Gugl

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Gugl
javna
Delatnostinternet, računarski softver
Osnovano27. septembar 1998. god.; pre 20 godina (1998-09-27)
Menlo Park, SAD
OsnivačiSergej Brin
Lari Pejdž
SedišteMauntin Vju, SAD
Rukovodioci
Sundar Pičaj
ProizvodiSpisak Gugl proizvoda
PrihodRast 23,651 milijardi dolara (2009)[1]
Operativni prihod
Rast 8,312 milijardi dolara (2009)[1]
ProfitRast 6,520 milijardi dolara (2009)[1]
Ukupna aktivaRast 40,49 milijardi dolara (2009)[1]
Ukupan kapitalRast 36,004 milijardi dolara (2009)
Broj zaposlenih
Rast 85.050 (2018)[2]
Matična kompanija
nezavisna (1998—2015)
Alfabet (2015—danas)
Veb-sajtwww.google.com

Gugl (engl. Google Inc.) američka je javna korporacija, specijalizovana za internet pretragu i reklamiranje na internetu. Sedište kompanije je u mestu Mauntin Vju (Kalifornija).

Kompanija je 30. juna 2007. imala 13.748 stalno zaposlenih radnika.[3] Guglov poslovni cilj je „da organizuje svetske informacije i učini ih svetski dostupnim i korisnim“.[4] Guglova poslovna filozofija uključuje izjave kao što su „Ne budite zli“ i „Posao bi trebalo da bude izazovan i izazov treba da bude zabavan“, prikazujući tako opuštenu poslovnu kulturu.

Gugl su osnovali Lari Pejdž i Sergej Brin dok su bili studenti na Univerzitetu Stanford i kompanija je prvo osnovana kao privatna preduzetnička kompanija 7. septembra 1998. Guglova prva javna prodaja akcija održala se 19. avgusta 2004. podižući vrednost kompanije sa 1,67 milijardi američkih dolara na 23 milijarde dolara. Preko serije novih proizvoda, akvizicija i partnerstva, kompanija je proširila svoju osnovnu delatnost pretrage i reklamiranja u druga područja, uključujući elektronsku poštu, onlajn mape, prikaz video formata, i ostalo.

Istorija[uredi]

Gugl 1998. godine

Gugl su započeli kao istraživački projekat januara 1996. Lari Pejdž i Sergej Brin, dva doktora nauka, bivši studenti Univerziteta Stanford iz Kalifornije.[5] Oni su zasnovali hipotezu da pretraživač koji analizira odnose između veb-sajtova treba da daje bolje rezultate od tada postojećih tehnologija, koje rangiraju rezultate prema broju pojavljivanja traženog pojma na stranici.[6] Njihov pretraživač se prvobitno nazivao BackRub jer je sistem proveravao povratne veze kako bi izračunao vrednost sajta.[7] Mali pretraživač po imenu Rankdex je već imao sličnu strategiju.[8] Ubeđeni da stranice sa najviše veza ka njima, sa ostalih veoma važnih stranica, moraju biti najbitnije stranice povezane sa pretragom, Pejdž i Brin su testirali tezu kao deo svojih studija, i postavili kamen temeljac za svoj pretraživač. Prvobitni pretraživač koristio je sajt Stanfordskog univerziteta na adresi google.stanford.edu. Domen google.com je registrovan 15. septembra 1997. godine,[9] a kompanija je registrovana kao Google Inc. 17. septembra 1998. u prijateljevoj garaži u Menlo Parku u Kaliforniji. Ukupan početni fond je porastao za novu kompaniju za skoro 1,1 milion dolara, uključujući 100.000 dolara od Endija Behtolšajma, jednog od osnivača San Mikrosistema.[10]

U martu 1998, kompanija je preselila svoje kancelarije u Palo Alto u Kaliforniji[11].

