Ojmjakon

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ojmjakon
Оймякон
Oymyakon forests.jpg
Ojmjakon zimi (šumski predeo)
Administrativni podaci
Država Rusija
Federalni okrugDalekoistočni
RepublikaJakutija
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2012.512
Geografske karakteristike
Koordinate63°27′39″ SGŠ; 142°47′09″ IGD / 63.460833° SGŠ; 142.785833° IGD / 63.460833; 142.785833Koordinate: 63°27′39″ SGŠ; 142°47′09″ IGD / 63.460833° SGŠ; 142.785833° IGD / 63.460833; 142.785833
Vremenska zonaUTC+10:00
Ndm. visina741 m
Ojmjakon na mapi Rusije
Ojmjakon
Ojmjakon
Ostali podaci
GradonačelnikRozalija Petrovna Kondakova[1]
Poštanski broj678752
Pozivni broj+7 41154
Registarska oznaka14
OKATO kod98239805001

Ojmjakon (rus. Оймякон, jak. Өймөкөөн) je selo u Republici Saha u Rusiji, u dalekoistočnom delu Sibira u Ojmjakonskom rejonu. Najhladnije je nastanjeno mesto na našoj planeti (najniža izmerena temperatura -71,2 °C) i nalazi se na levoj obali reke Indigirke.[2] Ovde živi oko 500 stanovnika, koji se pretežno bave stočarstvom i ribolovom.[3] Od glavnog grada Jakutije, Jakutska, Ojmjakon je udaljen oko 1.100 kilometara prema istoku. Najbliži regionalni put je Kolimski autoput udaljen oko 32 kilometra severozapadno. Najbliža susedna naselja su Hara-Tumul i Bereg-Jurdja.

Poreklo naziva[uredi]

Mesto je dobilo ime po Ojmjakonskoj reci čiji je naziv došao od reči kheium iz evenskog jezika, što bi u slobodnom prevodu značilo — nesmrznuta voda, mesto gde ribe provode zimu.[4] Prema drugom izvoru, rečnik tunguskog jezika, navodi da evenska reč heyum znači zaleđeno jezero.[5]

Geografija[uredi]

Položaj i reljef[uredi]

Mesto Ojmjakon se nalazi u istočnom delu Sibira na obali reke Indigirke. Administrativno pripada Jakutiji (Republika Saha), u okviru Omjakonskog ulusa. Smešten je na svega tri stepena od polarnog kruga (66° 33‘ sgš). Predeo se odlikuje zajednicom tundre i tajge, a nadmorska visina mesta je 741 m.

Ojmjakon je smešten na Omjkonskom platou koji je omeđen Ojmjakonskim planinama (3.003 m) na zapadu i jugozapadu i planinom Tas Kistabit (2.341 m) na severu i severoistoku.[6][7] Reka Indigirka je sa istoka usekla svoju dolinu i Ojmjakonsku kotlinu.

Zemljište se zaleđuje do dubine od čak 1.500 m.[3] Kako je Ojmjakon blizu severnog pola, dužina dana i noći tokom godine izuzetno varira — tokom decembra dan traje tri, a u junu 21 sat.

Klima[uredi]

Najspecifičnija odlika ovog mesta je oštra kontinentalna klima. Ekstremno hladne zime sa srednje toplim letima. Sunčev sjaj je intenzivan. Ojmjakon se smatra najhladnijim stalno naseljenim mestom na svetu, a naziva se i „Pol hladnoće“ severne hemisfere. Najniža do sada izmerena temperatura je –68°C u meteorološkoj stanici Tomtor godine 1933. Temperatura od -71,2°C[8] zabeležena je na spomeniku u Ojmjakonu. Tokom leta temperature mogu dostići 25-30° Celzijusa, pa je godišnja amplituda u ovom mestu veća od 100 °C.[9]

