Gušterača

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Панкреас)
Skoči na: navigacija, pretraga
Gušterača

Gušterača, poznata i pod nazivom pankreas, je veoma važna žlezda u sistemu organa za varenje. Dugačka je otprilike 15 cm, duguljastog oblika i pljosnata.

Građa[uredi]

Sastoji se od:

  1. glave (caput pancreatis) sa produžetkom (processus uncinatus)
  2. srednjeg dela, tela (corpus pancreatis) i
  3. dugačkog, suženog dela, repa (cauda pancreatis).

Težine je između 50 i 150 g. Dobro je zaštićena i smeštena duboko u gornjem delu stomaka, retroperitonealno, u visini drugog lumbalnog pršljena iza želuca i dvanaestopalačnog creva, neposredno ispred kičme.

Embrionalni razvoj[uredi]

Pankreas nastaje iz jednog trbušnog ventralnog i jednog leđnog dorzalnog dela. U toku razvoja prelazi ventralni deo zajedno sa delom žučnog puta (ductus choledochus) na dorzalnu stranu i sjedinjuje se sa dorzalnim delom.

Funkcija[uredi]

Gušterača obavlja dvostruku ulogu:

  1. izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz jetre. To je egzokrina funkcija gušterače;
  2. u krv luči hormone, koji deluju u drugim delovima tela, što predstavlja endokrinu funkciju gušterače.

Egzokrina funkcija se ogleda u lučenju pankreasnog soka koji se preko Virsungovog izvodnog kanala izliva u nishodni deo dvanaestopalačnog creva. Pored ovog glavnog izvodnog kanala postoji još jedan pomoćni, Santorinijev izvodni kanal. Virsungov kanal se najčešće sjedinjuje sa glavnim žučnim putem (Ducus choledochus). Na mestu gde se ovi izvodni kanali ulivaju u silazni deo duodenuma postoji mala izbočina (papilla duodeni), oko koje se nalaze mišićna vlakna, koja grade Odijev sfinkter, mišić koji reguliše oslobađanje žuči i pankreasnog soka.

Dnevno pankreas čoveka izluči oko 2000 ml soka. Osnovni sastojci pankreasnog soka su enzimi za varenje hrane i najvažniji među njima su:

Egzokrini pankreas sekretuje još i fosfolipazu, elastazu i ribonukleazu.

Tripsin i himotripsin učestvuju u varenju proteina pa se izlučuju u neaktivnom obliku, kao tripsinogen i himotripsinogen, da bi se aktivirali tek kada dospeju u tanko crevo. To su takozvani zimogeni enzimi. Prvo se pomoću crevne enterokinaze aktivira početna, mala količina tripsinogena pa zatim on aktivira preostalu količinu kako tripsinogena tako i himotripsinogena. Lipaza se, takođe, izlučuje u neaktivnog obliku, a aktivira se tek u tankom crevu pomoću žuči (stvara se u jetri i preko žučnih kanala dospava u duodenum). Lipaza deluje samo na emulgovane masti, a da bi se one emulgovale neophodna je žuč. Amilaza razlaže skrob.

Egzokrina funkcija i njena regulacija[uredi]

Postoje tri faze u regulaciji lučenja pankreasnog soka:

  1. Cefalična faza:
    • miris hrane
    • ukus hrane
    • izgled jela - vizuelna komponenta izaziva lučenje pankreasnog soka preko dejstva nerva vagusa ali hormon holecistokinin utiče na ove procese
  2. Želudačna faza - širenje zida želuca pod uticajem hrane aktivira vagus, a takođe i pokređe peristaltičku rakciju (peristaltika) uz pomoć bezuslovnih refleksa.
  3. Crevna faza

Lučenje pankreasnog soka vrši se samo posle dospevanja hrane u duodenum, a svoj maksimum dostiže tri sata po unošenju hrane. To lučenje je pod uticajem hormona sekretina koga stvaraju žlezde tankog creva kada sadržaj iz želuca dospe u njega. Sekretin iz tankog creva krvlju dospeva u pankreas gde izaziva lučenje pankreasnog soka bogatog vodom i bikarbonatima. Na lučenje ovog soka utiče još jedan hormon, holecistokinin-pankreozimin. Ovaj enzim relaksira Odijev sfinkter, što omogućava sekraciju pankreasnog soka i žuči, ali i stimuliše pankreas na lučenje soka bogatog enzimima. Ujedno holecistokinin inhibira aktivnost želuca, što, omogućava da se hrana koja je dospela iz želuca u duodenum adekvatno svari.

Pored hormonalne regulacije, pankreasni sok se luči i delovanjem bezuslovnih refleksa (pogled na hranu, miris hrane izazivaju tu sekreciju).

Endokrina funkcija i njena regulacija[uredi]

Langerhansovo ostrvce

Endokrina funkcija pankreasa ogleda se u radu endokrinih ćelija grupisanih u tzv. Langerhansova ostrvca. Ova ostrvca su razbacana po egzokrinom pankreasu i smeštena su između njegovih meškova. Najviše ih ima u repu pankreasa.

Ova ostrvca se satoje iz tri tipa ćelija: alfa, beta i delta. Beta ćelije izlučuju hormon insulin (lat. insula - ostrvo), dok alfa izlučuju glukagon. Insulin i glukagon su sa antagonističkim dejstvom: dok insulin smanjuje koncentraciju glukoze u krvi, glukagon je povećava.

Delta ćelije luče hormon somatostatin koji ihibira sekreciju ostalih hormona. Takođe pankreas sekretuje još jedan hormon amilin, koji reguliše brzinu resorpcije u gastrointestinaloom sistemu.

Povećana koncentracija glukoze (šećera) u krvi dovodi do pojačanog lučenja insulina pa on smanjuje nivo šećera u krvi. Kada se nivo glukoze smanji na normalu, smanjuje se i lučenje insulina. Međutim, kada se insulin nedovoljno izlučuje ili postoji rezistencija na njega dolazi do nagomilavanja glukoze u krvi, tj. hiperglikemije (vrednosti veće od 6,66 mmol/l) što dovodi do šećerne bolesti (diabetes mellitus).

Poremećaji funkcije pankreasa[uredi]

  1. Akutno zapaljenje pankreasa (pankreatitis akuta. Postoje različite forme:
    • serozni,
    • egzudativni,
    • hemoragični,
    • nekrotični
  2. Hronično zapaljenje pankrasa-pankreatitis chronica
  3. Rak, karcinom pankreasa
  4. Adenom endokrinog pankresa:
  5. Razvojne anomalije pankreasa:
    • podeljeni pankreas (pankreas divisum)
    • prstenasti pankreas (pankreas anulare)
    • ektopički pankreas
  6. Dijabetes tip jedan (diabetes mellitus typ I)

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Gušterača
Anatomija čovjeka

Anatomija i geometrijske proporcije (Albrecht Dürer)