Albreht Kosel
Albreht Kosel | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Ludvig Karl Martin Leonard Albreht Kosel |
Datum rođenja | 16. septembar 1853. |
Mesto rođenja | Rostok, Nemačka konfederacija |
Datum smrti | 5. jul 1927.73 god.) ( |
Mesto smrti | Hajdelberg, Nemačka |
Obrazovanje | Univerzitet u Strazburu |
Ludvig Karl Martin Leonard Albreht Kosel (nem. Ludwig Karl Martin Leonhard Albrecht Kossel; Rostok, 16. septembar 1853. — Hajdelberg, 5. jul 1927) bio je nemački doktor i fiziolog.[1][2]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Kosel je rođen u Rostoku kao sin pruskog glavnog konzula Albrehta Kosela i njegove žene Klare. 1872. godine, Kosel je pohađao studije medicine na univerzitetu u Strazburu, gde su mu predavali poznati profesori: Anton de Bari, Valdejer, Kundt, Bajer i Feliks Hop-Sejler.
Diplomirao je 1878. na univerzitetu u Rostoku. Njegovo područje rada je bilo u oblasti fiziološke hemije, posebno hemija tkiva i ćelija. Proučavao je protaminske i heksobaze putem eksperimenata na punoglavcima. Godine 1886. otkrio je histidin, a potom se bavio kvantitativnim metodama za izolaciju heksobaza. Kosel je 1910. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu za svoj rad u istraživanju hemije ćelija i proteina.[3]
Jedan od Koselovih studenata bio je Amerikanac biohemičar Edvin B. Hart.
Kosel je imao kćer, i sina, Valtera (1888—1956), koji je bio ugledni profesor teorijske fizike na Institutu tehnologije u Gdanjsku (1932—1945).
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Albrecht Kossel German biochemist”. Britannica. Pristupljeno 21. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Albrecht Kossel und die DNA”. Universität Heidelberg. Pristupljeno 21. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Albrecht Kossel”. Nobel Prize. Pristupljeno 21. 1. 2021.(jezik: engleski)