Повреда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Повреда
Латинскитраума
Хеалтх царе провидерс аттендинг то а персон он а стретцхер wитх а гунсхот wоунд то тхе фаце. Тхе патиент ис интубатед, анд а мецханицал вентилатор ис висибле ин тхе бацкгроунд.
Збрињавање болесника са прострелним повредама
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија ортопедија
ургентна медицина
ДисеасесДБ28858
МедлинеПлус000024
еМедицинетраума
МеСХД014947

Повреда (траума) је насилно оштећење тела (здравља), изазвано искључиво дејством спољашњих фактора, за разлику од обољења, као природног оштећења здравља, које се развија спонтано, под утицајем како спољашњих (егзогених), тако и унутрашњих (ендогених) чинилаца [1]. Ако се људско тело судари са другим (хуманим, живим или неживим) телом, кинетичка енергија судара може да изазове различите повреде (лат. trauma), ране (лат. vulnus) и у најгорем случају изненадну смрт. Зато се повреда дефинише и као ..."телесно оштећење на органском нивоу, које настаје као последица акутног излагања енергији (механичкој, топлотној , електричноја , хемијској или зрачењу ) у опсегу који прелазе праг физиолошке толеранција. У неким случајевима (нпр. дављење, гушење, смрзавање), повреда проистиче из инсуфицијенције виталних елемената"... [2]

Широм света, око 5 милиона људи умрло је од последица повреде у 2000 - са стопом смртности од 83,7 на 100 000 становника [3]. Повреде су најчешћи и најважнији узрок преране смрти и инвалидности младих људи у развијеним земљама. Једна трећина свих смрти као последица повреда изазване су моторним возилима у саобраћајним несрећама, једна трећина у другим нежељеним несрећама (најчешће изазваним падом са висине), а једна трећина намерним насиљем (самоубиство и убиство) [4]. Нпр. у САД више од 150.000 повреде завршава смртним исходом сваке године, а велики број несмртних трајним инвалидитетом са великим социјалним и медицинским последицама [5].

Концепција савремене ургентне медицине налаже да збрињавање повреда што пре започне на месту повређивања, и да екипа која започиње збрињавање повређеног, поступа према јединственој дијагностичкотерапијској доктрини, тако да је свака следећа фаза, до коначног излечења повреде (трауме), само логичан медицински наставак претходне фазе.

Садржај

Класификација повреда[уреди]

Повреда се према свом изгледу особинама, и етиолошком фактору (начину) на који су нанесене деле се на;

Механичке повреде[уреди]

Механичке повреде су телесне повреде које настају динамичким или статичким дејством механичке силе;

  • Динамичко дејство силе, настаје приликом судара маханичког оруђа (механичког тела) и људског тела било да се једно од ова два тела креће према другом, или се крећу оба истовремено. Динамичко дејство силе карактерише њено краткотрајно дејство, при чему механичко оруђе (тело) може бити у било ком агрегатном стању (чврстом, течном, гасовитом). Пример; код пада и ударца.
  • Статичко дејство силе, карактерише, њена дуготрајна и постепена акција. Пример; код гњечења или кидања од стране тешких предмета и других објеката у спором кретању (преса, лифт итд)

У односу на врсту механичког оруђа које је нанело механичку повреду, повреде се деле се у две основне групе, озледе и ране;

Озледе [1][уреди]

Озледе су неспецифичне механичке повреде, на основу чијих се карактеристика не може утврдити којом врстом механичког оруђа су нанесене и могу бити;

Крвни подливи у пределу серозних опни (лат. suguillatio) или слузокоже (лат. suffusio), такође су присутни код нагњечина.

Врсте прелома костију.ЈПГ

Озледе могу бити изазване и другим средставима, а не само механичком силом (нпр. огуљотине настале дејством корозивних отрова), а могу настати и појединим болестима (нпр. огуљотине настале у склопу неких кожних обољења, крвни подливи код хемофилије или леукемије итд.)

