Milija Radovanović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
milija radovanović
Lični podaci
Datum rođenja(1912-05-15)15. maj 1912.
Mesto rođenjaTulare, kod Medveđe, Kraljevina Srbija
Datum smrti29. februar 1996.(1996-02-29) (83 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija, SR Jugoslavija
Profesijadruštveno-politički radnik
Delovanje
Član KPJ od1939.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Predsednik SUBNOR Srbije
Period1964 — 1969.
PrethodnikRaja Nedeljković
NaslednikMomčilo Dugalić
Potpredsednik Predsedništva SR Srbije
Period1974 — 1978.
Prethodnikfunkcija ustanovljena
NaslednikBranko Pešić
Odlikovanja
Orden narodnog oslobođenja Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem
Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941.

Milija Radovanović (Tulare, kod Medveđe, 15. maj 1912 — Beograd, 29. februar 1996) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik Socijalističke Republike Srbije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 15. maja 1912. u selu Tulare, kod Medveđe. U rodom selu je završio osnovnu školu, a kao učenik gimnazije priključio se omladinskom revolcuionarnom pokretu. Tokom studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, učestvovao je u revolucionarom studentskom pokretu i 1938. postao član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Od 1940. delovao je kao ilegalni partijski radnik u Leskovcu i jablaničkom srezu, gde je bio sekretar Sreskog povereništva KPJ za jablanički srez.[1][2]

Nakon okupacije Jugoslavije, u leto 1941. bio je jedan od organizatora ustanka u Jablanici, a delovao je i na području Toplice i Rasine. Nalazio se na dužnostima političkog komesara Kukavičkog partizanskog odreda, političkog komesara Jablaničko-pasjačkog partizanskog odreda, sekretara Okružnog komiteta KPJ za Kruševac, sekretara Okružnog komiteta KPJ za Leskovac i dr.[1][2]

Nakon oslobođenja, nalazio se na dužnostima Okružnog komiteta KPS u Leskovcu, sekretara Vlade NR Srbije za personalna pitanja, sekretara Oblasnog komiteta KPS za Niš i predsednika Oblasnog narodnog odbora za Niš, od 1949. do 1952. godine. Potom je od 1952. do 1967. bio član Izvršnog veća Skupštine SR Srbije, takođe se nalazio na dužnostima — sekretara Organizaciono-političkog sekretarijata Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, predsednika Odbora za društveni nadzor Skupštine SR Srbije.[1][2]

Bio je član Glavnog odbora Narodnog fronta Srbije, odnosno Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije i Glavnog odbora Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Srbije (SUBNOR), čiji je predsednik bio od 1964. do 1969. godine. Potom je bio komandant Republičkog štaba narodne odbrane Srbije. Godine 1974. izabran je za člana prvog saziva Predsedništva SR Srbije, gde se nalazio na položaju potpredsednika, dok je predsednik Predsedništva bio Draža Marković.[1][2]

Biran je za poslanika Narodne skupštine NR Srbije, odnosno Skupštine SR Srbije, od prvog do petog saziva i za poslanika Narodne skupštine FNRJ, odnosno Savezne narodne skupštine, od prvog do četvrtog saziva.[1] Biran je i za člana Saveta federacije.

Umro je 29. februara 1996. u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.[3]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden narodnog oslobođenja, Orden zasluga za narod prvog i drugog reda, Orden bratstva i jedinstva drugog reda, Orden za hrabrost i dr.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Ko je ko 1970, str. 869.
  2. ^ a b v g Leksikon NOR 2 1980, str. 936.
  3. ^ „Umro Milija Radovanović”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 1. 3. 1996. str. 24. 
  4. ^ Ko je ko 1957, str. 590.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милија_Радовановић&oldid=27678785”