Herakle

Herakle; rimska skulptura i 2. veka p. n. e.

Herakle (grč. Ἡρακλῆς — Herakles) bio je polubog, sin vrhovnog boga Zevsa i smrtnice Alkmene. U rimskoj mitologiji zvao se Herkul.

Etimologija

Heraklevo grčko ime nastalo je od reči Ἥρα + κλέος — „Herina slava”, a to je ime dobio da bi se umanjio Herin bes.

Mitologija

Rođenje i detinjstvo

Hera je bila Herakleova pomajka i njegov neprijatelj. Zevs je oplodio smrtnicu Alkmenu u obličju njenog muža Amfitriona. Iste se noći vratio i njen muž, te su takođe spavali zajedno. Stoga je Alkmena zanela dva dečaka. Hera je naterala Zevsa da se zakune da će dečak koji se rodi te noći članu Persejeve kuće biti veliki kralj. Kad je Alkmena bila trudna s Heraklem, Hera je pokušala sprečiti porođaj zavezavši Alkmenine noge u čvor da bi usporila porod. A potom je ubrzala Euristejevo rođenje. Heru je prevarila Galantida, Alkmenina sluškinja, rekavši da je Alkmena već rodila dete. Hera je Galantidu pretvorila u lasicu. Alkmena je potom rodila poluboga Herakla i smrtnika Ifikla. Herakla je nazvala Alkid, a kasnije je nazvan Herakle, u prevodu Herina slava, da bi ublažili Herin gnev.

Dok je Herakle bio dete, Hera je poslala dve zmije da ga ubiju dok je ležao u kolevci. Herakle je zadavio svaku zmiju jednom rukom, a potom ga je njegova dadilja pronašla da se igra njima kao da su igračke.

Jedna priča govori da je Zevs prevario Heru da doji Herakla. Kad je ona otkrila ko je dete, bacila ga je sa svojih grudi, a mleko se prosulo nebom i stvorilo Mlečni put.

Mladost

Pošto je ubio svog učitelja muzike lirom, poslali su ga da čuva stoku na planinu sa svojim očuhom Amfitrionom. Onde su ga posetile dve nimfe — Užitak i Vrlina — ponudivši mu ugodan ali lagodan, ili težak ali slavan život. Herakle je izabrao potonje. Jedan od njegovih izazova postavio mu je kralj Tespije, koji je hteo da ubije kiteronskog lava. Kao nagradu, kralj mu je ponudio priliku da oplodi njegovih 50 kćeri. Navodno je to Herakle učinio u jednoj noći.

Kasnije se u Tebi oženio njegovom kćeri Megarom. No Hera je dovela Herakla do napada ludila pa je on ubio svoju decu. Kada je shvatio šta je učinio, pobegao je delfskoj proročici. Hera je kontrolisala proročicu, koja mu je naredila da služi kralju Euristeju dvanaest godina i izvrši svaki zadatak koji mu on zada. Herakle je kao uslov za dolazak na Olimp (i besmrtnost) trebalo da izvrši dvanaest zadataka, koje mu je postavljao kralj Euristej.

Dvanaest zadataka

Nemejski lav

Herakle ubija nemejskog lava; španska freska iz 3. veka

Herakleov prvi zadatak je bio da ubije nemejskog lava, i kao dokaz donese njegovu kožu kralju Euristeju. Koža toga lava bila je tako debela da je nijedno oružje nije moglo probiti, a mogla ga je ubiti samo ljudska ruka. Herakle je pokušao lukom i strelom te toljagom i bronzanim mačem, ali nije uspeo. Herakle je potom odbacio sve svoje oružje i rvao se s lavom na tlu. Na kraju ga je zadavio i ugušio ga.

Nakon njegove smrti, Herakle mu je satima pokušavao oderati kožu. Bio je besan jer je mislio da neće uspeti ispuniti svoj zadatak. Međutim, Atina je došla prerušena u staricu i pomogla mu da shvati da najbolje oruđe kojim bi mogao razderati lavlju kožu jesu lavlje kandže.