Ране[уреди]

Ране су механичке повреде, код којих је прекинут континуитет коже, и могу бити;

  • раздерина - нанесене дејством тупине механичког оруђа
  • убодина - нанесене шиљком механичког оруђа
  • секотина - нанесене оштрицом механичког
  • устрелина - нанесене пројектилом испаљеним из ватреног оружја. У групу тзв. посебних устрелина издвојене су повреде нанесене истовременим дејством већег броја пројектила (повреде од сачме) и ране настале дејством експлозивних распрскавајућих средстава (касетна и ручна бомба, импровизоване експолозтивне направе и др.).

Физичке повреде[уреди]

Физичке повреде, се на основу физичких фактора који узрокују њиховог настанак деле у три групе.

Термичке повреде[уреди]

Изазива дејство високе или ниске температуре и могу бити;

Термичке повреде изазване дејством високе температуре;

Термичке повреде изазване дејством ниске температуре;

  • Локалне повреде, смрзотина, када ниска температура доводи до настанка промена на појединим деловима тела и
  • Опште повреде, смрзнутост и (хипотермије) када је ниској температури околни изложено целокупно тело.
Термичке повреде различите тежини и дубине оштећења ткива
Сунбурн.јпг Вербреннунг 2град02.јпг Вербреннунг 3градиг01.јпг Бурнс фоот.јпг
Електричне повреде[уреди]

Су повреде изазване;

Повреде изазване буком, вибрацијама и ултразвуком[уреди]
Вибротраума

Човек осећа вибрација у опсегу од 25 - 8.200 Хз. Људи изложени дуготрајним вибрацијама (углавном у професионалном окружењу) након више месеци или година њиховом излагању већи део појединаца жали се на болове у кичменом стубу и екстремитетима. Код ових особа на рендгену се могу открити знаци озбиљна остеопорозе. Такође, код ових особа под дејством вибрација оштечен је и тонус малих крвних судова прстију шаке. Вазоспазам и оштећење локалне циркулације накнадно доводи до повећане осетљивости прстију на хладноћу а касније и до трофичкеих промена у кожи и мишићима. Симптоми су слични онима у Рајноовом феномену, који је за разлику од вибротрауме, конгенитални поремећаји вазомоторног тонуса.

Акустичка повреда

Хронична изложеност буци (бука је сваки звук који се сматра узнемирујућим и има интензитета изнад 50 дБ), доводи до акустичне повреде (губитка слуха и глувоће) и ремети активности вегетативног и централног нервног систем. Око 65% европске популације редовно је изложене буци интензитета преко 55 дБ, што може изазвати осећај непријатности, агресивно понашање и поремећаје спавања. Око 10 милиона људи изложен је буци изнад 75 дБ (најбучнији главни град Европе је Атина), што је значајан стресор који највероватније доприноси повишењу крвног притиска, болестима срца и тешкоћама у учењу код деце. Однос између физичке енергије акустичких вибрација и њихово опажање као звукова или буке је логаритмично. Праг опажања звука, физичке енергије од 0 дБ до 10 дБ је 100 пута већи. Енергетска вредност на прагу од 0 дБ варира у зависности од фреквенције звука, чији је минимум у распону од 2 - 3 кХз.

Ултразвучна повреда

Ултразвук (који је звучни талас фреквенције изнад 20 кХз, који није у стању да објективно региструје људско уво), ако је високог интензитета може довести до истих или сличних оштећења као вибрација и буке и поред тога што он има и термички ефекат (опекотине).

Повреде зрачењем[уреди]

Су повреде изазване дејством јонизујућег зрачења, микроталасног зрачења, електромагнетног зрачења, ултраљубичастог зрачења.

Радијационе повреда након нуклеарне експлозије у Јапану 1945
Сумитеру Танигуцхи бацк.јпг Хиросхима бурн маркс.јпг

Асфиктичне повреде[уреди]

Асфиктичне повреде настају услед насилног поремећаја дисања и разврставају се у две основне групе према механизму настанка ових повреда;

Повреде које настају запушењем дисајних путева (суфокације)[уреди]
Повреде које настају стезањем (странгулације)[уреди]
  • Загушење - стезање врата шаком односно шакама
  • Задављење - стезање врата омчом коју затеже нека жива или нежива сила
  • Вешање - стезање врата омчом коју пасивно затеже тежина сопственог тела
  • Стезање или притисак на грудни кош.

