Исидора Жебељан

С Википедије, слободне енциклопедије
Исидора Жебељан
Исидора Жебељан (2019)
Лични подаци
Датум рођења(1967-09-27)27. септембар 1967.
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Датум смрти29. септембар 2020.(2020-09-29) (53 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Композиторски рад
НаградеНаграда Стеван Мокрањац 2004.

Исидора Жебељан (Београд, 27. септембар 1967 — Београд 29. септембар 2020) била је српска композиторска, универзитетски професор и академик. Она је била истакнута српска композиторка млађе генерације и редовна чланица САНУ.[1] Основне и последипломске студије завршила је на Факултету музичке уметности код Властимира Трајковића. Од 2002. године је на истом факултету радила као професор композиције на Катедри за композицију. Преминула је 29. септембра 2020. у Београду.[2]

Њене композиције обухватају скоро све жанрове уметничке музике и одликује их препознатљиви лични композиторкин стил. Музика Исидоре Жебељан је интернационално призната и добила је многе награде које је добила за различита композиторска остварења. Жебељан и Љубица Марић су две српске композиторке које су током XX и почетком XXI века биле су најистакнутије и репрезентоване у светским музичким оквирима.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац јој је био песник Петар Жебељан, мајка Босиљка.

Исидора Жебељан је привукла пажњу интернационалне јавности својом опером Зора D, коју је поручила Генесис Фоундатион из Лондона. Ова опера је премијерно изведена у Амстердаму 2003. године, у режији Дејвида Паунтнија и Николе Раб. Иста продукција је те године отворила педесету сезону Бечке камерне опере.

Након успеха опере Зора D., Исидора Жебељан непрекидно је добијала поруџбине значајних институција и музичких фестивала, као што су Венецијански бијенале (Коњи Светог Марка, илуминација за оркестар, 2004), Фестивал у Брегенцу (опера Маратонци, 2008; Зујте струне, за симфонијски оркестар, 2013), Џенезис Фондација из Лондона (Песма путника у ноћи, за отварање изложбе Била Вајоле у Националној галерији у Лондон, 2003 и Скомрашка игра, за Ацадемy оф Ст Мартин ин тхе Фиелдс, 2005), Универзитет у Кенту (Поломка квартет, 2009), Опера из Гелзенкирхену (опера Симон изабраник, 2009 и Наход Симон, 2015), Холандски камерни хор (Латум лало, 2010), Аццадемиа Мусицале Цхигиана Сиена (опера Две главе и девојка, 2012), Цитy оф Лондон Фестивал (Кад је Бог стварао Дубровник, 2013), Фондација Берлинске филхармоније (Клин-чорба, 2014) итд. Компоновала је за изузетне музичке ансамбле као што су: Бечки симфоничари, Тхе Ацадемy оф Ст. Мартин ин тхе Фиелдс, Бродски квартет, Октет Берлинске филхармоније, Холандски камерни хор и Лондон Брасс. Њене композиције се редовно изводе по читавој Европи, Израелу, Далеком Истоку и у Америци, укључујући и фестивале Венецијански бијенале, Фестивал у Брегенцу, РАИ Фестивал Нуова Мусица (Торино), Сеттембре мусица (Милано-Торино), Сеттимана Мусицале Сенесе (Сијена), Музички фестивал Западнонемачког Радија (WДР), ИСЦМ-фестивали (Гетеборг, Вроцлав), Галwаy Артс Фестивал (Ирска), Ултима Фестивал (Осло), Цитy оф Лондон Фестивал, Сwаледале Фестивал, Wаллед Цитy Мусиц Фестивал, Дулwицх Мусиц Фестивал (Велика Британија), Еилат Фестивал (Јерусалим), Фестивал Ноус Сонс (Барселона), Фестивал Л’ Ест (Милано), Цроссинг Бордер Фестивал (Холандија), Казалиште Улyссес Бријуни, Музички бијенале у Загребу (Хрватска), Котор Арт (Црна Гора) и БЕМУС. Музику Исидоре Жебељан изводили су, између осталих, Симфонијски оркестар из Гетеборга, Симфонијски оркестар РАИ Торино, Краљевска филхармонија Галиције, Јаначекова филхармонија, I Солисти Венети, Београдска филхармонија, Нова филхармонија Вестфалије, Но Бордерс Орцхестра, Лутославски квартет, Ниеуw Енсембле (Амстердам), Загрос Енсембле (Хелсинки), ансамбл Сентиери селвагги (Милано), диригенти Давид Порселајн (Порцелијн), Пол Данијел (Паул Даниел), Клаудио Шимоне (Цлаудио Сцимоне) Кристоф Попен (Цхристопх Поппен), Пјер-Андре Валад (Пиерре-Андрé Валаде), и солисти као што су Штефан Дор (Стефан Дохр), соло хорниста Берлинске филхармоније, кларинетисти Хуан Енрик Љуна (Јоан Енриц Ллуна), Алесандро Карбонаре (Алессандро Царбонаре), виолиниста Данијел Роуленд (Даниел Роwланд) итд. Ексклузивни издавач њене музике је Рицорди–Универсал.

