Pređi na sadržaj

Žene koje imaju seks sa ženama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Žene koje imaju seks sa ženama ili ŽSŽ (engl. Women who have sex with women; WSW) su žene koje stupaju u seksualne aktivnosti sa drugim ženama, nevezano za to da li se identifikuju kao lezbijke, biseksualne, heteroseksualne, ili se uopšte nikako sekusalno ne identifikuju.[1] Termin ŽSŽ (odnosno WSW na engleskom jeziku) često se koristi u medicinskoj literaturi da opiše takve žene kao grupu u okviru kliničkih studija, bez potrebe za razmatranjem njihove seksualne samo-identifikacije.

Fizičko zdravlje

[uredi | uredi izvor]

U kontekstu zdravstvenih problema vezanih za lezbijske seksualne prakse, zdravstveni profesionalci ne traže od žena da se seksualno identifikuju, usled predrasuda i pretpostavki oko seksualnosti i oklevanja nekih žena da obznane svoju seksualnu istoriju čak i lekarima.[2] Mnoge žene koje ne učestvuju u heteroseksualnim aktivnostima ne odlaze kod doktora, jer im nije potrebna kontrola rađanja, što je za većinu žena početni razlog za odlazak kod ginekologa kada postanu seksualno aktivne.[3] Kao rezultat, ove žene ne rade Papanikolau testove regularno, jer imaju niži percipirani rizik za dobijanje polno prenosivih bolesti ili nekih tipova raka. Faktor koji dovodi do toga da lezbijke zapostave odlaske na medicinske skrininge u Sjedinjenim Državama je nedostatak zdravstvenog osiguranja koje poslodavci nude istopolnim partnerima.[4]

Kada žene ipak zatraže medicinsku pomoć, zdravstveni radnici često ne uzimaju potpunu anamnezu. U nedavnom istraživanju koje je uključilo 2345 lezbijki i biseksualnih žena, samo 9,3% je tvrdilo da ih je ijedan doktor ikada pitao za seksualnu orijentaciju. Trećina učesnica je verovala da bi obznanjivanje njihove seksualne istorije rezultovalo negativnom reakcijom, a 30% je doživelo negativnu reakciju od zdravstvenog radnika nakon što su se identifikovale kao lezbijke ili biseksualke.[5]

Potpuna anamneza pacijentkinja pomaže zdravstvenim radnicima da identifikuju polja većeg rizika i da isprave pretpostavke o ličnim istorijama žena. U okviru slične studije 6.935 lezbijki, 77% njih je imalo seksualni kontakt sa jednim ili više muških partnera, a 6% je imalo taj kontakt u prethodnih godinu dana.[5][note 1]

Američko ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite navodi srčanu bolest kao vodeći uzrok smrti za sve žene. Faktori koji doprinose riziku srčane bolesti uključuju gojaznost i pušenje, od kojih su oba prevalentniji kod lezbijki. Studije pokazuju da lezbijke imaju veću telesnu masu i generalno su manje zabrinute oko težine od heteroseksualnih žena, mada imaju veću šansu da redovno vežbaju.[4][5]

Nedostatak diferencijacije između lezbijki i heteroseksualnih žena u medicinskim studijama koje se tiču zdravstvenih problema za žene izvrće rezultate za lezbijke i žene koje to nisu. Iz izveštaja se ne mogu izvući zaključci oko pojavljivanja raka dojke kod lezbijki.[5] Međutim, utvrđeno je da niži stepen testiranja lezbijki na Papanikolau test čini detekciju raka grlića materice u ranom stadijumu težom za lezbijke. Stepeni faktora rizika za razvoj raka jajnika su viši kod lezbijki nego kod heteroseksualnih žena, možda zbog toga što mnoge lezbijke nemaju zaštitne faktore u vidu trudnoće, abortusa, kontraceptivnih sredstava, dojenja i pobačaja.[6]

Mentalno zdravlje

[uredi | uredi izvor]