Klima Ojmjakona
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) −16,6
(2,1)
−15,3
(4,5)
2,0
(35,6)
11,7
(53,1)
26,2
(79,2)
31,1
(88)
34,6
(94,3)
33,1
(91,6)
23,7
(74,7)
11,0
(51,8)
−2,1
(28,2)
−6,5
(20,3)
34,6
(94,3)
Srednji maksimum, °C (°F) −42,5
(−44,5)
−35,4
(−31,7)
−20,8
(−5,4)
−3,7
(25,3)
9,1
(48,4)
20,0
(68)
22,7
(72,9)
18,2
(64,8)
8,9
(48)
−9,2
(15,4)
−30,7
(−23,3)
−42,0
(−43,6)
−8,8
(16,2)
Prosek, °C (°F) −46,4
(−51,5)
−42,0
(−43,6)
−31,2
(−24,2)
−13,6
(7,5)
2,7
(36,9)
12,6
(54,7)
14,9
(58,8)
10,3
(50,5)
2,3
(36,1)
−14,8
(5,4)
−35,2
(−31,4)
−45,5
(−49,9)
−15,5
(4,1)
Srednji minimum, °C (°F) −50,0
(−58)
−47,3
(−53,1)
−40,0
(−40)
−23,9
(−11)
−4,7
(23,5)
4,0
(39,2)
6,2
(43,2)
2,6
(36,7)
−3,7
(25,3)
−20,4
(−4,7)
−39,3
(−38,7)
−48,8
(−55,8)
−22,1
(−7,8)
Apsolutni minimum, °C (°F) −65,4
(−85,7)
−67,7
(−89,9)
−60,6
(−77,1)
−46,4
(−51,5)
−28,9
(−20)
−9,7
(14,5)
−9,3
(15,3)
−17,1
(1,2)
−25,3
(−13,5)
−47,6
(−53,7)
−58,5
(−73,3)
−62,8
(−81)
−67,7
(−89,9)
Količina padavina, mm (in) 6
(2,4)
7
(2,8)
5
(2)
6
(2,4)
13
(5,1)
34
(13,4)
45
(17,7)
39
(15,4)
23
(9,1)
14
(5,5)
12
(4,7)
8
(3,1)
212
(83,5)
Izvor: KLIMAT OЙMЯKONA Pogodka i Klimat (pogoda.ru.net)[10] i Northern Hemisphere: Lowest Temperature (wmo.asu.edu)[11]

Iz priložene tabele se uočava da je najviša ikada izmerena temperatura u Ojmjakonu iznosila 34,6 °C u julu 2010. godine, dok je najniža zvanična temperatura zabeležena 6. februara 1933. godine i iznosila je -67,7 °C.[12] Srednja godišnja temperatura je -15,5 °C. Količina padavina je izuzetno niska i iznosi svega 212 milimetara godišnje.[13]

Vetar retko duva u Ojmjakonu. Prosečna brzina 1,2 m/s, a najčešće se javlja sa zapada i severoistoka.[14] Vlažnost vazduha je visoka i prosečna godišnja iznosi 71%. Najviša je u januaru 75%, a najniža u junu 59%.[15] Ukupan broj dana sa snežnim pokrivačem je 213, a najsnežniji period je od oktobra do aprila. Prosečna visina pokrivača u tom periodu je 21 cm, a maksimalna izmerena 51 cm (februar).[16] Prosečna godišnja oblačnost u Ojmjakonu iznosi 6,5 desetina.[17]

Hidrografija[uredi]

Položaj Ojmjakona na mapi Jakutije

Okolina Ojmjakona je bogata izvorima tople vode. Glavni vodeni tok je Indigirka, koja teče sa istoka. Izvire na Halkanskim planinama, tačnije nastaje od dva manja toka — Tura Urjah i Tarin Jurah. Dugačka je 1.726 kilometara i uliva se u Istočnosibirsko more. U periodu od oktobra do maja površina reke se zaledi. Pogodna je za ribolov budući da je bogata vrstama poput repuške, čira, muksune, zatim omulja i drugih vrsta.[18] Jugoistočno od sela nalaze se i dva veća jezera — Boljšoj i Mendereljah.[19]

Živi svet[uredi]

Predeo je prekriven tipičnim predstavnicima tundre (patuljaste vrste drveća) i tajge (četinari poput smrče, jele, ariša i dr).[20] Na području Ojmjakona živi specifična vrsta konja koji su sličnim ponijima po visini, a odlikuju se izuzetno dugom dlakom koja ih štiti od hladnoće tokom zime.[3] Vode su bogate ribom, a u šumama žive irvasi.[21]

Istorija[uredi]

Među prvim istraživačima koji su posetili ovaj deo Sibira bili su Semjon Dežnjov i Mihail Straduhin u sedamnaestom i Gavril Saričev u osamnaestom veku. Matvej Matvejevič Gedenštrom (1780—1845), estonski istraživač, spomenuo je naselje Ojmjakon u svom putopisu ka Novosibirskim ostrvima, iz prve polovine 19. veka.[22] Tokom 1920-ih i 1930-ih godina Ojmjakon je bilo tipično povremeno naselje, gde su svoje utočište tražili stočari i lovci na irvase.