Guglov pretraživač je privukao odane korisnike od rastućeg broja korisnika interneta, koji su zavoleli jednostavan dizajn i laku upotrebu.[12] Godine 2000. Gugl je počeo sa prodajom reklama povezanih sa ključnim rečima pretrage.[5] Reklame su bile tekstualne kako bi se uklopile u jednostavan dizajn stranica, i kako bi ubrzale brzinu učitavanja stranica.[5] Ključne reči su prodavane bazirajući se na kombinaciji cena i klikova, sa iznosima počevši od 0,05 dolara po kliku.[5] Pionir ovog modela prodaje reklama je Jahu.[13][14][15] Dok su mnogi rivali propadali na novom internet tržištu, Gugl se tiho uzdizao zarađujući.[5]

Patent koji je deo Guglovog mehanizma za rangiranje (engl. PageRank) je odobren 4. septembra 2001. godine.[16] Patent je pripisan Univerzitetu Stanford i pripisuje se Lariju Pejdžu.

Nakon brzog prerastanja druga dva popularna pretraživačka sajta, kompanija je 2003. godine iznajmila kompleks zgrada u Mauntin Vjuu, Santa Klara, Kalifornija, na adresi Amfiteatar Parkvej 1600 od Silikon Grafiksa.[17] Kompanija je na toj lokaciji ostala sve do sada, i kopleks se od tada naziva Guglpleks (igra reči na reč gogolpleks, jedinica praćena sa gogol nula). Gugl je 2006. otkupio posed od Silikon Grafiksa za 319 miliona dolara.[18]

Poreklo imena[uredi]

Ime Gugl dolazi od pogrešnog izgovora reči gugol[19][20] što je naziv za broj 10100 (cifra 1 praćena sa stotinu nula). Naime, Lari Pejdž i Sergej Brin kada su odlučili da registruju internet domen googol.com, ustanovili su da je već zauzet te su morali malo da ga modifikuju pošto nisu hteli da odustanu i traže drugo ime. Pronalazeći upotrebu u svakodnevnom jeziku, engleska reč google je 2006. dodata u engleski rečnik Merijam Vebster i Oksfordski rečnik čije je značenje „upotreba Gugl pretraživača u pronalaženju informacija na internetu“.[21][22] Takođe, u srpskom žargonu se upotrebljava glagol „guglati“ sa istim značenjem.

Finansije i prve javne prodaje akcija[uredi]

Prva zarada Gugla kao kompanije je bila 100.000 američkih dolara koje je poklonio Andi Behtolšajm, jedan od osnivača San Mikrosistema; donirao je kompaniji koja još nije postojala.[23] Oko šest meseci kasnije, objavljena je mnogo veća zarada.[23]

Guglova javna prodaja akcija je počela 19. avgusta 2004. godine. Ponuđeno je 19.605.052 akcija po ceni od 85 dolara po akciji.[24] Od toga, 14.142.135 (još jedna matematička referenca kao kvadratni koren od 2 ≈ 1.4142135) je Gugl sam stavio na ponudu, a 5.462.917 su prodavali akcionari. Prodaja je porasla na 1,67 milijardi, i to je dalo Guglu tržišnu vrednost više od 23 milijarde dolara.[25] Većina od 271 miliona akcija je ostala pod Guglovom kontrolom. Mnogi od zaposlenih u Guglu su postali milioneri. Jahu, konkurent Gugla, takođe je profitirao od prodaje akcija jer je posedovao 8,4 miliona Guglovih akcija od 9. avgusta 2004, deset dana pre same prodaje.[26]

Stanje akcija nakon prodaje je i dalje bilo veoma dobro, sa cenom do 500 dolara po akciji do 2007, zbog jake prodaje i zarade u reklamiranju, kao i zbog izdavanja novih proizvoda kao što su Gugl desktop i personalizovana početna stranica[27]. Visinu akcija su održavali individualni investitori, nasuprot velikim investitorima i zajedničkim fondovima.[27]

Kompanija se nalazi na spisku NASDAQ-a pod simbolom GOOG.