Otkad je medicinska literatura počela da opisuje homoseksualnost, pristup je često bio iz tačke gledišta koja pokušava da pronađe inherentnu psihopatologiju kao glavni uzrok. Veliki deo literature o mentalnom zdravlju i lezbijkama fokusirao se na njihovu depresiju, zloupotrebu supstanci i samoubistva. Iako ovi problemi postoje među lezbijkama, razgovori o njihovim uzrocima su se promenili nakon što je homoseksualnost uklonjena iz Dijagnostičkog i statističkog priručnika 1973. godine. Umesto toga, društveno odstranjivanje, pravna diskriminacija, internalizacija negativnih stereotipova i ograničene strukture podrške obeležavaju faktore sa kojima se homoseksualci suočavaju u zapadnim društvima, i oni često negativno utiču na njihovo mentalno zdravlje.[7] Žene koje se identifikuju kao lezbijke navode da se osećaju značajno drugačije i izolovano tokom adolescencije;[8] navodi se da se ove emocije u proseku javljaju sa 15 godina kod lezbijki, odnosno sa 18 godina kod žena koje se identifikuju kao biseksualne.[9] Generalno, žene imaju tendenciju da rade na razvoju sopstvenog koncepta interno ili sa drugim ženama sa kojima su intimne. Žene (heteroseksualne ili ne) takođe ograničavaju kome sve otkrivaju svoje seksualne identitete i češće vide lezbijstvo kao izbor, dok gej muškarci rade eksternije i vide homoseksualnost kao nešto što je van njihove kontrole.[8]

Anksiozni poremećaji i depresija su najčešći problemi mentalnog zdravlja za žene. Depresija među lezbijkama je primećena u sličnim stopama kao kod heteroseksualnih žena.[10] Predstavlja značajniji problem kod žena koje osećaju da moraju da skrivaju svoju seksualnu orijentaciju od prijatelja i porodice, doživljavaju dodatnu etničku ili religijsku diskriminaciju, ili doživljavaju poteškoće u vezama bez sistema podršk.[11] Više od polovine učesnica ankete iz 1994. godine o zdravstvenim problemima kod lezbijki navelo je da su imale samoubilačke misli, a 18% je pokušalo samoubistvo.[12]

Studija zasnovana na populaciji koju je sproveo Nacionalni centar za istraživanje alkohola (National Alcohol Research Center) pronašla je da žene koje se identifikuju kao lezbijke ili biseksualne imaju manje šanse da se uzdržavaju od alkohola. Lezbijke i biseksualne žele imaju veću šansu prijavljivanja problema sa alkoholom, kao i nezadovoljstva sa lečenjem od zloupotrebe supstanci.[13] Mnoge lezbijske zajednice su bazirane oko barova i konzumiranje alkohola predstavlja aktivnost koja koreliše sa učešćem lezbijki i biseksualnih žena u zajednici.[14]

Polno prenosive infekcije

[uredi | uredi izvor]

