Стефан Радослав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Радослав

Фреска из манастирске цркве у Милешеви,око 1234. године
Фреска из манастирске цркве у Милешеви,
око 1234. године

Датум рођења око 1192.
Место рођења непознато
Датум смрти после 1235.
Место смрти непознато
Гроб Манастир Студеница
Титула Краљ Србије
Период 12281234
Претходник/ци Стефан
Наследник/ци Владислав
Порекло и породица
Династија Немањићи
Отац Стефан
Мајка Евдокија Анђел
Супружник/ци Ана Дука Асен

Стефан Радослав Немањић (1192 — после 1235) је био српски краљ од 1228. до 1234. године. Најстарији син Стефана Првовенчаног, наследио је оца 1228. године. Био је ожењен Аном, кћерком Теодора I Анђела, деспота Епира.

Деда по мајци му је био Алексије III Анђео, византијски цар, а баба Еуфросина Дука Каматерина. Наводно је имао две сестре, Комнену која се удала за албанског принца Димитрија Прогонија, а потом за грчко-албанског старешину Грегорија Камонаса. Друга неименована сестра се наводно удала за севастократора Александра Асена. Георгије Акрополита сматра да је Александар био син бугарског владара Јована Асена I. Не може се са сигурношћу потврдити да ли је Коломан II Бугарски њихов син.

Због мајке Гркиње, византијске принцезе Евдокије, више се осећао као Грк, него Србин, те се потписивао византијским царским надимком Дука. Радослав је ослањајући се на искуство свога стрица Саве, који га је свестрано помагао, имао услове за дугу владавину, али пошто је био слаб и попустљив, убрзо је изгубио престо и то у време кад су његовог таста победили Бугари (1230). Наиме, у бици код Клокотнице Бугарска побеђује Епир, па долази до смене на српском престолу.

Пошто је таст изгубио престо и Радослав се после тога без његове подршке није могао дуго одржати. Побуна против Радослава се десила у јесен 1233. године када он са супругом бежи у Дубровник. Није одустао од борбе за престо што доказују привилегије које је 4. фебруара 1234. године обећао Дубровчанима "када се врати на престо". Међутим његов брат Владислав је почео претити Дубровнику и након неуспешне акције босанског бана Нинослава и дубровачких политичких веза, Радослав прелази у Драч код деспота Михајла II. Схвативши узалудност настојања да се врати на престо замонашио се и као монах Јован умро у манастиру Студеница после 1235, где је и сахрањен.[1] Није имао деце са Аном, а на престолу га је наследио млађи брат Владислав.

Сачуван је његов веренички прстен.[2]

Краљ Стефан Радослав, Студеница
Преци Стефана Радослава, три колена уназад
Стефан Радослав Отац:
Стефан Првовенчани, краљ Рашке
Деда (по оцу):
Стефан Немања, велики жупан
Прадеда:
Завида
Прабаба:
?
Баба (по оцу):
Ана Немањић
Прадеда:
?
Прабаба:
?
Мајка:
Евдокија Анђео
Деда (по мајци):
Алексије III
Прадеда:
Андроник Анђео
Прабаба:
Ефросина Кастамонитиса
Баба (по мајци):
Ефросина Дука Каматер
Прадеда:
Андроник Дука Каматер
Прабаба:
Кируена

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Стефан Првовенчани
Краљ Србије
(12281234)
Наследник:
Стефан Владислав I
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}