Пређи на садржај

Супрематизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Црни квадрат (Казимир Маљевич, 1915)
Црни круг (Казимир Маљевич, 1915)
Бело на белом (Казимир Маљевич, 1918)

Супрематизам, правац руске авангарде у историји уметности, архитектури и апстрактном сликарству који је у сродству са футуризмом и конструктивизмом и настао је у Русији где се развијао од 1915. године до тридесетих година 20. века.[1][2]

Супрематизам је основао је руски уметник Казимир Малевич 1913.[3] Супремус је уметника замишљао као ослобођеног од свега што је унапред одредило идеалну структуру живота и уметности.[4] Пројектујући ту визију на кубизам, коме се Малевич дивио због његове способности да деконструише уметност, и да у том процесу промени референтне тачке уметности,[5] он је предводио групу руских авангардних уметника — укључујући Александру Екстер,[6] Љубов Попову, Олгу Розанову, Ивана Клиуна, Ивана Пуни, Надежду Удалцову, Нину Генке-Мелер, Ксенију Богуславскају и друге[7] — у ономе што је описано као први покушај да се самостално оснује руски авангардни покрет, који се отцепљује од путање претходне руске историје уметности.[5]

Да би подржао покрет, Малевич је основао часопис Супремус (у почетку под називом Нул или Ништа), који је добијао прилоге од уметника и филозофа.[8] Публикација се, међутим, никада није појавила и њен први број никада није дистрибуиран због Руске револуције.[8] Сам покрет је, међутим, најављен на Маљевичевој Последњој футуристичкој изложби слика 0,10 из 1915. године у Санкт Петербургу, где су он, и још неколицина у његовој групи, изложили 36 радова у сличном стилу.[1]

Развој

[уреди | уреди извор]

Супрематизам је развио Казимир Маљевича (1878 - 1935) који је сам овако назвао своја дела која је стварао,[9][10][11][12] после његове неопримитивистичке и кубофутуристичке фазе у периоду 1912/1913. Овај правац је пре свега утицао на Де Стијл и Баухаус. Ту се ради о једној беспредметној, апстрактној уметности, слободној уметности која своја дела своди у једноставне геометријске облике квадрата, троугла, крстова или чистих линија. Најзначајнија дела Казимира Маљевича су Црни квадрат на белој позадини (1915), Црвени квадрат (1915) и Бели квадрат на белој позадини (1919).

Историја супрематизма

[уреди | уреди извор]

Обично се супрематизам дели на три фазе, стадија:

  • црни стадијум,
  • црвени стадијум,
  • бели стадијум,

по серији квадрата које је стварао руски сликар Маљевич творац овога уметничког правца. Године 1917. се у групу око Маљевича укључују и сликари браћа Наум Габо и Антоан Певзнер који се у Русију вратио из западне Европе. Настанак овог правца се датира у години 1915. када је Маљевич изложио свој Црни квадрат. Теоретски манифест изашао је године 1915. и био је створен за помоћи и уз сарадњу са Мајаковским и другим припадницима совјетског авангардног покрета. Осим другог под утицајем идеалистичког принципа „економије мишљења“ наглашавао је супрематизам у својој платформи неопходност „економичних форми“ и за најекономичнију форму је сматрао Маљевич своје слике квадрата Црни на белој позадини а још економичнији би био по његовом мишљењу оставити сасвим бело и чисто платно као такво.

Црни квадрат

[уреди | уреди извор]

Маљевичево иницијално дело је Црни квадрат на белој позадини који је насликан као уљана слика 1915. и изложено је у Петрограду 1915. године и Маљевич га је назвао „Неуоквирена икона мога времена“, како је душа сликарске традиције у Русији била икона и као и сви руски сељаци своју „икону“ је окачио у источни ћошак изложбе. Реакције на ову слику су биле поражавајуће и названа је „мртав квадрат“ или „персонификација ноћи“ и слично.

Године 1915. следи Црвени квадрат који се као и црни налази данас у државном музеју у Петрограду и за Маљевича је ово био „сигнал за револуцију“ и даље су следили слике у боји.

Године 1919, насликао је Маљевич Бели квадрат и његови супрематистички експерименти су били при крају и добили овако свој завршни облик, а за Маљевича је ово израз чисте беспредметне апстракције и уметности.

Супрематизам у сродним уметностима

[уреди | уреди извор]

1918. године водио је Маљевић атеље са Надежда Удалзовом и око њих се окупила група у којој су били Вера Јермолајева, Ел Лисицки, Варвара Степановна и Натан Алтман. Супрематизам је утицао на развој скулптуре, архитектуре и уметничких заната. И ако је у Маљевичевој естетици било и анархистичких елемената, тако је он сматрао и позивао на уништење ликовне уметности старог света, он је решио многе важне ликовне проблеме, неки ликовни резултати имају експериментални значај али он даје нови импулс и у композицији у архитектури, где се ту првенствено мисли на његова вајарска дела које је називао архитектонама када се исказао и у скулптури а његово дело је такође искоришћено у примењеној графици и уметничким занатима.