Rast[uredi]

Dok je primarna delatnost kompanije bila vezana za sadržaj na internetu, Gugl je počeo da eksperimentiše i na ostalim poljima, kao što su radio i štampa. Gugl je 17. januara 2006. objavio da je kupio kompaniju za reklamiranje na radiju dMarc, koja ima automatizovan sistem koji nudi firmama da se reklamiraju na radiju.[28] Ovo će dozvoliti Guglu da kombinuje dve vrste reklamiranja, internet i radio, dajući mu sposobnost da se fokusira na zahtevnije korisnike. Takođe, počeli su eksperiment prodaje reklama svojih klijenata u štampanim medijima (novine i časopisi).[29] Zauzimali su reklamni prostor u novinama koji je obično bio korišten za postojeće reklame.

Gugl je dodat u berzanski indeks S&P 500 30. marta 2006. Zamenili su Burlington Resources, glavnog naftnog proizvođača smeštenog u Hjustonu.

Akvizicije[uredi]

Od 2001, Gugl je kupio nekoliko malih startnih kompanija, koji su najčešće imali inovativne timove i proizvode. Jedna od najranijih kompanija koju je Gugl kupio je bila Pyra Labs. Oni su kreirali Bloger, platformu za publikaciju blogova, koji se prvi put pojavio 1999. godine. Akvizicija je dovela do mnogo besplatnih opcija u samom Blogeru. Ivn Vilijams, osnivač Pyra Labs-a je napustio Gugl 2004. Početkom 2006. Gugl je kupio Upstartle, kompaniju koja je radila na programu i tehnologiji za onlajn pisanje dokumenata, Writely. Tehnologiju ovog proizvoda je kasnije upotrebio Gugl kako bi napravio svoj Gugl doks.

Februara 2006, softverska kompanija Adaptive Path je prodala Guglu Measure Map, aplikaciju za statistike blogova. Registracija za ovaj servis je od tada onemogućena.

Krajem 2006. Gugl je kupio onlajn video sajt Jutjub za 1,65 milijardi dolara u akcijama.[30] Ubrzo zatim, 31. oktobra 2006. Gugl je objavio da je kupio JotSpot, kreatora viki tehnologije za veb-sajtove na kojima korisnici međusobno sarađuju.[31]

Gugl je 13. aprila 2007. sklopio ugovor o kupovini Dablklika. Pristali su da kupe kompaniju za 3,1 milijardu dolara[32].

Dana 9. jula 2007. godine, Gugl je objavio da je potpisao konačan ugovor o kupovini kompanije Postini, koja pruža sigurnosne usluge na Internetu vezane za zaštitu elektronske pošte.[33]

Poslovni partneri[uredi]

Godine 2005. Gugl je ušao u poslovnu saradnju sa ostalim kopmanijama i vladinim agencijama u cilju unapređenja svojih servisa i proizvoda. Objavili su saradnju sa NASA-om kako bi sagradili kancelarije i radili na istraživačkim projektima vezanim za nanotehnologiju, računarstvo, i svemirsku industriju.[34] Gugl je takođe ušao u partnerstvo sa San Majkrosistemsom u oktobru kako bi pomogao u međusobnom deljenju i distribuiranju njihovih tehnologija.[35] Sklopili su ugovor i sa Tajm Varnerom, AOL-om,[36] da bi unapredili svoje servise za pretraživanje video formata.

Gugl i medijska novinska agencija Foks Interaktiv Medija su sklopili ugovor vredan 900 miliona dolara kako bi omogućili pretragu i reklamiranje u popularnom korisničkom mrežnom sajtu Majspejsu.[37]

Proizvodi[uredi]

Gugl je kreirao servise i alatke za javnu upotrebu, poslovne korisnike, uključujući veb aplikacije, reklamne mreže i biznis solucije.

