Kurt Valdhajm

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kurt Valdhajm
Kurt Valdhajm u Generalnoj skupštini UN 1981. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1918-12-21)21. decembar 1918.
Mesto rođenjaSankt Andre-Verdern, Austrija
Datum smrti14. jun 2007.(2007-06-14) (88 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
ReligijaKatolik
UniverzitetUniverzitet u Beču
Profesija
Porodica
SupružnikElizabet Valdhajm (Ričel) (v. 1944 —  njegova smrt 2007)
Deca3
Politička karijera
Politička
stranka		Vanstranački političar[a]
1. januar 1972 — 31. decembar 1981.
PrethodnikU Tant
NaslednikHavijer Perez de Kueljar
8. jul 1986 — 8. jul 1992.
IzboriPredsednički izbori 1986.
Kancelar(i)Franc Vranicki
PrethodnikRudolf Kiršleger
NaslednikTomas Klestil
Ministar spoljnih poslova Austrije
19. januar 1968 — 21. april 1970.
PredsednikFranc Jonas
Kancelar(i)Jozef Klaus
PrethodnikLujo Tončić-Sorinj
NaslednikRudolf Kiršleger
Vojna karijera
Kurt Valdhajm
Služba Austrija (1936-1937)
 Nacistička Nemačka (1941-1945)
Vojska Nemačka kopnena armija
ČinStariji poručnik
Jedinica
Učešće u ratovimaDrugi svetski rat
Kasniji radGeneralni sekretar UN
Predsednik Austrije
Ministar spoljnih poslova Austrije
Odlikovanja
Valdhajmovo obraćanje na engleskom
Pozdrav na engleskom jeziku koji je sa pozicije generalnog sekretara UN rekao Kurt Valdhajm. Ovaj zapis se nalazi na jednoj od zlatnih gramofonskih ploča poslatih u svemir u sklopu Programa Vojadžer
Potpis

Kurt Jozef Valdhajm (nem. Kurt Josef Waldheim; Sankt Andre-Verdern, blizu Beča, Austrija, 21. decembar 1918 — Beč, 14. jun 2007) je bio austrijski političar, doktor pravnih nauka i diplomata. Služio je kao ministar spoljnih poslova Austrije u periodu od 1968. do 1970, četvrti generalni sekretar UN[1] u dva mandata, od 1972. do 1981, i kao predsednik Austrije od 1986. do 1992.

Bio je četvrti generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1972. godine do 1981. godine i na toj funkciji proveo je dva mandata. Nadgledao je pružanje pomoći Bangladešu, Nikaragvi i Gvatemali i mirovne misije na Kipru, Bliskom istoku, u Angoli i Gvineji. Nakon što je NR Kina stavila veto na njegov treći mandat[2] vratio se u Austriju i kandidovao se za predsednika 1986. godine.

Njegova nacistička prošlost je otkrivena u sklopu kampanje na izborima za predsednika Austrije 1986. U godini uoči izbora, 1985, objavio je biografiju U staklenoj palati svetske politike (nem. Im Glaspalast der Weltpolitik) gde je između ostalog naveo da je, nakon Anšlusa Austrije, Gestapo uhapsio njegovog oca, a da je on kao član austrijskog Jungvolk-a delio letke u kojima se pozivalo na pružanje otpora, i da su ga zbog toga pretukli. Dodao je i da je na silu regrutovan u Vermaht, gde je poslat na Istočni front kao član jedinice koja je bila puna protestanata protiv rata. Napisao je da je tokom noći tajno čitao anti-nacističke letke, i da se nakon ranjavanja na frontu vratio u Beč, gde je završio studije prava.[3] Politički protivnici su uvideli nedostatke u toj objavljenoj biografiji, i počeli su da istražuju njegovu prošlost. Beogradske Večernje novosti su prve u svetu objavile detalje o njegovoj vojnoj službi u Jugoslaviji i Grčkoj u tekstu Ratni zločinac iz dosijea F-25572 gde se ispostavilo da se Valdhajm ipak vratio na Balkan nakon što je bio ranjen u Rusiji, i da ga je, zbog svog učešća u bici na Kozari, zajedno sa još 25 nemačkih oficira, odlikovao Ante Pavelić, poglavnik Nezavisne Države Hrvatske.[4][5] Otkriveno je i da je pripadao jedinici Hitlerovog Vermahta koja je na Sjenjaku u Pljevljima, počinila ratne zločine nad srpskim civilima tokom Drugog svetskog rata. Državna komisija za ratne zločine FNRJ ga je osudila za ratne zločine 17. decembra 1947. godine.[6][7]

Kako bi rasvetlili Valdhajmovu vojnu službu tokom perioda između 1938. i 1945, Vlada Austrije je 1987. formirala međunarodnu šestočlanu komisiju istoričara. Njihov zaključak je bio da Kurt Valdhajm nije lično učestvovao u izvršavanju ratnih zločina, ali su takođe zaključili da je, uprkos njegovim tvrdnjama, znao za akcije Nemačke vojske protiv partizana i za odmazde i zločine nad civilima. Simon Vizental je dodao da je tokom deportacije trećine Solunskih Jevreja za Aušvic, Valdhajm bio pozicioniran oko 8 km dalje od Soluna, pa je sigurno znao i za taj čin.[8] Tokom svog predsedničkog mandata je bio diplomatski izolovan, a SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo su ga proglasile za nepoželjnu osobu.

