Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/44

Genitiv od AP KiM

Da li genitiv od reči Kosovo i Metohija glasi Kosova i Metohije, bez obzira da li mislimo na državu, teritoriju ili pokrajinu? — Savasampion (razgovor) 00:19, 17. novembar 2022. (CET)

Kosova i Metohije, tako je. — Sadko (riječi su vjetar) 🖋️ 01:19, 17. novembar 2022. (CET)

Dakle, genitivi su takozvane Republike Kosova i Autonomne pokrajine Kosova i Metohije?— Savasampion (razgovor) 14:24, 17. novembar 2022. (CET)

Gentivi su „Republike Kosovo” i „Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija”. Spoj atributiva i genitiva može odavati razgovorni prizvuk. — Aca (razgovor) 14:45, 17. novembar 2022. (CET)

Država Srbija, uprkos tome što su privremene institucije samouprave u Prištini jednostrano, protivno osnovnim principima međunarodnog prava, proglasile nezavisnost 17. februara 2008. godine, vodi mirnu, diplomatsku i pravnu borbu za očuvanje Kosova i Metohije u svom sastavu. — Sadko (riječi su vjetar) 🖋️ 16:11, 17. novembar 2022. (CET)

Dakle daje prizvuk, po tebi, pokrajine Vojvodina i države Bosna i Hercegovina? — Savasampion (razgovor) 17:05, 17. novembar 2022. (CET)

Mislim da je Acin komentar pogrešno protumačen. Dakle, genitiv punog naziva pokrajine je „Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija”, ali ukoliko je reč o skraćenom obliku (bez AP) onda bi bilo „Kosova i Metohije”. Isto važi i za tzv. republiku. — HoneymoonAve27 (razgovor) 01:00, 20. novembar 2022. (CET)

Zašto je tako? Kako je za Vojvodinu i Bosnu i Hercegovinu i zbog čega razlika? — Savasampion (razgovor) 16:02, 20. novembar 2022. (CET)

Ovde, verovatno, jezički uzus i korpus igraju ulogu. Reći ćemo „u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini” i „na reci Savi”, dok ćemo s druge strane reći „u Republici Trinidad i Tobago” i „u Republici Kosovo”. Atributiv ne mora biti ni u istom rodu, ni u istom broju, ni u istom padežu. — Aca (razgovor) 18:43, 20. novembar 2022. (CET)

U Pravopisnom rečniku iz 2010, autora Milana Šipke, na str.487 stoji:

• Kosovo polje, Kosova polja
• Kosovo, -a (što će reći: Kosova)

Vjerovatno se ovaj drugi primjer odnosi i na geografski, ali i na politički subjekt (AP ili „republiku”) na tom području. Radovan ⁂ 18:34, 20. novembar 2022. (CET)

M (ćirilično) u M (latinično) kod visina

Pozdrav svima,

Stvarno nemam nameru da trošim svoje dragoceno vreme na neke nepotrebne stvari u mom životu pa bih hteo da pitam da li je neko odlučio iz zajednice da se sve visine koje su na ćiriličnom m (1,87 m) menjaju u (1,87 m) ? Isto tako da li se odlučivalo o tome i da se postave engleske mere kao što je sada primer na članku Američki fudbal gde piše sledeće Igra se jajolikim rekvizitom, na terenu od 120 yd (110 m)

Otkad je to po pravopisu srpskog jezika ?

Ukoliko neko to može da mi potvrdi da li se to i kada odlučivalo, bio bih veoma zahvalan čisto da znam kako da patroliram izmene koje je korisnik Krle, po ko zna koji put, nepotrebno napravio i radio nešto na svoju volju.

Unapred bih zamolio dotičnog korisnika da dopusti ostalim korisnicima da na ovu temu u vezi nekih njegovih pravoposnih unosa iznesu svoje mišljenje bez njegovih upada i komentarisanja kako on to nije video, kako je žurio ili, avaj, kako se nešto potrudio da uradi za srpsku Vikipediju.

Hvala !

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 00:24, 18. novembar 2022. (CET)

Opet započinješ. A da se malo posvetiš sređivanju svojih mašinskih prevoda?

Što se tiče jedinica prvo vidiš ovde Kakve sam gluposti ovde pročitao, tipa ajkule od samo 200 m, da je veća udaljenost od Novog Sada do Beograda nego od Jupitera i Saturna zato što jako pametni urednici srpske vikipedije ne znaju da se kod nas koristi decimalni zarez a ne decimalna tačka, da se specifična otpornost meri kilometrima umesto u kiloOMmetrima, da automobili piče brže nego komete u svmiru. Jednostavno sređujem i standardizujem. Hvala na pažnji. — KrleNS (razgovor) 00:44, 18. novembar 2022. (CET)

@KrleNS

Trenutno nisam baš nešto u fazonu pravljenja članaka (bez obzira kakvi oni bili, uvek postoje neke činjenice koje mogu da se poprave) jer nemam vremena pošto sam u nekoj privatnoj gužvi pa dođem ovako uveče i proverim neke upise koji, hvala Bogu, ima dosta.

Nisam ovo video na delu Tehnike, izvinjavam se. Ko pita, ne skita i ne može da pogreši, jel tako ?

Video sam da si počeo da ih menjaš pa čisto da proverim da li je (opet) nešto na tvoju ruku pošto se to dešavalo u ne tako davnoj prošlosti ili je to zajednica odlučila.

Pozdrav!

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 00:54, 18. novembar 2022. (CET)

 Komentar:

Komentari poput Opet započinješ su neprikladni, u najmanju ruku.

Pozivam te da batališ napadački ton prema drugim urednicima i zajednici, već sam te upozoravao što zvanično što nezvanično po tome pitanju. Mahom kvalitetni doprinosi te ne aboliraju od poštovanja pravila i poštovanja politike prijateljskog prostora. Da li se razumijemo?

Može se odgovoriti i bez držanja slova i agresivnog mudrovanja.

Ispravke činjeničnih pogreški su uvjek dobrodošle. Za izražavanje visine, razdaljine i sličnog, skraćenica može biti bilo na ćirilici ili latinici. — Sadko (riječi su vjetar) 🖋️ 00:59, 18. novembar 2022. (CET)

A može se i postaviti pitanje, a da me ne predstavlja kao nenormalnog. A to tebi konstatno promiče, jer ti je jaran. Elem, u SI sistemu su jedinice pišu latiničnim i grčkim slovima i tako je profesionalno. Treba uvesti jedan sistem, da ne bude 10 ljudi u jednom članku na 10 načina piše, a onda se teže pronalaze i otklanjaju greške. --KrleNS (razgovor) 01:06, 18. novembar 2022. (CET)

@KrleNS Pre nego što ga uvedemo, treba (valjda) zajednica da izglasa da se slaže u vezi toga. Tako je barem bilo do sada za bilo koju veću promenu. Ako zajednica izglasa, lako će to botom sve da se sredi za sve članke da bude univerzalno. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 01:25, 18. novembar 2022. (CET)

Ja sam naveo razloge argumente zašto treba sve pisati jednolično, a ne mogu da smislim razlog zašto bi se pisalo ćirilicom, osim ja-tako-hoću-da-kontriram. Negde prosto može doći do teških grešaka. Npr, neko je jedinicu za snagu kilovat (kW) u latiničnom članku (!) o nekom automobilu (pošto je koristio GooglePrevodilac) pisao kao kV, što je sasvim druga jedinica (kilovolt) za sasvim drugu fizičku veličinu (električni potencijal, napon). Treba smanjivati nered, a ne odobravati ga. — KrleNS (razgovor) 01:36, 18. novembar 2022. (CET)

 Komentar: Pitanje SI jedinica je prilično jasno: Uvek se navode u latiničnom obliku. Trebalo bi i da se dodaje neprekidni razmak (engl. non-breaking space,  ) između broja i jedinice, i za to imamo nekoliko priručnih šablona u kategoriji Šabloni za jedinice (slobodno kreirajte nove šablone za jedinice koje ih još nemaju).

Pravopis, čl. 180. propisuje:

Zadržavaju po pravilu izvornu latiničku grafiju; samo neke od njih u tekstovima opšte namene mogu se presloviti i u ćirilicu.

Mi smo ipak enciklopedija, ne dnevne novine, tako da ne bi trebali da koristimo preslovljavanje u ćirilicu.

— Đido 03:16, 18. novembar 2022. (CET)

@Đido S obzirom da ja najviše pišem sportske članke pa mi se promakne neka ćirilična mera za visinu ili težinu ako negde nađem kod nekog fudbalera tu informaciju, stvarno nisam ni bio upućen da postoje ovi šabloni koje si naveo, a pogotovo nisam gledao u pravopisu do te mere da gledam za mere da se pišu latinično. Ja prvi mogu sa svoje strane reći da ja pravim te greške još i prepravljam latinične mere na ćirilične tako da sam do sada pravio greške ali od sada neću sa svim ovim informacijama koje ste ti i Krle naveli. Čak što više, kad budem imao vremena, prebaciću sve moje mere u ove šablone koje si postavio osim ako KrleNS nema vremena da to odradi lično jer kad malo bolje razmislim čisto sumnjam da postoji neki bot koji može da promeni slovo m u visini u nekoj infokutiji tako da to mora ručno da se odradi. Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 11:40, 18. novembar 2022. (CET)

Hvala Boki! Šablone sam ja počeo da pravim pre nekoliko dana, kada mi je dosadilo da kucam   all the time. Jako su jednostavni, ali pomažu. — — Đido 17:48, 18. novembar 2022. (CET)

Bilo bi dobro ako bi mi neko pomogao. — KrleNS (razgovor) 15:22, 18. novembar 2022. (CET)

 Komentar: Saglasan sam sa kolegama Krletom i Đidom; oznake i jedinice mera, bile one imperijalne ili one iz SI sistema, treba pisati latinicom ili slovima grčkog alfabeta. Iako PSJ ponegde dopušta pisanje jedinica i ćiriličnim pismom (kg, kg. i sl.), prednost svakako ima latinica, a da ne govorim tek za veličine koje se označavaju slovima grčkog pisma (gustina, frekvencija, talasna dužina...). Mislim da je odgovor na ovo pitanje prilično jasno što je još i pre apostrofirao KrleNS. — Vukan ® 16:23, 18. novembar 2022. (CET)

Crta između dva prezimena

Postavljam pitanje za crtu između dva prezimena, ako osobi u zvaničnim dokumentima stoji crta. Kako nasloviti članak, sa ili bez?— Vanilica (razgovor) 21:23, 23. novembar 2022. (CET)

Ime i prezime premijera Kanade

Ako ste za da se stranica zove '''Džastin Trido'' potpišite se ovde:

1. za - Gudi129 (razgovor) 23:34, 24. novembar 2022. (CET)

Ako ste za da se stranica zove ''Žisten Trido'' potpišite se ovde: — Gudi129 (razgovor) 23:33, 24. novembar 2022. (CET)

 Komentar: Kao neko ko je živeo u Kanadi 23 godine mogu samo reći da je ovo besmisleno jer se čovek zove Džastin tako da ne vidim poentu zbog čega bi se oko ovoga i glasalo. Boki ✉ 23:24, 26. novembar 2022. (CET)

U ovom slučaju je najbolje postaviti izvor u kojem on lično ili izgovara ime ili govori o tome, pošto je pomalo nesvakidašnje da ime i prezime u naš jezik prenosimo pod različitim pravilima trankskripcije. — Ranko Nikolić (razgovor) 23:37, 26. novembar 2022. (CET)

Kolega @Ranko Nikolić

Čovek se zove Džastin kao i svi ostali kojima se u engleskoj abecedi ime piše Justin (Džastin Biber, Džastin Timberlejk, itd.)

Ovo je očigledno neko zezanje iz ne znam kog razloga.

Boki ✉ 23:41, 26. novembar 2022. (CET)

Ako je već tako, onda treba vratiti stari naziv članka, ispadamo neozbiljni ovako. — Ranko Nikolić (razgovor) 23:43, 26. novembar 2022. (CET)

@Ranko Nikolić Ako ti ovde čuješ Žisten, onda ili ja moram da idem kod ušnog doktora da proverim svoj sluh ili ne znam šta se dešava. Ja sam živeo u toj zemlji 23 godine i od te 23 godine sam mnogo godina proveo sa njim na vlasti. 1000% sam siguran kako se čoveku kaže ime.

Vidim da je @Vukan C to menjao i on je bio taj koji je preusmeravao i baš me čudi da on nije otišao na englesku verziju članka gde postoji zvučni primer kako se kaže njegovo ime.

Boki ✉ 23:49, 26. novembar 2022. (CET)

@Boki: @Gudi129: Kakva su opet ova nakaradna tzv. glasanja? Je l’ vi znate da u Kanadi postoji pokrajina Kvebek u kojoj je naseljeno frankofono stanovništvo i u kojoj je dominantan francuski jezik? Otvorite Pravopis na stranu 240! Otac mu se zvao Pjer, da li je to englesko ime? Na bilo kojoj vikipediji jasno je napomenuto da je on i da je čitava njegova porodica francuskog porekla. Kakve veze Džastin Timberlejk iz Memfisa ima s ovim kad tamo francuski uopšte nije zastupljen? Da ne pominjem da on s pomenutim Džastinom Biberom nema nikakve francuske korene što se može proveriti na Guglu za desetak sekundi kao što se može proveriti i to kog je porekla Trido. Da nije smešno, bilo bi žalosno. — Vukan ® 01:36, 27. novembar 2022. (CET)

@Vukan C Gore sam Ranku naveo direktno sa engleske Vikipedije gde tačno kaže slovo po slovo kako se kaže njegovo ime i lepo kaže Džastin Pjer Džejs Trudo.

Ja stvarno ne razumem tvoju poentu da stalno prikazuješ neke pravopise, rukopise i šta li već ako se čovek lepo i lično oslovljava kao Džastin Trudo (kao što se ja oslovljavam kao Bojan CvJetković (ovo J mi je porodično i nisam Cvetković kao što neki pokušavaju da me prekrste)) a ti pokušavaš tj. si pokušavao tada sa tvojim pajtosom NNom, kojeg si mnogo puta podržavao u nekim stvarima u koje sada ne bih da ulazim, da čoveka prekrstiš u nešto što nije (ovo sam video preko izmena i promena koje si po nekom pravilu trebao da postaviš na raspravu pre nego što si svojevoljno to menjao zajedno sa NNom).

Tvoje pitanje u vezi kanadske geografije, koje je bilo veoma neprikladno:

Da, itekako sam upoznat kanadskom geografijom s obzirom na to da sam tu živeo 23 godine svog života. On je zadržao svoje ime kao Džastin i to može da se proveri isto tako ako na Guglu potražiš a da ne računam da postoje mnogi snimci gde se on predstavlja kao Džastin ljudima i naciji s obzirom da je njihov premijer. Isto tako sam itekako podržavao njegovu političku partiju tokom svog boravka u Kanadi i znam kako mu se zvao pok. otac kao i on tako da bih te zamolio da drugi put malo pogledaš dublje u ovu temu koja mi je itekako poznata pre nego što napišeš ovakve nebulozne komentrare tipa "Jel znate vi gde je Kanada?" pošto postoje neki članovi srpske Vikipedije koji su itekako upućeni u kanadsku geografiju i kanadske političare (siguran sam) bolje nego ti.

Tvoje pitanje u vezi toga kakve veze imaju dvojica pomenutih Džastina:

Džastin Timb. i Biber su samo bili primeri transkripcije kako se njegovo ime kaže s obzirom na to da nekim ljudima izleda na taj način treba da se crta.

Toliko od mene u vezi ove, meni veoma smešne, teme jer bilo koji kanađanin, sad da pustim javno po društvenim mrežama, bi se smejao kako smo nazvali premijera druge po veličini zemlje na svetu.

Boki ✉ 02:00, 27. novembar 2022. (CET)

Pre nego što odem da spavam, zamolio bih ako može kolega @Laslovarga, kao jedan od primera ljudi kojih, u ovo gluvo doba noći, mogu da se setim da su iz Kanade, da se javi na ovu temu i da kaže svoje mišljenje.

Boki ✉ 02:21, 27. novembar 2022. (CET)

 Komentar: Ja ne znam koliko puta ovo treba da se ponovi. Transkripcija sa stranih jezika u srpski nije fonetska, već prilagođena. Ime i prezime Kristijana Ronalda u Portugalu izgovara se „Krištijano Ronaldu”, da li to znači da treba i mi tako da ga oslovljavamo samo zato što on samog sebe tako zove?

Molim te nemoj više potencirati to što si živeo u Kanadi ne znam ni ja koliko godina jer kada govorimo o pravopisnim nedoumicima to nema ama baš nikakvu težinu. Dvadeset i prvi je vek, svako može otvoriti PSJ na internetu ako već nema primerak kod sebe i da proveri kako se prenosi francusko ime Justin i prezime Trudeau. Kad već toliko navaljuješ na projekat na engleskom jeziku, proveri onda ovu stranicu i uveri se da se ova porodica pre više vekova preselila iz Francuske (!) u Kanadu, današnji Kvebek: https://en.wikipedia.org/wiki/Trudeau_family. Ako bi pak pogledao projekat na francuskom jeziku, jasno bi ti bilo kom se izgovoru daje prednost: https://fr.wikipedia.org/wiki/Justin_Trudeau

Džastin Timb. i Biber su samo bili primeri transkripcije kako se njegovo ime kaže s obzirom na to da nekim ljudima izleda na taj način treba da se crta. Jedini kome ovde treba da se crta si ti jer izgleda da i dalje ne razumeš da su dotične osobe engleskog porekla — Amerikanci, dok je Trido frankofoni Kanađanin kome su preci pre dosta vekova bili Francuzi iz Francuske.

Bez tih tzv. „rukopisa” i „pravopisa”, kako ti pretenciozno i paušalno predstavljaš celokupan pravopis jednog jezika, on ne bi opstao.