Ispunio je zadatak i nosio je neprobojnu kožu kao svoj oklop. Kralj Euristej, videvši ga tako prekrivenog, od straha se sakrio u veliku bronzanu posudu. Posle toga sve nove zadatke Heraklu zadavao je glasnik.

Lernejska Hidra

Herakle i Lernejska Hidra

Herakle je stigao do močvare lernejskog jezera gde je živela Hidra. Herakle je prekrio usta i nos tkaninom da bi se zaštitio od otrovnih para i ispalio plamene strelice u njen brlog da bi je namamio napolje, a zatim se suočio s njom. Svaki put kad bi odsekao neku njenu glavu, izrasle bi dve nove. Apolodor govori da je Herakle shvatio kako je ovako neće moći savladati, te je pozvao svog nećaka Jolaja da mu pomogne. On se dosetio (možda pod uticajem Atine) da spale rane kada odseku glavu. To su i učinili pa su na kraju ubili Hidru. Herakle je jednu njenu besmrtnu glavu postavio ispod velikog kamena na svetom putu između jezera i Eleja, a potom je umočio strelice u Hidrinu otrovnu krv i tako završio zadatak.

Druga verzija priče govori da je, pošto bi odsekao svaku glavu, umočio mač u Hidrinu krv i koristio njen otrov da glave ne bi ponovno narasle.

Hera je posle rekla da je zadatak nevažeći jer mu je rođak pomogao.

Kerinejska košuta

Herakle hvata kerinejsku košutu

Euristej je bio ljut zato što je Herakle izbegao smrti u prethodna dva zadatka te je potrošio više vremena razmišljajući o sledećem zadatku. Treći zadatak bio je uhvatiti kerinejsku košutu koja je bila posvećena Artemidi. Euristej se nadao da će se boginja naljutiti na Herakla.

Kerinejska košuta imala je bronzana kopita i zlatne rogove, a bila je brža od strele. Herakle ju je smeo samo pokazati Euristeju neozleđenu pa ju je lovio godinu dana kroz Grčku, Trakiju i Istru. Pošto ju je izmorio, odlučio je da odapne jednu strelu i pogodio je u nogu, ali između mišića i kosti, bez kapi prolivene krvi. Zavezao ju je i krenuo Euristeju. Sreo je Artemidu i njenog brata Apolona te joj je objasnio da mu je to zadatak i molio je za oproštaj rekavši da će košutu brzo vratiti. Artemida mu je dopustila, a Herakle je košutu odneo Euristeju.

Euristej je rekao da će košuta postati delom kraljeva zverinjaka. Herakle je znao da mora vratiti košutu, pa je rekao da će mu je predati ako je sam Euristej uzme. Kralj je krenuo po nju, a Herakle ju je pustio, a ona je, brža od strele, pobegla svojoj gospodarici Artemidi. Herakle je potom Euristeju rekao da nije bio dovoljno brz i tako je uspio završiti ovaj zadatak.

Erimantski vepar

Herakle i erimantski vepar

Erimantski vepar predstavljao je problem seljacima u Erimantu zbog uništavanja useva i goveda. Herakle takođe nije smeo ubiti svoj plen. Kentaur Hiron rekao mu je da ga zavede u dubok sneg. Herakle je uplašio vepra, zbunio ga i naterao u sneg, gde ga je zavezao i odneo do Euristeja. Kralj se uplašio i rekao mu da se reši te zveri, a Herakle ga je poslušao.

