Супрематизам
Супрематизам, правац руске авангарде у историји уметности, архитектури и апстрактном сликарству који је у сродству са футуризмом и конструктивизмом и настао је у Русији где се развијао од 1915. године до тридесетих година 20. века.[1][2]
Развој[уреди | уреди извор]
Супрематизам је развио Казимир Маљевича (1878. - 1935) који је сам овако назвао своја дела која је стварао, после његове неопримитивистичке и кубофутуристичке фазе у периоду 1912/1913. Овај правац је пре свега утицао на Де Стијл и Баухаус. Ту се ради о једној беспредметној, апстрактној уметности, слободној уметности која своја дела своди у једноставне геометријске облике квадрата, троугла, крстова или чистих линија. Најзначајнија дела Казимира Маљевича су Црни квадрат на белој позадини (1915), Црвени квадрат (1915) и Бели квадрат на белој позадини (1919).
Историја супрематизма[уреди | уреди извор]
Обично се супрематизам дели на три фазе, стадија:
- црни стадијум,
- црвени стадијум,
- бели стадијум,
по серији квадрата које је стварао руски сликар Маљевич творац овога уметничког правца. Године 1917. се у групу око Маљевича укључују и сликари браћа Наум Габо и Антоан Певзнер који се у Русију вратио из западне Европе. Настанак овог правца се датира у години 1915. када је Маљевич изложио свој Црни квадрат. Теоретски манифест изашао је године 1915. и био је створен за помоћи и уз сарадњу са Мајаковским и другим припадницима совјетског авангардног покрета. Осим другог под утицајем идеалистичког принципа „економије мишљења“ наглашавао је супрематизам у својој платформи неопходност „економичних форми“ и за најекономичнију форму је сматрао Маљевич своје слике квадрата Црни на белој позадини а још економичнији би био по његовом мишљењу оставити сасвим бело и чисто платно као такво.
Црни квадрат[уреди | уреди извор]
Маљевичево иницијално дело је Црни квадрат на белој позадини који је насликан као уљана слика 1915. и изложено је у Петрограду 1915. године и Маљевич га је назвао „Неуоквирена икона мога времена“, како је душа сликарске традиције у Русији била икона и као и сви руски сељаци своју „икону“ је окачио у источни ћошак изложбе. Реакције на ову слику су биле поражавајуће и названа је „мртав квадрат“ или „персонификација ноћи“ и слично.
Године 1915. следи Црвени квадрат који се као и црни налази данас у државном музеју у Петрограду и за Маљевича је ово био „сигнал за револуцију“ и даље су следили слике у боји.
Године 1919, насликао је Маљевич Бели квадрат и његови супрематистички експерименти су били при крају и добили овако свој завршни облик, а за Маљевича је ово израз чисте беспредметне апстракције и уметности.
Супрематизам у сродним уметностима[уреди | уреди извор]
1918. године водио је Маљевић атеље са Надежда Удалзовом и око њих се окупила група у којој су били Вера Јермолајева, Ел Лисицки, Варвара Степановна и Натан Алтман. Супрематизам је утицао на развој скулптуре, архитектуре и уметничких заната. И ако је у Маљевичевој естетици било и анархистичких елемената, тако је он сматрао и позивао на уништење ликовне уметности старог света, он је решио многе важне ликовне проблеме, неки ликовни резултати имају експериментални значај али он даје нови импулс и у композицији у архитектури, где се ту првенствено мисли на његова вајарска дела које је називао архитектонама када се исказао и у скулптури а његово дело је такође искоришћено у примењеној графици и уметничким занатима.
Ел Лисицки- мост ка западу[уреди | уреди извор]

Најзначајнији уметник који је био присталица од Маљевича развијаних форми био је Ел Лисицки који је радио интензивно на супрематизму 1919. - 1923. године. Ел Лисицки је био одушевљени присталица супрематизма и поштовалац Маљевичевих дела и пренео је његове идеје на скулптуру израђујући своје конструкције.
Ел Лисицки је путовао 1923. године у Берлин, Хановер и Дрезден где се сусретао са групом Де Стијла и Баухауса и преносио им идеје које су се гајиле у супрематизму.