Хемијке повреде (тровања)[уреди]

Хемијке повреде (тровања) класична судскомедицинска подела разврстава у следеће групе;

Повреде изазване отровима са локалним дејством деле се на;

Повреде изазване отровима са општим (ресорптивним дејством) у које спадају;

Повреде изазване отровима који имају и локалне и ресорптивне ефекте (сирћетна киселина, жива).

Нутритивне повреде[уреди]

Као нутритивне повреде, судска медицина проучава;

Синкопалне и липотимичке повреде[уреди]

У настанку ових повреда важану улогу има постојеће обољење, и оне су обично последица задеса приликом пада услед синкопе (краткотрајни губитка свести), или телесене клонулости (липотимије), или онесвешћености у вези са тим обољењима. Ако се клонулост или онесвешћеност заврши смрћу услед обољења говоримо о агоналним повредама.

Најчешћа обољења која могу да изазову синкопалне и липотимичке попвреде су;

Липотимичке повреде су најчешће лаке повреде, обично локализоване на истуреним деловима тела, али могу бити и тешке па чак и смртоносне. Најчешће синкопалне и липотимичке повреде су:

Психичке повреде[уреди]

Психичка повреда (траума) је врста оштећења психе који се јавља као резултат трауматског догађаја. Када психичка повреда доводе до посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП), који укључује и физичке промене у мозгу (изазивајући хемијске реакције у можданим ћелијама), код те особе су умањене способности да се адекватно носи са стресом. [6]

Трауматски догађај укључује један (тренутни догађај), односно трајне или понављајуће догађаје или догађаје, које у потпуности надјачавају способност појединца да се носе са њима. При томе траума може имати и одложено дејство, која може каснити недељама, годинама, (чак и неколико десетина година), што зависи од индивидуалних способност појединца да се супротстави тренутним околностима. Психичку повреду прати и физичка повреда или делује независно од ње. [7]

Типични узроци психичких повреда су;

Дугорочно излагање ситуацијама; као што је екстремно сиромаштво или блажи облици злостављања, као што је вербално злостављање, може бити узрок повреде (мада вербално злостављање може потенцијално бити трауматично и као један тренутни догађај).

Различити људи различито реагују у сличним догађајима. Једна особа захваљујући свом искуству може превладати трауматски догађаја, док код друге он изазива психичку повреду, као резултат истог догађаја. Другим речима, неће сви људи који су потенцијално изложени трауматском догађају задобити психичку повреду (трауму). [8]

Бактеријске повреде и тровања[уреди]

Бактеријске повреде настају насилним уношењем бактерија у организам, које се разликују од бактеријских болести по томе што оне настају природним уласком бактерија у организам. По начину настанка бактеријске повреде могу бити:

Задесне

Ако су бактерије или њихови токсини унесени у тело путем хране (месо млеко, сир, конзерве) онда говоримо о задесној бактеријског повреди или инфекцији храном.. Према томе, алиментарна инфекција је задесна бактеријска повреда, односно задесна инфекција. Овакве инфекције најчешће су изазване бацилом тифуса и паратифуса, протеус вулгариси и токсинима ботулинуса.

Самоубилачке

Самоубилчке повреде могу настати намерним тровањем алклоидима, гљивама и другим алиментарним интоксикацијама вируснима и бактеријама

Убилачке

Убилачке повреде намерним тровањем алклоидима, гљивама и другим алиментарним интоксикацијама вируснима и бактеријама, могу настати ако неко намерно подметне такву храну некој особи.

Бактеријске повреде и тровања у односу на начин продирања патогена[уреди]

Бактеријске повреде и тровања у односу на начин продирања патогене у организам могу бити:

Примарне бактеријске повреде

Ове повреде настају примарним или директним продирањем бактерија у тело

Секундарне бактеријске повреде

Ове повреде настају секундарним или индиректним, посредним начином продирања патогена у тело кроз већ постојеће механичке, физичке, или хемијске повреде.