Preminuo je 14. juna 2007. sa 88 godina. Po njegovoj želji na sahrani nije prisustvovao nijedan strani zvaničnik, sem kneza Lihtenštajna Hans-Adama II. Pred svoju smrt je ostavio pismo u kome se izvinjava za svoje postupke tokom izbijanja Afere Valdhajm 1986, i zamolio je kritičare za oproštaj.[9] Sahranjen je uz pune vojne i državne počasti u predsedničkoj kripti na Središnjem bečkom groblju.

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Kurt Jozef Valdhajm je rođen 21. decembra 1918. u selu Sent Andre-Verden blizu Beča, u saveznoj državi Donja Austrija.[10] Njegov otac Valter Valdhajm je radio kao školski inspektor, i bio je Češkog porekla. Porodično prezime Vaclavik (nemački: Watzlawick, češki: Václavík) je njegov otac germanizovao u Valdhajm u periodu oko 1918.[11][12]

Upisao je srednju školu u Klosternojburgu, gde se pridružio rimokatoličkom bratstvu Komažen. Vojni rok je u periodu od 1936. do 1937. odradio u prvom konjičkom puku Austrijske armije. Nakon toga je pohađao Konzularnu akademiju u Beču, mesto gde su se obučavale austrijske diplomate, i tamo je diplomirao prava 1939.[11]

U to vreme je postao član Lige nemačkih nacional-socijalističkih studenata, ogranka Nacističke partije (NSDAP), pa je, sudeći po magazinu Profil, član konjičkih brigada Šturmabtajlunga (SA), tzv Reiter-SA 4. Otac mu je tada bio aktivista Hrišćanske socijalne partije (CS).[13] Po Simonu Vizentalu Valdhajm je osporio tu tvrdnju, rekavši da je on samo bio pripadnik konjičkog kluba, i da nije znao da je taj klub integrisan u SA. Dodao je da nikada nije popunio pristupni obrazac za članstvo u SA, i da se u skladu sa tim nije smatrao njihovim članom. Pristupni obrazac za članstvo u SA sa Valdhajmovim potpisom i nije pronađen.[14] Fred Sinovac, kancelar Austrije za vreme izbijanja afere o Valdhajmovoj prošlosti je na to izjavio: "Primamo ka znanju da nije Valdhajm bio član SA, već samo njegov konj."[15]

U proleće 1940. je mobilisan, i ubrzo je postao mlađi poručnik.[11]

Tokom jednog vojnog odsustva sa fronta, u martu 1944. je na Bečkom univerzitetu odbranio doktorsku tezu Ideja Rajha po Konstantinu Francu. Iste godine 19. avgusta je oženio Elizabet Ričel, u to vreme aktivistkinju Nacističke partije. Imali su 3 dece iz tog braka: ćerke Lizelotu, koja je jedno vreme radila u Ujedinjenim nacijama, i Kristu, koja je postala umetnik i koja je supruga austrijskog narodnog poslanika Otmara Karasa, i sina Gerharda, koji je postao bankar.

Političko delovanje[uredi | uredi izvor]

Bio je u diplomatskoj službi u Ministarstvu spoljnih poslova od 1945. godine. Član je austrijskih delegacija na međunarodnim pregovorima u Parizu, Londonu i Moskvi. Posle je bio poslanik u parlamentu, a zatim ambasador Austrije u Kanadi 1958-60. Ministar spoljnjih poslova Austrije je od 1968—1972.

Bio je četvrti generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1972. godine do 1981. godine[1] i na toj funkciji proveo je dva mandata. Nadgledao je pružanje pomoći Bangladešu, Nikaragvi i Gvatemali i mirovne misije na Kipru, Bliskom istoku, u Angoli i Gvineji. Nakon što je NR Kina stavila veto na njegov treći mandat[2] vratio se u Austriju i kandidovao se za predsednika 1986. godine. Bio je deveti predsednik Austrije od 1986. godine do 1992. godine.

