Glavna strana

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sjajan članak

Aerotuneli

Mali podzvučni, poluotvoreni aerotunel T-32, sa modelom aviona G-2 Galeb, u VTI.

Aerotuneli su osnovna laboratorijska postrojenja eksperimentalne aerodinamike. U njima se kontrolisano, fizički simulira kretanje vazduha. Naziv aerotuneli je nastao, kao skraćenje, od aerdinamički tuneli. Prema veoma širokom spektru namena i potreba ispitivanja, aerotuneli se grade i opremaju u različitim varijantama i nivoima investicionih troškova.

U aerotunelima, telo (objekat, npr. letelica, ili njen model) miruje, a vazduh se kreće (opstrujava ga). Primenjen je princip relativnosti kretanja vazduha i tela, bez uticaja na fizikalnost, ko se kreće, a ko miruje. Ovaj princip zamene referentnog stanja je, uopšteno usvojen u teoretskoj aerodinamici, a kod aerotunela je osnova njihovog rada.

U aerotunelima se na letelici, ili na njegonom modelu, mere stacionarne i nestacionarne aerodinamičke sile i momenti, lokalni statički pritisci i ispituje se oblik opstrujavanja primenom metoda vizuelizacije. Pored korišćenja za razvoj raznih vrsta letelica, aerodinamika aerotunela je od velikog značaja za rešavanje problema pri projektovanju automobila, brodova, vozova, mostova, antenskih stubova i drugih objekata.

Prvi aerotuneli su izgrađeni u Engleskoj, 1871. i 1884. godine. Bili su prekidnog rada, s rezervoarem pod pritiskom. Aerotunel s ventilatorom je izgrađen kasnije, 1890. godine.

Dobar članak

Stranded Deep

Logo igre Stranded Deep

Stranded Deep je video-igra preživljavanja iz prvog lica, u otvorenom svetu, koju je za Majkrosoft vindous, Linuks i OS X razvio i objavio australijski nezavisni developer Bim tim gejms. Ovo je bila prva video-igra pomenute kompanije. Stranded Deep prati priču lika koji je preživeo avionsku nesreću na letu iznad Pacifika. Igrica je delimično bazirana na kultnom filmu Izgnanik (engl. Cast Away) iz 2000. godine.

Radnja igre Stranded Deep odvija se na Tihom okeanu, gde se lik (kojem nije dato ime) suočava sa nekim od najopasnijih situacija u kojima ljudski život može da bude ugrožen, i to u beskonačnom i proceduralno generisanom (engl. procedurally generated) fiktivnom svetu.

Pruža se mogućnost istraživanja Pacifičkih ostrva, grebena, okeanskih brazda bez dna i dr. Jedan od bitnih aspekata igre je gradnja. Naime, igrač može da se nastani na nekom od ostrva i tu sagradi sklonište ili splav kojim će istraživati okean; sistem gradnje uključuje i sistem sklapanja alatki, pri čemu se prikupljeni resursi kombinuju da bi se nešto napravilo (npr. sekira, čekić, nož, koplje ili čak motor za splav). Resursi su ograničeni i prema tome moraju da se koriste selektivno. Najbitniji aspekat igre je, međutim, činjenica da igrač mora da vodi računa o vitalnim aspektima (zdravlje, glad i žeđ, u novijim verzijama i san), istovremeno se suočavajući sa raznim problemima: opasne životinje (npr. tigar ajkula ili bela ajkula), otrovne ili za jelo nepogodne životinje i biljke (npr. otrovna riba-lav, sveža kraba, nekuvan krompir i sl.), pad sa uzvišenja (npr. palmi ili lestava).

Izabrana slika

Duga iznad jezera Rara, u Nepalu. Smešteno je u Nacionalnom parku Rara i najveće je i najdublje jezero u nepalskom delu Himalaja. Nalazi se na 2990 m nadmorske visine, a vodena površina zauzima 10,8 km² (puna veličina: 2.400 × 1.600 *)

Duga iznad jezera Rara, u Nepalu. Smešteno je u Nacionalnom parku Rara i najveće je i najdublje jezero u nepalskom delu Himalaja. Nalazi se na 2990 m nadmorske visine, a vodena površina zauzima 10,8 km²
(puna veličina: 2.400 × 1.600)

Nedavni događaji

Vesti

Mihail Mišustin
Na današnji dan

23. januar

Trst neposredno pred zaranjanje

Ostali događaji: 22. januar23. januar24. januar

Zanimljivosti

Da li ste znali?

Pica

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć vikisoftvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom internetu.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine. Trenutno Vikipedija ima više od 51,5 miliona članaka na 303 jezika, od čega preko 5,9 miliona na engleskom i preko 629.000 na srpskom jeziku.

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 257.168 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 923 aktivna. Svi urednici su volonteri, koji udružuju napore u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.

KontaktOdnosi sa javnošću • Kontakt