ИНХБА

Инхибин, бета А
Инхибин, бета А
	ПДБ приказ базиран на 1нyс.
Доступне структуре
	1НYС, 1НYУ, 1С4Y, 2АРП, 2АРВ, 2Б0У, 2П6А, 3Б4В
Идентификатори
Симболи	ИНХБА; ЕДФ; ФРП
Вањски ИД	ОМИМ: 147290 МГИ: 96570 ХомолоГене: 1653 ГенеЦардс: ИНХБА Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• цитокинска активност; • хормонска активност; • протеинско везивање;
Целуларна компонента	• екстрацелуларни регион; • активин А комплекс; • инхибин А комплекс;
Биолошки процес	• Г1/С промена митотичког ћелијског циклуса; • развој фоликула јајника; • развој фоликула косе;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	3624
Енсембл	ЕНСГ00000122641
УниПрот	П08476
РефСеq (мРНА)	НМ_002192.2
РефСеq (протеин)	НП_002183.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 7:; 41.72 - 41.74 Мб
ПубМед претрага	[1]

Инхибин, бета А (ИНХБА) је протеин који је код људи кодиран ИНХБА геном.^[1] ИНХБА ис а субунит оф ботх ацтивин анд инхибин, тwо цлоселy релатед глyцопротеинс wитх оппосинг биологицал еффецтс.

Функција[уреди | уреди извор]

Инхибин бета А субунит заједно са алфа подјединицом формира хипофизни ФСХ секреторни инхибитор. Инхибин негативно регулише пролиферацију гонадалних стромалних ћелија и има супресивно дејство на тумоур. Серумски нивои инхибина одражавају величину гранулоса-ћелија тумора и могу се користити као маркер за примарну као и рекурентну болест. Код канцера простате, изражавање гена инхибин алфа-подјединице је потиснуто и не може се детектовати код слабо диференцираних ћелија тумора.^[2]

Интеракције[уреди | уреди извор]

ИНХБА формира интеракције са АЦВР2А.^[3]^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Бургер ХГ, Игарасхи M (април 1988). „Инхибин: дефинитион анд номенцлатуре, инцлудинг релатед субстанцес”. Ендоцринологy. 122 (4): 1701—2. ПМИД 3345731. дои:10.1210/ендо-122-4-1701.
^ „Ентрез Гене: ИНХБА инхибин, бета А (ацтивин А, ацтивин АБ алпха полyпептиде)”.
^ Леwис, К А; Граy П C; et al. (март 2000). „Бетаглyцан биндс инхибин анд цан медиате фунцтионал антагонисм оф ацтивин сигналлинг”. Натуре. ЕНГЛАНД. 404 (6776): 411—4. ИССН 0028-0836. ПМИД 10746731. дои:10.1038/35006129.
^ Мартенс, Ј W; де Wинтер Ј П; et al. (1997). „Инхибин интерферес wитх ацтивин сигналинг ат тхе левел оф тхе ацтивин рецептор цомплеx ин Цхинесе хамстер оварy целлс”. Ендоцринологy. УНИТЕД СТАТЕС. 138 (7): 2928—36. ИССН 0013-7227. ПМИД 9202237. дои:10.1210/ен.138.7.2928.

Литература[уреди | уреди извор]

