Dvanaest tradicionalnih jela za Vigiliju

Tradicionalna trpeza za Vigiliju

Večera za Vigiliju (Badnje veče) od dvanaest jela tradicionalno se priprema u znak sjećanja na dvanaestoro Isusovih učenika u kulturama srednje, sjeverne i istočne Evrope, posebno onima koje su ranije bile dio Poljsko-litvanske zajednice i susjednih zemalja. Tradicija se posebno njeguje u današnjoj Poljskoj i poljskoj dijaspori, gdje se ponekad služi trinaest jela bez mesa na Vigiliju (Badnje veče).

Objašnjenje

Tradicija nalaže da se tokom poljskog Badnjeg večera služi 12 tradicionalnih jela. Ovaj broj je simbol bogatstva, 12 apostola i predstavlja 12 mjeseci u godini. Ali u prošlosti, večera se sastojala od neparnog broja jela.

Po jednom predanju, na božićnoj trpezi trebalo bi da bude neparan broj jela, što bi bilo u suprotnosti sa običajem po kome je broj dvanaest simbol. Aleksander Brukner je u svom Etimološkom rječniku poljskog jezika (Słownik etymologiczny języka polskiego (1926–1927)) napisao da se seljačka večera sastojala od pet ili sedam jela. Imućniji ljudi, odnosno predstavnici plemstva, pripremali su devet jela za prazničnu trpezu, a aristokrate jedanaest. Sedam je simbol dana u nedelji, a devet predstavlja broj anđeoskih horova. Ispostavilo se da je broj dvanaest izuzetak od pravila, ali je njegova simbolika podjednako važna - odnosi se na dvanaest apostola.

Opis običaja

Konkretna jela mogu se razlikovati od zemlje do zemlje, od regije do regije ali mnoga od njih su univerzalna. Zbog posta za vrijeme večere nije dozvoljeno meso.

U Poljskoj, Vigilija večera počinje jelom supe, tradicionalno supe od pečuraka ili boršča. Ritual za katolike i pravoslavne hrišćane u Ukrajini je da počnu sa kutjom. Kutia, makovo mleko (aguonų pienas) zajedno sa ''kūčiukai'' se poslužuju kao desert i čine značajan deo jelovnika litvanskog badnjaka. Mak se široko koristi za jela za Vigiliju, jer simbolizuje obilje i blagostanje.

Poljska

U Poljskoj se tradicionalno vjerovalo da je sjeme maka, poznato po svojoj snazi uspavljivanja, moglo biti od pomoći na putu u zagrobni život ili kao poslastica dušama koje dolaze na zemlju. Med, proizvod koji proizvode pčele, koje mnogi smatraju svetim stvorenjima, prinošen je na poklon dušama preminulih.

Ukrajina

U Ukrajini se vjerovalo da vareniki, koji su takođe simbol blagostanja, sa punjenjem od maka kada se služe u ukrajinskoj Svetoj večeri imaju najmagičniji potencijal da donesu blagostanje i plodnost seljanima.

Litvanija

Što se tiče ribljih jela, to su obično haringa, šaran ili štuka. U Litvaniji su jela od haringe (litv. silkė) popularna i raznovrsna. Obično se na Badnje veče služe silkė su morkomis (haringa sa šargarepom) ili silkė su grybais (haringa sa pečurkama).

Tradicionalna jela za Vigiliju

U zavisnosti od regiona i porodične tradicije, set jela za Vigiliju varira, ali tradicionalno na badnjačkoj trpezi treba da budu svi plodovi zemlje, a trebalo bi da bude dvanaest jela. Trebalo bi da probate svaki od njih da biste obezbedili sreću tokom cijele godine.

Najtipičnija jela za Vigiliju su:

Crveni boršč

Crveni boršč sa knedlama (uszka) punjenim pečurkama (u nekim regionima Poljske se umesto toga servira bela žurek supa, supa od pečuraka, voćna supa ili riblja čorba, (u Šleskoj je tradicionalno jelo Siemieniotka), čime se započinje gozba. Alternativa za vegane je supa od badema. Pečurke, posebno sušene ili kisele, takođe su jedan od glavnih sastojaka koji se koriste u jelima za Badnje veče.

Riba

Riba, pripremljenom na različite načine, sa najtradicionalnijim prženim šaranom i u želeu, aspiku, druge varijacije su gefilte ribe (šaran u jevrejskom stilu), slatkog sa lukom, šargarepom, bademima i suvim grožđem. Riba je glavno jelo za Vigiliju širom Poljske, jede se bar dvije opcije tokom gozbe. Glavna riba se poslužuje topla.

