Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Sjajan članak

Rihard Vagner

Vilhelm Rihard Vagner (nem. Wilhelm Richard Wagner; Lajpcig, 22. maj 1813. — Venecija, 13. februar 1883) je bio nemački kompozitor, pesnik, esejista i muzički teoretičar.

Vagner je ličnost od presudnog značaja za istoriju muzike; kao jedan od najvećih stvaralaca na području opere (ili „muzičke drame“, kako je voleo da zove svoje sopstvene), u svojim delima je postavio osnovu ozbiljne muzike 20. veka, naročito u „Tristanu i Izoldi“, gde se obilno koristi hromatizmom i gde možemo naći koren atonalnosti. Ističe se po upotrebi lajtmotiva. U svojim esejima je teorijski postavio osnovu „sveukupne umetnosti“ (nem. Gesamtkunstwerk), teorije po kojoj je muzička drama najsavršeniji oblik umetničkog izraza jer obuhvata sve ostale grane umetnosti i da ima potencijal da „iskupi svet“, iz kog razloga su ga još za života mnogi onovremeni kritičari proglasili za megalomana.

Za sve svoje opere sam je pisao libreto (ili, u vagnerovskom rečniku, „poemu“), što je posledica verovanja u „sveukupnu umetnost“, a ulagao je veliki trud kako bi ih izveo onako kako je zamislio. S tim ciljem je i podigao sopstvenu opersku kuću. Osim toga, Vagner je bio i veliki dirigent koji je, prema čuvenom Vilhelmu Furtvengleru, zajedno s Hansom fon Bilovom doveo do stvaranja nove generacije dirigenata.

Vagnerova dela kategorišu se sa WWV, što je skraćeno od nemačkog Wagner-Werke-Verzeichniss („Indeks Vagnerovih dela“).

Dobar članak

Ekspedicija 1 (MSS)

Ekspedicija 1 bila je prvi dugotrajni boravak posade na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS). Posada ekspedicije je boravila na stanici 136 dana, od novembra 2000. do marta 2001. godine. To predstavlja početak neprekidnog boravka ljudske posade na MSS koji i dalje traje. Ekspediciju 1 je pratila Ekspedicija 2, koja je takođe imala tri člana posade.

Zvaničan početak misije je trenutak kada se letelica Sojuz TM-31 spojila sa stanicom 2. novembra 2000. godine. Tokom boravka na MSS, članovi ekspedicije su aktivirali razne sisteme stanice, raspakovali opremu i prebacili namirnice koje su bile spakovane u letelici kojom su lansirani. Takođe su ugostili tri misije spejs-šatla (STS-97, STS-98, STS-102) i dva broda Progres za automatsko snabdevanje. Pošto je ovo bila prva poseta stanici, posada je imala mnogo posla, ali su svi zadaci misije uspešno obavljeni tako da je ona proglašena uspešnom.

Tri misije spejs-šatla, koje su posetile stanicu tokom ove ekspedicije, dopremile su opermu, namirnice i ključne komponente za operativnu upotrebu svemirske stanice. Prva od njih je bila STS-97 i spojila se sa MSS početkom decembra 2000. godine. U teretnom prostoru šatla nalazila se prva komponenta sistema za napajanje stanice električnom energijom, veliki solarni paneli koji su povećali proizvodnju energije pet puta.

Izabrana slika

Boka Kotorska, Crna Gora
(puna veličina: 3.700 × 1.338)

Nedavni događaji

Vesti

16. septembar — Nakon što se srušio avion u kolumbijskom gradu Popajanu, sedam kolumbijskih zvaničnika je poginulo.
16. septembar — Osam osoba, uključujući četvoro dece, poginulo je u požaru u stambenoj zgradi u sibirskom gradu Krasnojarsku.
15. septembar — Košarkaška reprezentacija Španije osvojila je titulu svetskog prvaka pobedivši u finalu svetskog prvenstva reprezentaciju Argentine.
8. septembar — Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je Evropsko prvenstvo pobedom u finalu protiv Turske sa 3 : 2. (na slici najbolja igračica prvenstva Tijana Bošković)
8. septembar — Rafael Nadal i Bjanka Andresku su pobednici na Otvorenom prvenstvu SAD u tenisu u muškoj i ženskoj konkurenciji pojedinačno.
2. septembar — Najmanje 100 osoba je uhapšeno posle serije nereda koji su zahvatili Južnoafričku Republiku.
30. avgust — Promenom ustava Severne Koreje, Kim Džong Un dobio je najmoćnija ovlašćenja u istoriji te države.
26. avgust — Otvoren je integrisani granični prelaz Preševo—Tabanovce na granici Srbije i Severne Makedonije.

Druge vesti

Na današnji dan

22. septembar

1499 — Mirom u Bazelu okončan je Švapski rat između Švajcarske lige i nemačkog kralja Maksimilijana I, a Švajcarska je stekla nezavisnost.
1789 — Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.
1914 — Nemačka podmornica U-9 je potopila tri zastarele krstarice Kraljevske mornarice, usmrtivši oko 1450 osoba.
1862 — Predsednik SAD Abraham Linkoln je objavio proglas prema kom svi američki robovi postaju slobodni građani 1. januara 1863.
1974 — U uraganu u centralnoameričkoj državi Honduras poginulo oko 5.000 ljudi.
1979 — Američki satelit je registrovao jak bljesak nepoznatog porekla koji je ličio na eksploziju nuklearnog oružja kod Ostrva Princa Edvarda.
1980 — Kopnene snage Iraka ušle u Iran u nameri da preuzmu kontrolu nad Šat el Arabom, čime je iračko-iranski sukob prerastao u pravi rat, koji je trajao narednih osam godina.
1993 — Rečna barža je udarila u železnički most (na slici) kod grada Mobil u Alabami, izazvavši najtežu nesreću u istoriji Amtraka, u kojoj je poginulo 47 osoba.

Ostali događaji: 21. septembar ← 22. septembar → 23. septembar

Pročitajte

Zanimljivosti

Da li ste znali?

... da je bitka kod Solferina podstakla Anrija Dinana (na slici) da osnuje Crveni krst?
... da je baba ruskog cara Ivana IV Groznog bila Srpkinja iz porodice Jakšića?
... da Španija u bukvalnom prevodu znači „zemlja zečeva”?
... da je najstarija skupština na svetu islandski Alting koji je osnovan 930. godine?

Druge zanimljivosti

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom internetu.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine. Trenutno Vikipedija ima više od 51 miliona članaka na 303 jezika, od čega preko 5,9 miliona na engleskom i preko 624.000 na srpskom jeziku.

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 250.295 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 795 aktivno. Svi urednici su volonteri, koji udružuju napore u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.