Дискографска кућа ЦПО из Немачке објавила је 2011. године компакт диск са оркестарском музиком Исидоре Жебељан, у извођењу Јаначекове филхармоније из Остраве, Жебељан оркестра из Београда и диригента Давида Порселајна (ЦПО 7776702), а 2015. године компакти диск са камерном музиком за гудаче, у извођењу Бродски квартета, хорнисте Штефана Дора, кларинетисте Хуана Енрика Љуне и других (ЦПО 777994-2). Дискографска кућа Обое Цлассицс из Лондона објавила је 2013. године компакт диск са камерном музиком Исидоре Жебељан (11 композиција), у извођењу неколико солиста и Жебељан оркестра (CC 2028). Компакт дискове са музиком Исидоре Жебељан објавили су и Деутсцхе Граммопхон (Коњи Светог Марка, у извођењу Но Бордерс Орцхестра), затим Цхандос Рецордс (Велика Британија), Масцом рецордс (‘Илуминације’ и ‘Зора Д’), САНУ, Ацоусенсе (Немачка) и друге дискографске куће у Србији и иностранству.

Студирала је композицију на Факултету музичке уметности у Београду у класи Властимира Трајковића (студент Оливијеа Месијана). Од 2002. године она је била професор композиције на истом факултету. За свој композиторски рад освојила је неколико значајних награда у земљи, укључујући и Мокрањчеву награду 2004. године. Добитник је стипендије њујоршке фондације Цивителла Раниери за 2005. годину. Године 2006. изабрана је за члана Српске академије наука и уметности (од 2012. редовни члан), а 2012. за члана Светске академије уметности и наука (WААС). Берлински часопис Дер Фреитаг изабрао је Исидору Жебељан за једну од десет најперспективнијих јавних личности на свету за 2009. годину. Године 2014, као прва јавна личност са Балкана, добила је награду Парламентарне скупштине медитеранских земаља, за достигнућа у области културе и уметности.

Јеана је од најистакнутијих српских савремених композитора музике за позориште и филм. До сада је компоновала музику за више од тридесет позоришних представа у свим значајним кућама у Србији, Норвешкој, Хрватској и Црној Гори. За свој рад на том пољу три пута јој је додељена Стеријина награда. Такође је четири пута добила награду Yустат бијенала позоришног дизајна за најбољу позоришну музику. Радила је на неколико филмских партитура, укључујући и оркестрацију музике Горана Бреговића за филмове Дом за вешање, Аризона Дреам, Подземље (у режији Емира Кустурице), Краљица Марго (режија П. Шеро) и Тхе Серпент’с Кисс (режија П. Русело). Аутор је музике за филм Милоша Радивојевића Како су ме украли Немци, за коју је 2011. године добила награду за најбољу оригиналну музику на Филмском фестивалу у Сопоту, као и награду српског ФИПРЕСЦИ-ја, 2012. године.