Ел Лисицки- мост ка западу

[уреди | уреди извор]
1916. Супрематизам Казимир Маљевич

Најзначајнији уметник који је био присталица од Маљевича развијаних форми био је Ел Лисицки који је радио интензивно на супрематизму 1919. - 1923. године. Ел Лисицки је био одушевљени присталица супрематизма[13][14][15][16] и поштовалац Маљевичевих дела и пренео је његове идеје на скулптуру израђујући своје конструкције.

Ел Лисицки је путовао 1923. године у Берлин, Хановер и Дрезден где се сусретао са групом Де Стијла и Баухауса и преносио им идеје које су се гајиле у супрематизму.

Односи са новом Русијом

[уреди | уреди извор]

Уметничка и политичка револуција у Русији се догађала у исто време и паралелно. Супрематизам је била беспредметна уметност и у прво време је био један период када се сматрало да он може да допринесе и пропагира идеје политичке револуције и завладало је мишљење да држава не треба да се меша у уметност али са појавом „Нове економске политике“ које је захтевала да уметност треба да помаже политику и ови захтеви су довели до појаве социјалистичког реализма у Совјетском Савезу и по мишљењима совјета и комунистичких политичара ова уметност је била неразумљива за пролетаријат и била је неприхватљива.

Казимир Маљевич је 1926. године путовао у Немачку и покушавао је да нађе посао у Баухаусу али се враћа у Русију натраг, он је одустао од супрематизма и слика сада у касно импресионистичком и кубофутуристичком стилу.

Нема сумње да је супрематизам био један од најважнијих догађаја у уметности овога времена.

