Komarci

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Komarci
Vremenski raspon: 226–0 Ma jura – sadašnjost
ženka komarca Culiseta longiareolata
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Diptera
Natporodica: Culicoidea
Porodica: Culicidae
Meigen, 1818 [1]
Podporodice

Komarci (Culicidae) su porodica insekata dvokrilaca, rasprostranjenih u svim krajevima naše planete. Ova porodica obuhvata oko 3.500 vrsta[2], svrstanih u tri podporodice. Naročito im pogoduju topla područja gde se gustina njihovih populacija znatno uvećava. Razlikuju se od drugih insekata po tome što su im telo i krila pokriveni ljuspicama koje služe kao taksonomska odlika za određivanje vrsta.[3]

Ženke većine vrsta su ektoparaziti, čiji cevasti usni organi (zvani proboscis) probadaju kožu domaćina da bi konzumirale krv. Engleska reč mosquito (formirana od mosca i deminutiva -ito)[4] potiče od španskog naziva za „malu muvu”.[5] Hiljade vrsta se hrane krvlju raznih vrsta domaćina, uglavnom kičmenjaka, uključujući sisare, ptice, reptile, vodozemce, i čak neke vrste ribe. Neki komarci isto tako napadaju beskičmenjake, uglavnom druge zglavkare. Mada je gubitak krvi retko od bilo kakvog značaja za žrtvu, pljuvačka komaraca često uzrokuje iritantni osip koji je ozbiljna neprijatnost. Međutim, mnogo ozbiljnije su uloge mnogih vrsta komaraca kao vektora bolesti. U prolazu od domaćina do domaćina, neki prenose izuzetno štetne infekcije kao što su malarija, žuta groznica, čikungunja, virus Zapadnog Nila, denga groznica, filarijaza, Zika virus i druge arboviruse, što ih čini najsmrtonosnijom životinjskom porodicom na svetu.[6][7][8]

Taksonomija i evolucija[uredi | uredi izvor]

Najstariji poznati komarac sa anatomijom sličnom modernim vrstama je nađen u 79 miliona godina starom kanadskom ćilibaru iz perioda krede.[9] Jedna starija sestrinska vrsta sa primitivnijim svojstvima je nađena u burmanskom ćilibaru koji je oko 90 do 100 miliona godina star.[10] Dva fosila komaraca od pre 46 miliona godina su pronađena, koji imaju veoma malo morfoloških razlika u odnosu na moderne komarce.[11] Ti fosili su isto tako najstariji ikad pronađeni da imaju krv sačuvanu unutar njihovih abdomena.[12][13] Uprkos toga što fosili stariji od krede nisu pronađeni, nedavne studije sugerišu da je do najranije divergencije komaraca između loza iz kojih su formirani Anophelinae i Culicinae došlo pre 226 miliona godina.[14] Smatra se da su se Anopheles vrste starog i novog sveta naknadno razdvojile pre oko 95 miliona godina.[15]

Komarci vrste Anopheles gambiae trenutno podležu specijaciji u M(opti) and S(avana) molekularnim formama. Konsekventno, neki pesticidi koji su delotvorni na M formi nisu više primenjivi na S formi.[16] Preko 3,500 vrsta Culicidae je do sada opisano.[17] Oni se generalno dele u dve potfamilije koje imaju 43 roda. Ove cifre su podložne stalnim promenama, kako sve više vrsta biva otkriveno, i pošto DNK studije podstiču preuređivanje taksonomije u porodice. Dve glavne podporodice su Anophelinae i Culicinae, čiji rodovi su navedeni u donjoj podsekciji.[18] Razlika je od velikog praktičnog značaja, jer se dve podfamilije često razlikuju po značaju kao vektori različitih klasa bolesti. Grubo govoreći, arbovirusne bolesti kao što su žuta groznica i denga groznica uglavnom prenose vrste podporodice Culicine, ne nužno u rodu Culex. Neki prenose razne vrste ptičije malarije, ali nije jasno da li ikada prenose bilo koji oblik ljudske malarije. Neke vrste komaraca međutim prenose razne forme filarijaze, kao što čine i mnoge vrste podporodice Simuliidae.

