Božić u Grčkoj
Božić u Grčkoj (grč. Χριστούγεννα στην Ελλάδα) je važan praznik za stanovnike Grčke, kao i za većinu hrišćanskih zemalja. Predstavlja jedan od najvažnijih proslava za Grke i period odmora.
Istorija[uredi | uredi izvor]
U Rimskom carstvu se prva proslava Božića dogodila 336. godine nove ere, a od tada je počela da se postepeno razvija pri čemu je današnja proslava kombinacija domaće tradicije i kasnijih kulturnih uticaja drugih zemalja.[1] U Grčkoj, u većini domova, se jelke postavljaju obično između kraja novembra i početka decembra.[2] Nezvanično, proslavljanje Božića počinje početkom decembra i postepeno postaje sve veći deo svakodnevnog života dostižući vrhunac 24. i 25. decembra. Na Badnje veče deca, obično do dvanaest i trinaest godina, pevaju ukućanima i dobijaju slatkiše ili neku sitnu novčanu nagradu od vlasnika kuća i ova tradicija seže u staro grčko doba, dok se sadržaj pesama prilično razlikuje u zavisnosti od regiona.[3] Kao i u drugim zemljama, od 15. novembra do Božića postoji period posta gde je dozvoljena riba. Božićna sezona je i vreme kada ljudi kupuju poklone, posebno mlađim članovima porodice.[4]
Običaji[uredi | uredi izvor]
U Grčkoj postoje različiti običaji koji se održavaju na Božić. Božićni čamac je uveden u doba Otona i nakon toga nastavlja dugi niz godina zbog pomorskog karaktera Grka, a kasnije čamac zamenjuje jelka.[5] Običaj badnjaka se poštuje u severnoj Grčkoj, na Badnje veče, gde domaćin bira najlepše i najjače drvo od bora ili masline i nosi ga kući. Domaćica temeljno čisti kuću i zatvara odžak, domaćin loži vatru u noći na Badnje veče.[6] U Makedoniji postoji običaj Κολίντα-Μπάμπω koji je uobičajen u prefekturama Pela i Imatija.[7] Stanovnici pale lomače i uzvikuju frazu Κολίντα Μπάμπω kako bi obavestili ljude o Irodovom masakru kako bi zaštitili ljude. U suštini su pesme koje u većem delu Makedonije pevaju mladi ili stari ljudi koji za poslasticu dobijaju slatkiše, vino, melomakarone i orahe 23. decembra uveče. U Centralnoj Grčkoj, posebno u zapadnoj Ftiotidi i planinskoj Doridi, postoji običaj koji se održava na Božićno jutro kada domaćica stavi veliku kladu u ognjište i dete poželi želju koja se mora ostvariti. U Trakiji, na Badnje veče, deca sa svojim očevima šetaju sa dugačkim štapovima koji simbolizuju pastire iz Biblije i nekada su kucali na vrata. Takođe, narodna tradicija Pontije i Istočne Trakije su značajno uticali na božićne običaje u Trakiji.[7] Na Badnji dan se obično jede svinjetina i druga jela.
Badnje veče[uredi | uredi izvor]
Badnje veče karakterišu različiti običaji. Deca izlaze ujutru u grupama ili sama i kucaju na vrata i pevaju pesme po kućama i raznim mestima zarađujući malu sumu novca ili slatkiše kao napojnicu. Iako postoje velike varijacije po regionima postoje i „panhelenske pesme”.[8] Na Peloponezu su u prošlosti ljudi u svojim domovima pravili i pekli lalangiju od teganide. Majke su sa ćerkama formirale testo u debele makarone i presavijali ih u četiri i kuvale su ih u tiganju sa vrelim uljem. Prva palačinka, velika i okrugla sa krstom u sredini je bila za Hrista, a druga za kuću. Kad bi se ispekle stavljale su se u lepinje i činije, a kada se dobro ocede stavljale su se u kovčeg i kačile na visoko mesto. Pekle su koliko im je bilo potrebno za članove porodice. Na Krfu se kuće za Božić i Novu godinu ukrašavaju fenjerima, a od početka novembra lokalne filharmonije se spremaju da pevaju pesme. Oko ponoći na Badnje veče porodice idu na službe ili jedu tradicionalni obrok.
Ekonomija[uredi | uredi izvor]
Na grčku ekonomiju značajno utiče božićna sezona. Prema istraživanju iz 2022. godine, za 66% grčkih potrošača božićni praznici su izuzetno važni i često daju značajan ekonomski podsticaj određenim oblastima zbog turizma.[9] Grci dosta novca troše na poklone, posebno za malu decu i nećake, ali i novac za božićnu trpezu. Neki Grci imaju tendenciju da putuju u inostranstvo tokom Božića.[10] Otvaraju se i mnogi privremeni poslovi. Ključni deo privrede sela Taksiarhis na Halkidikiju je proizvodnja prirodne jele koja se seče i distribuira kao jelke.[11] Škole su zatvorene od poslednjeg dana pre 24. decembra do prvog radnog dana posle Jovanjdana koji je obično praznik poslednjeg dana škole. U Grčkoj postoji nekoliko tematskih parkova za Božić, kao što je Mlin vilenjaka u Trikali.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Σκαλιώνη, Δάφνη (2022-12-25). „Μικρή ιστορία των Χριστουγέννων - Η ημερομηνία, το δέντρο και ο Άγιος Βασίλης”. ertnews.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Η ιστορία του Χριστουγεννιάτικου Δέντρου”. Σαν Σήμερα .gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Newsroom. „Κάλαντα Χριστουγέννων: Από την Αρχαία Ελλάδα στο σήμερα”. www.ieidiseis.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ „Πόσο επηρεάζουν τα Χριστούγεννα την οικονομία;”. Business Review (na jeziku: grčki). 2022-12-24. Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Γιούπα, Γεωργία (2020-11-17). „7 χριστουγεννιάτικα έθιμα στην Ελλάδα | Άγνωστη Ελλάδα”. MAXMAG | Πολιτισμός, Τέχνες, Διασκέδαση, Ομορφιά (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Το Χριστόξυλο”. Σαν Σήμερα .gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ a b „Ήθη και έθιμα των Χριστουγέννων και της Πρωτοχρονιάς στην Ελλάδα”. euronews (na jeziku: grčki). 2019-12-17. Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ root (2022-12-24). „Χριστούγεννα: Τα κάλαντα από όλη την Ελλάδα”. Οικονομικός Ταχυδρόμος - ot.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Νικηφόρου, Ρομίνα (2022-11-18). „Πόσα θα ξοδέψουν οι Έλληνες καταναλωτές τα Χριστούγεννα”. CNN.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ „Χριστούγεννα αλά 2019 για τους Έλληνες - Γεμάτες οι πτήσεις και τα ξενοδοχεία”. ProtoThema (na jeziku: grčki). 2022-12-12. Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ IEFIMERIDA.GR, NEWSROOM (2022-10-30). „Χαλκιδική: Στον Ταξιάρχη θα ανάψει το πρώτο χριστουγεννιάτικο δέντρο της χώρας”. iefimerida.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Group), Radiotileoptiki S. A. (OPEN Digital (2022-12-16). „Χριστούγεννα στην Ελλάδα: Αυτές είναι οι πέντε πόλεις που αξίζει να επισκεφτείς”. ΕΘΝΟΣ (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
