Хидрокситирозол

С Википедије, слободне енциклопедије
Хyдроxyтyросол
Хидрокситирозол
Називи
IUPAC назив
4-(2-Hidroksietil)-1,2-benzenediol
Други називи
3-Хидрокситирозол
3,4-дихидроксифенилетанол (ДОПЕТ)
Дихидроксифенилетанол
2-(3,4-Ди-хидроксифенил)-етанол (ДХПЕ)
3,4-дихидроксифенолетанол (3,4-DHPEA)[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.114.418
  • Oc1ccc(cc1O)CCO
Својства
C8H10O3
Моларна маса 154,16 g/mol
Агрегатно стање прозирна, безбојна течност
5 g/100 ml (25°C)
Опасности
Опасност у току рада Узрокује иритацију коже, очију и респираторног тракта.
Безбедност приликом руковања [1]
Р-ознаке Р36/37/38
С-ознаке С26, С37/39
Сродна једињења
Сродне алкохоли
етанол, фенол, тирозол
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Хидрокситирозол је фенолна фитохемикалија са антиоксидансним својствима. После галне киселине, хидрокситирозол је један од најмоћнијих антиоксиданаса.

У природи се хидрокситирозол јавља у маслиновом лишћу које има медицинску примену, као имуностимулант и антибиотик.[4] Он је такође присутан у маслиновом уљу, у облику естра еленолинске киселине олеуропеина.

Хидрокситирозол је такоше метаболит неуротрансмитера допамина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Antioxidant activity of tocopherols and phenolic compounds of virgin olive oil. M. Baldioli, M. Servili, G. Perretti and G. F. Montedoro, Journal Of The American Oil Chemists' Society, 1996 Number 11, Volume 73, pages 1589-1593,{{doi[10.1007/BF02523530}}
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Pinelli et al. Quali-quantitative analysis and antioxidant activity of different polyphenolic extracts from Olea europea L. leaves, 2000.

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]