Razgovor:Radoslav (Gotskoslovenski vladar)

Slovenski vladari iz Gesta regum Sclavorum.

Proučavajući vladare iz dela Gesta regum Sclavorum došao sam do sledećih činjenica...

...Da su (gotovo) svi slovenski vladari do kneza Radomira (koji je bio protivnik hrišćana, tj. Romeja.) legendarni, da su vladari počev od kneza Radomira do kneza Sebislava i Sebislavljevih sinova, kneževa Vojislava (njegovo ime na slovenskom jeziku znači razbijanje vojske.) i Vladimira, bili mahom stvarni ljudi i vladari... Da su svi vladari posle kneza Vladimira Sebislavljevog bili vladari Duklje, s tim da su svi vladari počev od kneza Hranimira Vladimirovog do kneza Radoslava (vladao 840-852) bili (polu)legendarni, dok su svi vladari od Radoslavljevog naslednika, Sedeslava (vladao 852-864), do kralja Mihaila Vojislavljevića (vladao 1163-1186), bili stvarni ljudi i vladari Duklje, odnosno Zete, tj. Crne Gore.

Nego, ima tu jedna druga stvar, ova stranica (o knezu Duklje Radoslavu) postoji, dok stranice o drugim vladarima iz dela Gesta regum Sclavorum ne postoje. Postojale su stranice o Svevladu, Selimiru, Vladanu i Radomiru, ali one su obrisane! Ovo je sve jedna velika budalaština! Treba ili da postoje stranice o svim legendarnim vladarima iz ovog dela ili da uopšte ne postoje ni o jednom! Ovde sredine nema što se tiče toga. A naravno, o svim stvarnim ljudima i vladarima stranice trebaju da postoje.

Još nešto... Umesto što se bavimo legendarnim vladarima, trebali bismo se više baviti pravim vladarima (kao što su Hatson, Dervan, Samo, Prebond itd.) i čuvati sećanja iz izvora o njima, a nipošto ih odbacivati , nipodaštavati i smatrati ih tuđima ili sebe nedostojne njima pa uz to i da nisu bili naši vladari već nekih tamo Slovena, a ne našima, što su i bili...

Legendarne vladare bismo mogli sačuvati ovako, poput Japanaca koji čuvaju sećanje na svoje legendarne i polulegendarne vladare. Videti stranicu: https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Popis_japanskih_monarha

Legendarni srpski vladari.

Redni broj.	Vladari.	Roditelji.	Vladavina.	Beleške.
001.	Svevlad I (455–496).	.	(–496).	Legendaran vladar. Tradicionalni datumi.
002.	Bodrag (480–530).	Svevlad I.	(496–530).	Legendaran vladar. Tradicionalni datumi.
003.	Ostroilo (482–532).	Svevlad I .	(530–532).	Legendaran vladar. Tradicionalni datumi.
004.	Svevlad II (490–544).	Svevlad I.	(532–544).	Legendaran vladar. Tradicionalni datumi.
005.	Selimir (515–565).	Svevlad II.	(544–565).	Legendaran vladar. Tradicionalni datumi.
006.	Vladan (550–584).	Selimir.	(565–584).	Legendaran vladar. Tradicionalni datumi.

Ove srpske vladare izučio sam na osnovu raznih istorijskih izvora, kao na primer De administrando imperio, Gesta regum Sclavorum, Čuda svetog Dimitrija, Fredegarov letopis, Franački anali, Mars Moravicus itd.

Srpski vladari.