Ovo stvarno postaje „borba s vetrenjačama”. — Vukan ® 23:04, 2. decembar 2022. (CET)

@Vukan C Itekako sam upućen odakle je premijer Kanade tj. koje mu je poreklo ali hvala ti na linku, nije bilo potrebno. Ono što ja želim da kažem je da je on čovek u mnogo navrata sam rekao da želi da mu se ime tako kaže (Džastin) jer se dosta puta tako obraća naciji. To je sve, što se mene iskreno tiče - neka ostane ovako ali vidim po komentarima da je i pre bilo smehotresa u vezi promene imena. Uostalom, jedna RTS sigurno ima nekog ko bi prepravio njegovo ime kad pišu ali već godinama u svim člancima u kojima ga spominju ga oslovljavaju kao Džastin. E sad, ako novinari RTS-a nisu dobri sa pravopisom srpskog jezika, onda ne znam šta bi ti rekao.

A što se tiče malog Džastina Biberovića ...

Bieber's ancestry includes French-Canadian, Irish, English, Scottish, and German.

...živo me zanima kojoj on strani pripada po tebi. 90 % Kanade su pomešani pa se ne zna ko koga šta, tako da, možemo ovako do besvesti ali ja ovde stajem - nastavljamo mi dalje sa radom na Vikipediji ali neke stvari bi stvarno trebale da se kristališu a ne da budemo predmet sprdnje.

Boki ✉ 23:36, 2. decembar 2022. (CET) — Boki ✉ 23:36, 2. decembar 2022. (CET)

Rossiяne i Russkie

U ruskom jeziku postoje dva izraza koja u srpskom prevode kao Rusi. Prvi izraz je Русские, koji označava istočnoslovenski narod Ruse. Drugi izraz je Россияне, koji označava stanovnike Rusije, tj. političku ili građansku naciju. Naziv je izveden iz ruskog naziva za državu Россия, koji se kod nas prenosi kao Rusija (ne Rosija).

E sada, kako na našoj Vikipediji imenovati članak ru:Rossiяne? — Ranko Nikolić (razgovor) 00:22, 27. novembar 2022. (CET)

Vjerovatno kao građani Rusije (državljani Rusije). Meni je ovo pitanje zanimljivo i zbog naših paralela. Već smo vodili diskusije ko su Srbijanci i da li imamo više pojmova za Crnogorce, ali možda je vrijeme da otvorimo i pitanja npr. Hrvata (pleme, narod, nacija, državljanstvo)... koliko to različitih značenja imamo za ovaj pojam? Radovan ⁂ 00:28, 27. novembar 2022. (CET)

Slažem sa ovim što je kolega CarRadovan napisao. Jedino mi to ide u glavu pošto Simple English verziji piše sledeće ...

Rossiyane (Russian: rossiяne) is a Russian language word that refers to all citizens of Russia.

Tako da ovo što je rekao kolega Radovan ima puni smisao.

Boki ✉ 00:40, 27. novembar 2022. (CET)

Evo iz odjeljka o imenu Rusije: „Za razliku od ruskog jezika, koji pravi jasnu razliku između pojmova koji označavaju etničku, odnosno državnu pripadnost, ta terminološka distinkcija nije prepoznatljiva u srpskim prevodima ruskih naziva, pošto se u govornom srpskom jeziku ne pravi razlika između pridevskih odrednica koje se odnose na Ruse, odnosno Rusiju, već se pridevi izvedeni iz etnonima Rusi koriste i za označavanje pojmova koje se odnose na Rusiju. Iako je u srpskoj leksičkoj baštini posvedočeno postojanje pridevskih oblika izvedenih iz imenice Rusija (rusijski i rusijanski) upotreba takvih oblika je izuzetno retka i nije prisutna u živom govoru.”

Reference

Gore sam već spomenuo neke primjere. Ali takvih primjera mi imamo mnogo i vrlo je upitno da li takve pojmove objediniti jednim člankom npr. Austrijanci ili ih razdvajati kao u slučaju Crnogorci (višeznačna odrednica). Ono što je kod nas takođe zanimljivo jeste, kako neko arhaično ime (zbog drugih ciljeva) može da poprimi novo značenje, npr. Bošnjaci (višeznačna odrednica), tako da me ne bi iznenadila ni nečije buduće insistiranje na uvođenju i pojma Rosijani ili Rusijani sa značenjem stanovnici Rusije. Radovan ⁂ 01:12, 27. novembar 2022. (CET)

Logično mi je staviti naslov članka Građani Rusije i potom u nastavku staviti ili Rusijanci, Rusijani, sa napomenom na osnovu Radovanove reference. — Sadko 🖋️ 02:24, 27. novembar 2022. (CET)

UAE

Koji bi bio pravilan naziv za građane Ujedinjenih Arapskih Emirata? — HoneymoonAve27 (razgovor) 16:50, 3. decembar 2022. (CET)

@HoneymoonAve27 Emiraćani, barem tako ja mislim. Boki ✉ 23:09, 3. decembar 2022. (CET)

Volim varijantu građani SAD/UAE/UK... — Sadko (razgovaraj) 23:26, 3. decembar 2022. (CET)

Pravilno je „Emiraćanin” i „Emiraćanka”, što je zabeleženo i u praksi (pr.). Varijanta „državljanin Ujedinjenih Arapskih Emirata” takođe je raspoloživa mogućnost. – Aca (razgovor) 16:23, 4. decembar 2022. (CET)

AdBlue

...i kako ga imenovati, originalno, trenutno (Adblu), A-DE blu ili nešto treće — Milićević (razgovor) 23:40, 9. decembar 2022. (CET)

Robne marke, imena preduzeća i slično ostavljamo u originalu. Bila je rasprava i odluka o tome, ali me mrzi da kopam gde beše. — Đido 03:05, 10. decembar 2022. (CET)

Ok — Milićević (razgovor) 11:19, 10. decembar 2022. (CET)

Igor Lazić a.k.a. Niggor, čiji je ?

Pozdrav kolege

Vidim da se već par puta vodi debata u vezi toga čiji je pevač Niggor, srpski ili crnogorski. Vidim da je dosta puta vraćena izmena da je crnogorski ali ja stvarno ne razumem po kojoj osnovi je on srpski pevač ako je rođen u Crnoj Gori tj. Kotoru i predstavlja se dosta puta kao neko ko je crnogorac.

Možda grešim, ispravite me ali bih samo hteo da znam šta da radim sa izmena u buduće što se tiče članka o njemu.

Ostavljam ostalim kolegama patrolerima u amanet da provere ovu izmenu ali bih voleo da znam za ubuduće šta i kako.

Boki ✉ 02:13, 11. decembar 2022. (CET)

Crnogorski. Rođen je u Crnoj Gori i izjašnjava se kao Crnogorac. — HoneymoonAve27 (razgovor) 14:51, 16. decembar 2022. (CET)

 Komentar: Nije tačno. Čovjek se sam izjasnio. U Boki su Crnogorci (etnički) konstrukt izrazito novijeg datuma. U Paštrovićima nema ni Crnogoraca ni Montenegrina, osim onog odroda obavještajca Kentere. Uputio bih kolega da pročitaju segment članka na temu, sve smo pokrili. — Sadko (razgovaraj) 16:21, 16. decembar 2022. (CET)

Kosovska specijalizovana veća i Kancelarija specijalnog tužilaštva

Mislim da bi prikladniji naslov ovog članka bio „Specijalizovane komore Republike Kosovo” (kao što je i na en Viki). Trenutni naslov nikako nema smisla s obzirom da je pun naziv „Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova” (1), ali mislim da bi takav naslov bio predugačak jer bi pre „Kosova” morali dodati i reč „Republike”. — HoneymoonAve27 (razgovor) 14:51, 16. decembar 2022. (CET)

Bez republjike, što se mene tiče. — Sadko (razgovaraj) 16:22, 16. decembar 2022. (CET)

Provera transkripcije

Ko je voljan naravno

• Santa Marija la Fosa
• Santa Margerita Ligure
• Santa Luče
• Santikolo
• Santa Sofija d'Epiro
• Santa Marija Navareze
• Sant'Antonio di Galura
• Sant’Antimo
• Sant’Ana di Kampore
• Sant’Andrea in Perkusina
• Sant’Andrea di Konca
• Sant’Andrea Apoztolo delo Jonio
• San Vito di Legucano
• San Vito dej Normani
• San Vito al Mantiko
• San Vinčenco Vale Roveto
• San Tamaro
• San Silo
• San Sebastijano al Vezuvio
• San Salvatore Telezino
• San Potito Sanitiko
• San Polo d'Enca
• San Pjetro Musolino
• San Pjetro Infine

— Milićević (razgovor) 19:22, 12. januar 2023. (CET)

Nazivi nagrada

Kako stojimo s pisanjem naziva nagrada? Vidim da je skoro baš veliki broj članaka o nagradama nazvanim po ličnostima preimenovan uz upotrebu navodnika, iako je prethodno praksa bila da idu bez (u skladu sa odredbom stilskog priručnika o redukovanoj upotrebi navodnika i davanjem što veće prednosti kurzivu, iz praktičnih razloga). U opisu jednog preimenovanja kao razlog je navedeno Generalno se to tako piše, mada obično stoji samo Pravopis (iako on nije baš izričit na ovu temu). Da li se o ovome negde raspravljalo (pa mi je promaklo) ili ponovo imamo nestandardizovanu i stihijsku promenu? Trebalo bi da imamo usaglašenu smernicu i da je dosledno primenjujemo. — DJ0302 (razgovor) 04:43, 28. januar 2023. (CET)

Ne sećam se rasprave, ali slažem se sa tobom da korišćenje iskošenog teksta u naslovima je primerenije, npr. Nagrada Miloš Crnjanski umesto Nagrada „Miloš Crnjanski” — Đido 18:59, 31. januar 2023. (CET)

I kao što kažeš, stilski priručnik je nedvosmislen. — Đido 19:00, 31. januar 2023. (CET)

@Đido: Moguće je i da korisnici nisu upoznati s time kako da iskose naslove tj. sa postojanjem i načinom korišćenja šablona DISPLAYTITLE, pa se češće odlučuju za navodnike. Međutim, još jedan od problema s navodnicima u naslovu je u tome što ih nije moguće pozvati jednim klikom iz menija, pa tako tamo završavaju razne kombinacije koje su kopirane ko zna odakle, iako je propisano samo „”. Sličan problem je i sa apostrofima i nedelje sam potrošio u uzaludnom pokušaju da bar deo toga ispravim. Ovo sa nagradama je relativno noviji talas izmena i mislim da je trebalo da prođe kroz neke konsultacije i preciziranja. Možda bi @Aca: mogao da da neko tumačenje po ovom i sličnim navodničkim pitanjima, pošto je on poslednji predlagao preciziranje stilskog priručnika.

I da, SP zapravo jeste jasan, ali po ovom pitanju se malo poštuje, pa tako recimo deo korisnika i dalje insistira na pisanju naziva pesama navodnicima, a albuma kurzivom (po ugledu na praksu na Vikipediji na engleskom). Pošto već pravopis ovde ostavlja dosta slobode, ima čak i korisnika koji su pristalice veoma široke upotrebe navodnika, pa pod njima pišu sve i svašta, što dosta utiče na stilsku neujednačenost članaka. — DJ0302 (razgovor) 14:13, 7. februar 2023. (CET)

Hvala na pozivu za učešće! Navodnici se većinom mogu zameniti kosim slovima. Upotreba kurziva je podesna za naslove članaka stoga što jemči doslednost, pristupačnost i jednoobraznost. Dosad sam navodnike neretko susretao u člancima o nagradama i obrazovnim ustanovama. Nazivi obrazovnih ustanova uglavnom sadrže vlastito lično ime u službenom nazivu. Za primer uzmimo članak Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj” Novi Sad. Takve članke bi iz pobrojanih razloga trebalo premestiti, tako da upotrebljavaju kurziv — Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj Novi Sad. Istovetno valja naslovljavati i članke o nagradama — Nagrada Miloš Crnjanski. Srdačan pozdrav! — Aca (razgovor) 14:46, 7. februar 2023. (CET)

Nazivi pesama

Pokrećem raspravu o tome da se u stilski priručnik u odeljku o transkripciji doda deo o tome kako se pišu imena pesama koje nisu na srpskom.

Prva tačka

Moj prvi predlog je da se imena pesama ostavljaju u izvornom obliku:
Da | My Heart Will Go On je pesma Selin Dion.
Ne | Maj hart vil go on je pesma Selin Dion.
Ne | Moje srce će nastaviti je pesma Selin Dion.

Izuzetak bi bili jezici koji ne koriste latinične i ćirilične karaktere, te bi se za njihovu svrhu koristila latinizirana verzija naslova. Npr. 露営の歌 bi se u naslovu članka pisalo kao Roei no Uta, a u uvodniku kao 露営の歌 (Roei no Uta).

Druga tačka

Drugi predlog je da se ime pesme prevodi u slučaju da je naslov važan u kontekstu rečenice, paragrafa ili članka:
Da | My Heart Will Go On (prev. Moje srce će nastaviti) je pesma Selin Dion. Ova pesma govori o prežaljenju izgubljene ljubavi. — prevod je relevantan.
Ne | U martu su izbacile pesmu Loco loco (prev. Lud lud). — prevod ne doprinosi članku.

— ImStevan ^razgovor 18:40, 31. januar 2023. (CET)

---

Komentari

Imena pesama definitivno trebaju da ostanu onakva kakva su u originalu jer mi je totalno apsurdno da npr. na engleskoj Vikipediji neko pokuša da prevede pesmu Ja vragolan, i moj deda.

Prevod pesme bi, po meni, trebao da stoji na svakoj Vikipediji (a to se veoma lako nađe) kako bi članovi te iste Vikipedije mogli da znaju o čemu je reč u toj istoj pesmi.

Boki ✉ 22:09, 31. januar 2023. (CET)

Druga tačka: Ja bih izbegao preporuku samostalnog prevođenja naslova pesama, jer u njima ima dosta finesa, isečenih segmenata fraza itd, te nisam baš uveren u to da će većina korisnika imati osećaja za prepoznavanje takvih stvari. Vidimo i sami kako nam izgledaju prevodi članaka s drugih VP projekata, a tu se barata relativno jednostavnim i preciznim jezikom. Ukoliko postoji neki spoljni prevod naslova pesme, tj. nešto pokriveno izvorom (recimo u slučaju Pesme Evrovizije i RTS-a, gde je to bila ustaljena praksa), nema razloga da se to ne ubaci u članak. Mada, pre bih izabrao da se prevod navede niže, negde u odeljku koji se bavi tekstom pesme, nego da ide odmah u uvodnu rečenicu članka. — DJ0302 (razgovor) 14:28, 7. februar 2023. (CET)

S ovime bih se mogao saglasiti. Već se ranije razgovaralo o tome da samostalno prevođenje može predstavljati svojevrstan oblik vlastitog istraživanja. Prevođenju se može pribeći samo kada postoje izvori za potvrdu datog prevoda. — Aca (razgovor) 14:51, 7. februar 2023. (CET)

Pokrenuta je rapsprava na Vikipedija:Glasanje/Predlog/Naslovi_stranih_pesama — ImStevan ^razgovor 18:03, 13. februar 2023. (CET)

Featuring

Da li postoji preporuka o tome kako se prevodi feat. i ft. (gostujući izvođač)? Ova fraza se ustalila u srpskoj muzičkoj industriji, pa je moje pitanje da li bi ovo trebalo ostavljati u originalu ili prevoditi kao sa ili gost. — ImStevan ^razgovor 14:53, 11. februar 2023. (CET)

@ImStevan Veoma interesantna tema za koju, mislim, da ne postoji rešenje. Zašto ? Zato što je to prosto jedan marketinški trik današljice gde se spoje dvoje ili troje umetnika i da bi dobili veći publicitet, oni napišu ft. ili feat a ustvari postoji veoma lako rešenje.

U najprostijoj srpskoj terminologiji, ovo se zove duet ili trio ili ... koliko god ih već ima na toj pesmi jer se to upravo dešava u pesmi. Ne postoji nešto što se zove gost na pesmi ... ili pevaš ili ne pevaš.

Boki ✉ 18:57, 11. februar 2023. (CET)

@Boki: Definitivno se ne slažem. Saradnja gde dva ili više izvođača imaju podjednaku količinu pripisanih zasluga nije isto kao izvođač i gostujući izvođač. A to nije ni tema, pitanje je samo šta raditi sa feat. i ft, prevesti (Milica Pavlović sa Albinom — Šećeru) ili ne (Milica Pavlović feat. Albino — Šećeru). U prvom slučaju se ime mora menjati po padežu dok u drugom može da se ostavi u originalu (prepoznatljivije je) — ImStevan ^razgovor 19:12, 11. februar 2023. (CET)

I ili sa? Domaći pomodari muzikanti nezainteresovani za jezičku kulturu uglavnom prenose izvorno englesko feat. U književnosti i nauci ne postoji fit, jednostavno se upišu svi koautori. — Sadko (razgovarajmo) 00:19, 12. februar 2023. (CET)

@Sadko: Znači rešenje je po tebi...Milica Pavlović, Albino — Šećeru? — ImStevan ^razgovor 13:48, 12. februar 2023. (CET)

Moglo bi biti. Iznio sam u prethodnom komentaru tri mogućnosti. Korišćenje zapete ili jednostavno Milica Pavlović i Albino djeluju prihvatljivo. Sumnjam da se može smisliti revolucionaran prevod za feat. — Sadko (razgovarajmo) 14:01, 12. februar 2023. (CET)

Ali feat. i & nisu sinonimi, ne možemo da menjamo činjenično stanje da se neki izvođač smatra glavnim, a drugi gostujućim. Ne mogu da budu na istom nivou. Po meni je najbolje da koristimo feat. u originalu jer to je u neku ruku "deo imena" izvođača — ImStevan ^razgovor 14:48, 12. februar 2023. (CET)

Ukoliko je formulisano Rambo Amadeus sa Vladom Georgijevim i Željkom Joksimovićem, zar nije jasno odvojen prvi među izvođačima? Sve mi je bolje od bukvalnog prenošenja fit. — Sadko (razgovarajmo) 03:06, 13. februar 2023. (CET)

Jeste jasno, samo se nadam rešenju u kom izbegavamo padeže (Željko umesto Željkom) — ImStevan ^razgovor 18:06, 13. februar 2023. (CET)

Pa naš jezik nije engleski, i ima padeže, tako da ih treba koristiti. — Đido 18:16, 13. februar 2023. (CET)

Upravo tako. — Sadko (razgovarajmo) 23:08, 13. februar 2023. (CET)

Mislim da Stevan ima poentu kada kaže da bi trebalo da težimo izbegavanju padeža u ovom slučaju, ali iz drugog razloga. Naime, postoji solidan broj pseudonima koji nisu zgodni za transkribovanje + iza fita (dosta ređe) mogu biti i muzičke grupe čije nazive takođe ne diramo, pa je bolje da se trudimo da sve to nekako držimo u nominativu što je češće moguće. Najpre u cilju smanjivanja tog padežiranja s crticom (koje je jedna dosta omražena i rogobatna pravopisna pojava).