Активно је наступала као пијаниста и диригент, изводећи своју музику, али и музику других, нарочито српских композитора (Љубице Марић, Александра Обрадовића, Вука Куленовића). Дириговала је премијере композиција Душана Радића и Василија Мокрањца. Посебно су значајни њени диригентски концерти у Лондону (оркестар Ацадемy оф Ст Мартин ин тхе Фиелдс) и Амстердаму (у Великој сали Музиекгебоуw аан ‘т ИЈ). Као пијаниста је наступала и снимала са Бродски квартетом. Оснивач је Жебељан оркестра, који изводи превасходно музику српских композитора, и који је премијерно извео две опере Исидоре Жебељан – Маратонци и Две главе и девојка –, а снимао је за дискографске куће ЦПО из Немачке и Обое Цлассицс из Велике Британије.

Сарађивала је са уметницима светске репутације (оперски режисер Дејвид Паунтни (енгл. David Pountney), violinista i dirigent Kristof Popen (нем. Cristoph Poppen), диригент Лорен Вајанкур (франц. Lorraine Vaillancourt) и видео-арт уметник Бил Виола (енгл. Bill Viola)).

Супруг јој је био Борислав Чичовачки, са којим има сина Петра.[4]

Преминула је 29. септембра 2020. године од последица ковида 19. Сахрањена је 3. октобра 2020. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Скуп „Сећање на Исидору Жебељан” одржан је 21. децембра 2021. у САНУ.[5]

У Перлезу јој је октобра 2023. подигнуто спомен-обележје.[6]

Музика[уреди | уреди извор]

Композиције[уреди | уреди извор]

2003 - 2017[уреди | уреди извор]