Augijeve štale

Euristej se dosetio ovog zadatka jer su prethodni zadaci samo uzdizali Herakla u očima ljudi, a ovako bi se i ponizio. Augija je bio Heliosov sin, pa je njegovo stado bilo blagoslovljeno: imao je 300 crnih bikova, 200 plodnih bikova i 12 srebrno-belih bikova koji su branili celo stado. Njegove štale nisu bile očišćene veoma dugo, a Herakle je sve morao isprazniti i očistiti u jednom danu. Prvo je razbio dva zida, a onda preusmerio reke Alfej i Penej prema stajama. U roku od nekoliko sati, posao je bio gotov. Augij nije hteo dati dogovorenu desetinu stoke pa ga je Herakle ubio, a njegovo kraljevstvo dao njegovom sinu Fileju. Grčki pesnik Pindar tvrdi da je onde Herakle utemeljio Olimpijske igre.

Stimfalske ptice

Herakle i stimfalske ptice

Šesti Heraklov zadatak bilo je istrebljivanje ptica koje su se razmnožile na obalama Stimfalskog jezera. Bile su posvećene Aresu i hranile su se ljudima, a imale su bronzane kljunove i kandže i oštra, metalna pera kojim su mogle napadati žrtve. Budući da je sve bilo mračno, Atina i Hefest su pomogli Heraklu davši mu čegrtaljku kojom je uplašio ptice i nagnao ih na let. Potom ih je, dok su pokušavale bežati, gađao strelama i poubijao. U drugoj verziji priče gađao ih je katapultom. Ptice koje su preživele nikad se nisu vratile u Grčku.

Kritski bik

Herakle i kritski bik

Na Kritu je postojao bik kojeg Minos nije hteo žrtvovati Posejdonu. Bio je to ili bik koji je odveo Evropu ili onaj s kim je Pasifaja začela Minotaura. Iako je Minos ponudio Heraklu pomoć, on ju je ljubazno odbio i odlučio obaviti posao goloruk. Taj je bik bljuvao vatru, pa je borba potrajala. Na kraju ga je nadjačao, zarobio i odneo ga u Mikenu. Pošto ga je Euristej video, hteo ga je posvetiti Heri, ali je ona to odbila jer je bik odražavao Heraklovu snagu.

Diomedovi konji

Herakle i Diomedovi konji

U pokrajini Trakiji ludi kralj Diomed imao je četiri konja: Podarga, Lampona, Ksanta i Dena, koje je hranio ljudskim mesom. Herakle je morao otići tamo i ukrasti te konje. On je to učinio s velikom lakoćom, a onda ih je nahranio Diomedom zbog njegove zloće i okrutnosti. Druga verzija priče govori da je došao sa svojim ljubavnikom Abderom, koji je čuvao konje dok se Herakle borio s Diomedom. Ali Abdera su konji pojeli, a za osvetu je Herakle dao Diomeda njegovim konjima.

Kada su se najeli, konji su postali mirniji, pa ih je Herakle otpremio u Mikenu da kralj Euristej odluči o njihovoj sudbini. Euristej je naredio da se odvedu na Olimp i budu žrtvovani Zevsu, ali je to Zeus odbio i poslao vukove, lavove i medvede da ih ubiju. Druga verzija priče govori da ih je Herakle pustio da slobodno lutaju Argom budući da su postali trajno mirni.

Hipolitin pojas

Herakle je morao Euristejevoj kćeri pribaviti pojas Hipolite — kraljice ženskog ratničkog naroda Amazonki, kojoj je pojas dao njen otac Ares. One su onesposobljavale mušku decu i muškarce kako bi morali raditi kućne poslove. Koristile su bronzano oružje i prve su osnovale redove konjice. Hera je nahuškala Amazonke protiv Herakla, pa je on bio prisiljen pobiti ih i uzeti kraljevski pojas. Herakle je silovao Hipolitu i potom je dao Tezeju za ženu. U drugoj verziji priče, Hipolita se zaljubila u Herakla i svojevoljno mu je dala pojas.