Ovde bi trebalo imati u vidu da gostovanja drugim muzičarima nisu izmišljena kada i featuring (u nastavku komentara fit), već da su postojala i pre. I na tržištima s kojih je uvezeno to fit ranije se zapisivalo drugačije, najčešće sa &/and ili čak with. Što se izvođačkih zasluga tiče, one su retko potpuno ravnopravne (najpribližnije tome su u slučaju pevačkih dueta). Uzmimo recimo i sledeću (ne baš retku) varijantu: prvopotpisani producent/di-džej napravi neku muziku, a fit vokalista preko toga odrepuje/otpeva svoj tekst. Ima li tu izrazite izvođačke ili autorske prednosti? U suštini, prvonavedeni izvođač je najčešće onaj na čijem nosaču zvuka (albumu, singlu, striming nalogu/kanalu) je ta pesma objavljena. Međutim, zar nije dovoljno izdvojen samom činjenicom da je prvopotpisani?

Dalje, fit nije jedini način zapisivanja ovakvih kombinacija, pa ni potencijalno standardizovano rešenje ne bi trebalo da usklađujemo samo s njim. Kao što rekoh gore, u slučaju saradnje dve grupe (tj. gostovanja jedne drugoj) nešto ređe se koristi zapisivanje uz upotrebu fita, tu se i dalje učestalije pribegava korišćenju &. Pisanje sa zarezom umesto fita (u identičnoj postavci stvari) je kod (t)rep izvođača prisutno odavno, u skorije vreme je sve zastupljenije Pera x Žika, a ko zna šta će se još smisliti. Nisam siguran da smo kao enciklopedija baš obavezni da jurimo svaki trend po ovom pitanju (iako fit jeste dosta trajna praksa).

Ukratko, meni su najmanje loše opcije za standardizovanje Pera i Žika ili Pera, Žika i ne mislim da smo se nešto drastično ogrešili takvim rešenjem. Da je idealno — nije. Naravno, u slučaju da saradnja funkcioniše kao trajni duo ili trio, to pišemo kao da je u pitanju grupa, bez transkribovanja (Erik B. & Rakim, Crosby, Stills & Nash). — DJ0302 (razgovor) 03:20, 14. februar 2023. (CET)

Pseudonomi

I ovo pitanje želim da potegnem jer, kako uređujem stranice vezane za Pesmu Evrovizije, često se susrećem sa problemima. Kako se pišu ljudi pod pseudonimom? Prošle godine smo imali di-džeja LUM!X, da li je njegovo ime na ćiriličnoj stranici Лумикс, Лум!кс, Lum!x, Lumix ili LUM!X? Ove godine imamo pevačicu Brunette koja će predstavljati Jermeniju. Da li je ona Brunet ili Brunette? Nije grupa pa se na nju ne odnosi manjak transkripcije, a čini se kao da bi trebalo. Npr. za pevačicu Teya očigledno nema potrebe da se transkribuje kad može da se napiše Teja na srpskom. Imamo pevača Eegor na Pesmi za Evroviziju ’23, ali njegovo ime sigurno ne treba dirati jer niko neće znati o kome se radi ako se kao izvođač napiše Igor. Da li je pevač Стефан Shy, Стефан Шај ili Stefan Shy? Pevačica Andjela (čita se Anđela) je Andjela, Andjela ili Anđela? Šta transkribovati, šta ne i gde je granica? — ImStevan ^razgovor 17:39, 15. februar 2023. (CET)

Dobro pitanje, hteo sam i ja odavno da ga pokrenem, ali nisam imao vremena. Naime, nakon one odluke o netranskribovanju naziva grupa nekako je neprimetno počelo da se podrazumeva i da se svaki pseudonim na inostranom jeziku ostavlja u izvornom obliku, pa tako recimo trenutno imamo Diplo ili Skepta (ovo sam najskorije primetio, ima još dosta primera), iako su tu prirodniji i pogodniji transkribovani oblici. Možda opet @Aca: može da nam ponudi neko tumačenje vezano za pseudonime? Ja sam negde pri stavu da je bolje da oko tog pitanja vagamo od situacije do situacije i da izvorni oblik ostavljamo samo tamo gde se transkripcijom mnogo gubi ili je ona naprosto... nezgodna. — DJ0302 (razgovor) 19:33, 15. februar 2023. (CET)

Ha(i, j)fa

Koje bi bilo pravilno — Hajfa ili Haifa? — ‎רוח חיים (razgovor) 17:09, 15. mart 2023. (CET)

Haifa je definitivno ustaljeno ime. Uvek u našim atlasima je bilo "Haifa". Politika ima 85 pojavljivanja Haife i 2 puta Hajfa. — Đido (razgovor) 18:09, 16. mart 2023. (CET)

Hvala na odgovoru. S obzirom da je tako, premestiću članak Hajfa na „Haifa”. — ‎רוח חיים (razgovor) 19:24, 16. mart 2023. (CET)

Loren i Lorin

@Squidwood: Pevačica Loren Zineb Nora Talaui poznatija je pod svojim nadimkom Loreen. U srpskom se za nju ustalilo ime Lorin iako se i njeno pravo ime i nadimak izgovaraju Loren (ili čak Lorjen; primeri izgovora iz švedskih izvora: primer 1, primer 2, primer 3, primer 4, primer 5 i najvažniji primer 6 u kom ona izgovara svoje ime). Nigde nema ni pomena da se izgovara Lorin. U Vikipedija:Transkripcija sa skandinavskih jezika, koliko vidim, nema pravila za to da li je E na švedskom E ili I, pa pretpostavljam da je E. Kako pisati njeno ime? — ImStevan ^razgovor 19:49, 23. mart 2023. (CET)

Šta znam, svi izgovaraju Lorin, čak i Šveđani isto tako izgovaraju... — Squidwood (razgovor) 19:51, 23. mart 2023. (CET)

@Squidwood: Pa ne izgovaraju, pružio sam primere — ImStevan ^razgovor 20:16, 23. mart 2023. (CET)

Onda neka bude Loren, ali da bude napisano ćirilicom. — Squidwood (razgovor) 20:34, 23. mart 2023. (CET)

Elmer

Američki kompozitor Elmer Bernstein je u članku Sedmorica veličanstvenih kreditovan kao Bernstin, u kategoriji za njegove kompozicije kao Bernstejn, u članku Američki vukodlak u Londonu kao Bernštajn itd. Na engleskoj vikipediji piše da se njegovo ime izgovara kao Burn-steen. Koji odgovor je tačan, tj. koju transkripciju da koristim? -Uroš (razgovor) 13:24, 25. mart 2023. (CET)

Iako je njegovo prezime nemačko-jevrejskog porekla, on nije imigrant, i njegovo ime se transkribuje po američkom izgovoru engleskog jezika -- Bernstin. — Đido (razgovor) 17:59, 25. mart 2023. (CET)

Muzej Metropoliten

Naiđoh na članak Metropolitenski muzej umjetnosti. Meni ovo zvuči potpuno pogrešno. radi se o muzeju Metropoliten (Metropolitan). Definicija za reč metropoliten (metropolitan) na Gugl prevodiocu glasi - relating to or denoting a metropolis, often inclusive of its surrounding areas - koji se odnose na metropolu ili koja označava metropolu... - odnosno velegrad. Znači, po meni (nisam lingvista), reč bi moglča biti Metropolski ili Velegradski muzej (što bi zvučalo baš glupo), ali nikako Metropolitenski - to bi se na engleski moglo, verovatno, prevesti kao „metropolitanian”.
Dakle, šta sa ovim? Zašto je uopšte ovaj članak premešten sa naslova Muzej Metropoliten — BuhaM (razgovor) 20:22, 31. mart 2023. (CEST)

Mislim da bi trebalo da bude Muzej umetnosti Metropoliten — ImStevan ^razgovor 15:45, 1. april 2023. (CEST)

Slažem se. — Đido (razgovor) 18:52, 1. april 2023. (CEST)

Đido, ImStevan, hvala momci! Ispravismo ovu lingvističku brljotinu. :)— BuhaM (razgovor) 13:49, 15. april 2023. (CEST)

Korejska imena

Da li je neko upoznat s transkripcijom korejskih imena? Dakle, da li je pravilno npr. Kim Džong Un, Kim Džong-un ili Kim Džong-Un, jer trenutno imamo sva tri primera u upotrebi. Nekako mi je neobično reći „tokom vladavine Kima Džonga Una”, dok bi mi logičnije bilo „Kima Džong-una”, ali nisam stručan po ovom pitanju. — ‎רוח חיים (razgovor) 18:29, 20. april 2023. (CEST)

Nikola je svojevremeno objašnjavao tu transkripciju i bilo bi Kim Džongun, kao Son Hjungmin itd. -- Vux33 (razgovor) 06:48, 22. april 2023. (CEST)

Zar nije u tom primeru „tokom vladavine Kim Džong Una”? — ImStevan ^razgovor 12:03, 24. jun 2023. (CEST)

Odeška ili Odeska oblast

Zamolio bih kolege koje bolje poznaju pravopisna pravila našega jezika, da mi otklone jednu sumnju. Naime, na jednoj društvenom mreži sam pročitao kako sadašnji naziv članka Odeška oblast nije pravilan i da toponimi ne podliježu glasovnim promjenama i da bi pravilno bilo Odeska oblast. — Ranko Nikolić (razgovor) 00:22, 22. maj 2023. (CEST)

Odakle uopšte "š" u ovoj reči? Odesa ⇒ Odes-ska ⇒ Odeska. Prisvojni pridev od reči "Odesa" bi trebao biti "Odeski", bez obzira na to što je vlastita imenica. — Đido (razgovor) 19:49, 22. maj 2023. (CEST)

Baš me zanima koja je to glasovna promena promenila "s" u "š"? — — Đido (razgovor) 19:53, 22. maj 2023. (CEST)

@Đido

Jotovanje :) Šalu na stranu, ovde se autor malo, kao što rekoste, zaneo a pošto to niko do sad nije gledao, niko nije ni primetio. Siguran sam da postoji još nekih slučajeva kao što je ovaj. Boki ✉ 21:43, 23. maj 2023. (CEST)

Izgleda da se autor članka rukovodio ukrajinskim izgovorom Одеська область, koji nije merodavan za tvorbu prisvojnih prideva u srpskom jeziku. — Đido (razgovor) 20:15, 22. maj 2023. (CEST)

I meni je nelogično, ali opet stoji tako od 2012. godine. Preimenovan sam članak. — Ranko Nikolić (razgovor) 20:29, 22. maj 2023. (CEST)

Da se oblast kojim slučajem naziva Odes - onda bi pridjev bio odeški (jednačenje suglasnika po zvučnosti; kao i u primjerima Teksas/teksaški, Tunis/tuniški, kras/kraški). Ali ovdje imamo Odesa, i meni logično zvuči odeski/odeska (kao što je Đido dao primjer). No, ne mogu da to nađem kroz primjere ili u gramatici. Radovan ⁂ 00:02, 23. maj 2023. (CEST)

Ruske oblasti i veliko slovo

Članci o ruskim oblastima (npr. Murmanska oblast) su imenovani sa malim slovom "oblast". Pravopis, tačka 50, kaže:

Ako su nazivi država, (kon)federalnih i autonomnih jedinica i naseljenih mesta (zasebnih naseobina) višečlana imena, sve reči pišu se velikim slovom, izuzimajući pomoćne reči (veznike, predloge, članove - ako nisu na početku)

dajući dalje primere Republika Srpska, Autonomna Pokrajina Kosovo i Mešohija, Novi Južni Vels, Severna Teritorija i dr.

Ruske oblasti su federalne jedinice, i trebaju se pisati velikim slovom kod svih reči, dakle: Murmanska Oblast, ne Murmanska oblast.

Da li iko ima protivno mišljenje?

— Đido (razgovor) 23:33, 23. maj 2023. (CEST)

Ja se slažem sa promenom Boki ✉ 23:41, 23. maj 2023. (CEST)

Pravopis pravi razliku između :

1. entiteta i autonomnih jedinica i
2. administrativno-teritorijalnih jedinica

Za prve propisuje svako početno veliko slovo (kao u tvom primjeru), a za druge - samo prva riječ velikim slovom. Do sada smo ruske republike i pokrajine smatrali autonomnim jedinicama, a oblasti at jedinicama. Tako da ide malo slovo. Pravopis, čak navodi i primjer kantona u FBiH, koji su dijelovi jedne federacije, a takođe se pišu malim slovom, npr. Srednjobosanski kanton itd. Radovan ⁂ 00:53, 24. maj 2023. (CEST)

Gde to pravopis pominje kantone Federacije BiH? Ja imam Pravopis srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. godine, i oni se ne spominju. Moj citat gore je sve što Pravopis kaže.

Ruske oblasti su federalne jedinice, istog ranga kao republike, pokrajine, federalni gradovi, autonomne oblasti i okruzi.

— Đido (razgovor) 01:55, 24. maj 2023. (CEST)

Inače, možda bi i kantoni bi trebali velikim slovom, naročito kada se vidi da su članice federacije i imaju elemente državnosti: vladu, premijera, skupštinu, donose zakone i dr. — Đido (razgovor) 01:58, 24. maj 2023. (CEST)

Inače, po pravopisu, i Autonomna Pokrajina KiM se pisala tako i kad je bila autonomija drugog nivoa, unutar federacije SRJ. — Đido (razgovor) 02:01, 24. maj 2023. (CEST)

Pravopis i drugo

Pravopis srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad 2010, str. 64:

56. Velikim početnim slovom prve reči pišu se nazivi administrativnih jedinica, istorijskih i savremenih, druge reči samo ako su same po sebi vlastita imena: a. Beogradski pašaluk, Valjevska nahija, Crmnička nahija, Nahija Zvornik, Sandžak Srem, Sirinićka župa, Župa Brskovo, Donja Saksonija, Vojna krajina, Savska banovina, Kašovičko vojvodstvo, Moskovska oblast, Beogradska armijska oblast;

Pravopisni rečnik srpskog jezika, Milan Šipka, Prometej, Novi Sad 2010,

Na str. 1333 imate naslov 1. VELIKA I MALA SLOVA, dok na str. 1337-1338 imate sledeće:

h. geografska imena:

• državnih entiteta i autonomnih jedinica: Republika Srpska, Federacija Bosne i Hercegovine, Autonomna Pokrajina Vojvodina;
• ranijih i sadašnjih administrativno-teritorijalnih jedinica: Katunska nahija, Beogradski pašaluk, Zvornički sandžak, Prijepoljski kadiluk, Vrbaska banovina, Južnomoravski rejon, Kanton Sarajevo, Srednjobosanski kanton, Orlovska gubernija, Varšavsko vojvodsšvo;

Uostalom, kada je srpska vikipedija bila još u nastanku, u periodu 2007-2008, ovdje smo imali česte sukobe mišljenja (pa i ratove izmjena, teške riječi, blokade i slično) između dvije grupe urednika koji su pogrdno jedni druge nazivali pravopisdžije i strukopisdžije. Vjerovatno, ja i ti bi bili u ovoj drugoj grupi, ali bi rat svakako izgubili... Zato, držimo se Pravopisa! Radovan ⁂ 12:31, 24. maj 2023. (CEST)

Primer u tački 56. je u suprotnosti sa tačkom 50, gde jasno kaže da se federalne jedinice pišu velikom slovom u svakoj reči. Oblasti Rusije su federalni subjekti. Gubernije Ruskog carstva, poljska vojvodvstva i banovine Kraljevine Jugoslavije nisu bile federalne jedinice. — Đido (razgovor) 21:17, 24. maj 2023. (CEST)

Inače, ruske pokrajine (krajevi) koriste veliko slovo u "Pokrajina", iako su potpuno iste kao i oblasti, samo im je ime drugačije. — Đido (razgovor) 21:19, 24. maj 2023. (CEST)

Pravopis isto navodi kao primer, u tački 50. "Severna Teritorija" Australije sa velikim "T", iako Severna Teritorija nije država, niti je autonomna. Ali je deo federacije na istom nivou kao i Novi Južni Vels. Po analogiji, ruske oblasti su a) federalne jedinice, b) na istom nivou kao i republike, c) predstavljene direktno u Ruskoj Federaciji.

Ne može se tretirati Severna Teritorija i Moskovska oblast različito, ali eto, neko ko je pisao pravopis nije znao šta su oblasti u Rusiji, i da su drugačije nego druge administrativne jedinice koje se isto zovu, kao "Odeska oblast".

Tu sad dolazimo do "pravopisdžija" i "strukopisdžija" ... Očigledno je da lingvisti koji su pisali pravopis i pravopisni rečnik nemaju pojma o geopolitici, i izvlače primere iz svog ograničenog razumevanja politike.

