Љутовид
| Љутовид | |
|---|---|
| Датум рођења | 11. век |
| Датум смрти | 1054. |
| Династија | Тихомировићи ? |
| Отац | Љутомир ? |
| стратег Травније, Захумља, Рашке и Босне | |
| Период | 1039—1054. |
| Претходник | Туђемир ? |
| Наследник | Петрислав |
Љутовид или Љутовит (1039—1054) је био српски владар Захумља и стратег Рашке, Травуније и Босне. Био је син српског владара Љутомира, и млађи брат Туђемира који је пребегао на острво Хвар.[1]
Љутовид је био независан словенски владар Захумља, владао је западном Херцеговином и јужном Хрватском. Он је напредовао половином 11. века, јер је био у добрим односима са Византијом. Имао је врховну власт Срба у то време.[2]
У повељи јула 1039. Љутовид је описан као „protospatharios epi tou Chrysotriklinou, hypatos, strategos” Србије и Дукље[3] што указује да је Михајло IV Пафлагонац учврстио Љутовиду право у суседним земљама, укључујући и у Дукљи.[4]
1042. добио је од Византијског цара пуно злата, за подршку против Стефана Војислава.[5][6] Своју војиску је водио са севера 1042. године у битку, али је упао у заседу код Клобука око Конавле (тада део Травуније), и тада га је један од Гојиславових ратника погодио и ранио, али је Љутовит ипак побегао са војском. Стефан Војислав је након тога наставио са његовим освајањима Травуније и Захумља.[7]
У могућим фалсификованим документима између 1039. и 1151 године, Љутовид је доделио манастир на Локруму код Бабиног Поља на острву Мљету (данашња Хрватска). Према томе, Љутовид је изјавио да нико, нити Неретљан, нити грађанин или Стон, нити Латин, нити Словен, не може да омета његову донацију. После тога губе власт над државом али ће Тихомировићи владати неким острвима.[8]
Садржај
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Stephenson (2003). стр. 42-43.
- ↑ Stephenson (2003). стр. 42-43.
- ↑ Cameron, Averil (2003). Fifty Years of Prosopography: The Later Roman Empire, Byzantium and Beyond. OUP/British Academy. стр. 15. ISBN 978-0-19-726292-4.
- ↑ Stephenson (2003). стр. 42-43.
- ↑ Stephenson (2003). стр. 42-43.
- ↑ Поп Дукљанин (1988)
- ↑ Марко Вего, Насеља босанске средњевековне државе, Свјетлост, 1957.
- ↑ A, John V.. Fine (2010). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. University of Michigan Press. стр. 90. ISBN 0-472-02560-0.
Извори[уреди]
- Ћоровић, Владимир (1989). Историја Срба. књ. 1. Београд: БИГЗ.
- Поп Дукљанин (1988). Љетопис попа Дукљанина. Београд.
- Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Stephenson, Paul (2003). The Legend of Basil the Bulgar-Slayer. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-81530-4.
Спољашње везе[уреди]
| Претходник: Константин Диоген |
Стратег Рашке, Босне, Захумља и Травуније (1039—1054.) |
Наследник: Петрислав |