Redni broj.	Vladari.	Roditelji.	Vladavina.	Beleške.
001.	Radomir „Raden” (575–616).	Vladan.	(584–616).	Prvi istorijski potvrđen vladar Srba. Bio je od mladosti ratoboran vladar, ratovao je protiv Vizantije. Vodio je opsade Soluna 610. / 611. i 616. godine. Ubijen u Solunu 616. godine. Njegov brat je bio knez lužičkih Srba, Dragomir „Dražen” (vladao 616–636).
002.	Slavomir „Slavo” Radomirov (605–661).	Radomir „Raden”.	(626–661).	Do njegovog punoletstva su vladala četvorica nevaljala vladara, koji su ratovali protiv Romeja. Osnovao je Srbiju kao nezavisnu kneževinu. Ratovao je protiv Vizantije, Avara i Franaka. Bio je moćan vladar.
003.	Svetopolk Radomirović (635–675).	Slavomir „Slavo” Radomirov.	(661–674).	Sišao sa vlasti u vreme vizantijskog zarobljavanja slovenskog kneza Prebonda. Zamenio ga na vlasti brat Vladislav.
004.	Vladislav Radomirović (645–689).	Slavomir „Slavo” Radomirov.	(674–689).	Najverovatnije poginuo u bici protiv Vizantije, 689. godine, nedaleko od Soluna. Vizantijski car Justinijan (vladao 685–695 i 705–711) je porazio Slovene kod Soluna.
005.	Svetislav Radomirović (680–728).	Vladislav Radomirović.	(689–728).	Brat njegovog oca, Vladislava, Borislav (Polislav), bio mu je namesnik do punoletstva. Ratovao protiv Avara, u vreme avarskog kneza Alceka Kubratovog Dula.
006.	Vojislav Radomirović (710–780).	Svetislav Radomirović.	(728–730, 739–741 i 745–780).	Ratovao protiv brata zbog vlasti.
007.	Vladimir Radomirović (710–760).	Svetislav Radomirović.	(730–739 i 741–745).	Ratovao protiv brata zbog vlasti.
008.	Radoslav Radomirović (735–810).	Vojislav Radomirović.	(780–810).
009.	Predivoj Radomirović (765–822).	Radoslav Radomirović.	(810–822).
010.	Ljudovid Radomirović „Posavac” (770–823).	Gordomir Radomirović.	(822).	Verovatno otrovao rođaka Predivoja i preuzeo vlast u državi. Hteo da ratuje protiv Franačke. Zbacio ga sin prethodnog vladara.
011.	Vlastimir Radomirović (795–853).	Predivoj Radomirović.	(822–853).	Zbacivši uzurpatora Ljudovida Posavca, došao je na vlast. Ratovao je protiv Bugara, od 834. do 837. godine.
012.	Budimir Radomirović (820–892).	Vlastimir Radomirović.	(853–892).	Ratovao je u više navrata protiv Bugara. U njegovo vreme su Srbi u potpunosti usvojili pravoslavno hrišćanstvo.
013.	Pribislav Radomirović (847–892).	Budimir Radomirović.	(892).	Vladao do godinu dana. Zbacio ga brat od strica, Petar.
014.	Petar Radomirović (867–927).	Gojak Vlastimirov Radomirović.	(892–918).	Posle četvrt stoleća vladavine, zarobio ga je i utamničio bugarski vladar, Simeon Dulo.
015.	Pavle Radomirović (874–921).	Branimir „Brana” Radomirović.	(918–921).	Vladao tri godine. Došao uz pomoć bugarskog vladara, Simeona Dula na vlast. Zbacio ga brat od strica, Zaharije, uz pomoć bugarskog vladara, Simeona Dula.
016.	Zaharije Radomirović (880–926).	Pribislav Radomirović.	(921–926).	Došao uz pomoć bugarskog vladara, Simeona Dula na vlast. Bugarska je pokorila Srbiju, 926., a on je izbegao u Dalmaciju sa vojskom i pružao otpor Bugarskoj.
017.	Časlav Radomirović (880–955).	Hranimir Radomirović.	(927–955).	Zbacio je bugarsku vlast, povratio je i ujedinio je gotovo sve srpske teritorije u Srbiju. Poginuo je tokom rata protiv Mađarske.
018.	Tihomir Radomirović (910–971).	Stefan Budimirov Radomirović.	(955–971).	Njegov prethodnik, knez Časlav, nije imao muških potomaka pa mu je srodnik iz dinastije, Tihomir, bio prestolonaslednik. Otišao je u Duklju knezu Prelimiru (947–971) da bi ugovorio savez sa njim protiv Vizantije, videvši kako je car Jovan Cimiskije uništio bugarske vladare. Poginuo je zajedno sa Prelimirom u državnom prevratu kneza Dragoslava Prelimirovog (971–976)...
019.	Ljubomir Radomirović (955–1007).	Tihomir Radomirović.	(971–1007).	Bio je vizantijski vazal. Kasnije je bio i vazal cara Samuila.
020.	Tihomir Radomirović (990–1040).	Ljubomir Radomirović.	(1007–1036).	U savezu sa dukljanskim knezom Stefanom Vojislavom, započeo oslobodilački rat protiv Vizantije. Stefan Vojislav je zarodljen od strane Romeja, a on je predao vlast bratu, Ljudovidu, da ne bi i on bio kažnjen.
021.	Ljudovid Radomirović (992–1075).	Ljubomir Radomirović.	(1036–1075).	Bio vizantijski vazal, više formalno.
022.	Vukan Radomirović (1030–1113).	Tihomir Radomirović.	(1075–1113).	Preuzeo vlast od strica Ljutovida. Bio vizantijski vazal, više formalno.