Anofelinski komarci, koji opet ne moraju neophodno da budu iz roda Anopheles, ponekad nose patogene arboviruse, ali još uvek nije jasno da li ih ikada prenose kao efikasni vektori. Međutim, svi najznačajniji vektori ljudske malarije su iz podporodice Anopheline.

Podfamilije[uredi | uredi izvor]

Rodovi[uredi | uredi izvor]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Komarci su članovi familije nematoceridnih dvokrilaca: Culicidae (od latinske reči culex, genitiv culicis, sa značenjem „mušica” ili „obični komarac”).[19] Ovi komarci donekle nalikuju na kranske muve (familiju Tipulidae) i biljne komarce (familija Chironomidae). Specifično, ženke mnogih vrsta komaraca su štetočine koje se hrane krvlju i opasni su vektori bolesti, dok članovi vrsta koje slično izgledaju, Chironomidae i Tipulidae, to nisu. Mnoge vrste komaraca se ne hrane krlju, i neke od onih koji to čine ali kreiraju „visok do niskog pritiska” krvi koju uzimaju, ne prenose bolesti. Takođe, kod krvopijućih vrsta samo ženke sišu krv.[20] Štaviše, čak i kod komaraca koji prenose važne bolesti, ne prenose ih sve vrste komaraca, niti svi sojevi određene vrste nose iste vrste bolesti, niti se prenose bolesti pod istim okolnostima; njihove navike se razlikuju. Na primer, neke vrste napadaju ljude u kućama, dok druge preferiraju da napadaju ljude u šumama. Shodno tome, pri upravljanju javnim zdravljem važno je da se zna sa kojim vrstama ili čak sa kojim lozama komaraca se ljudska populacija suočava.

Preko 3.500 vrsta komaraca je već opisano u raznim delovima sveta.[21][22] Neki komarci koji rutinski ubadaju ljude deluju kao vektori za brojne infektivne bolesti utičući na milione ljudi godišnje.[23][24] Drugi rutinski ne napadaju ljude, ali su vektori za životinjske bolesti, i mogu da postanu katastrofalni agensi pri zoonozi novih bolesti kad se njihova staništa poremete, na primer usled nagle deforestacije.[25][26]

Vrste značajne za humanu i veterinarsku medicinu[uredi | uredi izvor]

Prazne košuljice larvi komaraca

Pojedine vrste komaraca napadaju čoveka i životinje, kada se hrane sisajući njihovu krv. Ženke pomoću usnog aparata, koji je prilagođen za bodenje probijaju kožu i istovremeno izlučuju sekret pljuvačnih žlezda koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina. Posle oplođenja, koje se najčešće vrši u letu, ženke polažu jaja u vodu ili vlažnu zemlju gde se voda sakuplja. Pre polaganja jaja ženke obično uzimaju krv jedanput ili više puta. Mužjaci žive pored vode i nisu paraziti čoveka i životinja već se hrane biljnim sokovima, nektarom i drugim tečnostima. Komarci su veoma vešti u infiltraciji i poznato je da nalaze put do stanova i kroz isključene klima-uređaje.

Vrste značajne za humanu i veterinarsku medicinu članovi su dve potfamilije[3]:

  1. Anophelinae, u koju su svrstana tri roda sa najvažnijim predstavnikom malaričnim komarcem[27];
  2. Culicinae sa 31 rodom od kojih su najpoznatiji u našem području rodovi:

Malarični komarac[uredi | uredi izvor]

Za malaričnog komarca Anopheles maculipennis se ranije smatralo da je jedinstvena vrsta, a od 1925. godine prvo Faleroni (Falleroni) otkriva da postoje dve, a kasnije se dolazi do saznanja da postoji i veći broj sestrinskih vrsta. Treba odmah naglasiti da su mišljenja naučnika različita i da većina ne prihvata mišljenje o sestrinskim vrstama već smatra da se radi o politipskoj vrsti koja ima 6 palearktičkih podvrsta. Najuočljivije morfološke razlike uočene su između jaja.

Ženke polažu po 150-300 jaja pojedinačno na vodi i to po nekoliko puta tokom života. Larve se razvijaju u stajaćim vodama bogatim biljkama i imaju respiratorne cevčice koje vire iz vode, a na zadnjem delu tela i trahejne škrge. U toku godine se obrazuje veći broj generacija, a nepovoljni uslovi se prezimljuju u stadijumu oplođene ženke. U stanju mirovanja telo malaričnog komarca postavljeno je koso prema podlozi.