Рехабилитација авангарде у совјетској уметности почела је са Перестројком 1988. године у Петрограду ретроспективом дела од Казимира Маљевича.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Honour, H. and Fleming, J. A World History of Art (7th изд.). London: Laurence King Publishing. 2009. стр. 793—795. ISBN 9781856695848. 
  2. ^ Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich. 
  3. ^ Tate. „Suprematism – Art Term”. Tate (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-09. 
  4. ^ Potter, Polyxeni and Centers for Disease Control and Prevention (2013). Art in Science: Selections from EMERGING INFECTIOUS DISEASES. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-931571-0. 
  5. ^ а б Gourianova, Nina; Гурьянова, Н. А. (2012). The aesthetics of anarchy: art and ideology in the early Ukrainian avant-garde. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-26876-0. OCLC 748941743. 
  6. ^ Hodge, Susie (2019). I know an artist : the inspiring connections between the world's greatest artists. Sarah Papworth. London. ISBN 978-1-78131-844-7. OCLC 1090652528. 
  7. ^ Boersma, Linda S. (1994). 0,10 : the last futurist exhibition of painting. Rotterdam: 010 Publishers. ISBN 90-6450-135-1. OCLC 33984058. 
  8. ^ а б Souter, Gerry (2012). Malevich : journey to infinity. New York: Parkstone International. ISBN 978-1-78042-926-7. OCLC 793511481. 
  9. ^ Milner and Malevich 1996, p. X; Néret 2003, p. 7; Shatskikh and Schwartz, p. 84.
  10. ^ Kazimir Malevich на сајту Енциклопедија Британика
  11. ^ „Malevich, Kasimir, A Dictionary of Twentieth-Century Art”. Encyclopedia.com. Приступљено 18. 3. 2014. 
  12. ^ „Casimir Malevich, The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition”. Encyclopedia.com. Приступљено 18. 3. 2014. 
  13. ^ Berkovich, Gary. Reclaiming a History. Jewish Architects in Imperial Russia and the USSR. Volume 2. Soviet Avant-garde: 1917–1933. Weimar und Rostock: Grunberg Verlag. 2021. P. 103. ISBN 978-3-933713-63-6
  14. ^ Balandin, S. N. (1968). „Arkhitekturnaya teoriya El Lisitskogo (Архитектурная теория Эль Лисицкого)” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 10. 5. 2008. г. Приступљено 1. 10. 2008. 
  15. ^ Burgos, Francisco; Garrido, Gines (2004). El Lissitzky. Wolkenbugel 1924–1925. Absent Architecture (Rueda, Spain). ISBN 978-84-7207-158-2. 
  16. ^ Curl, James Stevens (2006). A Dictionary of Architecture and Landscape ArchitectureНеопходна слободна регистрација (Paperback) (Second изд.). Oxford University Press. ISBN 0-19-860678-8. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich. 
  • PSN, Československa akademia vied, Prag 1963.
  • Přehledný kulturní slovnik, Mladá fronta, Prag 1964.
  • Kasimir Malevich, The Non-Objective World. English translation by Howard Dearstyne from the German translation of 1927 by A. von Riesen from Malevich's original Russian manuscript, Paul Theobald and Company, Chicago, 1959.
  • Camilla Gray, The Russian Experiment in Art, Thames and Hudson, 1976.
  • Mel Gooding, Abstract Art, Tate Publishing, 2001.
  • Jean-Claude Marcadé, "What is Suprematism?", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978.
  • Jean-Claude Marcadé, "Malevich, Painting and Writing: On the Development of a Suprematist Philosophy", Kazimir Malevich: Suprematism, Guggenheim Museum, April 17, 2012 [Kindle Edition]
  • Jean-Claude Marcadé, "Some Remarks on Suprematism"; and Emmanuel Martineau, "A Philosophy of the 'Suprema' ", from the exhibition catalogue Suprematisme, Galerie Jean Chauvelin, Paris, 1977
  • Miroslav Lamac and Juri Padrta, "The Idea of Suprematism", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978
  • Lazar Khidekel and Suprematism. Regina Khidekel, Charlotte Douglas, Magdolena Dabrowsky, Alla Rosenfeld, Tatiand Goriatcheva, Constantin Boym. Prestel Publishing, 2014.
  • S. O. Khan-Magomedov. Lazar Khidekel (Creators of Russian Classical Avant-garde series), M., 2008
  • Alla Efimova . Surviving Suprematism: Lazar Khidekel. Judah L. Magnes Museum, Berkeley CA, 2004.
  • S.O. Khan-Magomedov. Pioneers of the Soviet Design. Galart, Moscow, 1995.
  • Selim Khan-Magomedov, Regina Khidekel. Lazar Markovich Khidekel. Suprematism and Architecture. Leonard Hutton Galleries, New York, 1995.
  • Alexandra Schatskikh. Unovis: Epicenter of a New World. The Great Utopia.The Russian and Soviet Avant-Garde 1915-1932.- Solomon Guggenheim Museum, 1992, State Tretiakov Gallery, State Russian Museum, Schirn Kunsthalle, Frankfurt.
  • Mark Khidekel. Suprematism and Architectural Projects of Lazar Khidekel. Architectural Design 59, # 7-8, 1989
  • Mark Khidekel. Suprematism in Architecture. L’Arca, Italy, # 27, 1989
  • Selim O. Chan-Magomedow. Pioniere der sowjetischen Architectur, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1983.
  • Larissa A. Zhadova. Malevich: Suprematism and Revolution in Russian Art 1910–1930, Thames and Hudson, London, 1982.
  • Larissa A. Zhadowa. Suche und Experiment. Russische und sowjetische Kunst 1910 bis 1930, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1978
  • Glazova, Anna (2003). „El Lissitzky in Weimar Germany”. Speaking in Tongues. The Magazine of Literary Tran slation. Архивирано из оригинала 30. 10. 2008. г. Приступљено 1. 10. 2008. 
  • Khan-Magomedov, S. O. (2005). Sto shedevrov sovetskogo arkhitekturnogo avangarda (Сто шедевров советского архитектурного авангарда) (на језику: руски и шпански). URSS, Moscow. ISBN 5-354-00892-1. 
  • Lissizky, El; Schwitters, Kurt (1924). „Merz (magazine) no. 8-9”. Приступљено 1. 10. 2008. 
  • Lissitzky-Kuppers, Sophie (1980). El Lissitzky, life, letters, texts. Thames and Hudson. ISBN 0-500-23090-0. 
  • Mallgrave, Harry Francis (2005). Modern Architectural Theory: A Historical Survey, 1673-1968. Cambridge. ISBN 0-521-79306-8. 
  • Margolin, Victor (1997). The struggle for utopia: Rodchenko, Lissitzky, Moholy-Nagy: 1917–1946. University of Chicago Press. ISBN 0-226-50516-2. 
  • Margolin, Victor (2000). „El Lissitzky's Had Gadya, 1919” (PDF). Yeshiva University, New York. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 10. 2008. г. Приступљено 2. 10. 2008. 
  • Mayakovsky, Vladimir; El Lissitzky (2000). For the Voice (Dlia golosa). The MIT Press. ISBN 0-262-13377-6. 
  • Perloff, Nancy; et al. (2005). „Design by El Lissitzky”. Getty Research Institute. Приступљено 1. 10. 2008. 
  • Perloff, Nancy; Reed, Brian (2003). Situating El Lissitzky: Vitebsk, Berlin, Moscow. Getty Research Institute. ISBN 0-89236-677-X. 
  • Spencer, Herbert; Poynor, Rick (2004). Pioneers of modern typography. MIT Press. ISBN 978-0-262-69303-5. 
  • Shatskikh, Alexandra (2007). Vitebsk: The Life of Art. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10108-9. 
  • Stedelijk Van Abbemuseum; El Lissitzy (1990). El Lissitzky, 1890–1941: Architect Painter Photographer Typographer. Municipal Van Abbemuseum. ISBN 90-70149-28-1. 
  • Tolstoy, V. P., ур. (2006). Vystavochnye ansambli SSSR 1920-1930-e gody (Выставочные ансамбли СССР в 1920-1930 годы, Exhibition ensembles of the USSR in the 1920s-1930s) (на језику: руски). Galart, Moscow. ISBN 978-5-269-01050-2. 
  • Tupitsyn, Margarita (1999). El Lissitzky: Beyond the Abstract Cabinet. Yale University Press. ISBN 978-0-300-08170-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Спољашњи видео-запис
Art & Context: Monet's Cliff Walk at Pourville and Malevich's White on White, Smarthistory
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Супрематизам&oldid=27934359”