Tokom predizborne kampanje za predsednika Austrije 1986, u javnost je izbila njegova nacistička prošlost. Saznalo se da je lagao o prirodi svoje vojne službe i članstva u Nacističkoj partiji. Valdhajm je za vreme Drugog svetskog rata bio oficir Vermahta na različitim frontovima. Jugoslovenska državna komisija ga je proglasila za ratnog zločinca a na osnovu jugoslovenskog dosijea F-25572 od 17. novembra 1947. godine Valdhajm je uvršćen na listu ratnih zločinaca UN.[16] Prema ovom dosijeu, Valdhajm je kao obaveštajni oficir bio član štaba generala Aleksandra Lera, komandanta Hitlerove armije koja je pokrivala jugoistok Evrope. Valdhajm je učestvovao u borbama na Kozari u leto 1942. godine, kada je oko 68 hiljada srpskih muškaraca, žena i dece oterano u hrvatski koncentracioni logor Jasenovac. Valdhajma je zbog zasluga u bici na Kozari odlikovao hrvatski poglavnik Ante Pavelić. Tek posle izbijanja afere o njegovoj mračnoj nacističkoj prošlosti, koju su prve u svetu objavile beogradske novine Večernje Novosti, Valdhajm je na sve načine pokušavao da dokaže da je bio samo vojnik i da nije odgovoran za ratne zločine nad srpskim civilima. Vašington i London su ga, međutim, stavili na listu nepoželjnih osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ta odluka nikada nije promenjena. Slučaj Valdhajm je jedna od najvećih enigmi 20. veka. Iako je njegovo ime bilo na listi ratnih zločinaca UN, i mada su za njegovu ratnu prošlost znali i SSSR, i Amerika i Britanija i Jugoslavija, osnivači Ujedinjenih nacija, on je ipak u dva mandata bio cenjeni generalni sekretar svetske organizacije. Valdhajm je i pored svega bio izabran za predsednika Austrije, ali i diplomatski izolovan tokom celog svog predsedničkog mandata 1986—92. godine.

Umro je u Beču 14. juna 2007. godine nakon srčanog udara.

Objavio je knjige: Austrijski put i Jedinstveni poziv na svetu.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 13. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ a b Berlin, Michael J. (28. oktobar 1981). „Vetoes Deadlock Election of U.N. Secretary General”. The Washington Post. 
  3. ^ „Kurt Waldheim”. The Economist. 21. jun 2007. Arhivirano iz originala 16. 04. 2021. g. Pristupljeno 16. april 2021. 
  4. ^ Matović, Dragana (22. oktobar 2018). „JUBILEJ NOVOSTI: Zatresle se i Ujedinjene nacije”. Večernje novosti. Pristupljeno 16. april 2021. 
  5. ^ Crowe 2013, str. 67.
  6. ^ Cohen 1987.
  7. ^ „Faksimil prve strane dosijea”. slobodnarijec.net. Pristupljeno 18. novembar 2021. 
  8. ^ Kurt Valdhajm (21. jun 2007). „Die Affäre Waldheim: Eine Fallstudie zum Umgang mit der NS-Vergangenheit in den späten achtziger Jahren”. Arhivirano iz originala 6. februar 2007. g. Pristupljeno 16. april 2021. „Dokument 2” 
  9. ^ „Dr. Kurt Waldheim: Ein letztes Wort” ["Dr Kurt Valdhajm: Poslednja reč"] (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 3. jul 2007. g.  (PDF; 100 kB)
  10. ^ « Kurt Waldheim est mort », lefigaro.fr, 14 octobre 2007.
  11. ^ a b v « WALDHEIM KURT (1918-2007) », Encyclopaedia Universalis.
  12. ^ Kandell, Jonathan (14. jun 2007). „Kurt Waldheim dies at 88; ex-UN chief hid Nazi past”. Njujork Tajms. Pristupljeno 24. april 2021. 
  13. ^ Segal, Jérôme (jul 2007). „Kurt Waldheim : un « éclaireur » ?” (PDF). L'Arche. „le magazine Profil publie des extraits de son dossier militaire, faisant notamment état de son appartenance au syndicat étudiant nazi, à une unité de cavalerie de la SA (Sturmabteilung, « division d'assaut ») mais révélant aussi ses fonctions dans les Balkans.” 
  14. ^ Simon Vizental. The Waldheim Case. Contemporary Jewish Writing in Austria, edited by Dagmar Lorenz, University of Nebraska Press. Pristupljeno 24. april 2021. „Waldheim objected: he had merely belonged to a riding club and didn't know it had been incorporated into the SA. He himself had never signed a membership form of the SA and therefore had not regarded himself as a member. (In point of fact no SA document with Waldheim's signature has been found.)” 
  15. ^ Grissemann, Stefan (27. septembar 2021). „Ruth Beckermann: "Die Waldheim-Affäre war ein Befreiungsschlag"”. profil.at. Pristupljeno 11. septembar 2021. 
  16. ^ Zatvoren dosije „Valdhajm“ („Politika“, 18. februar 2015)

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Iako je bio vanstranački političar, u svakom državničkom poslu unutar Austrije je nastupao uz podršku Austrijske narodne stranke (ÖVP)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kurt Valdhajm na Vikimedijinoj ostavi.
Generalni sekretar UN-a
1972 — 1982.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Курт_Валдхајм&oldid=27553254”