Ova vrsta komarca prenosi uzročnike sledećih bolesti:

Komarac žute groznice[uredi | uredi izvor]

Rod edes (Aedes) je sa više vrsta:

  • Aedes vexanus, koja je najčešća u našim krajevima, čije se larve razvijaju u plavnim područjima, baricama; ova vrsta najčešće napada čoveka; migratorna je i kosmopolitska; prenosilac je niza virusa od kojih je u Sremu izolovan Tahyna virus koji izaziva grip kod čoveka i encefalitis kod životinja;
  • Aedes aegypti koji prenosi uzročnika žute groznice.

Običan komarac[uredi | uredi izvor]

Običan komarac se od malaričnog razlikuje po položaju tela u odnosu na podlogu: on ima paralelan položaj prema podlozi, dok je malarični postavljen koso, sa podignutim zadnjim delom tela.

Larve se razvijaju u stajaćim vodama, barama, bazenima, slivnicima, kanalima itd. Ova vrsta je rasprostranjena širom naše zemlje i može doseći i visine od 2.500 m. Jedinke koje žive na jugu su mnogo agresivnije nego one na severu.

Vrstu Culex pipiens čine podvrste:

  • C. pipiens fatigans
  • C. p. quienquefasciatus (na slici)
  • C. p. molestus.

Običan komarac (Culex pipiens) je vektor mnogih virusnih i bakterijskih oboljenja:

Kontrola[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Mosquito control
desno Gupika Gambusia affinis, prirodni predator komaraca

