Karlo Ančeloti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karlo Ančeloti
Karlo Ančeloti
Lični podaci
Puno ime Karlo Ančeloti
Datum rođenja (1959-06-10)10. jun 1959. (64 god.)
Mesto rođenja Redžiolo, Italija
Visina 1,79 m
Pozicija vezni igrač
Juniorska karijera
1973—1975 Redžolo
1975—1976 Parma
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1976—1979 Parma 55 (13)
1979—1987 Roma 171 (12)
1987—1992 Milan 112 (10)
Reprezentativna karijera
1981—1991 Italija 26 (1)
Trenerska karijera
1995—1996 Ređana
1996—1998 Parma
1999—2001 Juventus
2001—2009 Milan
2009—2011 Čelsi
2011—2013 Pariz Sen Žermen
2013—2015 Real Madrid
2016—2017 Bajern Minhen
2018—2019 Napoli
2019—2021 Everton
2021— Real Madrid

Karlo Ančeloti (ital. Carlo Ancelotti; Redžiolo, 10. jun 1959), je bivši italijanski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.[1] Trenutno je trener Real Madrida.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Svoj igrački debi Ančeloti, već tada dobar vezni igrač imao je 1976. godine u Parmi iz koje je nakon tri godine otišao u Romu gde je kao kapiten tima osvojio jedan Skudeto i četiri titule pobednika kupa Italije. Sa Romom je došao i do finala kupa šampiona 1984. godine ali je u finalu odigranom na Olimpiku pred domaćim navijačima izgubio od Liverpula nakon izvođenja jedanaesteraca. Rimski klub nikada ni pre ni posle nije došao u situaciju da se bori za evropski tron. Nakon toga bio je član legendarnog tima Milana s kraja 1980-ih sa kojim je osvojio po dva Skudeta, kupa evropskih šampiona, superkupa Evrope i interkontinentalna kupa kao i jedan italijanski superkup u periodu od pet godina. Za reprezentaciju Italije je nastupao 26 puta i postigao jedan pogodak, a bio je član ekipe na Svetskim prvenstvima 1986. i 1990.

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon Ređane, Parme i Juventusa (gde je dva puta ostajao bez titule u poslednjem kolu), Ančeloti je u jesen 2001. postao trener Milana. Sa Milanom je osvojio Skudeto 2004, Ligu šampiona 2003. i 2007, kup Italije 2003, superkup Italije 2004, superkup Evrope 2003. i 2007. i svetsko klupsko prvenstvo 2007. godine. Najteža godina za Ančelotija bila je 2005. kada je u finišu do tada odlične sezone ostao bez trofeja pošto je Milan završio kao vicešampion Italije i finalista Lige šampiona nakon neverovatno izgubljenog finala u Istanbulu od Liverpula. On je jedan od šest ljudi koji su osvojili KEŠ/LŠ i kao igrači i kao treneri. U maju 2009. je postao trener Čelsija i u prvoj sezoni osvojio Premijer ligu i FA kup, a potom i engleski superkup. Time je postao drugi ne-britanski trener koji je osvojio duplu krunu, nakon Arsena Vengera.

Tridesetog decembra 2011, Ančeloti je potpisao ugovor sa francuskim prvoligašem Pari Sen Žermenom sa kojim je 2013. takođe uspeo da osvoji nacionalnu titulu, a 25. juna 2013. godine je postao trener najtrofejnijeg kluba na svetu Real Madrida. Sa Realom je Ančeloti u kalendarskoj 2014. godini osvojio ligu šampiona, kup Španije, superkup Evrope i svetsko klupsko prvenstvo ali titula prvaka Španije je ostala nedostižna u obe sezone provedene na klupi Madriđana.

Dana 19. decembra 2015. godine Ančeloti je potpisao trogodišnji ugovor sa nemačkim Bajernom iz Minhena koji je stupio na snagu 1. jula 2016. godine. Na klupi bavarskog kluba zamenio je Pepa Gvardiolu koji je otišao u Mančester siti. Već na startu svog boravka u Bajernu Ančeloti je uspeo da osvoji superkup Nemačke, a potom je usledilo i osvajanje titule prvaka Nemačke. Na početku nove sezone osvojio je još jedan trofej u nemačkom superkupu ali nakon serije loših rezultata što u prvenstvu što na startu Lige šampiona usledio je otkaz pa ga je na klupi zamenio njegov pomoćnik Vili Sanjol kao privremeno rešenje.

Dana 23. maja 2018. Ančeloti je postavljen za trenera Napolija, sa kojim je potpisao trogodišnji ugovor.[2] U sezoni 2018/19, Napoli je sa Ančelotijem na klupi zauzeo drugo mesto na tabeli Serije A (sa 11 bodova manje od šampiona Juventusa), a uz to je stao u grupnoj fazi Lige šampiona, kao i u četvrtfinalima Lige Evrope i Kupa Italije. U sezoni 2019/20, Ančeloti je sa Napolijem uspeo da prođe grupnu fazu Lige šampione, ali ipak slabi rezultati u domaćem prvenstvu su doveli do toga da bude smenjen 11. decembra 2019. godine. U momentu Ančelotijevog otkaza, Napoli je bio tek na sedmoj poziciji Serije A, sa 21 osvojenim bodom i sa čak 17 bodova zaostatka za prvoplasiranim Interom. Ančeloti je vodio tim iz Napulja na ukupno 72 utakmice i u njima ostvario 38 pobeda, 19 remija i 15 poraza.[3]

Dana 21. decembra 2019. je postavljen za trenera Evertona.[4]

Najveći uspesi[uredi | uredi izvor]

Kao igrač[uredi | uredi izvor]

Roma

Milan

Kao trener[uredi | uredi izvor]

Juventus

Milan

Čelsi

Pari Sen Žermen

Real Madrid

Bajern Minhen

Individualni[uredi | uredi izvor]

  • Evropski trener sezone : 2002/03.
  • Trener godine u Seriji A : 2001, 2004.
  • Zlatna klupa (najbolji trener u sezoni u Seriji A) : 2002/03, 2003/04.
  • Najbolji svetski klupski trener u godini po izboru IFFHS-a : 2007.
  • Trener sezone u Francuskom prvenstvu : 2012/13.
  • Trener godine po izboru „Vorld soker magazina“ : 2003.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ancelotti – UEFA.com”. web.archive.org. 2019-03-08. Arhivirano iz originala 08. 03. 2019. g. Pristupljeno 2024-02-01. 
  2. ^ „ZVANIČNO: Don Karlo se vratio!”. mozzartsport.com. 23. 5. 2018. Pristupljeno 17. 12. 2019. 
  3. ^ „Karlo Anćeloti dobio OTKAZ posle pobede 4:0 u Ligi šampiona”. mondo.rs. 11. 12. 2019. Pristupljeno 17. 12. 2019. 
  4. ^ „Anćeloti se pohvalio na tviteru: Postao sam menadžer Evertona”. mozzartsport.com. 21. 12. 2019. Pristupljeno 25. 12. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карло_Анчелоти&oldid=27730545”