Златар (планина)

Златар
Златар
Географске карактеристике
Највиша тачка	Велика Кршева
Ндм. висина	1.625 m
Координате	43° 24′ 32″ С; 19° 47′ 33″ И / 43.408889° С; 19.7925° И 43° 24′ 32″ С; 19° 47′ 33″ И / 43.408889° С; 19.7925° И
Географија
	Златар
Државе	Србија
Масив	Динарске планине
Група	Старовлашко-рашке планине
Геологија
Врста планине	Динариди

Златар (Велика Кршева 1.625 m) је планина у југозападном делу Србије. Налази се између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. Златар припада Динарским планинама, које се настављају до мора.

Клима

Златар са умереном климом, на споју медитеранске и планинске климе, максималан број сунчаних дана (951 час, 265 сунчаних и око 100 снежних дана у години^[1]).

Привреда

На Златару се налазе рудници мрког угља и лигнита.

Туризам

Планина Златар по морфологији, клими и биљном покривачу односно аутентичној природи, сврстава се у значајне туристичке регије, у којој се могу развијати спортско-рекреативни, излетнички, здравствено-лечилишни, ловни, конгресни, екскурзивни и туризам на селу.

Планина Златар је богата шумом и пашњацима. Развијено је и сточарство и производња златарског и сјеничког сира. Доста развијен је и туризам. У близини планине Златар налази се кањон реке Увац и реликтне птичје врсте белоглавог супа. Недалеко од планине налази се манастир Милешева код места Пријепоље (13. век) и манастир Бања у Прибоју. Такође на Златару налазе се и рудници мрког угља и лигнита. Ова планина се сврстава у ред планина са изузетном туристичком вредношћу, на којој се могу развијати спортско-рекреативни, ловни и излетнички туризам.

На Златару се налазе хотел „Панорама“ и „Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију кардиоваскуларних обољења и артеријског крвног притиска“, окружени боровом и брезовом шумом. У зимском периоду гостима је на располагању ски-стаза дужине 800 m, са ски-лифтом дужине 420 m, који се налази 200 m од хотела „Панорама“. Постоји могућност изнајмљивања ски опреме. Љубитељи лова имају могућности за лов на високу и ниску дивљач.

Златар фест се организује крајем јула и почетком августа.^[2]

Недалеко од планине Златар може се посетити кањон реке Увац, станиште белог бора и реликтне птичије врсте на Балкану - белоглавог супа. Овај природни резерват, као еколошко подручје због интересантности пејзажа, бистре воде богате рибом и могућности сплаварења и фото-туризма привлачи пажњу туриста.

Река Лим и три вештачка језера Златарско, Сјеничко и Радоињско, богати су племенитим врстама рибе и погодна за пецање и вожњу чамцем. У близини се налазе манастир Милешева (13. век), манастир Давидовица (12. век) у градићу Бродарево, манастир Бања (12. век) у Прибоју, цркве брвнаре у Кућанима и Радијевићима, који употпуњују туристичку понуду планине Златар.

Златар на видику

Извори

^ Вила Елит: Дух Златара Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2015), Приступљено 9. 2. 2013.
^ „Златар фест од 29. јула до 1. августа”. Politika Online. Приступљено 2021-07-26.

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Златаринфо, информативни портал Златара и Нове Вароши
Туристичка организација Златар
Златар - 285 златних дана, брошура ТСЦ „Златар“
Зимски дан на Златару, снимак из ваздуха
Смештај на Златару
Ваздушна бања „Златар” на распродаји („Политика”, 13. октобар 2020)
„Политика”, 3-4. јул 1935: Златар, бива, златни..., Изгледи и могућности Златара

[1] Вила Елит: Дух Златара Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2015), Приступљено 9. 2. 2013.

[2] „Златар фест од 29. јула до 1. августа”. Politika Online. Приступљено 2021-07-26.

[1]

[2]