Reklamiranje[uredi]

Većina Guglovih prihoda dolazi iz reklamnih programa. Za fiskalnu 2006. godinu, kompanija je prijavila zaradu od 10,492 milijarde dolara od reklamiranja i samo 112 miliona dolara od licenciranja i ostalih zarada[38]. Gugl Advords (engl. Google AdWords) dozvoljava veb oglašivačima da prikažu reklame u Guglovim rezultatima pretrage i Guglovom mrežnom sadržaju, preko cena-po-kliku ili cena-po-pregledu šema. Korisnici Gugl Adsens (engl. Google AdSense) programa mogu da prikažu reklame na sopstvenom sajtu i da zarade novac svaki put kada se na reklamu klikne.

Aplikacije[uredi]

Gugl je dobro poznat po svojoj pretrazi, koja je glavni faktor uspeha kompanije. Od decembra 2006. Gugl je najkorišćeniji pretraživač na Internetu sa 91,47 % udela, ispred Binga (2,75 %) i Jahua (2,25 %). Gugl indeksira milijarde veb stranica, tako da korisnici mogu da pretražuju informacije koje žele preko ključnih reči. Gugl je takođe uveo tehnologiju pretrage u druge servise, uključujući pretragu slika, Gugl vesti, sajt za poređenje cena, interaktivne Gugl grupe, Gugl mape i druge.

Godine 2004. Gugl je pokrenuo svoj lični servis besplatne elektronske pošte, poznat kao Džimejl.[39] Gmejl sadrži filtriranje e-pošte i mogućnost pretrage pošte uz Guglovu tehnologiju pretrage. Servis zarađuje prikazujući reklame sa Advorda koji su povezani sa sadržajem trenutne poruke.

Početkom 2006. kompanija je pokrenula Gugl video, servis koji dozvoljava korisnicima da besplatno gledaju i pretražuju dostupne filmove i video klipove.

Gugl je takođe napravio nekoliko desktop aplikacija, uključujući Gugl Zemlju, interaktivni program sa satelitskim snimcima Zemlje koji pokriva veći deo planete Zemlje. Za Gugl Zemlju se smatra da je izuzetno precizna i veoma detaljna. Mnogi veći gradovi imaju toliko detaljne slike da se može približiti do te mere da se vide automobili i pešaci izbliza. Uprkos tome, nacionalne sigurnosne agencije su zabrinute zbog ovoliko detaljnih slika. Satelitski snimci se ne osvežavaju često.

Mnogi drugi proizvodi su dostupni preko Gugl laboratorije, koja čini kolekciju nedovršenih programa koji se i dalje testiraju za javnu upotrebu.

Gugl promoviše svoje proizvode na različite načine. U Londonu, Gugl svemir je postavljen na aerodromu Hitrou, pokazujući nekoliko proizvoda uključujući Džimejl, Gugl Zemlju i Pikasu.[40][41] Takođe, slična stranica je pokrenuta za američke studente pod nazivom „Studentski život, preko Gugla“ (engl. College Life, Powered by Google).[42]

Preduzetnički proizvodi[uredi]

Gugl je 2007. godine pokrenuo Gugl premijum aplikacije, softver paket za preduzeća koji sadrži e-poštu, instant poruke, kalendar, rad sa dokumentima, kao i program za rad sa tabelama.[43] Ovaj proizvod je namenjen primarno za pravne korisnike, i stvaran je u cilju konkurencije Majkrosoft Ofis Sjut paketu, čija je cena otprilike 50 dolara po korisniku za godinu dana za Majkrosoft Ofis.[43] Veliki korisnik Gugl aplikacija je Univerzitet u Lejkhedu, Tander Bej, Ontario, Kanada, sa 38.000 instalacija[44].

Afere i kultura[uredi]

Gugl je poznat po svojoj opuštenoj korporacijskoj kulturi, koja je poznata kao dot-kom bum. U januaru 2007. magazin Forčun (Fortune Magazine) je stavio Gugl na prvo mesto od 100 kompanija u kojoj je najbolje raditi.[45] Poslovna filozofija Gugla je bazirana na mnogo uobičajnih principa uključujući, „Možete steći novac ne čineći zlo“, „Možete biti ozbiljni bez odela“ i „Posao bi trebalo da bude izazovan i izazov treba da bude zabavan“.[46] Njihova opuštena poslovna kultura se može videti i preko prazničnih varijacija Guglovog logotipa.

