 1991. godine.

Izabrana slika

Tamara Kučan, srpska književnica (Beogradski sajam knjiga, 2018
(puna veličina: 4.608 × 3.456)

Nedavni događaji

Vesti

21. mart — Najmanje 71 osoba je stradala kada je pretovaren trajekt potonuo u reku Tigar blizu iračkog grada Mosula.
20. mart — Radovan Karadžić drugostepenom presudom pred Haškim tribunalom osuđen na kaznu doživotnog zatvora po optužbi za genocid i druge ratne zločine tokom rata u BiH.
19. mart — Nursultan Nazarbajev (na slici) podneo ostavku na funkciji predsednika Kazahstana nakon 30 godina provedenih na mestu „šefa države”.
16. mart — Poplave i vetrovi koje je izazvao ciklon „Idai” odneli su najmanje 300 života u Mozambiku, Malaviju, Zimbabveu i Južnoj Africi.
15. mart — 50 osoba je ubijeno i 50 ranjeno u pucnjavama u dve džamije na Novom Zelandu, u gradu Krajstčerču.
10. mart — Putnički avion „Boing 737 MAX” (na slici) sa 157 osoba srušio se na letu od Adis Abebe do Najrobija.
4. mart — Najmanje 23 osobe su poginule u naletima tornada koji su pogodili jugoistok Sjedinjenih Država.
3. mart — Srpska atletičarka Ivana Španović osvojila je zlatnu medalju na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Glazgovu treći put zaredom.
27. februar — Muhamadu Buhari je reizabran na mesto predsednika Nigerije.
18. februar — Srpski teniser Novak Đoković i američka gimnastičarka Simon Bajls proglašeni su za najbolje sportiste sveta na dodeli nagrada Laureus akademije.

Druge vesti

Na današnji dan

23. mart

1400 — Ho Kui Li je zbacio vijetnamsku dinastiju Čan, nakon 175 godina vladavine.
1801 — U zaveri dvorskih oficira ubijen ruski car Pavle I Petrovič Romanov.
1905 — Oko 1500 Krićana, predvođenih Elefteriosom Venizelosom, okupilo se u selu Teriso da bi zatražili ujedinjenje ostrva sa Grčkom, što je bio početak Teriškog ustanka.
1923 — U Nišu je potpisan sporazum između Kraljevina SHS i Bugarske u vezi sa međudržavnim problemima ove dve države.
1933 — Rajhstag je usvojio Zakon o posebnim ovlašćenjima, što je omogućilo da Adolf Hitler postane diktator Nemačke.
1939 — Mađarsko ratno zaduhoplovstvo je napalo štab Slovačkog ratnog vazduhoplovstva, čime je započelo Slovačko-mađarski rat.
2001 — Posle petnaestogodišnje misije u svemiru, ruska svemirska stanica Mir, planski je uništena potapanjem u Tihom okeanu.
2005 — U požaru i eksploziji u rafineriji nafte u Teksas Sitiju poginulo je 15 osoba.

Ostali događaji: 22. mart ← 23. mart → 24. mart

Pročitajte

Zanimljivosti

Da li ste znali?

... da se rika lava može čuti i na udaljenosti od 8 km?
... da je peruanski grad La Rinkonada najviše naseljeno mesto na planeti Zemlji? On leži na nadmorskoj visini od 5.100 metara.
... da u životinjskom carstvu trudnoća traje najkraće kod ženke oposuma (12—13 dana), a najduže kod azijskog slona (608 dana)?
... da žaba koristi očne jabučice da gurne hranu niz grlo?
... da sve pčele na svetu dnevno proizvedu oko 3.000 tona meda?
... da kada su izgrađene, pre više od 4500 godina, egipatske piramide bile su bele kao papir i glatke kao staklo?

Druge zanimljivosti

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom internetu.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine. Trenutno Vikipedija ima više od 49,8 miliona članaka na 303 jezika, od čega preko 5,8 miliona na engleskom i preko 617.000 na srpskom jeziku.

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 240.159 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 1.082 aktivna. Svi urednici su volonteri, koji udružuju napore u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.