Mnoge mere su isprobane za kontrolu komaraca, uključujući eliminaciju mesta uzgoja, isključivanje putem prozorskih zasuna i mreža za komarce, biološku kontrolu sa parazitima kao što su gljivice[28][29] i nematodi,[30] ili predatorima kao što su ribe,[31][32][33] veslonošci,[34] nimfe i odrasli vilini konjici, i neke vrste guštera i geka.[35] Drugi pristup je uvođenje velikog broja sterilnih mužjaka.[36] Istražene su genetičke metode uključujući nekompatibilnost citoplazme, hromozomske translokacije, seksualno distorziju i zamenu gena. One su jeftinije i ne podležu vektorskom otporu.[37]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Harbach, Ralph (2. 11. 2008). „Family Culicidae Meigen, 1818”. Mosquito Taxonomic Inventory. 
  2. ^ „3500 vrsta komaraca podeljenih u 41 kategoriju”. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (SAD) -. Pristupljeno 11. 6. 2014. 
  3. ^ a b „Glavne vrste i različitost u odnosu na ostale insekte”. BioNet Škola -. Pristupljeno 11. 6. 2014. 
  4. ^ „mosquito”. Real Academia Española. Pristupljeno 24. 7. 2016. 
  5. ^ Brown 1993
  6. ^ „Mosquitoes of Michigan -Their Biology and Control”. Michigan Mosquito Control Organization. 2013. Arhivirano iz originala 13. 02. 2018. g. Pristupljeno 12. 02. 2018. 
  7. ^ Gates, Bill. „The Deadliest Animal in the World”. 
  8. ^ „Would it be wrong to eradicate mosquitoes? – BBC News”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  9. ^ Poinar, G. O.; et al. (2000). „Paleoculicis minutus (Diptera: Culicidae) n. gen., n. sp., from Cretaceous Canadian amber with a summary of described fossil mosquitoes” (PDF). Acta Geologica Hispanica. 35: 119—128. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. Приступљено 12. 02. 2018. 
  10. ^ Borkent A, Grimaldi DA (2004). „The earliest fossil mosquito (Diptera: Culicidae), in Mid-Cretaceous Burmese amber”. Annals of the Entomological Society of America. 97 (5): 882—888. ISSN 0013-8746. doi:10.1603/0013-8746(2004)097[0882:TEFMDC]2.0.CO;2. 
  11. ^ „Discovery of new prehistoric mosquitoes reveal these blood-suckers have changed little in 46 million years”. Smithsonian Science News. 7. 1. 2013. Приступљено 27. 10. 2015. 
  12. ^ Briggs, D.E. (2013). „A mosquito's last supper reminds us not to underestimate the fossil record”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 110 (46): 18353—4. PMC 3832008 Слободан приступ. PMID 24187151. doi:10.1073/pnas.1319306110. 
  13. ^ Greenwalt, D.E.; Goreva, Y.S.; Siljeström, S.M.; Rose, T.; Harbach, R.E. (2013). „Hemoglobin-derived porphyrins preserved in a Middle Eocene blood-engorged mosquito”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 110 (46): 18496—18500. PMC 3831950 Слободан приступ. PMID 24127577. doi:10.1073/pnas.1310885110. 
  14. ^ Reidenbach, K.R.; Cook, S.; Bertone, M.A.; Harbach, R.E.; Wiegmann, B.M.; Besansky, N.J. (2009). „Phylogenetic analysis and temporal diversification of mosquitoes (Diptera: Culicidae) based on nuclear genes and morphology”. BMC Evolutionary Biology. 9 (1): 298. PMC 2805638 Слободан приступ. PMID 20028549. doi:10.1186/1471-2148-9-298. 
  15. ^ Calvo E, Pham VM, Marinotti O, Andersen JF, Ribeiro JM (2009). „The salivary gland transcriptome of the neotropical malaria vector Anopheles darlingi reveals accelerated evolution of genes relevant to hematophagy” (PDF). BMC Genomics. 10 (1): 57. PMC 2644710 Слободан приступ. PMID 19178717. doi:10.1186/1471-2164-10-57. 
  16. ^ Lawniczak MK, Emrich SJ, Holloway AK, Regier AP, Olson M, White B, Redmond S, Fulton L, Appelbaum E, Godfrey J, Farmer C, Chinwalla A, Yang SP, Minx P, Nelson J, Kyung K, Walenz BP, Garcia-Hernandez E, Aguiar M, Viswanathan LD, Rogers YH, Strausberg RL, Saski CA, Lawson D, Collins FH, Kafatos FC, Christophides GK, Clifton SW, Kirkness EF, Besansky NJ (2010). „Widespread Divergence Between Incipient Anopheles gambiae Species Revealed by Whole Genome Sequences”. Science. 330 (6003): 512—514. PMC 3674514 Слободан приступ. PMID 20966253. doi:10.1126/science.1195755. 
  17. ^ Harbach, R.E. (2011). Mosquito Taxonomic Inventory.
  18. ^ Walter Reed Biosystematics Unit. Wrbu.si.edu. Приступљено 1. 4. 2013.
  19. ^ Jaeger 1959
  20. ^ Society, National Geographic. „Mosquitoes, Mosquito Pictures, Mosquito Facts – National Geographic”. National Geographic. Приступљено 20. 3. 2016. 
  21. ^ Biological notes on mosquitoes Архивирано 2003-08-05 на сајту Wayback Machine. Mosquitoes.org. Pristupljeno 2013-04-01.
  22. ^ Taking a bite out of mosquito research, Author Paul Leisnham, University of Maryland Arhivirano 2012-07-28 na sajtu Archive.today. Enst.umd.edu (2010-07-26). Pristupljeno 2013-04-01.
  23. ^ Molavi, Afshin (12. 6. 2003). „Africa's Malaria Death Toll Still "Outrageously High"”. National Geographic. Pristupljeno 27. 7. 2007. 
  24. ^ „Mosquito-borne diseases”. American Mosquito Control Association. Pristupljeno 14. 10. 2008. 
  25. ^ World Health Organisation. Flooding and communicable diseases fact sheet.
  26. ^ Wilcox, B. A.; Ellis, B. (2006). „Forests and emerging infectious diseases of humans”. Unasylva. 57. ISSN 0041-6436. 
  27. ^ „Rod "Anophelinae" komaraca”. Mosquito taxonomic inventory (vebsajt) -. Arhivirano iz originala 08. 03. 2014. g. Pristupljeno 11. 6. 2014. 
  28. ^ „Fungus Fatal to Mosquito May Aid Global War on Malaria”. The New York Times. 10. 6. 2005. 
  29. ^ Kramer, J. P. (1982). „Entomophthora culicis(Zygomycetes, Entomophthorales) as a pathogen of adultaedes aegypti(diptera, culicidae)”. Aquatic Insects. 4 (2): 73—79. doi:10.1080/01650428209361085. 
  30. ^ Shamseldean MM, Platzer EG (1989). „Romanomermis culicivorax: Penetration of larval mosquitoes”. Journal of Invertebrate Pathology. 54 (2): 191—199. PMID 2570111. doi:10.1016/0022-2011(89)90028-1. 
  31. ^ Krumholz, Louis A. (1948). „Reproduction in the Western Mosquitofish, Gambusia affinis affinis (Baird & Girard), and Its Use in Mosquito Control”. Ecological Monographs. 18 (1): 1—43. JSTOR 1948627. doi:10.2307/1948627. 
  32. ^ Kenneth T. MacKay, ur. (1995). „PART III: INTERACTIONS31. A Comparative Study of the Ability of Fish to Catch Mosquito Larva”. Rice-fish culture in China. International Development Research Centre. ISBN 978-1-55250-313-3. Arhivirano iz originala 9. 6. 2011. g. 
  33. ^ Fradin, M. S. (1998). „Mosquitoes and mosquito repellents: a clinician's guide” (PDF). Annals of Internal Medicine. 128 (11): 931—940. PMID 9634433. doi:10.7326/0003-4819-128-11-199806010-00013. [mrtva veza]
  34. ^ Marten GG, Reid JW (2007). „Cyclopoid copepods”. Journal of the American Mosquito Control Association. 23 (2 Suppl): 65—92. PMID 17853599. doi:10.2987/8756-971X(2007)23[65:CC]2.0.CO;2. 
  35. ^ Canyon DV, Hii JL (1997). „The gecko: An environmentally friendly biological agent for mosquito control”. Medical and veterinary entomology. 11 (4): 319—323. PMID 9430109. doi:10.1111/j.1365-2915.1997.tb00416.x. 
  36. ^ Carpenter, Jennifer (8. 8. 2011). „Spermless mosquitoes hold promise to stop malaria”. BBC. Pristupljeno 5. 8. 2011. „Scientists have created spermless mosquitoes in an effort to curb the spread of malaria.” 
  37. ^ Webb, Jonathan (10 June 2014) GM lab mosquitoes may aid malaria fight BBC News, Science and Environment, Retrieved 11 June 2014