Gugl kritikuju zbog doprinosa nižih od industrijskih standarda. Na primer, neki sistem-administratori zarađuju najviše 35.000 dolara godišnje što je relativno nisko za tu vrstu posla u San Francisku.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Alphabet Investor Relations”. Alphabet Investor Relations. 
  2. ^ „Alphabet Announces First Quarter 2018 Results” (PDF) (Press release). Mountain View, California: Alphabet Inc. 23. 4. 2018. str. 1. Arhivirano (PDF) iz originala na datum 17. 5. 2018. Pristupljeno 17. 5. 2018. »Alphabet Inc. (NASDAQ: GOOG, GOOGL) today announced financial results for the quarter ended March 31, 2018. [...] Q1 2018 financial highlights[:] The following summarizes our consolidated financial results for the quarters ended March 31, 2017 and 2018 [...]: [...] Number of employees [as of] Three Months Ended March 31, 2018 [is] 85,050[.]« 
  3. ^ "Google Announces Second Quarter 2007 Results." 19. jul 2007. Pristupljeno 22. avgusta, 2007.
  4. ^ "Google Corporate Information: Company Overview." Google. Pristupljeno 6. januara, 2007.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 "Corporate Information: Google Milestones." Google. Pristupljeno 23. februara, 2007.
  6. ^ Page, Lawrence; Brin, Sergey; Motwani, Rajeev; Winograd, Terry. "The PageRank Citation Ranking: Bringing Order to the Web Arhivirano na sajtu Wayback Machine (septembar 12, 2008) (na jeziku: engleski)." 11. novembar 1999.
  7. ^ Battelle, John. "The Birth of Google." Wired Magazine. avgust, 2005.
  8. ^ Li, Yanhong. "Toward a qualitative search engine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (septembar 14, 2007) (na jeziku: engleski)." Internet Computing, IEEE. 2 (4), jul-avgust, 1998, 24-29.[mrtva veza]
  9. ^ „WHOIS - google.com”. Arhivirano iz originala na datum 29. 5. 2012. Pristupljeno 10. 8. 2007. 
  10. ^ Google. "Google Milestones." Pristupljeno 12. jula, 2006.
  11. ^ Fried, Ian. "A building blessed with tech success." CNET. 4. oktobar 2002. Pristupljeno 25. februara, 2007.
  12. ^ Thompson, Bill. "Is Google good for you?" BBC News. 19. decembar 2003, Pristupljeno 25. februara 2007.
  13. ^ Sullivan, Danny. "GoTo Going Strong." The Search Engine Report. 1. jul 1998.
  14. ^ Pelline, Jeff. "Pay-for-placement gets another shot." CNET. 19. februar 1998.
  15. ^ Glaser, Ken. "Who Will GoTo.com?" OnlinePress.com. 20. februar, 1998.
  16. ^ Page, Lawrence. "Method for node ranking in a linked database." European Patent Organisation. 4. septembar 2001, Pristupljeno 25. februara 2007.
  17. ^ Olsen, Stefanie. "Google's movin' on up." CNET. 11. jul 2003, Pristupljeno 25. februara 2007.
  18. ^ Staff Writer. "Google to buy headquarters building from Silicon Graphics." Silicon Valley / San Jose Business Journal. 16. jun 2006, Pristupljeno 25. februara 2007.
  19. ^ "Origin of the name, "Google." Stanford University. januar, 2004.
  20. ^ Hanley, Rachael. "From Googol to Google: Co-founder returns Arhivirano na sajtu Wayback Machine (decembar 14, 2006) (na jeziku: engleski)." The Stanford Daily. 12. februar 2003, Pristupljeno 14. jula, 2006.
  21. ^ Harris, Scott D. „Dictionary adds verb: to google. San Jose Mercury News. 7. jul 2006. Pristupljeno 7. jul 2006.
  22. ^ Bylund, Anders. "To Google or Not to Google." The Motley Fool preko MSNBC. 5. jul 2006, Pristupljeno 7. jula 2006.
