Pređi na sadržaj

Moderni petoboj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Moderni petoboj
Takmičari finalnog dela modernog petoboja na Letnjim olimpijskim igrama 2004.
Najviše upravno teloMeđunarodna unija modernog petoboja (UIPM)[1]
Karakteristike
Kontaktpolukontaktni
TipMačevanje, plivanje, skakanje, streljaštvo i trčanje

Moderni petoboj je olimpijski sport koji se sastoji od takmičenja pojedinaca i ekipa u 5 različitih sportova: mačevanja, streljaštva, jahačkog preskakanja (15 skokova), plivanja slobodnim stilom (200 m) i trčanja (3.200 m), u trajanju od pet dana. Naziv moderni je dodat zato da se ovaj sport jasno razlikuje od atletskog petoboja, koji uključuje sasvim druge discipline. Događaj je inspirisan tradicionalnim petobojem održanim tokom drevnih Olimpijada. Budući da su originalna takmičenja bila oblikovana na osnovu veština potrebnih idealnom grčkom vojniku iz te ere, moderni petoboj je slično tome formulisan tako da obuhvata aktivnosti kojima su predstavljene veštine potrebne konjici iza neprijateljskih linija.

Ovaj sport je bio jedan od osnovnih sportova na Olimpijskim igrama od 1912. godine, uprkos pokušajima njegovog uklanjanja.[2] Svetsko prvenstvo u modernom petoboju održava se svake godine od 1949. godine.

Prvobitno je takmičenje trajalo četiri ili pet dana. Godine 1996. usvojen je jednodnevni format u nastojanju da ovaj sport bude u većoj meri prilagođen publici.[3] Moderni petoboj, uprkos svoje duge olimpijske istorije, morao je nekoliko puta da opravda svoje uključivanje u moderne olimpijske igre. Dana 11. februara 2013. u Lozani, MOK je još jednom potvrdio moderni petoboj kao jedan od 25 glavnih sportova olimpijskog programa do 2020. godine. Upravno telo, Međunarodna unija modernog petoboja (UIPM), reguliše ovaj međunarodni sport u više od 90 zemalja na svim kontinentima sveta.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Fondacija modernog pentatlona je sporna. S jedne strane, baron Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara, naglašavao je svoje autorstvo.[3] S druge strane, Viktor Balk, predsednik Organizacionog odbora igara 1912. godine, pokazao je da je iskoristio dugu tradiciju švedskih vojnih multi-sportskih događaja, kako bi stvorio moderan pentatlon.[4]

Sastav savremenog petoboja bazira se na priči o idealnom vojniku iz konjičke jedinice koji se nađe iza neprijateljskih linija i mora jahati po nepoznatom terenu, boriti se mačem i pištoljem, trčati i plivati. Antički petoboj (pentatlon) sastojao se od trčanja, bacanja koplja i diska, skoka udalj i rvanja. U program antičkih igara uvršten je 708. godine p. n. e.

Pjer de Kuberten je predložio moderni petoboj.

U novije vreme negovao se kao sportsko takmičenje u Švedskoj (1900. na predlog Pjer de Kuberten, osnivača modernih Olimpijskih igara 1909. godine uvršten je u program Olimpijskih igara, kao olimpijski petoboj. Moderni petoboj je prvi put uključen na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine i od tada je u programu Igara. Ekipno takmičenje je uvedeno 1952. ali je 1992. isključeno iz programa Igara. Takmičenje u ženskoj konkurenciji je uvedeno u program Igara 2000. godine.

U neolimpijskim godinama, održavaju se svetska prvenstva, sa tradicijom od 1949. godine. U početku je takmičenje trajalo 5 dana (svaki dan po jedna disciplina), ali je u cilju popularizacije i komercijalizacije ovog sporta 1996. uvedeno jednodnevno takmičenje.

Uprkos velikom renomeu ovog sporta u modernom olimpizmu, kao jedinog sporta koji je osmišljen upravo zbog Igara i takmičenja na njima, moderni petoboj nije poprimio širu popularnost. Veći broj klubova i takmičara danas deluje samo u delu istočne Evrope, zahvaljujući većoj tradicionalnoj povezanosti sporta i vojske u tim zemljama. Poslednjih godina je bilo predloga da se moderni petoboj isključi iz olimpijskog programa. MOK je 2005. godine doneo odluku po kojoj ostaje u programu Igara sigurno do 2012. godine.