Последице повреда[уреди]

Дефиниција; свако органско или душевно обољење које стоји у директној или индиректној вези са повредом сматраће се последицом или компликацијом повреде [9]

Свака велика повреда изазива и неспецифични адаптивне реакције организма које зависе од карактера повреде и њеног уобичајеног тока и јављају се као њен резултат (пресецање крвног суда узрокује крварење; прекид кичмене мождине доводи до престанка функције испод места повреде, отворена рана улазна врата за продор инфекције и појаву сепсе...).

Примери:

  • Отворене ране су лат. lokus minoris resistentiae или улазна врата инфекција у тело. Најопаснији су оне ране које су контаминиране анаеробне бактерија (углавном из земље), а неису лечене правилно и на време. У таквим случајевима оне угрожавају живот повређеног гасном гангреном, кој може да се развије као једна от тешких последица повређивања.
  • Ударци главе (чак и без прелома костију ) често доводе до кратког губитка свести - лат. commotio cerebri са последицама у распону од неколико сати или дана (амнезија, вегетативни симптоми, као што су мучнина повраћаwе, нистагмус) до таквих хроничних компликација као што је посттрауматска епилепсија.
  • Поновљена мале повреде мозга карактеристичне за бокс, могу бити узрок крварења у микроскопским структурама мозга или да доведу до пролазне депресије због неуронских и синаптичких метаболичких поремећаја. Годинама после спортске каријере микротрауме мозга могу се манифестовати као екстрапирамидални мотора поремећај, ау неким случајевима и озбиљним погоршањем менталних способности - лат. demencia pugilica [10].
  • Према неким студијама повреде главе су такође фактор ризика за развој Алцхајмерове болести [10].
Последице и компликације повреда (примери)[10]
Повреда Последица Компликација
Секотина коже Крварење Инфекција.
Контузија мозга Глиозни ожиљак Апсцес мозга
Прелом голењаче Калус Остеомијелитис
Бласт повреда Оштећење ува Глувоћа
Краш повреда Исхемија, Шок Оштећење бубрега

Компликације повреда, нису увек садржана у природи повреде па се и не јављају у свим случајевима повређивања. За настанак компликација, поред повреде, улогу имају и други фактори;

  • лична својства организма повређеног, су урођена или стечена својства организма извесних особа, која у различитом степену могу утицати на ток и исход повреде
  • Посебна стања организма повређеног;
  • Квалитет лечења
  • Остали чиниоци Компликације повреда према локализацији могу бити;
  • Локалне - настају на месту повреде или у њеној околини.
  • Опште - развијају се на неком удаљеном делу или у целом телу (настанак гнојних апсцеса у различитим органима, сепса, мастима или тромбима изазвана емболија).

Према времену настанка у односу на време повређивања, компликације повреда могу бити;

  • Ране - развијају се одмах или врло брзо након повређивања.
  • Касне, које се некада могу развити и месецима или чак годинама од повређивања.

На врсту последица и компликација повреда могу утицати и следећи чиниоци;

  • Лична својства ,су урођена или стечена својства организма извесних особа, која у различитом степену могу утицати на ток и исход повреде;
  • животно доба,
  • пол,
  • урођене или стечене аномалије,
  • обољења и др.

Познато је, на пример, да су деца и старе особе осетљивије на губитак течности, па се код њих шок може развити и при знатно мањем губитку крви него код здраве особе средњег животног доба. Свака мања повреда која је за већину особа безазлена, али узрокује крварење, може код људи са хемофилијом, због немогућности заустављања крварења, бити опасна по живот. У литератури се обично наводи пример где особа после свађе и задобијеног шамара нагло умире услед субарахноидалног крварења из руптуриране анеуризме артерије на основици мозга. Сигурно је да се шамар, који сам по себи представља лаку телесну повреду, не може квалификовати као смртоносна повреда иако је био праћен смртним исходом, јер у конкретном случају за наступање смртног исхода није била пресудна природа повреде (шамара), већ посебно лично својство организма повређеног (постојећа анеуризма).[10]