Sovjetska vlast, u želji da nomadima obezbedi normalne uslove za život i stalan boravak, izgradila je trajno naselje. Tokom Drugog svetskog rata u blizini sela izgrađena je pista za sletanje aviona na liniji Aljaska-Sibir, koja je uspostavljena na osnovu Zakona o zajmu i najmu (program snabdevanja saveznika za vreme rata od strane SAD).[23] Ojmjakonski okrug je formiran 1931. godine, a 1954. administrativni centar premešten je u mesto Ust-Nera.[22] Danas je Ojmjakon stalno naseljeno selo.[21]

Stanovništvo[uredi]

Mapa Ojmjakona i okoline
Kretanje broja stanovnika
2002.2010.
319[24]462[25]

Prema proceni iz 2012. godine u Ojmjakonu živi 512 stanovnika, dok je po podacima popisa iz 2010. bilo 462 stanovnika (230 muškaraca i 232 žene).[26] Prema nacionalnom sastavu iz 2002. najbrojniji su Jakuti, a zatim slede Rusi.[27] Zvanični jezici su ruski i jakutski. Stanovništvo se pretežno bavi stočarstvom, lovom i ribolovom.[28] Zbog izuzetno niskih temperatura uzgajanje žitarica, i gajenje voća ili povrća nije moguće, a u ishrani su, shodno tome zastupljeni divlji plodovi lokalnih biljnih vrsta.[29] Među lokalnim specijalitetima izdvajaju se mlečni proizvodi „hajak“ i „kjorčeh“, koji su slični puteru i sladoledu, kao i najpoznatije ojmjakonsko jelo — „stroganina“ (ostrugana sveže zaleđena riba).[30] Za hranu se ljudi uglavnom brinu sami, jer se u mestu nalazi samo jedna trgovina sa namirnicama.[31] Zahvaljujući čistom vazduhu, zdravoj ishrani i čistoj vodi, stanovnici Ojmjakona su poznati po dugovečnosti.[32] Upravnica sela je Rozalija Petrovna Kondakova.

Privreda[uredi]

Jakutski konj u Omjakonu

Stanovništvo Ojmjakona se najvećim delom bavi stočarstvom, tačnije gajenjem irvasa i divljih konja. Osim toga zastupljen je i ribolov na reci Indigirki.[33] Okolina mesta bogata su nalazištima i rudnicima zlata koji se eksploatišu.[34] Usled niskih temperatura u Ojmjakonu nema mobilne telefonije i signala.[35] Turizam je razvijen na bazi klimatske specifičnosti (najniže temperature), što je razlog dolaska turista.[36] Tokom 2012. godine Ojmjakon je posetilo 57 turista od čega najviše iz Nemačke i Engleske.[37] Svaki posetilac u okviru organizovane ture dobija „sertifikat za boravak na Polu hladnoće“.[38]

Infrastruktura[uredi]

Ojmjakon je malo mesto povezano lokalnim putevima sa susednim naseljima — Hara-Tumul i Terjut na severozapadu, Očjugej na jugu i Tomtor i Bereg-Jurdja na jugoistoku. U selu se nalaze škole i obdanište, zatim dom kulture i sportski centar.[39] U istočnom delu se nalazi lokalna mlekara i pilana. Južno od sela Tomtor nalazi se aerodrom Ojmjakon (ICAO kod — UEMJ[40]), koji je sagrađen tokom Drugog svetskog rata, a zatvoren je 1970-ih godina.[41] Ima jednu zemljanu pistu dužine 1,9 kilometara.[42] Opštinska zgrada se nalazi u centru Ojmjakona.[43]

Ojmjakon u medijima[uredi]

Grb Ojmjakonskog okruga

Ojmjakon se spominje i pojavljuje u brojnim televizijskim serijama i emisijama:

  • U epizodi „The Winter's Tale“ dokumentarne serije Savage Skies iz 1996. godine meteorolog Al Roker posetio je Sibir i Ojmjakon.[44][45]
  • U prvoj epizodi druge sezone (epizoda Sibir[46]) dokumentarne serije „Najopasniji putevi na svetu“ Ed Birn i Endi Parsons putuju kroz Sibir.[47]
  • Oksfordski geograf Nik Midlton u svojoj televizijskoj seriji „Going to Extremes“ posetio je selo i predstavio kako meštani žive i preživljavaju ekstremne hladnoće.[48]
  • Kamerman Džof Mekli snimio je epizodu televizijske serije „Dangerman“ (za Diskaveri kanal), u kojoj je proveo noć u šatoru i vodio bika do izvora po vodu.[49][50]
  • U epizodi „Hot and Cold“ Bi-Bi-Si-jeve serije Ekstremni svet prikazan je Ojmjakon kao najhladnije stalno naseljeno mesto na svetu.[51]
  • U epizodi „Chilling Out“ australijske TV serije 60 minuta voditelj Lajam Bartlet predstavlja način života u Ojmjakonu.[52]
  • U epizodi „Russia: The Bull of Winter“ putopisne TV serije Departures, putnici Skot Vilson i Džastin Lukač posetili su selo, jahali irvase i do Pola hladnoće.[53]

Poznati stanovnici[uredi]

