Разговор:Радослав (Готскословенски владар)

Slovenski vladari iz Gesta regum Sclavorum.

Proučavajući vladare iz dela Gesta regum Sclavorum došao sam do sledećih činjenica...

...Da su (gotovo) svi slovenski vladari do kneza Radomira (koji je bio protivnik hrišćana, tj. Romeja.) legendarni, da su vladari počev od kneza Radomira do kneza Sebislava i Sebislavljevih sinova, kneževa Vojislava (njegovo ime na slovenskom jeziku znači razbijanje vojske.) i Vladimira, bili mahom stvarni ljudi i vladari... Da su svi vladari posle kneza Vladimira Sebislavljevog bili vladari Duklje, s tim da su svi vladari počev od kneza Hranimira Vladimirovog do kneza Radoslava (vladao 840-852) bili (polu)legendarni, dok su svi vladari od Radoslavljevog naslednika, Sedeslava (vladao 852-864), do kralja Mihaila Vojislavljevića (vladao 1163-1186), bili stvarni ljudi i vladari Duklje, odnosno Zete, tj. Crne Gore.

Nego, ima tu jedna druga stvar, ova stranica (o knezu Duklje Radoslavu) postoji, dok stranice o drugim vladarima iz dela Gesta regum Sclavorum ne postoje. Postojale su stranice o Svevladu, Selimiru, Vladanu i Radomiru, ali one su obrisane! Ovo je sve jedna velika budalaština! Treba ili da postoje stranice o svim legendarnim vladarima iz ovog dela ili da uopšte ne postoje ni o jednom! Ovde sredine nema što se tiče toga. A naravno, o svim stvarnim ljudima i vladarima stranice trebaju da postoje.

Još nešto... Umesto što se bavimo legendarnim vladarima, trebali bismo se više baviti pravim vladarima (kao što su Hatson, Dervan, Samo, Prebond itd.) i čuvati sećanja iz izvora o njima, a nipošto ih odbacivati , nipodaštavati i smatrati ih tuđima ili sebe nedostojne njima pa uz to i da nisu bili naši vladari već nekih tamo Slovena, a ne našima, što su i bili...

Legendarne vladare bismo mogli sačuvati ovako, poput Japanaca koji čuvaju sećanje na svoje legendarne i polulegendarne vladare. Videti stranicu: https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Popis_japanskih_monarha

Легендарни српски владари.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Свевлад I (455–496).	.	(–496).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
002.	Бодраг (480–530).	Свевлад I.	(496–530).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
003.	Остроило (482–532).	Свевлад I .	(530–532).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
004.	Свевлад II (490–544).	Свевлад I.	(532–544).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
005.	Селимир (515–565).	Свевлад II.	(544–565).	Легендаран владар. Традиционални датуми.
006.	Владан (550–584).	Селимир.	(565–584).	Легендаран владар. Традиционални датуми.

Ove srpske vladare izučio sam na osnovu raznih istorijskih izvora, kao na primer De administrando imperio, Gesta regum Sclavorum, Čuda svetog Dimitrija, Fredegarov letopis, Franački anali, Mars Moravicus itd.

Српски владари.

