Dimitrije Todorović Kaplar

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
dimitrije todorović
Dimitrije Todorović Kaplar
Lični podaci
Datum rođenja(1917-10-23)23. oktobar 1917.
Mesto rođenjaKnjaževac, Kraljevina Srbija
Datum smrti17. mart 1942.(1942-03-17) (24 god.)
Mesto smrtiKuršumlija, Srbija
Profesijaradnik
Delovanje
Član KPJ od1939.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od5. jula 1952.

Dimitrije Todorović – Kaplar (Knjaževac, 23. oktobar 1917 – Kuršumlija, 17. mart 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 23. oktobra 1917. godine u Knjaževcu od oca Milije i majke Jelice, kao jedno od četvoro dece. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u rodnom mestu. Tih prvih školskih dana dobio je nadimak Kaplar, jer je često gledao vojnike kako prolaze ulicom, a kad se pojavio u školi sa zvezdicom na ramenu, drugovi su ga prozvali Kaplar.[1]

Bio je odličan učenik i jako je voleo da čita. Maksim Gorki mu je bio omiljeni pisac. Kasnije je počeo da se interesuje i za marksističku literaturu. Bio je član skautske organizacije i Literarne družine „Sloboda”.[2] U osmom razredu gimnazije se priključio omladinskom revolucionarnom pokretu i postao član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).[3]

Politički rad[uredi | uredi izvor]

Godine 1936, posle završene mature, konkurisao je za prijem na Vojnu akademiju, a pošto je bio odbijen upisao se na Pravni fakultet u Beogradu. Odmah po dolasku na Beogradski univerzitet stupio je u studentski revolucionarni pokret i aktivno učestvovao u akcijama studentske omladine. Krajem 1936. godine postao je član SKOJ-a. Biran je kao predsednik ili kao član i u mnogim studentskim udruženjima, a kao član Sokolskog društva u Knjaževcu išao je 1939. na slet u Bugarsku gde je posetio majku Georgi Dimitrova i povezao se sa naprednim bugarskim studentima.[4] Godine 1939. je primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[3]

Pored aktivnosti u studentskom pokretu, Dimitrije je politički delovao i u rodnom gradu, gde je odlazio kad god je imao slobodnog vremena. Bio je jedan od organizatora sastanka na kome je doneta odluka o formiranju partijske organizacije u Knjaževcu, 1939. godine. Tada je bio izabran i za sekretara Sreskog komiteta KPJ za Knjaževac.[3]

Posle završenih studija, sredinom 1940. godine, po partijskoj direktivi se vratio u rodni Knjaževac. Šalje molbu Sreskom sudu za zaposlenje, ali je odbijen. Zapošljava se kod advokata Momčila Žanića u Knjaževcu kao advokatski pripravnik.[5]

Kao sekretar Sreskog komiteta KPJ, aktivno je učestvovao u organizovanju demonstracija protiv potpisivanja Trojnog pakta, 26. marta 1941. godine. Sutradan, 27. marta u Knjaževcu je održan veliki miting, podrške vojnom puču, na kome je govorio i Dimitrije.[3]

Posle okupacije Jugoslavije, 1941. godine, aktivno je radio na pripremama za organizovanje ustanka – objašnjavao je narodu o uzrocima brze kapitulacije Jugoslovenske vojske i pozivao narod na pripremanje otpora. Sa članovim i simpatizerima KPJ i SKOJ-a, prikupljao je oružje, municiju i drugu vojnu opremu. Posle napada Nemačke na SSSR, 22. juna i masovnih hapšenja komunista, povukao se u ilegalnost.[3]

Na Belom Bregu, kod Zaječara je 28. juna 1941. godine učestvovao na sastanku Okružnog komiteta KPJ za Timočku krajinu, na kome je doneta odluka o formiranju tri partizanska odreda.

Tada je bio određen je za političkog komesara Zaglavsko-timočkog partizanskog odreda. Ubrzo potom, početkom jula je organizovao Sresku konferenciju SKOJ-a,na kojoj je omladinu upoznao sa odlukama Okružne konferencije i njihovim zadacima. Kada je početkom avgusta 1941. godine, formiran Zaglavsko-timočki odred, učestvovao je u njegovim prvim akcijama – miniranje pruge Niš-Zaječar, presecanje telefonskih veza i dr. Odred je takođe napadao žandarmerijske stanice i palio oštinske arhive.[3]

Oktobra 1941. godine, posle spajanja Zaglavsko-timočkog i Boljevačkog odreda u Knjaževačko-boljevački partizanski bataljon, Dimitrije je uglavnom radio kao politički radnik na terenu, gde je organizovao pozadinski rad.

Krajem januara 1942. godine nalazio se u Odredu, u selu Bogdanovcu, u Zaplanju. Tada je po direktivi KPJ, s još nekoliko drugova, prešao u Toplički partizanski odred, radi razmene iskustva.[6]

Sa ovim odredom učestvovao je u napadu na Prokuplje, februara 1942. godine.[3]

Pogibija[uredi | uredi izvor]

Kasnije je bio prebačen u Rasinski partizanski odred, koji je dejstvovao u okolini Kuršumlije, gde je obavljao dužnost političkog rukovodioca čete. Odmah po dolasku u ovaj Odred, učestvovao je borbama za oslobođenje Kuršumlije, 16. februara 1942. godine. Po oslobođenju mesta, govorio je na velikom mitingu. Nekoliko dana potom, 22. februara četnici Koste Pećanca, pomognuti jakim bugarskim jedinicama su izvršili napad na Kuršumliju i primorali partizane da se povuku.[3]

Tada je usledila ofanziva protiv partizana, a 12. marta 1942. godine po gustoj magli u blizini sela Barlova, kod Kuršumlije, četnici Koste Pećanca su uspeli za ga zarobe. Odveli su ga Kuršumliju, gde je pet dana bio strahovito mučen, jer su četnici saznali da je on bio jedan od govornika na mitingu prilikom oslobođenja Kuršumlije i zaključili da je jedan od partizanskih rukovodilaca. Uprkos svim mučenjima, nije ništa priznao niti koga otkrio. Zajedno sa zarobljenim drugovima, streljan je 17. marta 1942. godine na groblju u Kuršumliji.[3]

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 5. jula 1952. godine, proglašen je za narodnog heroja.[3][7]

Osnovna škola u Knjaževcu danas novi njegovo ime.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Grupa autora (1967). Među prvima, knjiga 2. Tadija Savić "Dimitrije Todorović Kaplar". Zaječar: Novinska ustanova "Timok". str. 196. 
  2. ^ Grupa autora (1967). Među prvima, knjiga 2. Tadija Savić "Dimitrije Todorović Kaplar". Zaječar: Novinska ustanova "Timok". str. 198. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i Narodni heroji Jugoslavije 1975.
  4. ^ Grupa autora (1967). Među prvima, knjiga 2. Tadija Savić "Dimitrije Todorović Kaplar". Zaječar: Novinska ustanova "Timok". str. 199, 200. 
  5. ^ Grupa autora (1967). Među prvima, knjiga 2. Tadija Savić "Dimitrije Todorović Kaplar". Zaječar: Novinska ustanova "Timok". str. 202. 
  6. ^ Grupa autora (1967). Među prvima, knjiga 2. Tadija Savić "Dimitrije Todorović Kaplar". Zaječar: Novinska ustanova "Timok". str. 208. 
  7. ^ Vojna enciklopedija 1973.
  8. ^ „oš Dimitrije Todorović Kaplar” (Saopštenje). 14. septembar 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Димитрије_Тодоровић_Каплар&oldid=27754302”