  • САЛМО 78 (ПСАЛМ 78), за мешовити хор, 2017.
  • ТРИ ЧУДНЕ ЉУБАВИ, концерт за виолину и камерни оркестар, 2017.[7]
  • ФРУЛА I ФЛАМИНГОСИ, концерт за кларинет и оркестар,2016/17.
  • У КРЧМИ, скомрашка игра за обоу, хармонику, контрабас и удараљке, 2005/16.
  • ДОПЛЕР, шумска песма за трску (лист), обоу, тубу, клавир, контрабас и електронику, 2016.
  • КЛИН-ЧОРБА, надреалистичка бајка за октет (кларинет, хорна, фагот, гудачки квартет и контрабас), 2013/15.
  • НАХОД СИМОН, опера са прологом и три чина (10 сцена), 2013/15.
  • ЛЕДА, свита за енглески рог (или саксофон), виолину, клавир (или хармонику), контрабас и удараљке, из музике за истоимену позоришну представу Мирослава Крлеже, 2001/15.
  • САРАБАНДА, за кларинет, виолину и клавир, 2001/14.
  • СУЗЕ СУ О. К, диптих за сопран, енглески рог, виолину, хармонику (или клавир) и контрабас, из музике за истоимену позоришну представу Мирјане Бобић Мојсиловић, 1999/2014.
  • ФЕЛИСИЈА, љубавна песма за флауту и харфу (или клавир), 2002/14.
  • ЗУЈТЕ СТРУНЕ, песма и игра за виолину и клавир (са Чаробном фрулом у позадини), 2014.
  • САРАБАНДА, за флауту, виолончело и клавир, 2001/14.
  • ЧУДО У ШАРГАНУ, песма за соло хармонику, 2002/13.
  • САРАБАНДА, за клавирски трио, 2001/13.
  • ЗУЈТЕ СТРУНЕ, метаморфоза на теме из Моцартове опере ‘Чаробна фрула’, за симфонијски оркестар, 2013.
  • НОВЕ ЛАДИНЕ ПЕСМЕ БЕЗ РЕЧИ, свита за обоу, енглески рог, обоу д’аморе (ад либитум) и хармонику, 2006/13.
  • НОВЕ ЛАДИНЕ ПЕСМЕ, за сопран и хармонику, 2006/13.
  • ДВЕ ПЕСМЕ НЕВЈЕСТЕ ОД ВЕТРА, за енглески рог, (женски глас ад либитум), хармонику и контрабас, 2003/13.
  • НОВЕ ЛАДИНЕ ПЕСМЕ БЕЗ РЕЧИ, свита за обоу, енглески рог, обоу д’аморе (ад либитум) и гудачки оркестар, 2006/13.
  • МИШОЛОВКА, диптих за енглески рог, виолину и клавир, из музике за истоимену позоришну представу по Агати Кристи, 1995/2013.
  • СИМОН I АНА, химна, псалм и режуизанс за енглески рог и клавир, 2012/13.
  • ИГРА ДРВЕНИХ ШТАПОВА, за енглески рог и гудачки оркестар, 2008/13.
  • САРАБАНДА, за гудачки оркестар, 2001/13. (аранжман Драшко Аџић)
  • КАД ЈЕ БОГ СТВАРАО ДУБРОВНИК, соло песма за мецосопран и гудачки квартет, 2012.
  • ДВЕ ГЛАВЕ I ДЕВОЈКА, опера у једном чину, 2012.
  • СИМОН I АНА, химна, псалм и режуизанс за виолончело и клавир, 2012.
  • САРАБАНДА, за виолу, виолончело и харфу, 2001/12. (аранжман Саша Мирковић)
  • НОВЕ ЛАДИНЕ ПЕСМЕ, за сопран и гудачки квартет, 2006/11.
  • БУРА, свита из музике за истоимену позоришну представу по Шекспиру, за сопран, флауту (ад либитум), обоу (ад либитум), кларинет, виолину, виолончело, контрабас, клавир и удараљке, 2001/11.
  • ЈЕГОРОВ ПУТ, свита из музике за истоимену позоришну представу, за флауту, кларинет, виолину, виолу, контрабас и клавир, 2000/11.
  • ЛЕОНС I ЛЕНА, свита из музике за истоимену позоришну представу Георга Бихнера, за сопран, флауту, обоу, виолу, клавир и удараљке, 1998/2011.
  • ПРОКЛЕТА АВЛИЈА, диптих из музике за истоимену позоришну представу по роману Иве Андрића, за сопран, кларинет, виолину, клавир, контрабас и рецитатора (ад либитум), 1999/2011.
  • ЕЈ, ДУШО, песма за виолину, сопран (ад либитум) и клавир, 2011.
  • ИСЦЕЛИ, ИСУСЕ, РАНЕ МОЈЕ, молитва за женски глас и клавир, 2010.
  • СИМОН ИЗАБРАНИК, опера у једном чину, 2009.
  • ПОЛОМКА КВАРТЕТ, за гудачки квартет, 2009/11.
  • ЛАТУМ ЛАЛО, за мешовити хор (12 гласова), 2008.
  • ИГРА ДРВЕНИХ ШТАПОВА, за хорну и гудачки оркестар (или гудачки квинтет), 2008 (2011)
  • МАРАТОНЦИ, опера у једном чину (14 слика), 2007/8.
  • САРАБАНДА, за алт-флауту, виолу и харфу, 2001/7.
  • ДАРК ВЕЛВЕТ, ин меморy оф Густав Махлер, за клавир, 2006.
  • НОВЕ ЛАДИНЕ ПЕСМЕ, за сопран и гудачки оркестар, 2006.
  • ЧУДО У ШАРГАНУ, за обоу и клавир (или хармонику), 2002/5 (2012)
  • САРАБАНДА, за клавир, 2001/5.
  • ДУХ ИЗ ТИКВЕ, бајалица за квинтет лимених дувача, 2005.
  • АРИЈА СТАРЕ ВИДЕ, из опере Зора D, за мецосопран и харфу, 2003/5.
  • СКОМРАШКА ИГРА, за камерни оркестар, 2005.
  • КОЊИ СВЕТОГ МАРКА, илуминација за симфонијски оркестар, 2004.
  • ЧУДО У ШАРГАНУ, песма за обоу и виолину (или виолу), 2003.
  • ПЕСМА ПУТНИКА У НОЋИ, за кларинет и гудачки квартет, 2003.
  • ЗОРА D, опера у једном чину (7 слика), 2002/3.
  • ГИРОТОНДО, за обоу, клавир, контрабас и удараљке, 2003.

