Кодеин-Н-оксид
| |
| Називи | |
|---|---|
| Системски IUPAC назив
(1S,4S,5R,13R,14S,17R)-10-Метокси-4-метил-12-окса-4-азапентацикло[9.6.1.01,13.05,17.07,18]октадека-7(18),8,10,15-тетраен-14-ол 4-оксид | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.020.899 |
| |
| Својства | |
| C18H21NO4 | |
| Моларна маса | 315,37 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Кодеин-N-оксид (генокодеин) је метаболит кодеина.[3] Он је опијат контролисана супстанца.[4]
Попут морфин-N-оксида, он је изучаван као потенцијални фармацеутички лек и утврђено је да је слабији од кодеина. Амин оксиди овог типа се формирају као оксидациони продукти.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Phillipson, J. David; El-Dabbas, Samia W.; Gorrod, John W. (1978). „In vivo and in vitro N-oxidation of morphine and codeine”. Biol. Oxid. Nitrogen, Proc. Int. Symp., 2nd: 125—30.
- ^ 21 C.F.R. 1308.11