— Đido (razgovor) 21:26, 24. maj 2023. (CEST)

Ja sam digao ruke od pokušaja da razumem šta se dešava sa PSJ i na koji način funckioniše jer svako tera na svoju vodenicu i svako poštuje neke svoje stvari koje je on tako navikao. Boki ✉ 15:42, 25. maj 2023. (CEST)

Probao sam da postavim pitanje Odboru za standardizaciju srpskog jezika, ali vebsajt je pokvaren i izbacuje 403 grešku (forbidden). — Đido (razgovor) 21:55, 24. maj 2023. (CEST)

@Boki:@Đido: - Kao što već rekoh, i ja sam nekad razmišljao kao vi, ali bi nas svrstali u grupu strukopisdžija i bili bi zasigurno gubitnici. Koliko god da ima manjkavosti, ipak se moramo držati takvog Pravopisa. Jer, zamislite kakav bi to bio haos kad bi svako počeo tumačiti neka pravila po svom nahođenju. Uostalom, kad se ne bi držali tog pravopisa, vjerovatno ne bi imali ni razloga da budemo odvojeni od sh.vikipedijinog projekta. Radovan ⁂ 00:53, 26. maj 2023. (CEST)

Imenovanja članaka o godinama: sa tačkom ili bez tačke?

Članci o godinama pre nove ere imaju tačku, a ovi nove ere nemaju. Nije li to malo čudno? — KrleNS (razgovor) 04:58, 9. januar 2023. (CET)

Dobra observacija, Krle! Po meni, godine bi trebale da imaju tačku. Članak bez tačke bi bio o samom broju, a članak sa tačkom bi bio o godini. Sada imamo situaciju da članci o brojevima imaju sufiks (broj), kao, npr. 42 (broj). Takođe, kategorije vezano za godine imaju tačku, npr. Kategorija:Rođeni 1946., što nije konzistentno. — Đido (razgovor) 00:12, 26. maj 2023. (CEST)

Dok sam ja išao u školu, mi smo vrijeme računali prije i poslije Hrista, a to bi označavali sa pH (prije Hrista) i he (hrišćanske ere). Npr. Stari Rim je osnovan 753. godine pH. Primjetio sam da i Hrvati imaju slične skraćenice. Međutim, izgleda da se neko u Srbiji ozbiljno obračunao sa Hristom i vremenom prije i poslije njega... Sad imamo ono nezgrapno rješenje tipa: 753. godina p. n. e. Radovan ⁂ 00:43, 26. maj 2023. (CEST)

Kada si ti to išao u školu? U Srbiji, u SFRJ, ja sam učio "n. e." (nove ere) i "p. n. e." (pre nove ere). Svi udžbenici su to koristili. — Đido (razgovor) 01:33, 26. maj 2023. (CEST)

Đido Devedesete, zapadno od Drine... (Ne zamjeri, tek sam vidio pitanje). Radovan ⁂ 22:39, 7. avgust 2023. (CEST)

Tako je bilo i veselih devedesetih i dvehiljaditih.

Na nekoliko članaka sam koristio prije Hrista, mislim da trebamo biti inkluzivni za sve opcije. — Sadko (riječi su vjetar) 18:37, 28. jun 2023. (CEST)

Moja osnovna škola je bila 1980-ih 🙂 Ja sam mislio da je car Radovan bliže meni nego 2010-im. 🙂 — Đido (razgovor) 22:51, 28. jun 2023. (CEST)

Upotreba zagrada? (translatewiki.net)

Pita admin sa Translejtvikija da li ćemo da koristimo zagrade na linkovima prethodna stranica - sledeća stranica koje se pojavljuju na stranicama kategorija?

https://translatewiki.net/wiki/Portal_talk:Sr#c-Amire80-20230628064500-Categoryviewer-pagedlinks

Ja sam za, to je default; ali vidim da je to promenjeno još 2018 — Milićević (razgovor) 15:59, 28. jun 2023. (CEST)

Ostao bi isti tekst, samo bismo obrisali zagrade? — Sadko (riječi su vjetar) 16:10, 28. jun 2023. (CEST)

Dodale bi se zagrade na reči prethodna stranica — Milićević (razgovor) 16:58, 28. jun 2023. (CEST)

Ne uviđam da nam je to naročito potrebno niti da će nešto značajno da menja. Tako da sam ravnodušan po tom pitanju. — Lotom (razgovor) 18:12, 28. jun 2023. (CEST)

U redu. Mogu se dodati zagrade, podržavam. — Sadko (riječi su vjetar) 18:33, 28. jun 2023. (CEST)

Imena emisija

Da li se imena emisija pišu sa ili bez navodnika? Ili zavisi od toga da li je ime u originalu na srpskom ili ne? — ImStevan ^razgovor 12:04, 5. jul 2023. (CEST)

	Srpski	Strani jezik sa odomaćenim nazivom	Strani jezik
iskošeno	Pesma Evrovizije	Melodifestivalen	Frufritt
„sa navodnicima”	„Pesma Evrovizije”	„Melodifestivalen”	„Frufritt”
običan tekst	Pesma Evrovizije	Melodifestivalen	Frufritt

Generalno, ne koristimo navodnike osim za upravni tekst (direktne citate). VP:SP/ISKOŠENO kaže da se iskošeni tekst koristi za „ pisanje imena dela, publikacija, video-igara, pesama, muzičkih kompozicija, časopisa, novina [...]”. U praksi, vidim da se imena televizisjskih emisija iskošavaju, verovatno zato što su autorsko delo. — Đido (razgovor) 19:16, 5. jul 2023. (CEST)

@ImStevan i Đido: Svakako nije sporno to da se nazivi radijskih i TV emisija pišu kurzivom, ali moram da skrenem pažnju na to da se dva od tri primera (Pesma Evrovizije i Melodifestivalen, ne znam šta je ovo treće) odnose na festivale. Okej, to jesu tzv. televizijski festivali, ali su prvenstveno festivali (generalno, kod nas su se svi ti izbori pesama oduvek nazivali takmičarskim festivalima). Do sada imena festivala nismo pisali kurzivom (ni pod navodnicima). Svakako može da se pokrene rasprava i o tome, ali bi trebalo da bude odvojena od ove o emisijama. — DJ0302 (razgovor) 02:38, 11. jul 2023. (CEST)

Imena navijačkih grupa i veliko slovo

Kolega Ničim neizazvan je promenio članke Delije (navijači) i Grobari tako što je promenio pominjanje imena navijačkih grupa da počinju malim slovom.

Ja sam te izmene poništio, a on ih je poništio nazad, zato što me optužuje da izmišljam moj pravopis.

U pravopisu kaže:

t. 40: Pod mastitim imenima u pravopisnom smislu podrazumevaju se, [...], ustanove, udruženja, [...]

t. 63: Velikim početnim slovom prve reči pišu se imena [...] (v) organizacija i udruženja, umetničkih sastava, naučnih škola, sportskih organizacija i klubova, [...]

Pisanje malim slovom, "grobari", se odnosi na radnike pogrebnih preduzeća. U ovom slučaju, radi se o udruženju ili neformalnoj, ali ipak organizovanoj grupi građana, tako da bi se trebalo pisati velikim slovom.

Mišljenja u prilog mojoj ili NN-ovoj tvrdnji?

---

— Đido (razgovor) 17:52, 6. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Neka rasprava i razmjena argumenata teče. Napomenuću da će svako ratovanje izmjena biti sankcionisano i zamolio bih da izbjegnemo takav scenario. — Sadko (riječi su vjetar) 21:50, 6. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Đido opet na svoju ruku tumači Pravopis. Da stvar bude gora, ja sam POSTAVIO IZVORE zašto sam to uradio malim slovima, ali nas nije udostojio ni da pogleda, posluša. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:50, 6. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Na Zapadu ništa novo ni posle mnogo odsustva. Opet NN pokušava da bude Vuk Karadžić 21. veka. Dobrodošao nazad, lepo je videti te i pratiti tvoj rad na Vikipediji. Nismo odavno imali ovakve džumbuse na pravopisnim temama. Lepo je Đido naveo isečak iz pravopisa koji govori o pisanju velikog slova tako da ne vidim kakva rasprava bi ovde trebala da se vodi ali s obzirom na to da smo mi poznati kao grupa koja uvek nešto zakomplikuje, ostaviću i drugima da kažu svoje mišljenje. Ja sam na strani Đida s obzirom da je njegov argument (ako tako i može da se nazove branjenje činjenice za koju ne postoji druga strana) direktan izvor zvani pravopis srpskog jezika. Boki ✉ 23:29, 6. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Ja sam bio jasan: Pravopis srpskoga jezika tačka 55 (primarni izvor) i sekundarni izvor, koji je ostavljen u člancima o grobarima i delijama, ponovo ga šaljem ovde. Nemam stvarno vremena da objašnjavam starijim ljudima šta znači formalna organizacija i formalna udruženja, ono u čemu menjaju teze dotični Đido (koji je rekao da je pridev srpskome gramatički nepravilan) i Boki. Mi smo ovde da primenjujemo Pravopis, a vi ako ne znate njegove odredbe, ja znam i primenjivaću ga. Tačno, na Zapadu nije ništa novo — jer Boki i dalje uklizava na mesta u kojima nije stručan i opet nije u pravu, po ko zna koji put u vezi s pravopisom, ali nije i dalje naučio da se ne meša u stvari koje ne zna. Ima boga što je admin @Sadko: potvrdio moj stav, da nije, ladno bi ova dvojica izuništavala članke nepravilnim oblicima. Pozdrav. — Ničim neizazvan (razgovor) 08:42, 11. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Ničim je takođe dao izvor, ali Đido, ako je ovo iz rečnika onda sigurno tvoj stav ima prođu pre nego neki medij. Naravno da se imena organizacija pišu velikim slovom. — MareBG (razgovor) 12:10, 11. jul 2023. (CEST)

Đido pogrešno tumači izvor. Ja sam isto dao Pravopis kao primarni izvor. Taj isti medij, sekundarni izvor, jeste naširoko hvalio rahmetli Ivan Klajn (pročitaj treći pasus). Taj medij se poziva na tačku 55 Pravopisa, na koju se ja takođe pozivam, tako da ovo Đidu nije prvi put da selektivno tumači Pravopis. Ono što je on izdvojio važi za formalne organizacije koje su od strane organa države registrovane kao organizacije. Pročitaj tačku 55 Pravopisa i sve će ti biti jasno, čak ima i primeri o sportskim udruženjima. Molim te, ovakvim tumačenjima daješ oduška Đidu i Bokiju (uključujući i Baba Micu koji mi je pretio banom) koji me neprekidno prate i razvaljuju moje uredne članke, to rade otkako sam se vratio. Ti im sada daješ samo šlagvort. Nikada neću dati bez objektivnog i dobrog izvora neka masovna uređivanja, ti to dobro znaš. — Ničim neizazvan (razgovor) 12:16, 11. jul 2023. (CEST)

Dakle, Klajn ceni Mirjanu Blažić, pa je onda Mirjana u pravu? Ništa ne kaže o imenima navijačkih grupa. Klajn, koliko je god zaslužan za razvoj našeg jezika, je čak i pravio velike greške. Taj isti Klajn je, iste godine kada je Pravopis stavio da je pravilan oblik "doviđenja", u svoj Pravopisni rečnik stavio "do viđenja"! Isto tako sam ranije nalazio njegove preporuke koje su bile suprotne važećem Pravopisu (u vreme davanja preporuke), tako ne možemo uzimati Klajnovu reč zdravo za gotovo.

Ti kažeš tačka 55, koja govori o nadimcima za organizacije. Primeri navedeni tamo su svi nadimci za klubove, ne za njihove navijače:

Slično prethodnom je i: "gaučosi" (fudbalska reperezentacija Argentine), "stara dama" (FK "Juventus"), "kraljevski klub" (FK "Real" Madrida), "orlovi" (fudbalska reprezentacija Srbije), "romantičari" sa Karaburme (OFK Beograd).

Nijedan od tih primera nisu grupe navijača. — — Đido (razgovor) 18:04, 11. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Sad citiram primere ORGANIZACIJA koje Pravopis navodi da treba da se pišu velikim slovom, a sve zbog Đidovog lošeg tumačenja. Đidova tačka 63: Mlada Bosna, Crna ruka, Društvo za borbu protiv raka, Savez inženjera i tehničara Srbije, Sportsko društvo Crvena zvezda, Košarkaški klub Sloga, Zenit, Leb i sol, Praška škola. Pravopis misli na ovakve FORMALNE organizacije, a ne neformalne kao što su grobari i delije. Takve navijače skupine su iznete u tački 55 u kojoj se između ostalog kaže da obavezno treba malo slovo, a da znaci navoda mogu da idu opciono. Npr. ako iz konteksta rečenice ne možemo da zaključimo da se grobari odnose na navijače, onda oni moraju pod navodnike. Tipa: Blokirana Humska ulica, „grobari” štrajkuju. Za nekoga ko ne zna za Humsku ulicu, a možda čak i polovina građana ne zna, grobari zbog toga treba pod navodnicima. Samo da upitam, dokle više da trošimo ovoliko vremena na nepotrebne rasprave, ovo vreme odvlači nas od uređivanja Vikipedije i delanja po pravim stvarima. Ovo samo odvlači pažnju i energiju, a dobar dio ovog projekta treba sređivanje. Ali Đido bi radije da mene minira nego da očisti neki članak, pogotovu ovu najezdu samopromocija koju imamo. — Ničim neizazvan (razgovor) 12:32, 11. jul 2023. (CEST)

U svakom slučaju, slažem se da završimo raspravu, članci Grobari i Delije verovatno zahtevaju mnogo više rada nego promene velikih slova u male. — Đido (razgovor) 18:11, 11. jul 2023. (CEST)

Spirits of St. Louis

Kolega @Laslovarga: je napravio članak Spirits of St. Louis, a kako je preveo odnosno Spirits of St. Louis nije baš po standardima srpskog. Da li postoji neka druga opcija ili članak ostaviti u originalnom nazivu kakav je sada? — MareBG (razgovor) 11:39, 13. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Trebalo bi: Spirits ov Sent Luis. Ne razumem kako nije po standardima? Ako ovo stavimo u original, onda treba sve strane franšize u originalnim oblicima. Ovaj oblik što sam napomenuo je sasvim dobar i dovoljan. — Ničim neizazvan (razgovor) 13:17, 13. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Malo da osvežim, pošto ne vidim da se neko još interesuje, ili možda nisu videli. Jedno od mogućnosti naslova je Spirits ov Sent Luis (za koji sam naklonjen) za koji bar ja ne vidim da se kosi sa standardima, je isto što i latinični naslov članka (bez slova O u reči Luis a tako se i piše grad Sent Luis). Takođe sva imena NBA košarkaških klubova su transkribovana i ćirilična, što preferiram. Tako da sam ja i dalje za taj naslov. Pa ako bi mogli da se dogovorimo?László (talk) 14:36, 14. jul 2023. (CEST)

Ja sam za. — Ničim neizazvan (razgovor) 14:38, 14. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Transkribovani oblik, kako su se izjasnile kolege. — Vukan ® 16:11, 14. jul 2023. (CEST)

Ako niko nema ništa protiv prebacio bih članak u Spirits ov Sent Luis. Ovo samo iz razloga poveznica, pošto radim i ostale ABA timove i još po nešto pa da ne moram da idem kroz sve gotove članke i prepravljam ih. Hvala.László (talk) 17:15, 17. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Samo transkribovano. — Sadko (riječi su vjetar) 01:00, 18. jul 2023. (CEST)

Simbol/Simvol vere ?

Otvorila se tema na SZR gde sam zamolio NNa da otvori istu na Trgu u vezi pravopisa koju on, naravno, nije poslušao tako da ću ja otvoriti ovde da čujem ostala mišljenja.

Da li je Simbol ili Simvol vere?

Ja otkako znam za sebe ja znam da postoji SimBol pa bih hteo da pitam ako neko može da mi objasni po kojoj osnovi je SimVol i koji je izraz pravilniji.

Boki ✉ 21:44, 24. jul 2023. (CEST)

U modernom srpskom jeziku je ”simbol”, dal’ vere ili radio stanice. ”Simvol” je reč u slavenosrpskom / crkvenosrpskom. — Đido (razgovor) 22:34, 24. jul 2023. (CEST)

@Đido S obzirom da pričamo o nečemu što se koristi u crkvi, koji termin je pravilniji ? Boki ✉ 22:39, 24. jul 2023. (CEST)

I crkva ravnopravno koristi ”Simbol vere” i ”Simvol vere” ... vidi moj komentar na kraju. — Đido (razgovor) 03:09, 25. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Ti otkako znaš za sebe je svakako relevantniji izvor od Pravopisa srpskoga jezika u tački 194, odsek Đ. — Ničim neizazvan (razgovor) 21:54, 24. jul 2023. (CEST)

@Ničim neizazvan Ukoliko nisi u mogućnosti da odgovoriš na pitanje koje sam postavio, zamolio bih te da svoje vreme na Vikipediji preokreneš u nekom drugom pravcu.

Hvala lepo

Boki ✉ 22:03, 24. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Originalni, najmerodavniji izvor dao sam vam u prethodnom komentaru. Po vašim docnijim opisima, vidim da ga niste proučili. Dakle, ponavljam, pogledajte prethodni komentar i tu se nalazi izvor ka najmerodavnijem izvoru za ovu problematiku. Sad sam ga i boldovao. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:43, 24. jul 2023. (CEST)

@Ničim neizazvan Pre svega bih te zamolio da mi ne persiraš pošto mi se od tog tvog sarkazma dižu i najstidnije dlačice ispod brkova a stvarno ne bih da ih brijem, kaže mi žena da mi lepo stoji brada sa brkovima a meni je njeno mišljenje dosta vrednije od cele Vikipedije.