1993 - 2002[уреди | уреди извор]

  • ТРИ КОЗЈА УВЕТА, свита за обоу, виолину и клавир (или гудачки оркестар), 2002 (2011)
  • ЧУДО У ШАРГАНУ, песма за обоу соло, 2002.
  • САРАБАНДА, за енглески рог, виолину и клавир, 2002.
  • САРАБАНДА, за флауту, сопран и клавир, 2001.
  • РУКОВЕТИ, пет песама за сопран и клавир, 1999.
  • РУКОВЕТИ, пет песама за сопран и симфонијски оркестар, 1999/2000.
  • ТРИ КОМАДА ЗА СОЛО ГИТАРУ, 1999.
  • АРНОЛФОВА ПЕСМА, из позоришне музике за Молијерову ‘Школу за жене’, за контратенор, виолу (ад либитум), контрабас и клавир, 1998.
  • ГИРОТОНДО, за два саксофона, клавир, удараљке и контрабас, 1994.
  • ГИРОТОНДО, за алт-саксофон, клавир, контрабас и дарабуку, 1994.
  • КОРАЛ, за три гласа и контрабас (или за вокални квартет), 1994.
  • ИЛ ЦИРЦО, скица за клавир, 1993.

1985 - 1992[уреди | уреди извор]

  • ПИКАРСКЕ СЦЕНЕ-синфониа ин тре мовименти, за симфонијски оркестар, 1990/1992.
  • НА ДУНАВУ ШАЈКА, сцена за сопран, клавир, удараљке и гудачки квартет, 1991.
  • ПЕСМА ЗА БАРОНА МИНХАУЗЕНА, за мултиинструменталисту, 1989.
  • ПЕП ИТ УП, фантазија за сопран, клавир, удараљке и гудачки квинтет, 1988.
  • УМБРА, за клавир, 1987.
  • СЕЛИШТЕ, елегија за гудачки оркестар, 1987.
  • СЛАВА, слика за женски хор (42 гласа), 1987.
  • СОНАТА ЗА ВИОЛИНУ I КЛАВИР, 1986.
  • ПРИЧА, соло песма за баритон (или мецосопран) и клавир, 1986.
  • ГРАНИЧАРСКА ПЕСМА, за баритон и клавир, 1985.
  • СВИТА ЗА КЛАВИР, 1985.
  • ЈАДИ ЈУНАКОВИ, за мешовити хор, 1985.

Позоришна музика[уреди | уреди извор]

Филмска музика[уреди | уреди извор]

  • Како су ме украли Немци, играни филм; режија Милош Радивојевић, 2010 – за чело и клавир
  • Не знам када ни како ни где, документарни филм; режија Желимир Гвардиол, 1993 – за виолину, алт саксофон, клавир и контрабас
  • Велика мала матура, филм; режија Мина Стојановић, 1990 – за женски глас, електричну гитару, клавир и удараљке
  • Марија као ти, филм; режија Мина Стојановић, 1986 – за женски глас, електричну гитару, клавир и удараљке

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • ЦПО, Германy, 777994-2 (2015)

Бродскy Qуартет плаyс Исидора Жебељан ‘Сонг оф а Травеллер ин тхе Нигхт’, Цхамбер Мусиц

  • ДЕУТСЦХЕ ГРАММОПХОН, 481 107-3 (2015)

Исидора Жебељан Тхе Хорсес оф Саинт Марк, илуминације за оркестар

  • УДРУЖЕЊЕ КОМПОЗИТОРА СРБИЈЕ (2015)

Ватрења, Клавирски трио у српској музици Исидора Жебељан

  • МАСЦОМ Рецордс, Србија, ЛЦ 29730, CD 290 (2014)