Modernim petobojem upravlja međunarodna organizacija UIPM (Union Internationale de Pentathlon Moderne). Osnovano je 1948, sa sedištem u Stokholmu, tako da je prvo Svetsko prvenstvo organizovao 1949.[5][6]

Discipline modernog petoboja[uredi | uredi izvor]

  • Streljaštvo: koristi se vazdušni pištolj kalibra 4,5 mm, na udaljenosti 10 m iz stojećeg stava. Svaki takmičar ima na raspolaganju 20 hitaca, sa ograničenim vremenom od 40 sekundi između svakog hica.
  • Mačevanje: takmičenje se održava po kružnom sistemu, svako sa svakim.
  • Plivanje: disciplina je 200 m slobodnim stilom. Takmičari se svrstavaju u grupe po jačino prema prijavljenom najboljem rezultatu.
  • Jahanje: takmičenje se sastoji u kroskontri konjičkoj trci na stazi dužine 350-400 m sa 12 do 15 prepona. Takmičarima se dodeljuje konj putem žreba neposredno pred samo takmičenje.
  • Trčanje: disciplina je kros na distanci od 3000 metara. Takmičari dobijaju startne brojeve prema rezultatima u prethodne četiri discipline, i to na način da najbolje plasirani kreće prvi, a najslabije plasirani poslednji. Ko prvi prođe cilj trke je ujedno i pobednik modernog petoboja.

Izmene tokom vremena[uredi | uredi izvor]

U novembru 2008. UIPM je promenio sistem takmičenja, koji je startovao od 2009. Odlučeno je da se discipline streljaštva i atletike održavaju kombinovano.[3] Takmičari su nakon svakog od tri kruga gađanja trčali po jedan kilometar. U svakom od tri kruga, takmičari su pucali pet hitaca, uz punjenje oružja posle svakog hica; nakon toga su mogli da nastave trčanje. Promašaji nisu kažnjavani, ali prekoračenje predviđenog vremena za gađanje je kažnjavano sa dodatnih sedamdeset sekundi.[3]

Nakon uspešne probe na Olimpijskim igrama mladih 2010. godine pištolji su zamenjeni laserskim. Upotreba laserskih pištolja je smanjila troškove gađanja za približno dve trećine i omogućila održavanje takmičenja na novim borilištima jer je njihovom upotrebom povećan nivo bezbednosti.[7]

Pucanje i trčanje[uredi | uredi izvor]

Od 1912. do 1988. za gađanje su korišćeni obični pištolji ili kasnije sportski pištolji. Od 1989. do 2009. godine, disciplina gađanja je uključivala gađanje vazdušnim pištoljem kalibra 4,5 mm (.177 cal) u stojećem položaju sa udaljenosti od 10 metara u nepokretnu metu. Format je bio onaj u takmičenju vazdušnim pištoljem od 10 metara: svaki takmičar je imao 20 hitaca, sa 40 sekundi dozvoljenih za svaki hitac. Počevši od takmičenja na Svetskom prvenstvu 2011. godine, laserski pištolji su korišćeni umesto pištolja sa stvarnim projektilima.[8] Postoji malo kašnjenje između povlačenja okidača i laserskog ispaljivanja, simulirajući vreme koje bi bilo potrebno da se metak izađe iz cevi.[9] Vazdušni pištolji sa laserskim predajnicima uvedeni su u prelaznom periodu i još uvek su u upotrebi.[10] Namenski napravljeni laserski pištolji se razvijaju i obično se koriste od sredine 2010-ih. Laserski pištolji i mete moraju biti homologovani od strane UIPM-a.[11]

Do Olimpijskih igara 2000. trčanje je bilo 4 kilometra.[12] Trkačka disciplina je potom skraćena na trčanje na 3 km.

U 2009. trčanje i gađanje su kombinovani u tri kruga od 1000 m, a svakom je prethodilo gađanje pet meta laserom za 70nbsp;sekundi ili manje.[13][14] Od početka sezone 2013. godine, laserska trka je promenjena tako da se sastoji od četiri kruga od 800 m (povećavajući razdaljinu na 3,2 kilometra) čemu je prethodilo lasersko gađanje pet ciljeva za 50 sekundi ili manje. Ova promena je imala za cilj da vrati deo važnosti veštine gađanja koja se smatrala izgubljenom u originalnom kombinovanom događaju 2009.