Elem, da se vratimo temi, pukim slučajem, iako to tebi i tebi sličnim možda zvuči nemoguće, imam pristup pravopisu srpskog jezika i po onome što ja vidim, prateći tvoja upustva tj. direkcije gde se nalazi tvoj odgovor s obzirom da si umišljena enciklopedija i stvaralac novog srpskog pravopisa, tačke PSJ-a od 186 do 196 govore o zapeti ili zarezu (tačka 196 u naslovu kaže Opšte preporuke o pisanju zareza) tako da ne vidim po kojoj osnovi se odgovor na ovo moje pitanje nalazi baš tu.

Možda sam pogrešio u mom lociranju tvog odgovora, ako jesam - zamolio bih te da budeš malo precizniji s obzirom da nekad neko možda nešto želi i da nauči a ne samo da čita tvoje nebuloze.

Boki ✉ 23:00, 24. jul 2023. (CEST)

Gospodine Bojane, administratore interfejsa, zamolio bih Vas da mi se ne obraćate tim tonom. Sramota je što čitam od jednog veoma starijeg čoveka od mene kako piše o stidnim dlačicama i njihovom dizanju. Nije u skladu da se administrator interfejsa obraća „samo običnom uredniku koji zatvara glasanja” tim tonom. Ako biste bolje proverili, videćete da ja citiram novi, pravopis iz 2010. godine, a vi koristite verziju iz 1994. Dakle 16 godina je Vaš izvor stariji. Ponovo ste pogrešili, ali to nije problem, problem je Vaš ton kojim se meni obraćate, a koji vrlo retko greši u pravopisu i unofirmnosti ovog projekta. Hvala na razumevanju. Ja pišem nebuloze, i onda se ispostavi da Vam ja tražim gde ste pogrešili, da ja tumačim gde je izvor vaše greške, a opet pišem nebuloze. Nemojte to raditi gospodine Bojane. Bog Vas blagoslovio. — Ničim neizazvan (razgovor) 23:08, 24. jul 2023. (CEST)

@Ničim neizazvan Moj ton, moja briga. Nemoj ti o mom tonu i mom ponašanju da se brineš, ima ko brine o tome.

Elem, da li bi bio ljubazan da lepo napišeš kao što je kolega @Đido napisao tvoje obrazloženje bez nekih pantomima jer kao što vidiš neko prateći tvoje instrukcije može da ode na stariju verziju pravopisa i da pomisli da se malo, da izvineš, sprdaš sa nečijom inteligencijom i nečijom sposobnošću pronalaženja informacija?

Dakle, šta konkretno kaže u tvom pravopisu, koji me iskreno mrzi sad da tražim jer mi je ovaj sasvim dovoljan za moje potrebe?

Boki ✉ 23:17, 24. jul 2023. (CEST)

Pa, ukoliko nastaviš da me omalovažavaš bez ikakvog razloga, možda i tvoje ponašanje bude predmet, ili bi barem trebalo da bude predmet nečije diskusije. Jer ne doliči tako jednom adminu interfejsa da komunicira sa drugim urednicima. Kao drugo, prateći moje instrukcije niko neće pogrešiti. Tvoja je greška što barataš 29 godina straim priručnikom i za njega kažeš da ti je „sasvim dovoljan”. To je užasan argument. To je kao da lekar barata udžbenikom pre tri desetleća. Međutim, ako je tako, sad si barem javno dokazao da su tvoji izvori ništavni. I ne, nisi zbog mene pogrešio, niti sam te ja na pogrešnu stranu odveo, već tvoja nepažnja. Trenutno sređujem tvoje rane radove o fudbalerima, tako da bih te zamolio da me ne ujedaš i ne pratiš, i da moje izmene ostaviš drugima da patroliraju. A to što kaže u „mom Pravopisu”, moraćeš da potražiš sam, jer nemam vremena od tvojih ranijih uredaka da sad tražim i da ti fotografišem. Mogu da ti kažem samo: Simvol vjere je pravilan oblik u datoj situaciji. — Ničim neizazvan (razgovor) 23:22, 24. jul 2023. (CEST)

@Ničim neizazvan Upoređuješ lekara i to što te je neko prozvao da kažeš ono što bi trebao reći kad su neke konstruktivne teme u pitanju ?

Za tvoju informaciju, itekako znam na šta si mislio jer imam pristup i novoj verziji PSJ-a ali sam samo hteo da na osnovu tvog odgovora vidim da li si u mogućnosti da, makar nekad u životu, vodiš konstruktivan razgovor s obzirom da si bio na pauzi pa sam pomislio da si se malo opametio gde si mogao lepo reći

Ako gledamo staru verziju PSJ-a iz 1994. godine, pravilo koje oglašava koji je pravilan oblik u ovom slučaju se nalazi u tački 100 odsek F, dok u novijoj verziji iz 2010. godine se to nalazi u tački 194. odsek Đ i kaže sledeće

Ašina, Vizanšija, isšorija, jerešik, farisej, kao i - varvarin, simbol ali simvol vere (pravosl.), heruvim, sadukej, jeres, jevanđelje; Kriš, Vavilon, Mesoйošamija, Višlejem, Jerusalim; Avelj, Noje, Jov, Avram, Venijamin, Isus, Navin, Irod i dr. pokazuju jak uticaj grčkog izgovora iz vizantijskog doba, posebno na biblijsku i versku leksiku i naročito na vlastita imena. U starijoj srpskoj tradiciji bilo je MHOru više reči sa osloncem na vizantijski izgovor npr. Omir (= Homer), Jelini (Heleni, tj. Grci). U odnosu na današnji standard internacionalizama bilo je ne samo obličkih nego i leksičkih razlika; npr. u starim spisima nalazimo ovakva imena maneta: Ermije ili Jermije (Hermes, Jj. Merkur), Afrodiša (Venera), Arije (Ares, Jj. Mars), Zevs (Jupiter), [(ron (Saturn). Novija srpska književnojezička norma odlučno se okrenula ka međunarodno prihvaćenim uzusima, a s tim i osloncu na starogrčki izgovor, uz (napred naznačeni) uticaj latinskog posredništva. Jedino je ona leksika koja je tešnje vezana za crkvenu tematiku zadržala znatniji udeo vizantijskog uticaja.

Ovako se, dragi moj obični uredniče, odgovara na pitanje koje postavi neko i ovako se dobija naslov administratora interfejsa a i dobija poštovanje zajednice koje ti, koliko vidim, i dan danas nemaš nego tražiš neke nove potencijalne prilike

Ovim načinom se lepo odgovori i nađe se pravi način da se nekome pomogne ako neko ima pitanje a ne nekim pantomimama i rebusima.

Hvala lepo

Boki ✉ 23:41, 24. jul 2023. (CEST)

Ne znam čemu sam zaslužio da me konstantno vređate i da mi se pasivno-agresivno obraćate. Svakim novim pisanjem Vaš ton je napadniji od prethodnog. Stvarno ne razumem kako mogu da se branim. — Ničim neizazvan (razgovor) 23:44, 24. jul 2023. (CEST)

---

 Komentar: Ostaje simbol vjere dok se ne dogovorimo za drugačije, što bi zahtijevalo značajno veći broj urednika i bolju argumentaciju za simvol.

Nevezano što nijesmo na admin. tabli, dužan sam da se osvrnem na temu preda mnom...

Boki, zamolio bih te da ne odgovaraš na način da upadaš u vatru, ne bih da ti dajem zvanična upozorenja a ovdje jesi koristio poređenja koja drugoj strani daju prostora za dalje trolovanje i sprdnju i ton jeste prepucavačko-forumaški, ali hajde, dobro, znam da nije bilo sličnih replika mjesecima unazad, tako da vjerujem da ih ni neće ponovo biti u skorašnjoj budućnosti?

Ničim neizazvan, prije nekoliko dana si podbadao i provocirao i predstavljao urednika Saunda (prevedeno, između redova, koji nijesu lukavi kao što možda misliš da jesu) kao anti-zapadnjačkog teoretičara zavjere, onda si prešao na Bokija, imao si prepucavanja sa barem još 2-3 urednika, i to je ono što sam ispratio a nijesam toliko aktivan u julu. To je sve realizovano u kratkom periodu od kada si dobio posljednju šansu da uređuješ. Pride si mi zasipao SZR ko zna koliko puta, za svako moguće pitanje, čak i nakon što sam te lijepo zamolio da to ne radiš u određenom kalendarskom periodu, što je po definiciji spam, neprisutnost i nepoštovanje. U debati iznad si navodio na krivu vodu odnosno tvrdio nešto što ne stoji, što je urednik Boki dokazao. Pitaću te otvoreno: Da li ti uživaš u prepucavanjima i provociranju ljudi na internetu? Ukoliko je odgovor potvrdan, mislim da je bolje da istražiš razne kutke društvene mreže H, širok ti sektor nevladinića. Već sam te jedared fino upozorio u drugoj debati, upozorio te je administrator MareBG. Ponavljam posljednji put, iako mi je jasno, da neće imati dugoročnog efekta, ukoliko nastaviš da provociraš, podbadaš i otvaraš prepucavačke teme sa drugim urednicima, bićeš trajno banovan od strane mene - bez dodatnog upozorenja, pošto si ih sada već 3 dobio za mjesec dana. Objašnjenje će biti da nijesi došao/nastavio da gradiš enciklopediju, što sve više djeluje kao slučaj. Na tebe je red. — Sadko (riječi su vjetar) 00:16, 25. jul 2023. (CEST)

Kolega Sadko, znaš me - znam te.

Definitivno u vatru nisam upao nego mi je, iskreno, smešno da neko posle toliko godina i dalje pravi iste greške koje je pravio od samog početka i bez obzira na to koliko ljudi pokušavaju da mu kažu šta i kako da radi, ne, on i dalje ide po svom i prosto ne želi da se menja, što je isto tako dosta puta rekao da je on takav kakav je i to je to. Moji napadni komentari su se bazirali na tome da je dotični citirao moj deo iskaza

Ti otkako znaš za sebe je svakako relevantniji izvor od Pravopisa srpskoga jezika u tački 194, odsek Đ.

... i time počeo da podbaba bez ikakvog razloga umesto da odgovori na pitanje kao što bi svako drugi odgovorio, što sam mu posle toga i dokazao.

Sve je počelo time da dotični, po ko zna koji put, ide na svoju ruku i postavlja da se članak treba prebaciti u Simvol vere. Ja mu vraćam tu izmenu i kažem da treba da otvori raspravu da se vidi šta je pravilno kao što bi i trebalo da se radi i to mu je rečeno više puta. Naravno, on to ne poštuje i odmah vraća moje poništenje. Onda kad sam otvorio temu, on počinje da citira moj iskaz koji sam već naveo i onako cinično daje neke rebuse u nalaženju odgovora, koje sam mu posle pokazao da ipak znam o čemu priča ali može to mnogo bolje da se kaže. To je sve što ja imam da kažem na ovu temu i stvarno ne bih više da ulazim u te neke rasprave jer znam da ovo može da ide do sudnjeg dana a ja ne bih da mi sudnji dan bude ovde.

Dakle, ja sam sasvim normalno pitao dotičnog da otvori temu na Trgu, kao što sam i ja to uradio za drugi članak, jer je dotični postavio da se članak premesti u Simvol gde mi je čak i vratio poništenje njegove izmene, on to nije ispoštovao i počeo je posle da cinično citira neke moje fraze koje sam napisao i da postavlja rebuse u svom odgovoru do te mere da je počeo da upoređuje doktore sa mojim odgovorom da sam ja koristio stari PSJ i tu gde je on rekao da je pravilo nisam našao ništa adekvatno. Ja sam mu posle toga pokazao kako treba da se odgovori kad neko nešto pita i to je to.

Veruj mi, mnogo će vode Moravom proteći pre nego što neko mene iznervira. Moj ton jeste napadnjački ali sam ja takav otkako znam za sebe kao osoba. Prosto ne dopuštam da me neko omalovažava bez razloga pogotovo ne u mojim godinama. Dokaži mi da sam pogrešio - nema problema, prihvatam ali nemoj, molim te, da mi izvodiš Vuka Karadžića XXI veka a to nisi (što su mu lično dokazali drugi korisnici u prošlosti). Lično si imao prilike da se upoznaš sa mojim tonom gde mogu itekako normalno da pričam sa ljudima bez ikakvih problema tako da, nemaš brige - pokušavaću da dotičnog ignorišem jer očigledno neke stvari ne vredi ispravljati.

Boki ✉ 08:36, 25. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Mislim da grešiš, nije dokazao Boki, već je, koliko sam shvatio i sam shvatio da je pravilno Simvol vere. Evo ti još jedan dokaz. Pingovao te nisam otkako si se izjasnio, danas sam te slučajno pingovao i odmah zamenio. Ja uopšte ne provociram samo sam se pozvao na tačku 194. odsek Đ Pravopisa srpskoga jezika i stavio šablon premestiti u glavni članak i u opisu sam ja msm dodao objašnjenje, možda i nisam nzm. Ja više ne znam kako da se obraćam ako svako moje oglašavanje zvuči kao prepucavanje. Pogledaj izvore za Simvol vere. Dao sam ti dva ovde. Dakle duboko sam uveren da ovo nije navođenje krive vode. Pozivam @Boki: da kaže da li je u poslednjem komentaru video moj iskaz da je Simvol vere po pravopisu ili je bio sarkastičan, ili sam ga ja loše razumeo. — Ničim neizazvan (razgovor) 00:33, 25. jul 2023. (CEST)

Simvol je u bogosluženju. Jasno, vidim sada da ti je tako i napisao novi korisnik, svešteno lice, i da si odmah skočio kao mačak na pravopisnu kašu da promovišeš ideju. Da, samo što zapravo jesi naveo na kriv trag, gore si vidi, što je nešto sa čim sam lično imao iskustva u interakciji sa tobom. Nemoj misliti da su takva postupanja ništa manje prekršaji.

Veoma si sklon prepucavanju, ne znaš da oblikuješ i usmjeriš oštrinu i žestinu, tako da tvoje pisanje lako ispada kao poveće podbadanje a katkad i kafanske prozivke. Mislim da uživaš u provociranju nekoliko urednika koji lako plahovito reaguju a da imaju stavove koje ne dijeliš ili smatraš stupidnim.

Da sam u tvojoj poziciji, ako dozvoliš, mogu da prokomentarišem jer makar ovdje nikada nijesam bio ni upozoren a ne blokiran, što ne mogu reći za neke druge projekte, otpočeo bih iznova, ponovni početak sa novootvorenim nalogom, što je odavno regulisano Viki pravilima. Još jednom, moje upozorenje veoma stoji i neću ga više ponavljati, samo ću prosto reagovati. — Sadko (riječi su vjetar) 01:30, 25. jul 2023. (CEST)

Ja znam samo jednog koji je počeo tako sa novim nalogom lutkom i dobio trajnu blokadu — Obs. (Setih se sad i Kubure sa hr.viki, ali nisam detaljno upućen u njega.) Mislim da grešiš, nego znaš šta je po sredi. Drugi me šikaniraju, niko ne reaguje, i onda ja kad krenem u debate, onda mene opominju. Pogledaj kako je Boki ušao u ovu raspravu. Da li je to u redu? Dakle, vidi njegova prva dva komentara. Puna sarkazma i pasivne agresije. Mislim da je pretnja trajnim blokom preoštra. Pogledaj recimo Maretovo upozorenje, mi smo to izgladili, tako da njegova reakcija treba da bude izbrisana jer smo shvatili obojica da nije bilo tako kao što izgleda. Ja sam vratio Đidu da proveri izvor, a on je mislio da sam ja zabranio Novosti kao izvor. To realno i nije za opomenu. Kažeš mi forsiraj SzR, pokreći rasprave, pa ja pokrećem rasprave i onda budem optužen za svađanje. Pogledaj raspravu FK Srpski beli orlovi, ja pokrenem raspravu, postavim šablon, biva mi izbrisan i optužen sam za rušenje. I svi to zapamte optužbu, a realno ništa sporno nisam uradio. Pogledaj moje doprinose globalno, sasvim su uredni i to ne kažu neki tamo, nego urednici drugih projekata. Ono što je problem kod mene jesu rasprave jer svi me gledaju sa nipodaštavanjem, proveri, mene strašno ovde nipodaštavaju, pogledaj interakcije sa mnom i onda kad se to nagomila, kad bomba pukne, posle ja uvek kriv. — Ničim neizazvan (razgovor) 01:41, 25. jul 2023. (CEST)

> Ja sam vratio Đidu da proveri izvor, a on je mislio da sam ja zabranio Novosti kao izvor.

Tačnije rečeno, ti si poništio moje izmene sa sarkastičnom primedbom da ”Novosti nisu valjan izvor”, i kada sam ja vratio referencu sa dodatnim objašnjenjem, ti si krenuo u rat izmena, poništavajući opet moju izmenu, bez dodatnog objašnjenja osim da su Novosti ”šund”. — Đido (razgovor) 02:54, 25. jul 2023. (CEST)

Ja nikada nisam rekao da su Novosti šund. Ovo je opasna pretetnja, a ti mi stavljaš u usta nešto što nikad nisam rekao. Drugo, nisam ratovao izmenama. Sve se da proveriti. Jednom sam samo vratio. Dakle, 1. em nema ratova izmenama, 2. em nisam rekao da su novosti šund (Đido je tvrdio da upravo jesam). Evo vam dokazi: [1] [2]. Očekujem makar izvinjenje za optužbe koje sam dokazao da nisu tačne. — Ničim neizazvan (razgovor) 02:59, 25. jul 2023. (CEST)

Đido molim te, ne uvlači me u svađu. Odlučio sam da zaobiđem Trgove jer se kako kod da se okrene, ja u krivu i ja ometam projekat. I sad se sve smirilo dolaziš ti sa dva optužbe koje su lako proverljive. Dakle, molim te nemoj da praviš kavgu kad smo završili. I da, iz ovog đe svejedno biti zapamćeno da sam ja rekao da su Novosti šund i da sam ja ratovao izmenama (a čak Đido kaže da nije bilo rata izmenama u SzR „Niko te nije optužio (za rat izmjenama prim. aut.), odakle ti to? — Đido”). Odoh da patroliram. Pozdrav. — Ničim neizazvan (razgovor) 03:02, 25. jul 2023. (CEST)

Izvini, nije bilo rata izmenama tu, ali je bilo drugde, pobrkao sam borbe sa tobom. — Đido (razgovor) 03:14, 25. jul 2023. (CEST)

 Komentar: — U pravopisu stoji napomena (pravosl.) nakon „simvol vere. Ovo nije pravoslavna enciklopedija, nego opšta enciklopedija na srpskom jeziku. Simbol vere, kao koncept, je poznat svim hrišćanima, ne samo pravoslavcima. Takođe, u govoru i literaturi koja nije pravoslavna crkvena, uobičajeno ime je ”simbol vere”. Čak i naša SPC ravnopravno koristi ”Simvol” i ”Simbol vere”:

• Pored toga Oci su utvrdili nikejski Simbol vere
• Simbol vere i ljubavi hrišćanske i sredstvo za naše spasenje
• Kada čitamo Simbol vere mi uvek kažemo da verujemo u Boga koji je Stvoritelj, [...]