Исидора Жебељан Зора D, опера у једном чину (седам сцена)

  • ОБОЕ ЦЛАССИЦС, УК, CC 2028 (2013)

Балкан Болеро Цхамбер мусиц бy Исидора Жебељан

  • МАСЦОМ Рецордс, Србија, ЛЦ 29730, CD 217 (2013)

Исидора Жебељан Илуминације, Музика за позориште

  • Б92, Србија, CD 116 (2008)

Исидора Жебељан Илуминације, Музика за позориште

  • САНУ, Србија (2011)

Музика композитора – академика САНУ

  • Музика класика, ревија класичне музике, број 3 (2011)
  • УДРУЖЕЊЕ КОМПОЗИТОРА СРБИЈЕ (2013)

Женске приче, Српска музика за клавир

  • Генесис Фоундатион, Лондон, УК (некомерцијално издање, 2002)

Тхе Генесис Призес фор Опера Wорк ин Прогресс Пресентатионс 2002 Исидора Жебељан: одломак из опере Зора D.

  • Београдски Гудачки оркестар ‘Душан Сковран’

Антологија српске музике 20. века (некомерцијално издање, 2006) CD Но. 2

  • Театро Цомунале ди Монфалцоне, Италy (2005)

Сентиери селвагги дал виво Исидора Жебељан: На Дунаву шајка, сцена за сопран, клавир, удараљке и гудачки квартет

Извођења[уреди | уреди извор]

Музика Исидоре Жебељан извођена је на концертима и фестивалима у Србији, бившој Југославији, као и у:

Музику Исидоре Жебељан изводе реномирани светски ансамбли попут The Academy of St Martin in the Fields из Лондона, оркестар RAI из Торина, London Brass, Brodsky Quartet, Nieuw Ensemble из Амстердама.

Ексклузивни издавач музике Исидоре Жебељан је издавачка кућа BMG Ricordi.

Наручена дела[уреди | уреди извор]

Опера „Зора Д“[уреди | уреди извор]

Опера „Зора Д“ је прва српска опера која је светску премијеру имала у иностранству (Амстердам, јун 2003) и прва српска опера која је инсценирана у иностранству после 1935. године, када је Коњовићева „Коштана“ постављена у Прагу. „Зора Д“ је настала као наруџбина Џенезис фондације (енгл. Genesis Foundation) из Лондона. У продукцији Опера Студија Холандије (хол. Opera Studio Nederland) и Бечке камерне опере (нем. Wiener Kammeroper), „Зора Д“ је премијерно изведена у Амстердаму 15. јуна 2003. године у режији Дејвида Паунтнија и Николе Раб (нем. Nicola Raab), са солистима из Холандије и Естоније, уз учешће Новог ансамбла (хол. Nieuw Ensemble) из Амстердама, под управом диригента Винфрида Мачевског (хол. Winfried Maczewski).

Опером „Зора Д“, 25. октобра 2003. године, отворена је јубиларна 50. сезона постојања Бечке камерне опере, након чега се ова опера налазила на сталном репертоару ове куће. Оркестром Бечке камерне опере дириговао је Даниел Хојем Каваца (нем. Daniel Hoyem-Cavazza).

У Београду је опера „Зора Д“ изведена на отварању 36. БЕМУС-а, 2. и 3. октобра 2004. године на сцени Југословенског драмског позоришта, у копродукцији БЕМУС-а и аустријско-холандских камерних позоришта са солистима из Холандије и Естоније, солистима Београдске филхармоније и диригентом Премилом Петровићем, у режији Дејвида Паунтнија и Николе Раб.

Композиција „Песма путника у ноћи“[уреди | уреди извор]

Композиција „Песма путника у ноћи“ прво је музичко дело једног српског композитора које је наручено и писано за ансамбл Academy of Saint Martin in the Fields из Лондона. Та композиција налази се на сталном репертоару овог светски реномираног ансамбла, а писана по наруџбини Џенезис фондације поводом отварања изложбе The Passions једног од највећих видео-арт уметника данас, Била Виоле.