  • Посебна стања организма, могу битно да утичу на ток и исход повреда, чинећи га осетљивијим на дејство разних повредних средстава;
  • Физиолошка стања;
  • менструација,
  • трудноћа,
  • пуерперијум) или патолошка стања (обољења), која су углавном ограничена по свом трајању, при чему се нека могу јављати више пута (нпр. трудноћа) или чак циклично (менструација),
  • Патолошка стања;
  • разне вресте обољења

Медицинска квалификација повреде[уреди]

Медицинска квалификација повреде подразумева утврђивање тежине повреде на основу степена оштећења тела односно здравља, које је том повредом проузроковано, како локално тако и општом реакцијом организма. [10]

Уколико код једне особе постоји више повреда, свака повреда се посебно квалификује и на крају скупно процењује њихово заједничко дејство и тек на основу те процене врши квалификација.

„Правило у (судској медицини-прим.аутора) је да се повреда квалификује на основу степена оштећења тела и здравља које је она проузроковала у моменту наношења и које је проистекло из саме природе односно карактера повреде. Другим речима, приликом процењивања треба утврдити какво оштећење та повреда изазива код већине људи, независно од неких нарочитих личних својстава или стања На основу медицинског знања и искуства може се, наиме, предвидети тај уобичајени ток развоја неке повреде са настанком одговарајућег (очекиваног) оштећења тела односно здравља“.[10]

Критеријуми за квалификацију повреда[уреди]

Критеријуми за квалификацију телесних повреда децидирано су наведени само за тешке телесне повреде и усклађују се са Кривичним законом државе на чијој територији се врши њихова процена [1]. У пракси судске медицине у Србији примењује се пет квалификаторних елемената [1];

1. Опасност по живот
2. Оштећење важног дела тела или важног органа
3. Оштећење здравља
4. Неспособност за рад
5. Унакаженост

1. Опасност по живот[уреди]

Повреде, таквог карактера које носе са собом тзв. конкретну опасност по живот повређеног, односно без адекватне лекарске помоћи може се очекивати њихов неповољан ток и пратећи смртни исход, разврставају се у групу повреда опасних по живот (нпр. нагњечење мозга, расцепи јетре и слезине, клање итд).

„Када се за неку повреду утврђује опасности по живот повређеног није битно да ли је смрт у конкретном случају стварно и наступила нити колико је опасност по живот дуго трајала, већ да је та опасност уопште постојала и да је проистекла из саме природе повреде“.[1]

У складу са последицама повреде, околностима под којима се повреда десила и последицама које су након тога настале, судска медицина разврстава повреде на три категорије;

  • тешка телесна повреда опасна по живот - која је самом врстом и општом природом повреде узрочно-последично повезана са смртним исходом,
  • повреда потенцијално опасна по живот, која због личног својства или посебног стања организма повређеног, може условити појаву потенцијално смртоносних компликација
  • повреда опасне по живот, само ако је под утицајем случајних околности или околности под којима је повреда нанета.

2. Оштећење важног дела тела или важног органа [11][уреди]

Важан део тела или важан орган је онај део организма; ...који представља природну целину и има самосталну функцију у склопу целокупног организма (горњи удови, посебно шаке, доњи удови, посебно стопала, генеративни и коитусни делови полних органа, органи чула...

Приликом квалификације повреда, у односу на важност дела тела и органа у организму, вештаци судске медицине користе се следећим елеменатима;

  • који део тела или орган је повређен
  • колики је степен оштећења тела (самог повређеног дела тела и целог организма)
  • трајање тог оштећења.

На основу ових критеријума у свакодневној судској пракси примењују се следеће квалификације повреда, у односу на важност дела тела или органа у организму;

  • важан део тела или важан орган је тешко ослабљен, привремено или трајно, али у благом степену,
  • трајно и знатно је ослабљен неки део тела или орган који није нарочито важан,
  • важан део тела или важан орган је незнатно ослабљен у кратком периоду и без икаквих последица
  • мање важан део тела или орган је незнатно оштећен, привремено, знатно или трајно

Уништење, је повредом изазван анатомски губитак неког важног дела тела или важног органа или потпуни и трајни престанак његове функције.