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kenneth T. MacKay, ur. (1995). „PART III: INTERACTIONS31. A Comparative Study of the Ability of Fish to Catch Mosquito Larva”. Rice-fish culture in China. International Development Research Centre. ISBN 978-1-55250-313-3. Arhivirano iz originala 9. 6. 2011. g. 
  • Jaeger, Edmund C. (1959). A Source-Book of Biological Names and Terms. Springfield, Ill: Thomas. ISBN 978-0-398-06179-1. 
  • Brown, Lesley (1993). The New Shorter Oxford English Dictionary on Historical Principles. Oxford [Eng.]: Clarendon. ISBN 978-0-19-861271-1. 
  • Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Brunhes, J.; Rhaim, A.; Geoffroy, B.; Angel, G.; Hervy, J. P. Les Moustiques de l'Afrique mediterranéenne. French/English. Interactive identification guide to mosquitoes of North Africa, with database of information on morphology, ecology, epidemiology, and control. Mac/PC Numerous illustrations. IRD/IPT [12640] 2000 CD-ROM. ISBN 978-2-7099-1446-8. 
  • Davidson, Elizabeth W. (1981). Pathogenesis of invertebrate microbial diseases. Montclair, N. J.: Allanheld, Osmun. ISBN 978-0-86598-014-3. 
  • Jahn, G. C.; Hall, D. W.; Zam, S. G. (1986). „A comparison of the life cycles of two Amblyospora (Microspora: Amblyosporidae) in the mosquitoes Culex salinarius and Culex tarsalis Coquillett”. Journal of the Florida Anti-Mosquito Association. 57: 24—27. 
  • Kale, H. W. (1968). „The relationship of purple martins to mosquito control” (PDF). The Auk. 85 (4): 654—661. JSTOR 4083372. doi:10.2307/4083372. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Komarci na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Komarci.
Komarci na Vikiputovanju.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комарци&oldid=26477116”