Gerionovo stado

Heraklov deseti zadatak bilo je hvatanje čuvenog Gerionovog stada iz Eriteje, ali ne da ga otkupi ili zatraži nečiju pomoć. Gerion, sin Hrisoara i Kaliroje, kćeri Titana Okeana, bio je troglavi div, uvek naoružan do zuba.

Na putu do Eriteje, Herakle je prešao libijsku pustinju i bio ljut zbog vrućine te je ispalio strelicu na Heliosa, boga Sunca. Helios ga je molio da prestane, a Herakle je zahtevao veliki zlatni pehar koji je potom koristio da bi plovio morem. Tako je stigao do Eriteje, gde se suočio s dvoglavim Ortarom, kog je ubio toljagom. Eurition, koji je čuvao stado, došao je pomoći Ortru, ali ga je Herakle ubio. Čuvši komešanje, Gerion je došao naoružan sa tri štita, tri koplja i tri kacige. Na kraju ga je Herakle ubio strelom koju je umočio u otrovnu krv lernejske Hidre.

Herakle je potom morao odvesti stoku Euristeju. Da bi mu otežala, Hera je poslala obada na stoku koji bi uznemiravao i iritirao stoku. Takođe je poslala poplavu koja je uzdigla reku, a Herakle nije mogao proći sa stokom. Podigao je dva velika kamena smanjivši nivo vode i sprečivši dolazak morskih čudovišta i nemani. Ti se stubovi kod Gibraltara i danas nazivaju Herkulovi stubovi. Potom je odveo stoku Euristeju, a ona je posvećena Heri.

Jabuke Hesperida

Vrt Hesperida

Pošto je 10 zadataka završio za osam godina i mesec dana, Herakle je došao do Euristeja tražeći nagradu. No kao što je Hera pre naumila, moralo je biti deset zadataka, pa Euristej nije priznao drugi i peti zadatak, tako da je Herakle morao izvršiti još dva. Sledeći zadatak bio je zahtevan. Morao je doneti Hesperidine zlatne jabuke, ali to nije učinio sam.

Nerej iz reke Po savetovao je Heraklu da zamoli Atlasa — diva koji drži nebeski svod — da ubere te jabuke. Ovaj bi učinio sve da se malo odmori od svog teškog posla, ali se bojao Ladona — bića sa stotinu glava koje je čuvalo jabuke. Herakle ga ustrelio iz velike udaljenosti pa div pribavi plodove (bio je otac Hesperida). Međutim, Atlas se nije hteo vratiti starom poslu pa ga je Herakle morao nadmudriti: zamoli ga da pridrži svod dok stavi podmetač za glavu. Ovaj je naseo pa se Herakle s jabukama zaputio prema Euristeju. Na putu je osnovao Tebu — grad sa stotinu vrata. Euristej se bojao jabuka pa ih je Herakle dao Atini, koja ih je kasnije vratila.

Kerber

Vilijam Blejk: Kerber

Poslednji i najteži zadatak bio je Kerber. Herakle je morao otići do vrata Hada i tamo se obračunati s tim troglavim psom koji je imao rep zmije, a pena koja je padala na pod stvarala je otrovnu biljku akonitu. Dok je bio u podzemlju, Herakle je oslobodio Tezeja, koji je tamo bio zatvoren jer je pokušao oteti Hadovu ženu Persefonu.

Herakle je otišao do Hada i Persefone i upitao sme li uzeti Kerbera. Bogovi su se složili pod uslovom da ga ne ozledi. Neki kažu da je Persefona pristala jer je Herakle bio njen brat. Herakle je potom uhvatio Kerbera oko vrata i izvukao na svetlo dana. Čim je izišao iz mraka, Kerber je počeo besno lajati i stenjati. Euristej se uplašio čim je vidio Kerbera, pa ga je Herakle brzo vratio Hadu.

