Линолна киселина
| |
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
cis, cis-9,12-Octadecadienoic acid[1]
| |
| Други називи
Ц18:2 (Липидни бројеви)
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.000.428 |
| КЕГГ[2] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C18H32O2 | |
| Моларна маса | 280,45 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | безбојно уље |
| Густина | 0,9 g/cm3[3] |
| Тачка топљења | −5 °C (23 °F)[4] −12 °C (10 °F)[3] |
| Тачка кључања | 230 °C (446 °F) na 21 mba[4] 230 °C (446 °F) na 16 mmHg[3] |
| 0.139 mg/L[4] | |
| Површински напон: | |
| 1.5 x 10-4 M @ pH 7.5 | |
| Напон паре | 16 Tor на 229 °C |
| Опасности | |
| Тачка паљења | 112 °C (234 °F)[4] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Линолна киселина је незасићена n-6 масна киселина. Он је безбојна течност на собној температури. У физиолошкој литератури, она има липидни број 18:2(n-6). Линолна киселина је карбоксилна киселина са 18-угљеника дугим ланцом и две цис двоструке везе; прва двострука веза је лоцирана на шестом угљенику са метилног краја.
Линолна киселина припада једној од две фамилије есенцијалних масних киселина који људи и животиње морају да уносе путем хране. Она је неопходна телу за разне биолошке процесе, а не може да буде синтетисана из других компоненти хране.[5]
Физиологија[уреди | уреди извор]
Линолна киселина је полинезасићена масна киселина која се користи у биосинтези арахидонске киселине и стога дела простагландина. На је нађена у липидима ћелијске мембране. Ње има у изобиљу у многим биљним уљима. Она сачињава више од половине (по тежини) уља мака, сунцокрета и кукуруза.[6]
Недостатак линолне киселине и других n-6 масних киселина у исхрани узрокује суву косу, губитак косе,[7] и слабо зарастање рана.[8] Међутим, постизање дефицитета линолне киселине је скоро немогуће при нормалној исхрани.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Беаре-Рогерс (2001). „ИУПАЦ Леxицон оф Липид Нутритион” (пдф). Приступљено 22. 2. 2006.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ а б в Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (11тх изд.). Мерцк Публисхинг. 1989. стр. 5382. ISBN 091191028X. </ноинцлуде>
- ^ а б в г Рецорд оф ЦАС РН 60-33-3 ин тхе ГЕСТИС Субстанце Датабасе фром тхе ИФА
- ^ Бурр, Г.О., Бурр, M.M. анд Миллер, Е. (1930). „Он тхе натуре анд роле оф тхе фаттy ацидс ессентиал ин нутритион” (ПДФ). Ј. Биол. Цхем. 86 (587): 1—9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 02. 2007. г. Приступљено 02. 09. 2011.
- ^ У.С. Департмент оф Агрицултуре, Агрицултурал Ресеарцх Сервице. 2007. УСДА Натионал Нутриент Датабасе фор Стандард Референце, Релеасе 20. Нутриент Дата Лабораторy Хоме Паге
- ^ Цуннане С, Андерсон M (1. 4. 1997). „Пуре линолеате дефициенцy ин тхе рат: инфлуенце он гроwтх, аццумулатион оф н-6 полyунсатуратес, анд (1-14C) линолеате оxидатион”. Ј Липид Рес. 38 (4): 805—12. ПМИД 9144095. Архивирано из оригинала 28. 02. 2007. г. Приступљено 15. 1. 2007.
- ^ Рутхиг ДЈ & Мецклинг-Гилл КА (1. 10. 1999). „Ботх (н-3) анд (н-6) фаттy ацидс стимулате wоунд хеалинг ин тхе рат интестинал епитхелиал целл лине, ИЕЦ-6”. Јоурнал оф Нутритион. 129 (10): 1791—8. ПМИД 10498749. Приступљено 15. 1. 2007.
