Пређи на садржај

Топли До (Пирот)

Координате: 43° 20′ 13″ С; 22° 40′ 31″ И / 43.336833° С; 22.675333° И / 43.336833; 22.675333
С Википедије, слободне енциклопедије
Топли До
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 51
Географске карактеристике
Координате43° 20′ 13″ С; 22° 40′ 31″ И / 43.336833° С; 22.675333° И / 43.336833; 22.675333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина919 m
Топли До на карти Србије
Топли До
Топли До
Топли До на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Топли До (Топли Дол) је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 51 становника (према попису из 2002. било је 108 становника).

У селу се налази Црква Свете Параскеве и Мала школа из 19 века и Велика школа настала 1920 их.

Део насеља и црква у позадини

Из овог места је знаменити индустријалац Пиротског краја Димитрије Младеновић Гага оснивач фабрике Тигар (Пирот).

У околини Топлог Дола налазе се десетине водопада од којих неки спадају међу најлепше и највеће у Србији: Чунгуљски, Пиљски, Калуџерски, Куртолски, Вурња....

Овде се налазе Запис оброк 1824 (Топли До), Запис Младеновића оброк (Топли До), Запис оброк 1873 северни (Топли До), Запис оброк јужни (Топли До), Запис оброк 1871 код цркве (Топли До), Запис миро крушка (Топли До), Запис оброк 1932 (Топли До), Запис оброк Свети Јован Крститељ - стари (Топли До), Запис оброк Свети Јован Крститељ и Богородица (Топли До), Запис миро Пејчића храст (Топли До), Запис оброк Андреје и Данка - 1958 (Топли До), Запис миро Мијића храст (Топли До), Запис Мијића оброк (Топли До) и Запис оброк - средњи (Топли До).

Из села је послат занимљив поклон за крштење престолонаследника Петра 1923, жива срна од осам месеци.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Топли До живи 105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 58,9 година (56,4 код мушкараца и 62,2 код жена). У насељу има 53 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,04.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.145
1953. 1.051
1961. 976
1971. 722
1981. 285
1991. 160 160
2002. 108 108
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
108 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 24. окт. 1923, стр. 5
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]