Редни број.	Владари.	Родитељи.	Владавина.	Белешке.
001.	Радомир „Радeн” (575–616).	Владан.	(584–616).	Први историјски потврђен владар Срба. Био је од младости ратоборан владар, ратовао је против Византије. Водио је опсаде Солуна 610. / 611. и 616. године. Убијен у Солуну 616. године. Његов брат је био кнез лужичких Срба, Драгомир „Дражен” (владаo 616–636).
002.	Слaвомир „Слaво” Радомирoв (605–661).	Радомир „Радeн”.	(626–661).	До његовог пунолетства су владала четворица неваљала владара, који су ратовали против Ромеја. Основао je Србију као независну кнежевину. Ратовао је против Византије, Авара и Франака. Био је моћан владар.
003.	Светополк Радомирoвић (635–675).	Слaвомир „Слaво” Радомирoв.	(661–674).	Сишао са власти у време византијског заробљавања словенског кнеза Пребонда. Заменио га на власти брат Владислав.
004.	Владислав Радомирoвић (645–689).	Слaвомир „Слaво” Радомирoв.	(674–689).	Највероватније погинуо у бици против Византије, 689. године, недалеко од Солуна. Византијски цар Јустинијан (владаo 685–695 и 705–711) је поразио Словене код Солуна.
005.	Светислав Радомирoвић (680–728).	Владислав Радомирoвић.	(689–728).	Брат његовог оца, Владислава, Борислав (Polislav), био му је намесник до пунолетства. Ратовао против Авара, у време аварског кнеза Алцека Кубратовог Дула.
006.	Војислав Радомирoвић (710–780).	Светислав Радомирoвић.	(728–730, 739–741 и 745–780).	Ратовао против брата због власти.
007.	Владимир Радомирoвић (710–760).	Светислав Радомирoвић.	(730–739 и 741–745).	Ратовао против брата због власти.
008.	Радослав Радомирoвић (735–810).	Војислав Радомирoвић.	(780–810).
009.	Предивој Радомирoвић (765–822).	Радослав Радомирoвић.	(810–822).
010.	Људовид Радомирoвић „Посавац” (770–823).	Гордомир Радомирoвић.	(822).	Вероватно отровао рођака Предивојa и преузео власт у држави. Хтео да ратује против Франачке. Збацио га син претходног владара.
011.	Властимир Радомирoвић (795–853).	Предивој Радомирoвић.	(822–853).	Збацивши узурпатора Људовида Посавца, дошао је на власт. Ратовао је против Бугара, од 834. до 837. године.
012.	Будимир Радомирoвић (820–892).	Властимир Радомирoвић.	(853–892).	Ратовао је у више наврата против Бугара. У његово време су Срби у потпуности усвојили православно хришћанство.
013.	Прибислав Радомирoвић (847–892).	Будимир Радомирoвић.	(892).	Владао до годину дана. Збацио га брат од стрица, Петар.
014.	Петар Радомирoвић (867–927).	Гојак Властимирoв Радомирoвић.	(892–918).	После четврт столећа владавине, заробио га је и утамничио бугарски владар, Симеон Дуло.
015.	Павле Радомировић (874–921).	Бранимир „Бранa” Радомировић.	(918–921).	Владао три године. Дошао уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa на власт. Збацио га брат од стрица, Захарије, уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa.
016.	Захарије Радомировић (880–926).	Прибислав Радомирoвић.	(921–926).	Дошао уз помоћ бугарскoг владарa, Симеонa Дулa на власт. Бугарска je покорила Србију, 926., а он је избегао у Далмацију са војском и пружао отпор Бугарској.
017.	Часлав Радомирoвић (880–955).	Хранимир Радомирoвић.	(927–955).	Збацио је бугарску власт, повратио је и ујединио је готово све српске територије у Србију. Погинуо је током рата против Мађарске.
018.	Тихомир Радомирoвић (910–971).	Стефан Будимиров Радомирoвић.	(955–971).	Његов претходник, кнез Часлав, није имао мушких потомака па му је сродник из династије, Тихомир, био престолонаследник. Отишао је у Дукљу кнезу Прелимиру (947–971) да би уговорио савез са њим против Византије, видевши како је цар Јован Цимискије уништио бугарске владаре. Погинуо је заједно са Прелимиром у државном преврату кнеза Драгославa Прелимировог (971–976)...
019.	Љубомир Радомирoвић (955–1007).	Тихомир Радомирoвић.	(971–1007).	Био је византијски вазал. Касније је био и вазал цара Самуила.
020.	Тихомир Радомирoвић (990–1040).	Љубомир Радомирoвић.	(1007–1036).	У савезу са дукљанским кнезом Стефаном Војиславом, започео ослободилачки рат против Византије. Стефан Војислав је зародљен од стране Ромеја, а он је предао власт брату, Људовиду, да не би и он био кажњен.
021.	Људовид Радомирoвић (992–1075).	Љубомир Радомирoвић.	(1036–1075).	Био византијски вазал, више формално.
022.	Вукан Радомирoвић (1030–1113).	Тихомир Радомирoвић.	(1075–1113).	Преузео власт од стрица Љутовидa. Био византијски вазал, више формално.