Nakon zadataka

Pošto je završio zadatke, Herakle se pridružio Argonautima u potrazi za zlatnim runom. Spasli su junakinje, osvojili Troju i pomogli bogovima u ratu protiv Giganata. Takođe se zaljubio u princezu Jolu od Ehalije. Kralj i njegovi sinovi s prezirom su gledali na Herakleove pothvate, svi osim Jolina brata Ifita, koji je postao Heraklev najbolji prijatelj. Eurit je ponudio ruku svoje kćeri onome ko ga pobedi u streljačkome takmičenju. Kad je to učinio, Eurit nije održao obećanje, te je Herakle ubio njega i njegove sinove, osim Ifrita, a Jolu je oteo. No Hera je još jednom Herakla naterala do ludila, te je bacio Ifita s gradskih zidina.

Herakle se morao iskupiti i očistiti služenjem lidijskoj kraljici Omfali. Morao je raditi ženske poslove i nositi žensku odeću, a ona je nosila njegovu lavlju kožu i toljagu. Nakon nekog vremena oslobodila ga je te su se venčali.

Herakleove ljubavi

Herakle je imao i muške i ženske ljubavnike. Njegovo se potomstvo naziva Heraklidima.

Žene

Agostino Karači: Herakle i Dejanira

Herakle se ženio četiri puta. Prvi put s Megarom, koju je zajedno s decom ubio u napadu ludila koje je uzrokovala Hera. Megarinu je ruku dao Jolaju jer mu je bilo prebolno gledati je. Sledeća mu je žena bila Omfala, lidijska kraljica, kojoj je prvobitno bio rob.

Peter Pol Rubens: Herakleva apoteoza

Treća žena bila je Dejanira, za koju se borio s rečnim bogom Ahelojem. Nakon venčanja, putovali su i trebalo je da prođu neku reku, gde je jedan Kentaur imena Nes ponudio pomoć, ali je pokušao silovati Dejaniru. Herakle ga je usmrtio strelom natopljenom Hidrinom krvlju. Umirući, kentaur je Dejaniri rekao da ako želi Herakla sprečiti da stupa u veze s drugim ženama, skupi njegovu krv i seme te da ih premaže po njegovoj odeći. Znao je da je njegova krv došla u doticaj s Hidrinom te da će ubiti Herakla.

Posle je Dejanira bila ljubomorna na Jolu te je uronila košulju u tu mešavinu. Heraklev je sluga donio Heraklu tu košulju, a tkanina je na Heraklu počela gristi njegovo meso. Potom je zamolio da ga postave na lomaču da mu prekinu patnje. Filoktet je zapalio lomaču, a Herakle mu je dao svoj luk i strele. Nakon njegove smrti, bogovi su ga učinili besmrtnim. Druga verzija priče govori da je lomača spalila ljudsko u njemu, a da je ostalo samo božansko. Potom je uznesen na Olimp, gde se pomirio sa Herom i oženio njenom kćerkom Hebom, sa zlatnim sandalama, boginjom večite mladosti.

Muškarci

Herakle i Jolaj; etrušćanski reljef iz 5. veka p. n. e.

Heraklev ljubavnik je bio Jolaj, koji mu je i pomogao u jednom od zadataka. Bio mu je nećak, pomagač i ljubavnik. Po uzoru na njih, mladi su se parovi zaklinjali u ime Jolaja. Kasnije je Jolaju Herakle dao svoju ženu Megaru, koju više nije mogao podneti jer je bilo prebolno, a to je bio i simbol Jolajeva ulaska u zrelo doba.

Plutarh u svome delu Eroticos govori da ih je bilo toliko mnogo da se ne bi mogli nabrojati. Evo nekih Heraklevih ljubavnika:

• Abder (Ἄβδηρος)
• Admet (Ἄδμητος)
• Elaktas
• Filoktet (Φιλοκτήτης)
• Hilas (Ύλας)
• Ifit (Ίφιτος)
• Jolaj (΄Ιόλαος)
• Nestor (Νέστωρ)