Haringa

Haringa rolmops je posebno popularna i česta na trpezi. Heringa se poslužuje hladna, često u kombinaciji sa jajima, kiselim mlijekom.

Jela od kupusa

Prilog glavnom jelu su razne opcije jela od kupusa, kuvanog crvenog ili kiselog kupusa sa salatom od jabuka, punjeni kupus sa pečurkama i pirinčem (poljski jezik Gołąbki), pirjani kiseli kupus sa pasuljom i slično, jela od kuvanog krompira (Kluski Śląskie). Kiseli kupus (Polish: kiszona kapusta, Ukrainian: kisla kapusta; kisla kapústa) sa divljim pečurkama ili graškom, crvenim borščom, pečurkama ili ribljim čorbama se služe u Poljskoj i zapadnoj Ukrajini.

Hljeb čalka

Čalka

Hljeb koji se služi tokom gozbe je obično čalka, obično vezano za običaje Jevreja Aškenazija.

Chałka, chała u poljskoj kuhinji, slatko, u jevrejskoj kuhinji samo blago slano, paperjast, kvasni pšenični hljeb u obliku pletenice. Možete pronaći i pecivo u obliku rolni ili oklagije zatvorene u krug. Halka se ponekad naziva i platinka ili lutka (u Podhalu). To je ritualna vrsta hljeba za Jevreje, posebno za Aškenaze, koji ga obično jedu tokom Šabata i praznika. Njegovo ime potiče od hebrejskog "חלה" (chala).

Slatkiši

Babka (sladak hleb), Posebna vrsta je i Toruńskie pierniki (medenjak),

Jela sa makom

Rolada sa makovim semenkama (poljski jezik makowiec).

Piroge

Piroge (knedle), punjene sirom (ruske), krompirom, pečurkama ili kupusom.

Kutja

Kutja, važno jelo, slično koljivu. To je mešavina kuvanih, neprerađenih zrna pšenice, kuvanog maka, meda, sušenog ili kandiranog voća natopljenog malom količinom porto ili crnog vina i raznih orašastih plodova i semenki – najčešće badema, zrna suncokreta ili oraha. U prošlosti, kutija nije imala samo kulinarsku ulogu, već je bila povezana i sa verskim verovanjima. Jede se samo tokom Vigilije i to na početku i na kraju gozbe.

Tradicionalno piće

Što se tiče pića, uobičajeni su kompot od tradicionalnog sušenog voća ili kisiel od brusnice..

Kolač od sira

Poljski kolač od sira (Sernik), ali i razni drugi slatkiši uključujući jestive božićne ukrase

Ruska salata

Ruska salata je veoma popularna i na trpezi se nalazi tokom čitave godine.

U drugoj polovini 19. vijeka, Marija Marčiševska je napravila listu klasičnih jela za Badnje veče u Poljskoj. Bilo:

• Supa od badema - služi se sa pirinčem i suvim grožđem.
• Druga supa - boršč sa knedlama ili riblja čorba sa punjenjem.
• Siva štuka u kvasu sa limunom i suvim grožđem.
• Okunije posuti jajima i preliveni puterom.
• Žuta štuka, servirana hladna.
• Hladni šaran, serviran sa braon sosom i suvim grožđem.
• Pašteta od riblje jetre (čučerek) u lisnatom tijestu.
• Suve šljive, trešnje i kruške.
• Umjesto hleba služile su se štrudle od bademovog ili makovog mlijeka.

Za stolom se obično služilo vino. U nekim kućama umjesto alkohola služila se voda u bočici.

Galerija

• 
  Boršč sa tortelinima, tradicionalno poljsko jelo tokom Vigilije
• 
  Haringa rolmops, riba koja se često poslužuje tokom Vigilije, važna kao opcija za jelo koje nije crveno meso
• 
  Prženi smuđ
• 
  Haringa
• 
  Pasulj sa kupusom
• 
  Božićne pržene knedle sa suvim šljivama
• 
  Punjeni kupus, sarma
• 
  Jelo od pirogija, maka
• 
  Medenjaci
• 
  Rolanda od makovih semenki
• 
  Kutia
• 
  Kompot
• 
  Ruska salata
• 
  Specijalitet u Šleskoj
• 
  Slatkiši za Vigiliju
• 
  Poljski kolač od sira
• 
  Sušeno voće
• 
  Halka, hleb

Vidi još

• Božić u Poljskoj
• Vigilija
• Pasterka