Композиција „Скомрашка игра“[уреди | уреди извор]

Џенезиз фондација и Academy of Saint Martin in the Fields наручили су од Исидоре Жебељан и композицију за камерни оркестар „Скомрашка игра“, која је премијерно изведена 3. фебруара 2005. у Вигмор Холу, у Лондону у извођењу ансамбла Academy of Saint Martin in the Fields под управом Исидоре Жебељан и премијерно у Београду, у мају 2005. године са ансамблом солиста Београдске филхармоније, такође са ауторком као диригентом.

Илуминација „Коњи Светог Марка, илуминација за симфонијски оркестар“[уреди | уреди извор]

По поруџбини уметничког директора Бијенала у Венецији Исидора Жебељан је компоновала дело „Коњи Светог Марка, илуминација за симфонијски оркестар“, које је премијерно изведено на Бијеналу у Венецији 22. октобра 2004. у извођењу симфонијског оркестара Friuli di Venezia Giulia, са диригентом Кристофом Попеном из Немачке.

Композиција „Дух из тикве, бајалица за лимени дувачки квинтет“[уреди | уреди извор]

Ансамбл Лондон Брас (енгл. London Brass) наручио је композицију „Дух из тикве, бајалица за лимени дувачки квинтет“ која је премијерно изведена 1. марта 2006. године, у концертној сали Краљевског музичког колеџа (енгл. Royal College of Music) из Лондона.

Позоришна и филмска музика[уреди | уреди извор]

Исидора Жебељан је, такође, и један од најистакнутијих савремених српских композитора позоришне и филмске музике. До сада је компоновала музику за преко 30 позоришних представа у продукцији водећих позоришта у Србији и Црној Гори.

Најзначајније композиције[уреди | уреди извор]

  • опере: Зора D, Маратонци, Симон изабраник, Две главе и девојка, Наход Симон
  • оркестарска музика: Коњи Светог Марка, Зујте струне, Есценас пицарас, Селиште
  • концертантна музика: Руковети, пет песама за сопран и оркестар, Нове Ладине песме, за сопран и гудачки оркестар (или гудачки квартет); Игра дрвених штапова, за хорну (или енглески рог) и гудачки оркестар (или гудачки квинтет), Фрула и фламингоси, концерт за кларинет и оркестар
  • камерна музика: Песма путника у ноћи, за кларинет и гудачки квартет; Поломка квартет, за гудачки квартет; Симон и Ана, свита за виолончело (или енглески рог) и клавир, Клин-чорба, за инструментални октет
  • вокална музика: Латум лало, за мешовити хор; Пеп ит уп, фантазија за сопран и камерни ансамбл; Када је Бог стварао Дубровник, за мецосопран и гудачки квартет
  • клавирска музика: Умбра, Ил Цирцо

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 2014.

Награда Парламента медитеранских земаља за врхунска достигнућа у уметности у 2013. години. Награда часописа Музика класика за композитора године (за оперу Две главе и девојка).

  • 2013.

Признање ‘Капетан Миша Анастасијевић’ за ‘Најжену Србије у 2012. години’, које додељују Медиа Инвент, Факултет техничких наука Нови Сад, привредне коморе Новог Сада и Београда и Привредна комора Војводине

  • 2012.

Награда Фипресци Удружења филмских критичара Србије за најбољу музику, за филм Како су ме украли Немци, Милоша Радивојевића Члан Светске академије уметности и науке (WААС). Повеља ‘Стефан Првовенчани’ Рашких духовних свечаности, за трајни допринос српској култури. Wомен оф тхе Yеар у категорији КУЛТУРНА ИКОНА часописа Тхе МЕН Тхе Бест Схоп, Београд Беседник и добитник плакете 47. Мокрањчевих дана, Неготин Редовни члан Српске академије наука и уметности

  • 2011.

Награда за оригиналну музику на 40. Филмском фестивалу у Сопоту, за филм Како су ме украли Немци, у режији Милоша Радивојевића.