— Đido (razgovor) 03:10, 25. jul 2023. (CEST)

@Đido: a da li su pogledao u Pravopisnome Rečniku šta stoji? Vratio sam Pravopis u biblioteku, ali sam siguran da je bila jasna odrednica da može i Simvol kada se govori u ovom, nikejskom značenju. — Ničim neizazvan (razgovor) 03:13, 25. jul 2023. (CEST)

Vidim ja tu tačku 198. đ) ... samo mi se čini da je značenje usko: samo u pravoslavnom kontekstu. Tj. nećemo zvati katoličku verziju ”Simvol”, a ovo, kao što rekoh, nije pravoslavna enciklopedija. — Đido (razgovor) 03:16, 25. jul 2023. (CEST)

@Đido: proveri mi molim te dve stvari u Pravopisnom Rečniku. 1. Šta piše pod odrednicom SIMVOL, a šta pod SIMBOL. Dakle u Rečniku Pravopisnom, nemam sad pravopis kod sebe. Drugo, ovaj Simvol vere oko koga se prepiremo, a ja mislim da vodimo konstruktivnu raspravu, jeste pravoslavni. Katolici ne proznaju ovaj Simvol vere i tu se deli čitavo pravoslavlje i katoličanstvo. Ovaj oko koga se mi raspravljamo je čisti pravoslavni. — Ničim neizazvan (razgovor) 03:19, 25. jul 2023. (CEST)

Ni ”simbol”, ni ”simvol” nisu prisutni u zadnjem Pravopisnom rečniku. Ima nekoliko izvedenica od ”simbol”, od ”simbolizam” do ”simboličnost”, ali simvola nema nigde.

I katolici imaju Simbol vere, razlikuje se u jednoj reči, koja je tehnički povod raskola.

Mi isto imamo i članke Nikejski simbol vjere i Nikejsko-carigradski simbol vere. Treba to sve objediniti u jedan članak, Simbol vjere.

— Đido (razgovor) 03:27, 25. jul 2023. (CEST)

U Rečniku Matice srpske, ima samo odrednica ”simbol”, bez religioznih značenja, samo 1) abstraktni simbol ideje, i 2) konkretni simbol, kao prosta slika koja predstavlja nešto kompleksnije.

— Đido (razgovor) 03:32, 25. jul 2023. (CEST)

@Đido: je li si siguran? Ja sam ubeđen da u pravopisnom Rečniku sam pročitao i Simbol i Simvol, ubeđen, idem sutra do biblioteke, moram da vidim. Ja sam i dalje ubeđen da je Simvol vere, ne navodim ovo maliciozno. Mislim da je pisalo tipa: „simvol vjere (u pravoslavlju)” ili tako nešto, ali baš u Rečniku Pravopisa, ne u Pravopisu. Sad gledam ovaj na netu iz 2010. šturo, a mislim da novija izdanja imaju bolju odrednicu. Npr. lezbijka je po novom jedino pravilno, a ovaj Pravopis iz 2010 što ga gledam na netu dozboljava oba. — Ničim neizazvan (razgovor) 03:33, 25. jul 2023. (CEST)

Siguran. Double-checked.

Ali sam pronašao na šta misliš. Mali priloženi rečnik uz Pravopis. Ja sam gledao u veliki Pravopisni rečnik Šipke i Klajna.

Na kraju Pravopisa ima:

simbol (neutralno značenje), ali simvol v(j)ere (pravosl.), t. 194đ

simvol, v. simbol

Mislim da niko ne spori da je ”simvol” pravilno po pravopisu, ali, moje mišljenje je da nije prigladno za naslov član(a)ka o Simbolu vere, zato što to nije eksluzivno pravoslavni pojam. — Đido (razgovor) 03:42, 25. jul 2023. (CEST)

@Đido: uvek kad kažem Rečnik Pravopisni mislim upravo na to, rečnik na kraju pravopisa jer pravopis je pola, a pola je rečnik. Da, da, pronašao si, eto to sam ja video i zato sam i dalje ubeđen, da svuda treba simbol da piše, osim u spomenutom članku. Baš zbog toga ALI, koje znači svuda je simbol, ALI Simvol vjere je pravilno u tom slučaju. Tako ja tumačim to ALI, zato sam i bio zapeo. — Ničim neizazvan (razgovor) 03:45, 25. jul 2023. (CEST)

Nikejsko-carigradski simbol vere (a kamo li opšti pojam ”Simbol vere”) nije samo pravoslavni. Koriste ga i katolici, sa već poznatom ”malom” izmenom. — Đido (razgovor) 03:47, 25. jul 2023. (CEST)

Meni je nekako i dalje srpskije Simvol vjere, ja ga znam takvog cio život. I znam za taj izuzetak i meni je bilo čudno. I to kod Rečnika Pravopisnog kad kažu simbol... ALI SIMVOL VERE. To mene najviše kopka. Isto je kao za Jerusalim, to je crkveni, biblijski naziv, a to što je pravilno tipa Jeršalajim (lupio sam) nema veze, mi smo srpska vikipedija koja citira srpsku - pravoslavnu bibliju. — Ničim neizazvan (razgovor) 03:52, 25. jul 2023. (CEST)

Mislim neka bude kako bude, sad sam uvideo da je daleko od moje zamisli, ali ne mora uvek biti po mom. Samo sam mislio da imam dobar izvor — Pravopis. Ovo je trebalo, kao prema mojoj zamisli, da bude na SzR članka, a ne ovde. Bespotrebno je opterećen Trg. Bolje da smo na SzR članka. Ja uvek forsiram SzR članka i dijalog. @Đido: vidi szr diskusiju FK Srpski beli vukovi. — Ničim neizazvan (razgovor) 04:16, 25. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Simbol je kod nas pozajmljen iz grčkog gde pišu stgrč. σύμβολον (čita se simbolis). Razlog zbog kojeg se kod nas piše sa V umesto B je jer se po staroslovenskom i crkvenoslovenskom tako piše. Čak i danas u ruskom i mnogim jezicima pod uticajem ruskog tako piše. Ovo crkvena tradicija da se piše sa V. U najmanju ruku treba referencirati oba na početku teksta uz objašnjenje. — Zenfiric (razgovor) 09:31, 25. jul 2023. (CEST)

Trudo ili Trido

Po meni pravilno prezime premijera Kanade je Trudo. Od medijskih kompanija koje su u državnom vlasništvu, jedino RTS kaže Trido (https://www.rts.rs/vesti/svet/4503624/trido-pogodjen-kamenicama-tokom-predizborne-kampanje.html). Tanjug, RTCG i BHRT kažu Trudo (https://www.tanjug.rs/svet/politika/35258/dzastin-trudo-kanada-ce-uputiti-vojnu-pomoc-ukrajini-vrednu-375-miliona-dolara/vest, https://rtcg.me/vijesti/politika/447269/milatovic-pozvao-trudoa-da-posjeti-crnu-goru.html, https://bhrt.ba/%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83). Šta vi kažete, da li je pravilno Trudo ili Trido? - Gudi129 (razgovor) 00:41, 25. jul 2023. (CEST)

 Komentar: Bilo je ranije debate, predlažem ti da pogledaš ovo.

@Ničim neizazvan Na toj raspravi se više raspravljalo oko imena. - Gudi129 (razgovor) 00:49, 25. jul 2023. (CEST)

Gudi, mislim da i oko imena i oko prezimena. Nisam siguran stvarno, ali stvarno mislim da je Žisten Trido, da se gleda po francuski. Neko je to dokazao u prošloj debati. Francuski i engleski su zvanični, oba, jezikci u Kanadi. — Ničim neizazvan (razgovor) 00:51, 25. jul 2023. (CEST)

@Ničim neizazvan Mislim da bi trebalo da presude korisnici Vikipedije koji žive ili su živeli u Kanadi. Siguran sam da ima takvih na srpskoj Vikipediji - Gudi129 (razgovor) 00:59, 25. jul 2023. (CEST)

Gudi, ima ih minimum dvojica koje ja znam, ovako iz glave. Ali jedini je problem što nije bitno to, nego što kaže Pravopis. A Pravopis, prema iznetim tvrdnjama u ranijoj debati, kaže da je Trido pravilniji oblik jer je čovek Francuz. Prebivalište nekog urednika ne može da osigura njegovu lingvističku kompetentnost za nešto. Naravno, on može da posvedoči kako njihovi mediji izgovaraju, ali struka daje završnu reč ovde. Ali razumem te. Da je lik koji se tako zove Amerikanac, nesumnjivo bi bio Džastin Trudo. — Ničim neizazvan (razgovor) 01:03, 25. jul 2023. (CEST)

Ipak se RTS u većini slučajeva pokazao da pravilnije piše imena i prezimena od Tanjug-a, RTCG-a, BHRT-a. Nek ostane Trido. - Gudi129 (razgovor) 01:07, 25. jul 2023. (CEST)

Evo ti jedan savet: Nemoj da gledaš naše medije, svi su u rasulu, nažalost. Imaš na netu piratski Pravopis, skini ga, stavi ga na desktop da ti bude na dektopu računara i on nek ti bude izvor. Daću ti link ako ne možeš da nađeš. Znači nikako mediji srpski, kad je o pravopisu reč. — Ničim neizazvan (razgovor) 01:09, 25. jul 2023. (CEST)

Hvala ti na savetu. Evo našao sam na 240. strani da se Trudeau na srpskom kaže Trido - Gudi129 (razgovor) 01:15, 25. jul 2023. (CEST)

Uvek prvi korak Pravopis, pa onda Vikipedija Trg Pravopisna pitanja, pa tek onda mediji. Dodatno, važno u kom kontekstu je Trido, u ovom jeste, ali ako je Englez ili Amer čovek, ili Australac — onda bi zaista bio Trudo. Nego mi usvajamo od engleskih medija izgovor jer svi znaju engleski, ali retko ko Francuski i zato se stvara specifična situacija. — Ničim neizazvan (razgovor) 01:19, 25. jul 2023. (CEST)

Ali ipak želim da čujem mišljenje u vezi ovoga ljudi koji su živeli ili još uvek žive u Kanadi: @Boki @Laslovarga - Gudi129 (razgovor) 01:22, 25. jul 2023. (CEST)

Ovde Francuzi izgovaraju Žisten „Tridu” čak imaju i slovo h znači „Thridu” a Englezi Trudo. László (talk) 02:24, 25. jul 2023. (CEST)

Tačno, s tim što to H prethodi kotrljajućem R, pa se čuje kao Thridu. A on je frankofon, njegova porodica je koliko sam čuo iz vaših rasprava frankofona cela, otuda i imena njihova. — Ničim neizazvan (razgovor) 02:27, 25. jul 2023. (CEST)

Jeste, sve je tako kao si napisao, najbolje bi bilo da ga nema pa se ne bi raspravljali o njegovom imenu — László (talk) 02:32, 25. jul 2023. (CEST)

Pa Boki i ti ste državljani Kanade, smenite ga već jednom!!! :) On nam je rak-rana, mada namestilo se tako, malo ljudi zna da je Kanada delom frankofona i onda samo uzimaju engleske izvore, a malo je falilo da bude zvanični jezik francuski tu u celoj Kanadi, ne samo u Kvebeku. — Ničim neizazvan (razgovor) 02:37, 25. jul 2023. (CEST)

Poslednji Mohikanac zezno stvar — László (talk) 02:41, 25. jul 2023. (CEST)

@Gudi129

Reče već kolega @Laslovarga pa da se ne ponavljam - englezi kažu Trudo, francuzi Tridu (sa onim njihovim uvrnutim R). Dosta je manja regija Kanade koja priča francuski tako da ga kanađani (većina) zovu Džastin Trudo.

On se lično oslovljava sa Trudo a to sam čuo preko mnogo intervjua na TVu, i to je to što ja imam da kažem za ovu debatu jer sam se u prošloj debati, za koju imaš prikaz, istrošio u vezi ovoga do te mere da sam na kraju počeo da umišljam da li sam uopšte i živeo u Kanadi 20+ godina i stvarno ne mogu opet kroz isto da prolazim.

Boki ✉ 08:14, 25. jul 2023. (CEST)

Provera prevoda

U zadnjih nekoliko dana dosta sam prevodio na Translejtvikiju značilo bi mi puno kad bi bar neko koliko bilo pregledao prevode bar za tipografske greške

Unapred zahvalan — Milićević (razgovor) 11:30, 3. avgust 2023. (CEST)

Za početak, bilo bi lakše da staviš spisak članaka koji bi hteo da budu lekturisani. 🙂 Možeš i staviti šablon {{lektura}} na vrh, pa da se pojavi u kategoriji Članci kojima je potrebna lektura. — Đido (razgovor) 12:26, 3. avgust 2023. (CEST)

Šta si napisao? Okači veze, pogledaću. — Sadko (riječi su vjetar) 17:02, 4. avgust 2023. (CEST)

@Sadko: Ukratko, registruješ se na Translejtvikiju, podesiš jezik na srpski ćirilica i na levoj strani imaš link Provera tu su sve nepregledane poruke — Milićević (razgovor) 22:53, 4. avgust 2023. (CEST)

A ja mislio da si koristio Posebno:Prevod sadržaja... — Đido (razgovor) 23:01, 4. avgust 2023. (CEST)

Isti slučaj. — Sadko (riječi su vjetar) 23:02, 4. avgust 2023. (CEST)

E jbg — Milićević (razgovor) 23:38, 4. avgust 2023. (CEST)

Je ili jeste

Zanima me da li postoji neka razlika između započinjanja članka sa H je ovo i H jeste ovo, da li je jedan oblik pravilniji? — ImStevan ^razgovor 11:29, 4. avgust 2023. (CEST)

Postoji smernica VP:SP/ENKLITIKA. O tome se vodila velika rasprava prošle godine (Vikipedija:Glasanje/Predlog/Standardizacija prve rečenice članaka), ali se ne sećam da je stavljeno na glasanje. Zaključak je, čini mi se, da ”je” oblik nije dozvoljen na početku rečenice, čak i kada je zavisna rečenica, posle zareza. Tumačenje je da se zagrade tumače kao zarezi, tako da ”je” ne može posle zagrade. Ja bih lično voleo da se usvoji predlog ”6” iz rasprave, dodati crtu nakon naslova i opcionalne zagrade. — Đido (razgovor) 12:21, 4. avgust 2023. (CEST)

@ImStevan Kao što reče @Đido, prošle godine smo imali diskusiju o tome. Po mom mišljenju, zagrada treba da se ignoriše i da se nastavlja kao da zagrada i ne postoji.

Npr.

1. Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849) je bio američki pisac, urednik i književni kritičar.

ili ...

1. Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849) — američki pisac, urednik i književni kritičar.

To je neka moja ideja kako bi to trebalo iz pregleda na internetu u vezi ove teme.

Boki ✉ 16:03, 4. avgust 2023. (CEST)

 Komentar: Potrebno je pokrenuti glasanje i doći do rješenja. Posao je do pola završen. Taman kada se godišnji odmori privedu kraju, krenu poslovi i školske obaveze, od jeseni. — Sadko (riječi su vjetar) 17:01, 4. avgust 2023. (CEST)

Crtica

Kej Džej Apa ili Kej-Džej Apa, isto tako da li je Džej-Džej Ejbrams ili Džej Džej Ejbrams? — ‎רוח חיים (razgovor) 19:35, 8. avgust 2023. (CEST)

 Komentar: Crtica, jer su ta imena izvedena iz spelovanja, a spelovanje prilikom transkripcije se piše sa crticama. — Ničim neizazvan (razgovor) 19:38, 8. avgust 2023. (CEST)

@Ničim neizazvan: Tako mi i ima više smisla. Hvala puno. — ‎רוח חיים (razgovor) 20:17, 8. avgust 2023. (CEST)

MIME sa crticom ili ne?

Primetio sam da svi jezici koji koriste ćirilično pismo pišu sa crticom npr. MIME-tip. Treba li crtica? Ja sam prevodio bez — Milićević (razgovor) 23:17, 17. avgust 2023. (CEST)

Mislim da crtica nije neophodna. — Sadko (riječi su vjetar) 17:47, 25. avgust 2023. (CEST)

Više prezimena

U slučaju da osoba ima više prezimena u formatu Alex Claremont-Diaz, da li se to piše kao Aleks Klermont-Dijaz sa ili bez crtice? Takođe, da li je genitiv Aleksa Klermont-Dijaza, Aleksa Klermonta-Dijaza ili Aleks Klermont-Dijaza? — ImStevan ^razgovor 10:04, 25. avgust 2023. (CEST)

Gore je postavljeno srodno pitanje od strane urednika Ruač. — Sadko (riječi su vjetar) 17:47, 25. avgust 2023. (CEST)

Po pravopisu, t. 97, str. 84, bez crte:

97. Udvojena strana prezimena, bez obzira na to da li se prvi deo menja ili ne, po pravilu se pišu odvojeno: Kastelo Branko (Kastela Branka), Garsija Lorka (Garsije Lorke); Ben Gurion (gen. Ben Guriona), Van Gog (Van Goga), U Tant (U Tanta) i sl. Međutim, pod uticajem izvornog pravopisa ponekad je uobičajeno pisanje s crticom: Tuluz-Lotrek (Toulouse-Loutrec, gen. Tuluz-Lotreka), Sen-Žist (Sen-Žista), Sen-Simon, Saltikov-Ščedrin (gen. Saltikova-Ščedrina), Rimski-Korsakov itd.

