Стефан Радослав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљ Стефан Радослав
Radoslav.jpg
Фреска из манастирске цркве у Милешеви,
око 1234. године
Датум рођења око 1192.
Место рођења непознато
Датум смрти после 1235.
Место смрти непознато
Гроб Манастир Студеница
Династија Немањићи
Отац Краљ Стефан (I)
Мајка Краљица Евдокија
Супружник Краљица Ана
Краљ српских и поморских земаља
Период 12281234
Претходник Краљ Стефан (I)
Наследник Краљ Стефан (III)

Краљ Стефан, крштено име Радослав (1192 — после 1235) је био српски краљ из династије Немањића од 1228. до 1234. године. Најстарији син Стефана Првовенчаног, наследио је оца 1228. године. Био је ожењен Аном, кћерком Теодора I Анђела, деспота Епира.

Деда по мајци му је био Алексије III Анђео, византијски цар, а баба Еуфросина Дука Каматерина. Наводно је имао две сестре, Комнену која се удала за албанског принца Димитрија Прогонија, а потом за грчко-албанског старешину Грегорија Камонаса. Друга неименована сестра се наводно удала за севастократора Александра Асена. Георгије Акрополита сматра да је Александар био син бугарског владара Јована Асена I. Не може се са сигурношћу потврдити да ли је Коломан II Бугарски њихов син.

Због мајке Гркиње, византијске принцезе Евдокије, више се осећао као Грк, него Србин, те се потписивао презименом византијске царске лозе Дука. Радослав је, ослањајући се на искуство свога стрица Саве, српског архиепископа, који га је свестрано помагао, имао услове за дугу владавину, али пошто је био слаб и попустљив, убрзо је изгубио престо и то у време кад су његовог таста победили Бугари (1230). Наиме, у бици код Клокотнице Бугарска побеђује Епир, па долази до смене на српском престолу.

Пошто је таст изгубио престо и Радослав се после тога без његове подршке није могао дуго одржати. Побуна против Радослава се десила у јесен 1233. године када он са супругом бежи у Дубровник. Није одустао од борбе за престо што доказују привилегије које је 4. фебруара 1234. године обећао Дубровчанима "када се врати на престо". Међутим његов брат Владислав је почео претити Дубровнику и након неуспешне акције босанског бана Матеја Нинослава и дубровачких политичких веза, Радослав прелази у Драч код деспота Михаила II Анђела. Схвативши узалудност настојања да се врати на престо замонашио се и као монах Јован умро у манастиру Студеници после 1235. године, где је и сахрањен.[1] Није имао деце са краљицом Аном, а на престолу га је наследио млађи брат Владислав, који је такође ступио на престо са владарским именом Стефан.

Сачуван је његов веренички прстен.[2]

Краљ Стефан Радослав, Студеница
Преци краља Стефана (крштеног Радослава), три колена уназад
Краљ Стефан Радослав Отац:
Краљ Стефан (I)
Деда (по оцу):
Велики жупан Стефан Немања
Прадеда:
Завида
Прабаба:
?
Баба (по оцу):
Велика жупанка Ана
Прадеда:
?
Прабаба:
?
Мајка:
Краљица Евдокија
Деда (по мајци):
Цар Алексије III
Прадеда:
Андроник Анђео
Прабаба:
Ефросина Кастамонитиса
Баба (по мајци):
Царица Ефросина Дукина Каматера
Прадеда:
Андроник Дука Каматер
Прабаба:
Кируена

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Стефан Првовенчани
Краљ Србије
(12281234)
Наследник:
Стефан Владислав I
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}