3. Оштећење здравља[уреди]

„Овај квалификаторни елемент односи се на такво оштећење телесног и/или душевног здравља које је наступило услед повреде, и наглашава да у овом контексту нарушење здравља не треба поистоветити са болешћу, пошто оно треба да буде последица повреде. Пример за оваква оштећења здравља је; радијациона повреда (повреда настала зрачењем) која узрокује аплазију костне сржи и следствено тешко и трајно оштећење здравља, затим посттрауматска епилепсија, посттрауматска психоза и др.[10]...

На основу критеријума судске медицине оштећење здравља се разврстава у следеће категорије;

  • тешко и трајно оштећење здравља (спонтано оздрављење се не може очекивати у неком извесном временском периоду),
  • тешко и пролазно оштећење здравља,
  • лако и краткотрајно оштећење здравља.

4. Неспособност за рад[уреди]

Овај критеријум није чисто медицински критеријум и превазилази њене оквире, за процену повреде а представља апсолутну радну неспособност тј. неспособност за обављање било каквог посла. [10]

5. Унакаженост[уреди]

Унакаженост су трајне естетске промене на појединим деловима тела, настале као последица повреде и које код околине изазивају непријатне утиске (осећај одвратности, згражавања, одбојности и сл). Суштина унакажености је, што у знатној мери отежава будући живот повређеног и може довести код њега до озбиљних психичких поремећаја [1].

Збрињавање повреда[уреди]

Предуслови

За адекватну и успешну реализацију збрињавана повређених битно је испуњење следећих предуслова:

  • Увежбаност тима за збрињавање повреда (трауме) у свим временским и просторним условима
  • Познавање опреме која се примењује у збрињавању повређених
  • Постојање планова, на нивоу државе и здравствених установа и процедура за рад у ванредним ситуацијама и масовним несрећама
  • Правилна процена места догађаја како би се препознале опасности и механизам повреде
  • Правилна процена ситуација у којима се збрињавање може извршити самостално, а када је потребно позвати додатну помоћ
  • Правилна процена тренутка приступа повређеном, као и када напустити место догађаја
  • Адекватан приступ повређеном, која питања поставити повређеном, које поступке предузети, када их предузети и како их извести брзо и правилно
  • Збрињавање повређеног треба врши на месту повређивања, као и током транспорта у специфичним условима, а па преглед и лечење повређених вршити по одређеном редоследу на основу раније утврђених процедура.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.
  2. ^ Бакер СП, О'Неилл Б, Карпф РС. Тхе ињурy фацт боок. Леxингтон, МА, Леxингтон Боокс, 1984.
  3. ^ Педен M, МцГее К, Схарма Г. Тхе ињурy цхарт боок: а грапхицал овервиеw оф тхе глобал бурден оф ињуриес. Генева, Wорлд Хеалтх Организатион, 2002.
  4. ^ Интернатионал статистицал цлассифицатион оф дисеасес анд релатед хеалтх проблемс, тентх ревисион. Волуме 1: табулар лист; Волуме 2: инструцтион мануал; Волуме 3: индеx. Генева, Wорлд Хеалтх Организатион, 1992–1994.
  5. ^ (на језику: енглески) Оливер Рáцз, Франтишек Ништиар Оливер Рáцз, Франтишек Ништиар, Јарослава Новáковá, Ивета Цимболáковá Пхyсицал фацторс ас цаусес оф дисеасес анд хеалтхдемаге [1]
  6. ^ (на језику: француски)Stress et traumatisme: le stress post-traumatiqueПреузето 18.11.2009.
  7. ^ (на језику: француски)Traumatisme?Преузето 18.11.2009.
  8. ^ Michel de Clercq, François Lebigot : "Les traumatismes psychiques", Editions Masson, 2001,
  9. ^ Ћеремилац А. Патологија механичких повреда (судско медицински значај) Медицинска књига Београд-Загреб 1973.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 10,6 10,7 Слободан Савић Вештачење телесних повреда ДОЦПреузето 23.2.2013.
  11. ^ Лукић M, Пејаковић С. Судска медицина. Београд: Привредно-финансијски водич, 1975

Спољашње везе[уреди]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Класификација