  23. 23,0 23,1 Kopytoff, Verne; Fost, Dan. "For early Googlers, key word is $$$." San Francisco Chronicle. 29. april 2004, Pristupljeno 25. februara, 2007.
  24. ^ Elgin, Ben. "Google: Whiz Kids or Naughty Boys?" Business Week. 19. avgust 2004, Pristupljeno 25. februara 2007.
  25. ^ Webb, Cynthia L. "Google's IPO: Grate Expectations." Washington Post. 19. avgust 2004. Pristupljeno 25. februara 2007.
  26. ^ Kuchinskas, Susan. "Yahoo and Google Settle." internetnews.com. 9. avgust 2004, Pristupljeno 25. februara 2007.
  27. 27,0 27,1 La Monica, Paul R. "Bowling for Google." CNN. 25. maj 2005, Pristupljeno 28. februara 2007.
  28. ^ Levingston, Steven. "Google Buys Company To Expand Into Radio." Washington Post. 18. januar 2006.
  29. ^ Gonsalves, Antone. "Google Confirms Testing Ads in Sun-Times Newspaper." Information Week. " 10. januar 2006.
  30. ^ La Monica, Paul R. "Google to buy YouTube for $1.65 billion." CNN 9. oktobar 2006.
  31. ^ Google Buys Wiki Startup JotSpot. 31. oktobar 2006. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (oktobar 11, 2007) (na jeziku: engleski)
  32. ^ Louise Stort and Miguel Helft. "Google Buys DoubleClick for $3.1 Billion." The New York Times. 14. april 2007, Pristupljeno 13. aprila 2007.
  33. ^ „Google to acquire Postini”. Google (Press release). 9. 7. 2007. Pristupljeno 18. 7. 2007. 
  34. ^ Mills, Elinor. "Can Google beat the new-office curse?" CNET. 28. septembar 2005, Pristupljeno 25. februara, 2007.
  35. ^ Kessler, Michelle; Acohido, Byron. "Google, Sun make 'big deal' together." USA Today. 3. oktobar 2005, Pristupljeno 25. februara 2007.
  36. ^ Mills, Elinor. "What the Google-AOL deal means for users." CNET. 28. decembar 2005, Pristupljeno 25. februara 2007.
  37. ^ Staff Writer. "Fox Interactive Media Enters into Landmark Agreement with Google Inc.; Multi-Year Pact Calls for Google to Provide Search and Advertising across Fox Interactive Media's Growing Online Network Including the MySpace Community." Business Wire. 7. avgust 2006, Pristupljeno 25. februara 2007.
  38. ^ „Form 10-K -- Annual Report”. EDGAR. SEC. Pristupljeno 14. 7. 2007. 
  39. ^ Staff Writer. "Google + e-mail = gmail." CNN. 1. avgust 2004, Pristupljeno 23. februara 2007.
  40. ^ "Googlespace Website." Google., Pristupljeno 26. 2. 2007.[mrtva veza]
  41. ^ Donoghue, Andrew. "Google turns Heathrow into testing lab." ZDNet. 24. novembar 2005.
  42. ^ "College Life, Powered by Google Website." Pristupljeno 25. februara, 2007.
  43. 43,0 43,1 Graham, Jefferson. "Google goes after Microsoft with software suite." USA Today. 22. februar 2007, Pristupljeno 23. februara, 2007.
  44. ^ Rickwood, Lee. "Google Apps: Killer software or killer decision? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (septembar 28, 2007) (na jeziku: engleski)." PCWorld.ca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (decembar 25, 2007) (na jeziku: engleski). 23. mart 2007, Pristupljeno 25. marta, 2007.
  45. ^ "100 Best Companies to Work For 2007." Fortune Magazine (link published by CNN). 22. januar 2007, Pristupljeno 8. januara, 2007.
  46. ^ "Google Corporate Philosophy." Google. Pristupljeno 31. avgusta, 2006.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]