— Đido (razgovor) 18:19, 25. avgust 2023. (CEST)

Kao i u mnogim drugim delovima, autori Pravopisa ne ostavljaju dovoljno uputstava kako da se postupa sa crticom i malo je inkozistentan. Čak, za naša prezimena propisuju crticu kada je prvi deo gramatički nepromenljiv:

t. 95. a. Udvojena muška prezimena, u srpskoj tradiciji retka, pišu se odvojeno, i pri tome su oba promeюьiva: Vuk Sšefanović Karadžić (Vuka Stefanovića Karadžića itd.), [...] Međutim, kada je prvo prezime nepromenljivo, pišu se sa crticom, kao u primeru: Mihailo Polit-Desančić (Mihaila Polit-Desančića itd.)

Sve u svemu, moje tumačenje je Aleks Klermont Dijaz (gen. Aleksa Klermonta Dijaza).

— Đido (razgovor) 18:28, 25. avgust 2023. (CEST)

Apsurd glasanja o preimenovanju nekih zemalja

Poštovane kolege, primjetno da u skorije vrijeme imamo pojavu glasanja o preimenovanju nekih država ili zavisnih teritorija. U nekoliko slučajeva (Palestina, Šri Lanka, Kina/Tajvan) i mogu da razumijem, pa i podržim ovakve inicijative, ali u drugim (Južnoafrička Republika, Salvador, Zelenortska Ostrva) glasanje je nepotrebno i apsurdno. Imam utisak da kolega @ImStevan: koji je u većini slučajeva akter ovih preimenovanja, pokreće ovakva glasanja da bi samo opravdao tu samovolju. Ali problem prevazilazi pitanje par članaka, i način razmišljanja jednog kolege, pa temu prebacujem ovde. A evo zašto je glasanje, apsurno i nepotrebno:

1. Izmjene: Pomenuti kolega je mlad i neiskusan, pa mu treba skrenuti pažnju da su npr. određene izmjene na vp,
   1. dostupne svakom ˝odvažnom˝ vikipedijanacu da ih koriguje (npr. aktuelni gradonačelnik Kragujevca)
      
   2. za neke druge, treba konsultovati vp zajednicu (npr. da li članak o nekoj ličnosti nasloviti imenom ili nadimkom)
      
   3. te, one treće, gdje o imenu ne može odlučivati ni pojedinac, ni zajednica, već podatke preuzimamo isključivo iz stručne literature;
2. Neutralnost: Takođe, kolega ima problem sa prihvatanjem drugačijeg mišljenja i neutralnim pristupom. U slučaju JAR/Južna Afrika, on sam iznosi argumente i one ˝za˝ i one ˝protiv˝, ali tendeciozno uz ove druge, stavlja šablon [traži se izvor]. Kolegi, očigledno treba skrenuti pažnju da pred zajednicu uvijek treba izaći sa neutralnim stavom, a mi ćemo zauzeti naš stav, ukoliko zajednica o tom problemu može da odlučuje;
3. Argumenti: Kolega, nije upućen da sve ˝argumente˝ u vezi neke teme možemo rangirati po ˝težini˝ pouzdanosti. Tako imamo one, npr:
   1. prvorazredne argumente, gdje oko nekog naziva imamo usaglašen stav srpskih lingvista (najbolji iskaz njihovog stava su rječnici i enciklopedije),
   2. drugorazredni su svi oni neusaglašeni stavovi, bilo da dolaze od pojedinih lingvista ili pripadajuće struke (npr. pomoćni rječnici, atlasi, udžbenici, uredbe vlade itd), i
   3. trećerazredni, to su izvještaji nekih pojedinaca ili grupa kojima lingvistika i nije primaran posao (npr. mediji)
4. Težina argumenata: da je kolega ovde bio upućeniji, on bi argumente navodio po predhodnom rangiranju, međutim on argumente ˝za˝ - zatrpava trećerazrednim izvještajima (16 medija) te navodi 2 ministarstva. Ali u slučaju argumenata ˝protiv˝ odmah iza šablona [traži se izvor], nabraja najpre atlase, pa enciklopedije, i to ponovo tendeciozno želeći ih predstaviti kao zastarjela izdanja.
5. Rječnici i eminentne enciklopedije, su prvorazredni argumenti i u slučaju kada nemamo neko novije izdanje pomenutog, pozivamo se na ono starije. Ako smo u oskudici i sa tom literaturom, pozivamo se na drugorazredne, pa trećerazredne izvore. Tek u slučaju da i tu imamo nedostatak informacija, tražimo originalno za koje je najbolje da ga zajednica transkribuje;
6. Vikipedija nije većinska demokratija: O imenu neke zemlje koja je kao takva navedena u Rječniku i/ili u odgovarajućoj enciklopediji, zajednica ne može odlučivati po sistemu - stav većine. Za konkretan slučaj JAR/JA - u Rječniku (iz 2011) nemamo navedeno ime, ali u Prosvetinim enciklopedijama (iz ´68, ´86, i one u elektronskom izdanju) država se isključivo naziva Južnoafrička Republika. Pripadajući udžbenici i atlasi (meni dostupni) takođe koriste isključivo ovo ime. Jedini drugačiji stav imamo kod prof. Prćića u Englesko-srpskom rečniku geografskih pojmova, te u praksi srpske diplomatije. Mišljenje prof. Prćića, još uvjek nije većinski stav lingvističke zajednice. Ukoliko ono to postane - mi imamo obavezu da promjenimo i ime države. Do tad, ovo drugo ime Južna Afrika, možemo koristiti samo kao neformalno. I na kraju,
7. Za ubuduće: I dosad sam imao oprečno mišljenje o sličnim glasanjima i od pomenutog kolege bio optužen da ih vrijeđam sa ocjenom da nisu upućeni u ono što rade. Da se ne bih ponavljao od članka do članka, i od slučaja do slučaja, te trpio slične komentare, ja sam ovde dao svoje komletno mišljenje. Hvala! Radovan ⁂ 13:32, 3. septembar 2023. (CEST)

 Komentar: Već sam izjasnio stav da ne treba da se pokreće 1000 glasanja, jer se time samo usporavaju procesi na Vikipediji, a ljudima sigurno nije do toga da non-stop samo treba da glasaju oko nečega. Ja sam pokretao rasprave i pružio razloge za iste. Nije tačno da se za naslove nekih tema koristi samo stručna literatura, niti da se za naslove članaka gleda samo stav linvista (VP:PREPOZNATLjIVOST). Toliko — ImStevan ^razgovor 13:38, 3. septembar 2023. (CEST)

Stav i literatura lingvista nije bitna SAMO kad ne postoji... u protivnom, neprikosnoveno je. Radovan ⁂ 13:44, 3. septembar 2023. (CEST)

 Komentar: Koliko vremena se troši o tim raspravama i poništavanju pisanija Matice srpske, a da niko ne uzme da sredi te članke i da ih značajno dopuni, mogli bi biti sjajni da smo uložili vreme u sređvianje tih članaka nego na rasprave po SzR-ovima. — Ničim neizazvan (razgovor) 15:59, 5. septembar 2023. (CEST)

Prevod izraza „Boarding school”?

Nabasao sam na članak Internat, koji počinje sa

Internat je izraz kojim se opisuje škola koja učenicima, uz obrazovne usluge, pruža i smeštaj, odnosno u kojoj učenici borave preko noći i/li tokom celokupne školske godine.

...što nije faktualno tačno. Internat je ustanova gde su smešteni učenici osnovnih ili srednjih škola dok su na školovanju udaljeno od mesta boravka roditelja. Postoje škole koje imaju priključen internat, koji je ili obavezan (kod nas vojne škole i sl.) ili neobavezan (npr. internat železničke srednje škole), ali škola sa internatom se ne zove ”internat”.

Ceo članak opisuje anglo-saksonski model školovanja koji se zove boarding school.

Što vodi do sledećeg pitanja: Kako bi smo preveli boarding school? Škola sa internatom?

— Đido (razgovor) 05:26, 5. septembar 2023. (CEST)

@Đido Većina fakulteta i koledža na zapadu ima internate koji su priključeni uz ustanovu. E sad boarding school kao termin jeste tačno da je to škola sa (uključenim) internatom.

Boki ✉ 17:01, 5. septembar 2023. (CEST)

A Bachelor's degree? Kad se već pominje prevod -- Vux33 (razgovor) 13:16, 13. septembar 2023. (CEST)

@Vux33 Prevod za to je dobar da su to osnovne akademske studije Boki ✉ 08:38, 14. septembar 2023. (CEST)

Palestinska Narodna Samouprava

Zar ne bi trebalo „Palestinska narodna samouprava” (malim slovima)? — ‎רוח חיים (razgovor) 15:52, 5. septembar 2023. (CEST)

Pomoć oko transkripcije

Zdravo, može li pomoć oko transkripcija (sa italijanskog) termina/naziva u nastavku? Nisam siguran, te ne bih da pišem pogrešno. Hvala u napred!

• SS. Pietro e Cesareo
• San Cesareo in Palatio
• Settizonio
• Duomo di Viterbo, Cattedrale di San Lorenzo (Viterbo Cathedral)
• Palazzo dei Papi (Viterbo)
• Corte Savella
• Palazzo delle Canoniche
• Basilica di San Giovanni in Laterano
• Castel Nuovo
• Perugia Cathedral
• Cappella Paolina

— MikyM (razgovor) 01:49, 25. septembar 2023. (CEST)

Vikipedija:Transkripcija sa italijanskog jezika — Đido (razgovor) 02:18, 25. septembar 2023. (CEST)

SS. je italijanska skraćenica za množinu od San - Santi: Dakle, ako je ime mesta, ide Santi Pjetro i Čezareo. Ako je u pitanju crkva, može i prevod: Crkva Svetog Petra i Cezarija.

Većina ostalih termina izgledaju da su crkve ili druge građevine. Nisam baš siguran kako prenosimo te. Znam da za veće, znane crkve, koristimo ustaljene prevode (npr. Crkva Svetog Marka u Veneciji).

— Đido (razgovor) 02:29, 25. septembar 2023. (CEST)

I ja sam u nedoumici da li treba prevoditi ili transkribovati, jer su u pitanju verski objekti, a susretao sam se i sa prevedenim i sa transkribovanim imenima. Nesiguran sam sa italijanskim, zato mi je sigurnije da ove trazim pomoć nego da sam radim prevod/transkripciju jer lako mogu da pogrešim, a ne bih da imam greške u člancima.

— MikyM (razgovor) 02:41, 25. septembar 2023. (CEST)

Možda:

• Crkva Svetog Petra i Cezarija
• Crkva Svetog Cezarija u Palatiju
• Seticonio
• Katedrala u Viterbu
• Kanonska palata (?)
• Bazilika Svetog Jovana u Lateranu
• Kastelnuovo
• Katedrala u Peruđi
• Pavlova kapela (ili Kapela Paulina)

— — Đido (razgovor) 02:41, 25. septembar 2023. (CEST)

Džisong ili Dži-song ?

Postavih temu na SZR članka ali ne škodi da stavim i ovde da vidim šta ljudi kažu

Hvala unapred na svakoj pomoći

Boki ^{napiši nešto!} 07:25, 25. septembar 2023. (CEST)

Crtica ne postoji u izvornom korejskom imenu. Nema doduše ni razmaka. Pravopis ne propisuje transkripciju, tako da se možemo voditi samo ustaljenošću i harmonizacijom. U našoj štampi, pišemo sva tri sloga odvojeno, u istom redosledu kao i Korejci. Npr. Kim Džong Un:

https://www.politika.rs/search/index/keyword:%D0%9A%D0%B8%D0%BC%20%D0%8F%D0%BE%D0%BD%D0%B3%20%D0%A3%D0%BD/sort:relevance

Dakle, po principu ustaljenosti, bilo bi Park Dži Song, mada počeli su naši novinari da pišu crticu, sa velikim slovom (Kim Su-Dži, itd), verovatno pod uticajem engleskog jezika.

Dodatno, iako pravopis ne tretira dvojna imena posebno, nalaže da se crtica izbegava kod dvojnih prezimena, i znamo da se dvojna imena iz zapadnih jezika prenose kao dve reči (Ana Marija, Erih Marija...) čak i naša (Ana Marija Grbić).

Dakle, u duhu pravopisa bi bilo ili Dži Song (ako tretiramo dve komponente kao dve reči), ili Džisong, ako je jedna reč.

Ipak, ustaljenost nalaže da tretiramo dva sloga u imenu kao dve reči, kao što radimo za vladare Severne Koreje.

— Đido (razgovor) 18:52, 25. septembar 2023. (CEST)

@Đido: Pozdrav. Tek sad vidim da si premestio članak Kim Džongun na Kim Džong Un. Baš sam pre nekoliko meseci isto pokrenuo temu korejskih imena, ali ništa. Nikola je ranije pisao da bi prezime trebalo ostaviti zajedno, pogotovo jer je čudno da stoji npr. Kim Džim O — normalnije bi bilo Kim Džimo. Srpski mediji i nisu jak izvor s obizrom da je za njih Urzula fon der Lajen isključivo Ursula, a Behđet Pacoli Bedžet, itd. — ‎רוח חיים (razgovor) 02:14, 29. septembar 2023. (CEST)

Odličan odgovor! Potpisujem sve što si rekao. — Ničim neizazvan (razgovor) 02:16, 29. septembar 2023. (CEST)

Prezime je Kim, Džong Un mu je ime. Nemamo pravopisna pravila za transkripciju korejskih imena, i pravopis kaže da, ako nema posebnih uputstava, treba koristiti pravila koja su organski nastala kod govornika i pisaca srpskog jezika. A u upotrebi je Kim Džong Un, nikako Kim Džongun. U govoru se Džong Un ne sliva u jednu reč.

Ajde neko ko ima pristupa starijoj enciklopediji (npr. Vojna enciklopedija, ili Mala enciklopedija Prosvete), da vidi kako je naveden Kim Il Sung -- prilično sam siguran da smo uvek pisali odvojeno dve komponente ličnog imena. — Đido (razgovor) 02:23, 29. septembar 2023. (CEST)

Nikola više nije aktivan, ali on je rekao da je pravilo da se piše spojeno, kao Džisong, Džongun itd. Tako bi trebalo pogledati malo pravila i donijeti jednu odluku da ne bude raznoliko, jer smo transkripciju za korejske fudbalere vršili po Nikolinom savjetu. -- Vux33 (razgovor) 03:03, 29. septembar 2023. (CEST)

Neznam koji Nikola, ni odakle je on izvukao tu preporuku, jer to nije regulisano Pravopisom, osim u t. 197 (opšta načela):

v. U utvrđivanju transkripcije načelno se polazilo od izgovora imena u izvornom jeziku [...]

v. (4) Ako su se za imena nekog jezika u spontanoj praksi stvorila postojana pravila, ne treba ih menjati radi izgovora bližeg izvornom jeziku.

Teško je pohvatati kada se sluša korejska televizija (jako brzo pričaju), ali mi se čini da obe komponente imena nose naglasak, i da se izgovaraju sa malom pauzom. — Đido (razgovor) 03:18, 29. septembar 2023. (CEST)

@NikolaB: -- Vux33 (razgovor) 14:46, 2. oktobar 2023. (CEST)

Pozdrav svima. Kad smo kod korejskih ličnih imena, izvor mi je bila jedna knjiga sa našeg filološkog fakulteta u kojoj je detaljnije objašnjena etimologija korejskih imena i zašto bi lično ime trebalo da se piše kao jedna reč. Pokušaću da je pronađem, pa da i to pitanje jednom za svagda rešimo. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:53, 13. oktobar 2023. (CEST)

Verujem ti da su to filolozi utvrdili, ali šta ćemo sa tačkom 197? "Ako su se za imena nekog jezika u spontanoj praksi stvorila postojana pravila, ne treba ih menjati radi izgovora bližeg izvornom jeziku.". Čini mi se da su se ta pravila već ustalila dugo godina (decenija). — Đido (razgovor) 22:04, 13. oktobar 2023. (CEST)

Veliki problem nam stvaraju jezicimkoji nemaju zvanična pravila o transkripciji na srpski i logično je da se moramo snalaziti. Međutim problem je što to „snalaženje” uglavnom počinje i završava na nekom šturom prenosu sa engleskog jezika. A engleski i srpski dodirnih tačaka nemaju. Korejski jezik je jako sličan kineskom, mislim da ta sličnost ide do nekih 70 %, i samim tim se nameće da koristimo kineski jezik kao neki vid mape za transkripcije sa korejskog. Pre zvaničnog uvođenja pinjina i kineska imena su se često pisala kao dve reči ili sa crticom (što je svakako neispravno), a to danas nije slučaj. Kod Korejaca lična imena nisu dvojna, pa kako nije isto Ana Marija i Anamarija, tako nije isto značenje i Ban Ki i Banki. Englezi su i stavili crticu da spoji te dve reči u jednu celinu, odnosno da razdvoji slogove. Tako i gradovi nisu Pjong Jang, Pjong Čang, Su Von i sl. Srpski jezik ne praktikuje crticu kod ličnih imena, korejska imena nisu dvojna i samim tm nameće se logičan zaključak. Kineski jezik nam može biti koristan primer — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:39, 13. oktobar 2023. (CEST)

Nikolaj Berđajev umesto Nikolaj Berdjajev?