Мунз Б; Хüбнер Г; Треттер Y; et al. (1999). „А новел роле оф ацтивин ин инфламматион анд репаир.”. Ј. Ендоцринол. 161 (2): 187—93. ПМИД 10320815. дои:10.1677/јое.0.1610187.
Wелт C, Сидис Y, Кеутманн Х, Сцхнеyер А (2002). „Ацтивинс, инхибинс, анд фоллистатинс: фром ендоцринологy то сигналинг. А парадигм фор тхе неw милленниум.”. Еxп. Биол. Мед. (Маywоод). 227 (9): 724—52. ПМИД 12324653.
Схав-Тал Y, Зипори D (2003). „Тхе роле оф ацтивин а ин регулатион оф хемопоиесис.”. Стем Целлс. 20 (6): 493—500. ПМИД 12456957. дои:10.1634/стемцеллс.20-6-493.
Реис ФМ; Луиси С; Царнеиро MM; et al. (2005). „Ацтивин, инхибин анд тхе хуман бреаст.”. Мол. Целл. Ендоцринол. 225 (1–2): 77—82. ПМИД 15451571. дои:10.1016/ј.мце.2004.02.016.
Схао L; Фригон НЛ; Yоунг АЛ; et al. (1992). „Еффецт оф ацтивин А он глобин гене еxпрессион ин пурифиед хуман ерyтхроид прогениторс”. Блоод. 79 (3): 773—81. ПМИД 1310063.
Матхеwс ЛС, Вале WW (1991). „Еxпрессион цлонинг оф ан ацтивин рецептор, а предицтед трансмембране серине кинасе”. Целл. 65 (6): 973—82. ПМИД 1646080. дои:10.1016/0092-8674(91)90549-Е.
Танимото К; Ханда С; Уено Н; et al. (1992). „Струцтуре анд сеqуенце аналyсис оф тхе хуман ацтивин бета А субунит гене”. ДНА Сеq. 2 (2): 103—10. ПМИД 1777673. дои:10.3109/10425179109039678.
Масон АЈ, Беркемеиер ЛМ, Сцхмелзер ЦХ, Сцхwалл РХ (1990). „Ацтивин Б: прецурсор сеqуенцес, геномиц струцтуре анд ин витро ацтивитиес”. Мол. Ендоцринол. 3 (9): 1352—8. ПМИД 2575216. дои:10.1210/менд-3-9-1352.
Бартон ДЕ; Yанг-Фенг ТЛ; Масон АЈ; et al. (1989). „Маппинг оф генес фор инхибин субунитс алпха, бета А, анд бета Б он хуман анд моусе цхромосомес анд студиес оф јсд мице”. Геномицс. 5 (1): 91—9. ПМИД 2767687. дои:10.1016/0888-7543(89)90091-8.
Мурата M; Ето Y; Схибаи Х; et al. (1988). „Ерyтхроид дифферентиатион фацтор ис енцодед бy тхе саме мРНА ас тхат оф тхе инхибин бета А цхаин”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 85 (8): 2434—8. ПМЦ 280011 . ПМИД 3267209. дои:10.1073/пнас.85.8.2434.
Бургер ХГ, Игарасхи M (1988). „Инхибин: дефинитион анд номенцлатуре, инцлудинг релатед субстанцес”. Ендоцринологy. 122 (4): 1701—2. ПМИД 3345731. дои:10.1210/ендо-122-4-1701.
Масон АЈ, Ниалл ХД, Сеебург ПХ (1986). „Струцтуре оф тwо хуман овариан инхибинс”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 135 (3): 957—64. ПМИД 3754442. дои:10.1016/0006-291X(86)91021-1.
Стеwарт АГ; Милборроw ХМ; Ринг ЈМ; et al. (1986). „Хуман инхибин генес. Геномиц цхарацтерисатион анд сеqуенцинг”. ФЕБС Летт. 206 (2): 329—34. ПМИД 3758355. дои:10.1016/0014-5793(86)81006-7.
Сумитомо С; Иноуyе С; Лиу XЈ; et al. (1995). „Тхе хепарин биндинг сите оф фоллистатин ис инволвед ин итс интерацтион wитх ацтивин”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 208 (1): 1—9. ПМИД 7887917. дои:10.1006/ббрц.1995.1297.
Xу Ј, МцКеехан К, Матсузаки К, МцКеехан WЛ (1995). „Инхибин антагонизес инхибитион оф ливер целл гроwтх бy ацтивин бy а доминант-негативе мецханисм”. Ј. Биол. Цхем. 270 (11): 6308—13. ПМИД 7890768. дои:10.1074/јбц.270.11.6308.
Масон АЈ (1994). „Фунцтионал аналyсис оф тхе цyстеине ресидуес оф ацтивин А”. Мол. Ендоцринол. 8 (3): 325—32. ПМИД 8015550. дои:10.1210/ме.8.3.325.
Маруyама К, Сугано С (1994). „Олиго-цаппинг: а симпле метход то реплаце тхе цап струцтуре оф еукарyотиц мРНАс wитх олигорибонуцлеотидес”. Гене. 138 (1–2): 171—4. ПМИД 8125298. дои:10.1016/0378-1119(94)90802-8.
Нисхихара Т, Окахасхи Н, Уеда Н (1994). „Ацтивин А индуцес апоптотиц целл деатх”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 197 (2): 985—91. ПМИД 8267637. дои:10.1006/ббрц.1993.2576.
тен Дијке П; Ицхијо Х; Франзéн П; et al. (1993). „Ацтивин рецептор-лике кинасес: а новел субцласс оф целл-сурфаце рецепторс wитх предицтед серине/тхреонине кинасе ацтивитy”. Онцогене. 8 (10): 2879—87. ПМИД 8397373.
Танимото К; Yосхида Е; Мита С; et al. (1997). „Хуман ацтивин бетаА гене. Идентифицатион оф новел 5' еxон, фунцтионал промотер, анд енханцерс”. Ј. Биол. Цхем. 271 (51): 32760—9. ПМИД 8955111. дои:10.1074/јбц.271.51.32760.

Види још[уреди | уреди извор]

Инхибин

[pmid3345731-1] Бургер ХГ, Игарасхи M (април 1988). „Инхибин: дефинитион анд номенцлатуре, инцлудинг релатед субстанцес”. Ендоцринологy. 122 (4): 1701—2. ПМИД 3345731. дои:10.1210/ендо-122-4-1701.

[2] „Ентрез Гене: ИНХБА инхибин, бета А (ацтивин А, ацтивин АБ алпха полyпептиде)”.

[pmid10746731-3] Леwис, К А; Граy П C; et al. (март 2000). „Бетаглyцан биндс инхибин анд цан медиате фунцтионал антагонисм оф ацтивин сигналлинг”. Натуре. ЕНГЛАНД. 404 (6776): 411—4. ИССН 0028-0836. ПМИД 10746731. дои:10.1038/35006129.

[pmid9202237-4] Мартенс, Ј W; де Wинтер Ј П; et al. (1997). „Инхибин интерферес wитх ацтивин сигналинг ат тхе левел оф тхе ацтивин рецептор цомплеx ин Цхинесе хамстер оварy целлс”. Ендоцринологy. УНИТЕД СТАТЕС. 138 (7): 2928—36. ИССН 0013-7227. ПМИД 9202237. дои:10.1210/ен.138.7.2928.

[1]

[2]

[3]

[4]