Neke polno prenosive infekcije se mogu preneti sa žene na ženu, uključujući humani papiloma virus (HPV), trihomonijazu, sifilis, virus humane imunodeficijencije (HIV), bakterijsku vaginozu (BV) i herpes simpleks virus (HSV). Prenošenje konkretnih polno prenosivih bolesti između žena koje imaju seks sa ženama zavisi od seksualnih praksi koje žene imaju. Svaki objekat koji dođe u kontakt sa izlučevinama grlića materice, vaginalnom sluzokožom ili menstrualnom krvi, uključujući prste ili penetrativne predmete, može preneti polno prenosive bolesti.[15] Oralno-genitalni kontakt može nositi veći rizik za dobijanje HSV,[16] čak i kod žena koje nisu imale prethodni seksualni kontakt sa muškarcima.[17] Bakterijska vaginoza se pojavljuje češće kod lezbijki, ali je nejasno da li se BV prenosi seksualnim putem; javlja se kod žena u celibatu i kod seksualno aktivnih žena. BV se često javlja kod obe partnerke u lezbijskoj vezi;[18] nedavna studija žena sa BV je utvrdila da 81% ima partnerke sa BV.[19] Lezbijke nisu uključene ni u jednu kategoriju učestalosti prenošenja HIV-a, iako je prenos moguć kroz vaginalnu tečnost i tečnost grlića materice; najveći stepen prenošenja HIV-a sa žene na ženu je kod onih žena koje imaju seksualne odnose sa muškarcima ili učestvuju u intravenoznoj upotrebi droge.[20][21]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Drugi pregled anketa našao je da kod žena koje se identifikuju kao lezbijke, 80-95% su imale prethodni seksualni kontakt sa muškarcima, a neke su navele seksualno ponašanje koje je rizično. (King, p. 221.)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Gorgos, L. M.; Marrazzo, J. M. (2011). „Sexually Transmitted Infections Among Women Who Have Sex With Women”. Clinical Infectious Diseases. 53 (suppl 3): S84—S91. ISSN 1058-4838. doi:10.1093/cid/cir697. 
  2. ^ King, str. 219.
  3. ^ Zimmerman 2003, str. 359.
  4. ^ a b "Frequently Asked Questions: Lesbian Health Arhivirano 2009-01-29 na sajtu Wayback Machine", womenshealth.gov. U.S. Department of Health and Human Services. Dohvaćeno 12. januara 2009.
  5. ^ a b v g Mravack, Sally A. (July 2006)."Primary Care for Lesbians and Bisexual Women", American Family Physician 74 (2), pp. 279–286.
  6. ^ Vo, Christine, Carney, Michael (December 2007). "Ovarian Cancer Hormonal and Environmental Risk Effect", Obstetrics and Gynecology Clinics34 (4) p. 687–700.
  7. ^ Schlager 1998, str. 152.
  8. ^ a b Schlager 1998, str. 153
  9. ^ Rust, Paula, (March, 1993). "Coming out" in the Age of Social Constructionism: Sexual Identity Formation among Lesbian and Bisexual Women", Gender and Society, 7 (1), p. 50-77.
  10. ^ Solarz, str. 69.
  11. ^ Schlager 1998, str. 157–158.
  12. ^ Solarz, str. 70.
  13. ^ Drabble, Laurie, Trocki, Karen (2005). "Alcohol Consumption, Alcohol-Related Problems, and Other Substance Use Among Lesbian and Bisexual Women", Journal of Lesbian Studies, 9 (3), p. 19–30.
  14. ^ Solarz, str. 81.
  15. ^ „Special Populations - 2010 STD Treatment Guidelines”. CDC. Arhivirano iz originala 21. 07. 2015. g. Pristupljeno 23. 6. 2015. 
  16. ^ Frenkl, Tara Lee, Potts, Jeannette (February 2008). "Sexually Transmitted Infections", Urologic Clinics of North America, 35 (1) p. 33–46.
  17. ^ King, str. 226.
  18. ^ Risser, Jan M.H., Risser, William L., Risser, Amanda (December 2008). "Epidemiology of Infections in Women", Infectious Disease Clinics of North America, 22 (4), pp. 581–599.
  19. ^ King, str. 229.
  20. ^ Zimmerman 2003, str. 360
  21. ^ HIV/AIDS Surveillance Report: Cases of HIV Infection and AIDS in the United States and Dependent Areas, 2006. Centers for Disease Control. Pristupljeno 9. januara 2009.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Žene koje imaju seks sa ženama na Vikimedijinoj ostavi.
  • Holmes, King, Sparling, P., et al, eds. Sexually Transmitted Diseases, McGraw-Hill Medical. 2008. ISBN 978-0-07-141748-8.
  • Schlager, Neil, ur. (1998). Gay & Lesbian Almanac. St. James Press. ISBN 978-1-55862-358-3. 
  • Solarz, Andrea L. (ed), "Lesbian Health: Current Assessment and Directions For the Future", Committee on Lesbian Health Research Priorities, Neuroscience and Behavioral Health Program [and] Health Sciences Policy Program, Health Sciences Section, Institute of Medicine. 1999. ISBN 978-0-585-04728-7.
  • Zimmerman, Bonnie, ur. (2003). Lesbian Histories and Cultures: An Encyclopedia. Garland Publishers. ISBN 978-0-203-48788-4. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жене_које_имају_секс_са_женама&oldid=26881283”