Poznati ruski filozof je kod nas poznat kao Nikolaj Berđajev (svi prevodi su tako naslovljeni), iako pravopis nalaže formu Berdjajev, kako se i članak zove, nakon preimenovanja 2020. godine. Pokrenuo sam raspravu na SZR članka. — Đido (razgovor) 19:21, 27. septembar 2023. (CEST)

Stranci srpskog porekla?

Naš pravopis kaže (t. 199. d.):

Naša imena u drugim zemljama (ljudi u dijasporama i rasejanju) pisaćemo kako zaista glase: Muloradović (u Rusiji), Petrović, Tomić (u Rumuniji) i sl.

Da li to znači da trebamo sve Srbe u rasejanju pisati sa -ić? Trenutno je šaroliko: imamo Greg Popovič, Piter Bogdanovič, ali isto i Pit Maravić, Rod Blagojević, itd (v. Kategorija:Srbi u Americi).

Takođe, znam da je prof. Prčić direktno dodao ”Blagojevič” u svoj transkripcioni rečnik ličnih imena, i da je napisao odeljak o engleskoj transkripciji u Pravopisu, gde u t. 213, kaže:

Takva prezimena poprimila su engleski izgovor i postala punopravni članovi engleskog jezika, te bi ih kao takve trebalo i transkribovati. Nema stoga opravdanja da se pomenuta prezimena kod nas adaptiraju prema prvobitnom nemačkom, francuskom i italijanskom izgovoru [...]

Očigledno je da se prof. Prčić ne slaže sa t. 199, ali, pedantno gledano, on ne pominje imena srpskog porekla, već ”imena iz drugih jezika”, i njegova preporuka poništava t. 199.

Moje lično tumačenje je da opšte načelo iz t. 199. pravi izuzetak za prezimena srpskog porekla u t. 213, i moj stav je da trebamo koristiti -ić kod svih onih kod kojih je jasno da se izjašnjavaju kao neko srpskog porekla, ali bi hteo da čujem stav drugih urednika.

— Đido (razgovor) 17:46, 28. septembar 2023. (CEST)

Sasvim je normalno i poželjno imati svoj stav, ali mi se čini da ti previše potenciraš sopstvena shvatanja. To je često napadno i naporno. — Lotom (razgovor) 10:30, 29. septembar 2023. (CEST)

Pa i ne moraš da učestvuješ u raspravi ako te ne zanima tema. Komentarisati o meni lično nije pravopisno pitanje. — Đido (razgovor) 17:08, 29. septembar 2023. (CEST)

Džustin Trudo ili Žisten Trido?

Na SZR članka sam otvorio formalnu raspravu o imenu članka Džustin Trido. — Đido (razgovor) 23:23, 28. septembar 2023. (CEST)

Mađarska imena

Smernica Vikipedija:Transkripcija sa mađarskog jezika je u suprotnosti sa pravopisom.

Kod nas piše:

Na mađarskom jeziku je normalni red u ljudskim imenima prezime pa lično ime, a u našem izrazu redosled se po pravilu ne menja: Klara Feješ (Fejős Klára), Šandor Petefi (Petőfi Sándor).

A u pravopisu, t. 235 piše suprotno:

Na mađarskom jeziku je normalni red u ljudskim imenima prezime pa lično ime, a u našem izrazu redosled se po pravilu ne menja: Feješ Klara (Fejős Klára), Petefi Šandor (Petőfi Sándor).

Predlog je da se to popravi, i da se preimenuju članci o Mađarima.

— Đido (razgovor) 02:41, 29. septembar 2023. (CEST)

 Komentar: Nikako, ovome se baš baš protivim. Neverovatno mi je reći „Orban Viktor”, kao i većini ljudi sa srpskog govornog područja, a upravo zato i imamo Šablon:Mađarska imena koji je stvorio Ničim neizazvan. — ‎רוח חיים (razgovor) 18:10, 29. septembar 2023. (CEST)

Znam, NN je dodao taj pasus, kopirajući ga iz Pravopisa, i sa menjanjem suštine. Drugde se zalaže za strogu primenu pravopisa, a ovde, idemo po sluhu i ignorišemo pravopis gde nam ne paše.

Da dodam, i meni izgleda "Orban Viktor" strano, ali ne može se biti pravopisni pravobranioc, i ignorisati ga kada ne "zvuči dobro".

— Đido (razgovor) 18:23, 29. septembar 2023. (CEST)

Gde sam se ja „zalagao za strogu primenu pravopisa”? Ne znam da li si video kako sam se izjasnio kada je bila rasprava o transkripciji s japanskog jezika. — ‎רוח חיים (razgovor) 18:42, 29. septembar 2023. (CEST)

Izvini, omaška. Ispravljeno. — Đido (razgovor) 18:49, 29. septembar 2023. (CEST)

 Komentar: Dopada mi se napomena urednika NN. Pročitao sam većinu pjesama Šandora Petefija (Aleksandra Petrovića) i planiram da to činim i dalje. — Sadko (riječi su vjetar) 18:22, 29. septembar 2023. (CEST)

Ta napomena je bukvalno prenesena iz Pravopisa, i izvrnuta da se podrži stav NNa, suprotan Pravopisu. A na drugim mestima, ja budem napadnut što pokazujem nekonzistencije u pravopisu, i zalažem se za neko razumnije rešenje. — Đido (razgovor) 18:25, 29. septembar 2023. (CEST)

Možeš li jasnije napisati šta je tačno problem i greška? Ovako je rasuto i teško za praćenje, makar nama koji radimo na više stvari odjedared. Ako je nešto netačno u napomeni, treba doraditi da bude ispravno, dok sam protiv masovnog preimenovanja biografskih članaka o Mađarima. — Sadko (riječi su vjetar) 18:27, 29. septembar 2023. (CEST)

Prepravio sam tekst smernice da bude jasno da je to naš lokalni izbor da idemo suprotno pravopisu:

Na mađarskom jeziku je normalni red u ljudskim imenima prezime pa lično ime. Pravopis nalaže da se u prenosu zadržava taj redosled, ali, radi konzistentnog imenovanja, na Vikipediji koristimo isti redosled kao i u srpskom jeziku: ime, pa prezime. Primeri: Klara Feješ (mađ. Fejős Klára), Šandor Petefi (Petőfi Sándor).

— Đido (razgovor) 18:28, 29. septembar 2023. (CEST)

 Komentar: — Zatvaram raspravu: Smernica je ažurirana i pojašnjena. — Đido (razgovor) 18:32, 29. septembar 2023. (CEST)

 Komentar: Ljudi ja ne mogu da verujem šta se ovde dešava. Đidova dopuna je loša zbog lošeg tumačenja, iskaz da se po pravilu ne menja redosled reči znači da se ne menja iz srpske perspektive redsoled reči, a ne iz mađarske, dakle iz perspektive sprskog (ime i prezime) se ne menja. Molim admine da ponište izmenu i da provere Pravopis. Sadko, ti već znaš da je Đido pridev mađarskome proglasio neispravnim gramatičkim, molim te provedi moderna izdanja modernih mađarskih pisaca prevedenih u tvojoj biblioteci i poništi izmene. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:31, 29. septembar 2023. (CEST)

Napisao sam gore -- prekopirao si iz Pravopisa reč-po-reč, samo si obrnuo redosled ime-prezime u primeru:

A u pravopisu, t. 235 piše suprotno:

Na mađarskom jeziku je normalni red u ljudskim imenima prezime pa lično ime, a u našem izrazu redosled se po pravilu ne menja: Feješ Klara (Fejős Klára), Petefi Šandor (Petőfi Sándor).

— Đido (razgovor) 22:48, 29. septembar 2023. (CEST)

https://imgur.com/AL0oao7.png — Đido (razgovor) — — Đido (razgovor) 22:52, 29. septembar 2023. (CEST)

Inače, nije ovo jedin primer gde Pravopis propisuje nešto što se kosi sa decenijama ustaljene prakse. Koliko ja znam, mi (govornici i pisci srpskog) smo uvek koristili ime-prezime za mađarske osobe. (https://static.kupindoslike.com/Srbija-2023-Sandor-Petefi-pesnik-blok-cisto_slika_L_148760325.jpg) — Đido (razgovor) 22:59, 29. septembar 2023. (CEST)

Preimenovanje članka Džastin Trido

Otvorio sam glasanje o preimenovanju članka Džastin Trido:

— Đido (razgovor) 22:23, 6. oktobar 2023. (CEST)

Rešenje sa dve države

Postoji li bolji naslov za ovaj članak? — ‎רוח חיים (razgovor) 20:19, 8. oktobar 2023. (CEST)

Rešenje zasnovano na dve države. — Sadko (riječi su vjetar) 20:21, 8. oktobar 2023. (CEST)

👍 Ovo. — Đido (razgovor) 03:04, 9. oktobar 2023. (CEST)

Pogrešne transkripcije sa italijanskog kod botovskih članaka

Upravo sam otkrio da je bot @Dcirovicbot puno italijanskih imena gradova pogrešno transkribovao, u suprotnosti sa pravopisom (t. 217):

• S ispred bezvučnog suglasnika treba da bude S, ne Z.
  • Primer: Kaztel Veruka (Bolcano) treba da se zove Kastel Veruka (Bolcano).
  • Primer: Cona Induztrijale I (Bolcano) treba da se zove Cona Industrijale I (Bolcano).

• S na kraju reči treba da bude S, ne Z.
  • Primer: Ljjez di Fuori (Bolcano) treba da se zove Ljes di Fuori (Bolcano).

• GLI ispred samoglasnika treba da bude Lj, ne LjJ.
  • Primer: Ljjez di Fuori (Bolcano) treba da se zove Ljes di Fuori (Bolcano).

• SC ispred E, I treba da bude Š, ne SČ:
  • Primer: Sčece (Bolcano) treba da se zove Šece (Bolcano).

• SCI ispred samoglasnika treba da bude Š, ne SČ:
  • Primer: Sčaves (Bolcano) treba da se zove Šaves (Bolcano).

To je što sam ja primetio, možda ima još nekih. Uglavnom, to su bukvalno stotine, ako ne i hiljade članaka sa pogrešnim transkripcijama.

@Dcirovic, možeš li da popraviš bota, i da napraviš drugi prolaz preko svih italijanskih mesta?

— Đido (razgovor) 08:41, 11. oktobar 2023. (CEST)

Korigovaću nazive u toku sledećih par meseci. --Dcirovic (razgovor) 10:49, 11. oktobar 2023. (CEST)

Bitna naselja (3-4 hiljade) je transkribovao Slaja pre par godina, ono što je Ćirović transkribovao su nešto kao kod nas mesne zajednice, hoću reći nije previše bitno, nema ko da vidi — Milićević (razgovor) 18:16, 11. oktobar 2023. (CEST)

Ima smisla, svi ovi primeri su mali zaseoci. Pitanje je i što smo se bakćali sa njihovim unosom (isto je sa meksičkim zaseocima), osim što nam je napumpalo statistike sa 200,000 dodatnih članaka. To bi bilo kao da imamo svaki zaseok u Srbiji unešen u Vikipediju. — Đido (razgovor) 18:46, 11. oktobar 2023. (CEST)

U kartkim crtama, on je to jednostrano uneo bez da je ikoga pitao, to što je uneo je dosta moralo da se ispravlja da se dovede do nečega upotrebljivog, ja sam bio i i dalje sam za brisanje 1/3 tih članaka ali ja sam u manjini — Milićević (razgovor) 19:02, 11. oktobar 2023. (CEST)

Neka članaka, hajde da ispravimo koliko je moguće. Najkorisnija stvar ovog tipa bi bila sela Grčke. — Sadko (riječi su vjetar) 19:26, 11. oktobar 2023. (CEST)

Mariška Hargitai

Pozdrav svima,

Naišao sam na moj davno napisani članak o glumici američkoj Mariški Hargitai, čiji je originalni naslov bio Mariška Hargitaj (2009) pa je kasnije promenjen u Mariška Hargitej, što je naravno pogrešno. Prva zamerka mi je da ako je njeno prezime Hargitej, što je transkripcija prezimena sa engleskog jezika, onda bi njeno ime trebalo da bude Mariska (znači da se primeni isto pravilo). Obe transkripcije u naslovu se u ovom slučaju kose jedna sa drugom i ispadaju pogrešna. Njeno ime je mađarsko i njen otac, Mikloš, je Mađar koji je otišao u Ameriku i nije amerikanizovao svoje ime i prezime već je sebi dodao nadimak Miki. Njegovo prezime je Hargitai (čak i Gugl to potvrđuje, ako tražiš da ti pročita na mađarskom jeziku). Inače Hargita je planina u bivšoj Mađarskoj, sada Rumuniji i prezime označava pripadnost kraju odakle si, što je veoma čest oblik mađarskih prezimena. Jedno od poznatih je recimo i Janoš Hunjadi što znači Janoš iz Hunjada. Čak i engleska Vikipedija u tekstu o njemu daje ovo Hargitay (or Hargitai).

E sada, sve ovo sam pisao kao razjašnjenje za ovu malu zavrzlamu. Namera mi je da ispravim naslov članka i sam članak i na osnovu toga posle prepravke da napišem dva nova članka. Znači pravilan naslov članka bi bio Mariška Hargitai. Naravno ništa ne diram do dogovora. — László (talk) 15:20, 21. novembar 2023. (CET)

Ima li neko komentar ili da li je neko protiv da promenim naslov? László (talk) 15:35, 22. novembar 2023. (CET)

Tema je veoma slično nešto ranijoj o kanadskom premijeru i možda je najbolje slijediti primjer koji je usvojen u tom članku. — Ranko Nikolić (razgovor) 17:30, 22. novembar 2023. (CET)

Hvala na javljanju. Slažem se, ali smo Džastina rešili tako što je naslov prebačen na čisto englesku transkripciju, a kod Mariške je pomešano. Mariška je transkripcija sa mađarskog dok je Hargitej sa engleskog. Tako da je naslov pola, pola i to mislim da nije u redu i može se lako ispraviti. Ako se odlučimo da idemo na engleski onda je stvarno smešno da bude Mariska (to ne postoji). Ako idemo na mađarski, onda je Hargitai, što upravo i radimo sa svim mađarskim prezimenima i poštujemo transkripciona pravila. Opet kažem da nemam ništa protiv bilo koje odluke ali mi ovo deluje stvarno nepismeno, a i pored toga neću da diram članak, imamo dosta stručnjaka za ovu oblast pa neka odluče. László (talk) 01:27, 23. novembar 2023. (CET)

Engleska vikipedija kaže da se njeno ime, na engleskom, izgovara /məˈrɪʃkə ˈhɑːrɡɪteɪ/, aproksimativno, Mariška Hargitei. — Đido (razgovor) 02:45, 23. novembar 2023. (CET)

Toponimi u Svetoj zemlji

Po kojim osnovima se mi rukovodimo kada pišemo o toponimima u Svetoj zemlji? Po mojoj opservaciji, koristimo se kako nam se ćefne. Imamo dve paradigme: prva je da se rukovodimo prevodom Biblije Vuka i Dančića, druga je da se rukovodimo stranom izgovoru. A mi radimo kako nam se ćefne. Jerusalim je po Vuku, ali Berševa je po izgovoru, jer je Vuk piše Virsaveja. Ja sam za opciju da toponime u Svetoj zemlji zovemo onako kako su je naši preci zvali, a što su zabeležili veliki i umni Srbi Đuro i Vuk. Uzgred, sledeći put kad se pozivate na medije prilikom prevoda, pogledajte kako su sramno preveli ime nedavno preminulog irskog pevača. Sramno nepoznavanje jezika. — Ničim neizazvan (razgovor) 08:27, 9. decembar 2023. (CET)

Komentari

 Komentar: I Jerusalim i Berševa su ustaljena imena. Ne zovemo Jerusalim tako zato što ga je Đuro tako zvao, već zato što je ustaljeno ime. U 19. veku, naši stari su zvali Karlovac ”Gornji Karlovci” i Kijev su zvali ”Kijevo”, ali mi ih tako ne zovemo danas. Koloko vidim, generalno ustaljena imena ododudaraju od izgovora, gde god je ime šire poznato: Vitlejem, Hebron, Jerihon... — Đido (razgovor) 08:53, 9. decembar 2023. (CET)

A ko utvrđuje šta je ustaljeno? Ja ovde govorim za Svetu zemlju, a ti mešaš slovenske i srpske toponime koje su na sličnom jeziku, za razliku od semitskih iz Svete zemlje. — Ničim neizazvan (razgovor) 09:10, 9. decembar 2023. (CET)

Settignano

Transkripcija — Milićević (razgovor) 13:30, 14. decembar 2023. (CET)

Nema nikakve dileme: Setinjano. Već postoji jedan drugi Setinjano, doduše, pa treba malo zagrada. — Đido (razgovor) 17:03, 14. decembar 2023. (CET)

Preimenovanje Vest Pojnt (Njujork) ⇨ Vest Point (Njujork)

Vidi SZR članka: Razgovor:Vest Pojnt (Njujork) § Preimenovati u Vest Point. — Đido (razgovor) 05:54, 21. decembar 2023. (CET)

Castelvieto & Santuario di Pietralba

...transkripcija — Milićević (razgovor) 18:27, 22. decembar 2023. (CET)

Po Pravopisu (prepisano na Vikipedija:Transkripcija sa italijanskog jezika):

• Kastelvijeto
• Santuario di Pijetralba

— Đido (razgovor) — — Đido (razgovor) 18:37, 22. decembar 2023. (CET)

Zahvaljujem — Milićević (razgovor) 18:39, 22. decembar 2023. (CET)

@Milicevic01: nije tačno. Pjetralba treba. Molim te izmeni netačnu transkripciju. Uvek je bolje da pitaš na SzR stručnjaka, kao što su Vuks, Vukan, Lotom, Hanimun itd., nego ovako na Trgu jer Trg slabo ko gleda. — Ničim neizazvan (razgovor) 18:49, 22. decembar 2023. (CET)

Tačno, hvala na ispravci. — Đido (razgovor) 18:56, 22. decembar 2023. (CET)