023.	Завида Радомирoвић (1075–1130).	Вукан Радомирoвић.	(1123–1127).	Био владар на краће време, у два наврата. Оба пута га збацио и на власти заменио брат од стрица, Урош. Био византијски вазал.
024.	Урош Радомирoвић (1072–1147).	Марко Људовидов Радомирoвић.	(1113–1123 и 1127–1147).	Био византијски вазал, више формално. Био у добрим пријатељским односима и јаким политичким везама са Мађарском.
025.	Прибислав Радомирoвић (1096–1165).	Урош Радомирoвић и Ана Диоген.	(1147–1152 и 1154–1162).	Био византијски вазал.
026.	Десимир „Деса” Радомирoвић (1105–1170).	Урош Радомирoвић и Ана Диоген.	(1152–1154 и 1162–1165).	Био византијски вазал.
027.	Белослав „Белош” Радомирoвић (1100–1180).	Урош Радомирoвић и Ана Диоген.	(1162).	Био византијски вазал. Био у добрим пријатељским односима и јаким политичким везама са Мађарском.
028.	Тихомир Радомирoвић (1107–1168).	Завида Радомирoвић.	(1165–1166).	Био византијски вазал.
029.	Немања Радомирoвић (1113–1200).	Завида Радомирoвић.	(1166–1196).	Био византијски вазал, више формално. Збацио византијску власт, ојачао српску државу и повратио део изгубљених територија.
030.	Немања Радомирoвић „Првокрунисани” (1160–1228).	Немања Радомирoвић и Ана Комнин.	(1196–1202 и 1204–1228).	Сачувао очево политичко наслеђе. Заједно са братом, архиепископом Савом, издејствовао црквену аутокефалност. Уздигао државу у ранг краљевине.
031.	Вукан Радомирoвић (1157–1210).	Немања Радомирoвић и Ана Комнин.	(1202–1204).	После смрти својих родитеља ратовао против брата због власти. Преузео власт од брата, владао две године. Брат се напослетку вратио на власт, а касније су се браћа и измирила.
032.	Радослав Немањoвић (1191– после 1234).	Немања Радомирoвић „Првокрунисани” и Евдокија Анђел.	(1228–1233).	Ковао је први познати српски новац. Био је слаб владар. Напослетку је абдицирао. Заменио га je на власти брат Владислав.
033.	Владислав Немањoвић (1197–1267).	Немања Радомирoвић „Првокрунисани” и Евдокија Анђел.	(1233–1242).	Био је бољи владар од брата Радослава, али и он је био слаб као владар. Предао је власт брату по оцу, Урошу I.
034.	Урош I Немањoвић „Велики” (1218–1277).	Немања Радомирoвић „Првокрунисани” и Ана Дандоло.	(1242–1276).	Преузео је власт од брата по оцу, Владиславa. Био је добар владар, посебно у унутрашњој и релативно успешан у спољној политици. Ковао је свој новац. Збацио га je син Драгутин.
035.	Драгутин Немањoвић (1252–1316).	Урош I Немањoвић „Велики” и Јелена Анђел.	(1276–1282).	Дошао је на власт, збацивши оца Урошa I. Био је принуђен предати власт брату, Милутину, услед немогућности да даље влада државом.
036.	Милутин Немањoвић (1254–1321).	Урош I Немањoвић „Велики” и Јелена Анђел.	(1282–1321).	Ковао је свој новац, који је био јако цењен и био је велики задужбинар и обновитељ многих цркава и манастира. Био је највећи српски владар тринаестог и четрнаестог века. Владао је пуних 39 година, он је српски најдуже владајући владар свих времена.
037.	Константин Немањoвић (1287–1322).	Милутин Немањoвић и Ана Тертер.	(1321).	Због шлога његовог оца, који није могао напослетку одредити наследника, по смрти истог преузео је власт. Доласком његовог старијег брата по оцу, Урошa II, дошло је до грађанског рата међу њима двојицом у ком је Урош победио. Погинуо је у борби против брата.
038.	Урош II Немањoвић (1282–1331).	Милутин Немањoвић и Јелена Дука Анђел.	(1321–1331).	Био је релативно добар владар. Збацио га је син Душан.
039.	Душан Немањoвић „Силни” (1306–1356).	Урош II Немањoвић и Теодора Смилец.	(1331–1356).	Дошао је на власт збацивши оца Урошa II. Ковао је свој новац, који је био јако вредан. Освојио је области у вардарској Македонији и северногрчке територије. Уздигао је српску државу у ранг царевине. Донео је законик.
040.	Урош Немањoвић „Нејаки” (1337–1371).	Душан Немањoвић „Силни” и Јелена Страхимировa Шишманов.	(1356–1371).	Дошао је на власт јако млад, у 19. години старости. Био је врло слаб као владар. Он и супруга нису имали деце. Одредио је Марка Мрњавчевића за свог наследника на српском престолу, ког после његове смрти српска властела није признала за свог владара. Умро је млад, у 34. години, његовом смрћу је нестало српско царство. Време међувлашћа је прекинуо кнез Лазар који је успео постати нови српски владар.

Markon Padrino (разговор) 17:50, 17. јануар 2022. (CET)