  • 2010.

Београдски дневни лист Данас прогласио је Исидору Жебељан личношћу деценије у области музике.

  • 2008.

Берлински недељник Дер Фреитаг уврстио је Исидору Жебељан међу десет најперспективнијих јавних личности на свету за 2009. годину.

  • 2007.

Стеријина награда за оригиналну музику, компоновану за позоришну представу Скакавци Биљане Србљановић, у продукцији Југословенског драмског позоришта, Београд, 51. Стеријино позорје, Нови Сад

  • 2006.

Дописни члан Српске академије наука и уметности постала је на изборној Скупштини 2. новембра 2006. и притом најмлађи академик.[8]

Горки лист Цреативитy Аwард за стваралаштво у домену културе и уметности

  • 2005.

Добитник стипендије Цивителла Ранинери Фоундатион, Њујорк

  • 2004.

Награда Владе Републике Србије ‘Стеван Мокрањац’, за оперу Зора D.

  • 2002.

Велика награда YУСТАТ, Четвртог бијенала позоришног дизајна за оригиналну музику, компоновану за позоришну представу Чудо у Шаргану Љубомира Симовића, у продукцији Атељеа 212, Београд

  • 2001.

Награда из Фонда Василије Мокрањац, Београд, за композицију Руковети, пет песама за сопран и оркестар. Стеријина награда за оригиналну музику, компоновану за позоришну представу Јегоров пут Виде Огњеновић, у продукцији Фестивала ‘Будва град-театар’, Црна Гора, 45. Стеријино позорје, Нови Сад

  • 2000.

Велика награда за оригиналну музику, компоновану за позоришну представу Три мускетара Александра Диме/Стевана Копривице Фестивал позоришта за децу, Котор, Црна Гора Велика награда YУСТАТ, Трећег бијенала позоришног дизајна за оригиналну музику, компоновану за позоришну представу Леонс и Лена Георга Бихнера, у продукцији Југословенског драмског позоришта, Београд

  • 1998.

Стеријина награда за оригиналну музику, компоновану за позоришну представу Говорна мана Горана Марковића, у продукцији Народног позоришта у Београду, 42. Стеријино позорје, Нови Сад Велика награда YУСТАТ, Другог бијенала позоришног дизајна за оригиналну музику.

  • 1996.

Велика награда YУСТАТ, Првог бијенала позоришног дизајна за оригиналну музику, компоновану за позоришну представу, Човек је човек Бретолда Брехта, у продукцији Београдског драмског позоришта

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Преминула Исидора Жебељан (1967–2020)”. стањествари.цом. Приступљено 23. 1. 2022. 
  2. ^ „Преминула Исидора Жебељан”. RTS. 29. 9. 2020. Pristupljeno 29. 9. 2020. 
  3. ^ „Назовимо музичку школу именом велике композиторке”. Политика Онлине. Приступљено 2024-01-24. 
  4. ^ ИСИДОРА ОТИШЛА У ЋУТАЊЕ: Одлазак једне од од најистакнутијих српских композиторки, њена музика била је симбол лепоте живота („Вечерње новости”, 29. септембар 2020)
  5. ^ Мирковић, M. (21. 12. 2021). „ИСИДОРА, ХВАЛА ТИ ЗА МУЗИКУ: Комеморативни скуп посвећен прерано преминулој композиторки и академику уприличен у САНУ”. Вечерње новости. Приступљено 24. 12. 2021. 
  6. ^ „РТС :: Нешто друго :: „Исидорина сцена или сена“ у Перлезу, спомен-обележје великој српској композиторки”. ртс.рс. Приступљено 2023-10-23. 
  7. ^ Ђорђевић, Марија. „Музика Исидоре Жебељан на светским сценама”. Политика Онлине. Приступљено 2024-04-16. 
  8. ^ Исидора Жебељан најмлађи академик, Дневне новине Блиц од 3.новембра 2006. године, преузето 17. априла 2011.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Isidora_Žebeljan&oldid=27685597”