023.	Zavida Radomirović (1075–1130).	Vukan Radomirović.	(1123–1127).	Bio vladar na kraće vreme, u dva navrata. Oba puta ga zbacio i na vlasti zamenio brat od strica, Uroš. Bio vizantijski vazal.
024.	Uroš Radomirović (1072–1147).	Marko Ljudovidov Radomirović.	(1113–1123 i 1127–1147).	Bio vizantijski vazal, više formalno. Bio u dobrim prijateljskim odnosima i jakim političkim vezama sa Mađarskom.
025.	Pribislav Radomirović (1096–1165).	Uroš Radomirović i Ana Diogen.	(1147–1152 i 1154–1162).	Bio vizantijski vazal.
026.	Desimir „Desa” Radomirović (1105–1170).	Uroš Radomirović i Ana Diogen.	(1152–1154 i 1162–1165).	Bio vizantijski vazal.
027.	Beloslav „Beloš” Radomirović (1100–1180).	Uroš Radomirović i Ana Diogen.	(1162).	Bio vizantijski vazal. Bio u dobrim prijateljskim odnosima i jakim političkim vezama sa Mađarskom.
028.	Tihomir Radomirović (1107–1168).	Zavida Radomirović.	(1165–1166).	Bio vizantijski vazal.
029.	Nemanja Radomirović (1113–1200).	Zavida Radomirović.	(1166–1196).	Bio vizantijski vazal, više formalno. Zbacio vizantijsku vlast, ojačao srpsku državu i povratio deo izgubljenih teritorija.
030.	Nemanja Radomirović „Prvokrunisani” (1160–1228).	Nemanja Radomirović i Ana Komnin.	(1196–1202 i 1204–1228).	Sačuvao očevo političko nasleđe. Zajedno sa bratom, arhiepiskopom Savom, izdejstvovao crkvenu autokefalnost. Uzdigao državu u rang kraljevine.
031.	Vukan Radomirović (1157–1210).	Nemanja Radomirović i Ana Komnin.	(1202–1204).	Posle smrti svojih roditelja ratovao protiv brata zbog vlasti. Preuzeo vlast od brata, vladao dve godine. Brat se naposletku vratio na vlast, a kasnije su se braća i izmirila.
032.	Radoslav Nemanjović (1191– posle 1234).	Nemanja Radomirović „Prvokrunisani” i Evdokija Anđel.	(1228–1233).	Kovao je prvi poznati srpski novac. Bio je slab vladar. Naposletku je abdicirao. Zamenio ga je na vlasti brat Vladislav.
033.	Vladislav Nemanjović (1197–1267).	Nemanja Radomirović „Prvokrunisani” i Evdokija Anđel.	(1233–1242).	Bio je bolji vladar od brata Radoslava, ali i on je bio slab kao vladar. Predao je vlast bratu po ocu, Urošu I.
034.	Uroš I Nemanjović „Veliki” (1218–1277).	Nemanja Radomirović „Prvokrunisani” i Ana Dandolo.	(1242–1276).	Preuzeo je vlast od brata po ocu, Vladislava. Bio je dobar vladar, posebno u unutrašnjoj i relativno uspešan u spoljnoj politici. Kovao je svoj novac. Zbacio ga je sin Dragutin.
035.	Dragutin Nemanjović (1252–1316).	Uroš I Nemanjović „Veliki” i Jelena Anđel.	(1276–1282).	Došao je na vlast, zbacivši oca Uroša I. Bio je prinuđen predati vlast bratu, Milutinu, usled nemogućnosti da dalje vlada državom.
036.	Milutin Nemanjović (1254–1321).	Uroš I Nemanjović „Veliki” i Jelena Anđel.	(1282–1321).	Kovao je svoj novac, koji je bio jako cenjen i bio je veliki zadužbinar i obnovitelj mnogih crkava i manastira. Bio je najveći srpski vladar trinaestog i četrnaestog veka. Vladao je punih 39 godina, on je srpski najduže vladajući vladar svih vremena.
037.	Konstantin Nemanjović (1287–1322).	Milutin Nemanjović i Ana Terter.	(1321).	Zbog šloga njegovog oca, koji nije mogao naposletku odrediti naslednika, po smrti istog preuzeo je vlast. Dolaskom njegovog starijeg brata po ocu, Uroša II, došlo je do građanskog rata među njima dvojicom u kom je Uroš pobedio. Poginuo je u borbi protiv brata.
038.	Uroš II Nemanjović (1282–1331).	Milutin Nemanjović i Jelena Duka Anđel.	(1321–1331).	Bio je relativno dobar vladar. Zbacio ga je sin Dušan.
039.	Dušan Nemanjović „Silni” (1306–1356).	Uroš II Nemanjović i Teodora Smilec.	(1331–1356).	Došao je na vlast zbacivši oca Uroša II. Kovao je svoj novac, koji je bio jako vredan. Osvojio je oblasti u vardarskoj Makedoniji i severnogrčke teritorije. Uzdigao je srpsku državu u rang carevine. Doneo je zakonik.
040.	Uroš Nemanjović „Nejaki” (1337–1371).	Dušan Nemanjović „Silni” i Jelena Strahimirova Šišmanov.	(1356–1371).	Došao je na vlast jako mlad, u 19. godini starosti. Bio je vrlo slab kao vladar. On i supruga nisu imali dece. Odredio je Marka Mrnjavčevića za svog naslednika na srpskom prestolu, kog posle njegove smrti srpska vlastela nije priznala za svog vladara. Umro je mlad, u 34. godini, njegovom smrću je nestalo srpsko carstvo. Vreme međuvlašća je prekinuo knez Lazar koji je uspeo postati novi srpski vladar.

Markon Padrino (razgovor) 17:50, 17. januar 2022. (CET)