Односи са новом Русијом[уреди | уреди извор]
Уметничка и политичка револуција у Русији се догађала у исто време и паралелно. Супрематизам је била беспредметна уметност и у прво време је био један период када се сматрало да он може да допринесе и пропагира идеје политичке револуције и завладало је мишљење да држава не треба да се меша у уметност али са појавом „Нове економске политике“ које је захтевала да уметност треба да помаже политику и ови захтеви су довели до појаве социјалистичког реализма у Совјетском Савезу и по мишљењима совјета и комунистичких политичара ова уметност је била неразумљива за пролетаријат и била је неприхватљива.
Казимир Маљевич је 1926. године путовао у Немачку и покушавао је да нађе посао у Баухаусу али се враћа у Русију натраг, он је одустао од супрематизма и слика сада у касно импресионистичком и кубофутуристичком стилу.
Нема сумње да је супрематизам био један од најважнијих догађаја у уметности овога времена.
Рехабилитација авангарде у совјетској уметности почела је са Перестројком 1988. године у Петрограду ретроспективом дела од Казимира Маљевича.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Honour, H. and Fleming, J. (2009) A World History of Art. 7th edn. London: Laurence King Publishing. ISBN 9781856695848. стр. 793–795.
- ^ Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich.
Литература[уреди | уреди извор]
- Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich.
- PSN, Československa akademia vied, Prag 1963.
- Přehledný kulturní slovnik, Mladá fronta, Prag 1964.
- Kasimir Malevich, The Non-Objective World. English translation by Howard Dearstyne from the German translation of 1927 by A. von Riesen from Malevich's original Russian manuscript, Paul Theobald and Company, Chicago, 1959.
- Camilla Gray, The Russian Experiment in Art, Thames and Hudson, 1976.
- Mel Gooding, Abstract Art, Tate Publishing, 2001.
- Jean-Claude Marcadé, "What is Suprematism?", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978.
- Jean-Claude Marcadé, "Malevich, Painting and Writing: On the Development of a Suprematist Philosophy", Kazimir Malevich: Suprematism, Guggenheim Museum, April 17, 2012 [Kindle Edition]
- Jean-Claude Marcadé, "Some Remarks on Suprematism"; and Emmanuel Martineau, "A Philosophy of the 'Suprema' ", from the exhibition catalogue Suprematisme, Galerie Jean Chauvelin, Paris, 1977
- Miroslav Lamac and Juri Padrta, "The Idea of Suprematism", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978
- Lazar Khidekel and Suprematism. Regina Khidekel, Charlotte Douglas, Magdolena Dabrowsky, Alla Rosenfeld, Tatiand Goriatcheva, Constantin Boym. Prestel Publishing, 2014.
- S. O. Khan-Magomedov. Lazar Khidekel (Creators of Russian Classical Avant-garde series), M., 2008
- Alla Efimova . Surviving Suprematism: Lazar Khidekel. Judah L. Magnes Museum, Berkeley CA, 2004.
- S.O. Khan-Magomedov. Pioneers of the Soviet Design. Galart, Moscow, 1995.
- Selim Khan-Magomedov, Regina Khidekel. Lazar Markovich Khidekel. Suprematism and Architecture. Leonard Hutton Galleries, New York, 1995.
- Alexandra Schatskikh. Unovis: Epicenter of a New World. The Great Utopia.The Russian and Soviet Avant-Garde 1915-1932.- Solomon Guggenheim Museum, 1992, State Tretiakov Gallery, State Russian Museum, Schirn Kunsthalle, Frankfurt.
- Mark Khidekel. Suprematism and Architectural Projects of Lazar Khidekel. Architectural Design 59, # 7-8, 1989
- Mark Khidekel. Suprematism in Architecture. L’Arca, Italy, # 27, 1989
- Selim O. Chan-Magomedow. Pioniere der sowjetischen Architectur, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1983.
- Larissa A. Zhadova. Malevich: Suprematism and Revolution in Russian Art 1910–1930, Thames and Hudson, London, 1982.
- Larissa A. Zhadowa. Suche und Experiment. Russische und sowjetische Kunst 1910 bis 1930, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1978
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
- New Statesman on Suprematist Porcelain
- smARThistory: Malevich, Suprematist Composition: White on White Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2007)
- Kazimir Malevich. Suprematism. Manifesto. Online extracts from Malevich' suprematism art manifesto.
- Suprematist Manifesto