Za istoriju Ojmjakona važan je Nikolaj Josipovič Krivošapkin (1832 — 1926), trgovac, humanista i filantrop. Rodio se u Tarin-Jurjahskom okrugu (danas Ojmjakonski) 1832. godine. Tokom života i školovanja stekao je bogatstvo koje je uložio u svoj rodni kraj. Nikolaj je bio ktitor dve crkve, doma kulture, osnovne škole i biblioteke u Ojmjakonu i okolini. Umro je 1926. u 95 godini života.[54][55]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „OЙMЯKON- POLЮS HOLODA”. Pristupljeno 26. 12. 2013. 
  2. ^ „The coldest inhabited place on Earth”. Pristupljeno 26. 12. 2013. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Ojmjakon: život u najhladnijem naselju na planeti”. Arhivirano iz originala na datum 11. 04. 2014. Pristupljeno 26. 12. 2013. 
  4. ^ E. M. Pospelov. „Geografičeskie nazvaniя mira“. Moskva, 1998. pp. 307.
  5. ^ Tsintsius, V. I. (1977), Sravnitelьnый slovarь tunguso-manьčžurskih яzыkov : materialы k эtimologičeskomu slovarю, 2, Leningrad: Nauka, pp. 361
  6. ^ „Эnciklopedičeskiй slovarь Яno-Oйmяkonskoe nagorьe”. Arhivirano iz originala na datum 27. 12. 2013. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  7. ^ „Эnciklopedičeskiй slovarь Tas-Kыstabыt”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  8. ^ „Polюsa holoda”. Gazeta „Geografiя“. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  9. ^ „Priroda”. Pristupljeno 30. 12. 2013. 
  10. ^ Pogodka i Klimat pogoda.ru.net, Pristupljeno 22. 2. 2013.
  11. ^ Northern Hemisphere: Lowest Temperature Arhivirano na sajtu Wayback Machine (april 20, 2012) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 22. 2. 2013.
  12. ^ Climate of the USSR, issue 24, part I, Leningrad, 1956.
  13. ^ „KLIMAT OЙMЯKONA Osadki”. Pristupljeno 22. 2. 2013. 
  14. ^ „KLIMAT OЙMЯKONA Povtorяemostь različnыh napravleniй vetra, %”. Pristupljeno 22. 2. 2013. 
  15. ^ „KLIMAT OЙMЯKONA Vlažnostь vozduha, %”. Pristupljeno 22. 2. 2013. 
  16. ^ „KLIMAT OЙMЯKONA Snežnый pokrov”. Pristupljeno 22. 2. 2013. 
  17. ^ „KLIMAT OЙMЯKONA Oblačnostь, ballov”. Pristupljeno 22. 2. 2013. 
  18. ^ „Geografičeskaя эnciklopediя Indigirka”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  19. ^ „Topografska mapa Ojmjakona i okoline”. Arhivirano iz originala na datum 01. 05. 2013. Pristupljeno 4. 1. 2014. 
  20. ^ Enciklopedijski atlas sveta, (2006), Mono i Manjana, Beograd, pp. 125
  21. 21,0 21,1 „Oymyakon, the Coldest Inhabited Place on Earth”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  22. 22,0 22,1 „Istoriя”. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  23. ^ Lebedev, Igor Aviation Lend-Lease to Russia Nova Publishers (1997) pp. 44–49
  24. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  25. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (2011). „Predvaritelьnыe itogi Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda (Preliminarni rezultati nacionalnog popisa stanovništva 2010)”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  26. ^ VPN-2010. Яkutiя. Tab. 5. Čislennostь naseleniя po raйonam, gorodskim i selьskim naselennыm punktam
  27. ^ „Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda. Nacionalьnый sostav naseleniя po regionam Rossii”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  28. ^ „Oymyakonsky, vt.Ust-Nera”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  29. ^ „Returning to Siberia, part 2 - Oymyakon”. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  30. ^ „Ojmjakon: život u najhladnijem naselju na planeti”. Arhivirano iz originala na datum 11. 04. 2014. Pristupljeno 4. 3. 2014. 
  31. ^ „Malo selo u Sibiru, a velika zima: U toplom domu živi se i na minus 50”. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  32. ^ „Welcome to the coldest village on Earth where the temperature can hit -71.2C, mobiles don't work... but homes still have outside toilets”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  33. ^ „Natural resources”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  34. ^ „Minerals”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  35. ^ „The Coldest Inhabited Place on Earth: Oymyakon, Russia”. Pristupljeno 26. 12. 2013. 
  36. ^ „Oymyakon – General Information”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  37. ^ „Foreignerv visited Pole of Cold - Oymyakon” (PDF). Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  38. ^ „What is the standard tour to the Pole of Cold?”. Pristupljeno 27. 12. 2013. 
  39. ^ „BOROGONSKIЙ 1-й nasleg”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  40. ^ „Oymyakon Airport profile”. Pristupljeno 4. 1. 2014. 
  41. ^ „UEMJ”. Pristupljeno 4. 1. 2014. 
  42. ^ „Oymyakon (UEMJ) Sakha, Russian Federation”. Pristupljeno 4. 1. 2014. 
  43. ^ „Oymyakon – General Information (See plan)”. Pristupljeno 20. 2. 2013. 
  44. ^ „Savage Skies: The Winter's Tale (1996)”. Pristupljeno 26. 12. 2013. 
  45. ^ „Savage Skies”. Pristupljeno 26. 12. 2013. 
  46. ^ „World's Most Dangerous Roads imdb”. Pristupljeno 26. 12. 2013. 
  47. ^ „Siberia Series 2 Episode 1 of 3”. Pristupljeno 26. 12. 2013. 
  48. ^ Going to Extremes: Cold, Pristupljeno dana 26. 12. 2013. godine
  49. ^ Expedition to Oymyakon, Siberia - Russia January 2004, Pristupljeno dana 26. 12. 2013. godine
  50. ^ Cold Pole of North, Yakutia Travel, Pristupljeno februar 2010.
  51. ^ Extreme World: Hot and Cold, Pristupljeno dana 26. 12. 2013. godine
  52. ^ Channel Nine Australia - 60 Minutes - Chilling Out Arhivirano na sajtu Wayback Machine (april 2, 2015) (na jeziku: engleski), Pristupljeno dana 26. 12. 2013. godine
  53. ^ „Episode guide, season 3”. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  54. ^ „Kupec – mecenat N.O. Krivošapkin”. 17. 2. 2018. 
  55. ^ „Nikolaй Osipovič Krivošapkin”. Ykt.ru. 28. 10. 2012. Pristupljeno 17. 2. 2018. 

Literatura[uredi]

  • „Enciklopedijski atlas sveta“, (2006), Mono i Manjana, Beograd (ISBN 978-86-84413-43-9)
  • E. M. Pospelov, (1998) „Geografičeskie nazvaniя mira“, Moskva (ISBN 978-5-17-001389-0)
  • Tsintsius, V. I. (1977), „Sravnitelьnый slovarь tunguso-manьčžurskih яzыkov : materialы k эtimologičeskomu slovarю“, 2, Leningrad: Nauka (ISBN 978-0-7522-2016-1)
  • Lebedev, Igor (1997) „Aviation Lend-Lease to Russia“, Nova Publishers (ISBN 978-1-56072-417-9)

Spoljašnje veze[uredi]


Oymyakonsky ulus location.PNG Naselja Ojmjakonskog rejona

Ust-Nera | Artik | Jučjugej | Ojmjakon | Oljčan | Orto-Balagan | Sarilah | Terjut | Tomtor
(bivša): Eljginski | Neljkan | Predporožni