Ukupno bodovanje i operacija[uredi | uredi izvor]

Bodovanje je prvobitno rađeno po sistemu poena za mesto sa najnižim rezultatom. Od Svetskog kupa 1954. tabele bodova se koriste za svaki od pet događaja i poeni se dodaju za konačni rezultat.[15] Ovaj rezultat je prvi put korišćen na Letnjim olimpijskim igrama 1956. godine.[12] Pet disciplina je održano u jednom danu — umesto četiri do šest — od Letnjih olimpijskih igara 1996. nadalje.[3]

Predložena zamena jahanja[uredi | uredi izvor]

Disciplina jahanja izazvala je kritike tokom Letnjih olimpijskih igara 2020. nakon što su se više sportista u ženskoj disciplini borilo da kontrolišu svoje nasumično dodeljene konje.[16][17] Ovo je kulminiralo time što je trener nemačkog tima, Kim Rajsner, uklonjen sa takmičenja nakon što je udario konja pesnicom.[18][19] Nakon Igara, u novembru 2021. objavljeno je da UIPM otvara konsultacije o predloženoj zameni jahanja drugom disciplinom.[20][21] Odluka je ratifikovana tokom kongresa UIPM-a 27. novembra 2021. godine, sa izmenama za koje je namera da se primene na Letnjim olimpijskim igrama 2028. godine.[22]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Home”. Union Internationale de Pentathlon Moderne (UIPM) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-20. 
  2. ^ a b „Special Edition: Refuting IOC's Plan to End Modern Pentathlon Competition”. The Sport Journal. jesen 2002. Arhivirano iz originala 5. 6. 2012. g. Pristupljeno 22. 8. 2012. 
  3. ^ a b v g d Branch, John (26. 11. 2008). „Modern Pentathlon Gets a Little Less Penta”. New York Times. Pristupljeno 5. 5. 2011. 
  4. ^ Sandra Heck: Von Spielenden Soldaten und kämpfenden Athleten. Die Genese des Modernen Fünfkampfes. . Göttingen: V & R Unipress. 2013. ISBN 978-3-8471-0201-4.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ „Member federations”. 
  6. ^ „UIPM Para-Pentathlon”. 15. 7. 2016. 
  7. ^ „LONDON 2012: Olympic modern pentathlon to feature laser guns”. morethanthegames.com. 23. 8. 2010. Arhivirano iz originala 26. 10. 2010. g. Pristupljeno 5. 5. 2011. 
  8. ^ Rowbottom, Mike (11. 04. 2011). „Mike Rowbottom: British pentathletes adapt to lasers in quest for Olympic gold”. Pristupljeno 2021-12-06. 
  9. ^ „Can Lasers Save the Modern Pentathlon?”. 12. 08. 2012. 
  10. ^ Wasef, Basem (08. 11. 2012). „Lasers Make Modern Pentathlon More Modern”. Wired. Pristupljeno 2021-12-13. 
  11. ^ „UIPM HOMOLOGATED EQUIPMENT”. 29. 7. 2016. Pristupljeno 2021-11-29. 
  12. ^ a b „Modern Pentathlon”. 'Good Luck Beijing'. 10. 03. 2007. Arhivirano iz originala 2008-10-06. g. Pristupljeno 27. 11. 2008. 
  13. ^ Pentathlon change irks Livingston, BBC, 24 November 2008
  14. ^ Rowbottom, Mike (2011-07-29). „Exclusive: Laser shooting problems have turned modern pentathlon into a lottery, claims Weale”. Pristupljeno 2021-12-13. 
  15. ^ „Modern Pentathlon at the 1956 Melbourne Summer Games”. Olympics at Sports-Reference.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 04. 2020. g. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  16. ^ „Stubborn horse costs Schleu a shot at modern pentathlon gold”. AP NEWS. 06. 08. 2021. Pristupljeno 06. 08. 2021. 
  17. ^ „Tokyo 2020: Heartbreak for Coyle in modern pentathlon”. RTE.ie. 06. 08. 2021. Pristupljeno 06. 08. 2021. 
  18. ^ „Tokyo Olympics: German pentathlon coach thrown out for punching horse”. BBC Sport. Pristupljeno 7. 8. 2021. 
  19. ^ „German coach kicked out of Olympics for punching a horse”. NBC News. 07. 08. 2021. Pristupljeno 07. 08. 2021. 
  20. ^ „UIPM opens consultation on replacement of Riding discipline in Modern Pentathlon”. Union Internationale de Pentathlon Moderne (UIPM) (na jeziku: engleski). 4. 11. 2021. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  21. ^ „Modern pentathlon votes to ditch horse riding after Tokyo Olympic turmoil”. the Guardian (na jeziku: engleski). 02. 11. 2021. Pristupljeno 28. 06. 2022. 
  22. ^ „Removal of riding from modern pentathlon approved at UIPM Congress”. insidethegames.biz. 27. 11. 2021. Pristupljeno 28. 06. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Moderni petoboj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Модерни_петобој&oldid=27885022”