Pomaci

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pomaci
Zastava Pomaka i Tamraške Republike
Pomaci u selu Vaklinovo početkom 20. veka
Ukupna populacija
približno 750,000
Regioni sa značajnom populacijom
 Bugarska67,350 (2011)[1]
 Turska600,000[2]
 Grčka30,000 — 35,000[3]
Jezici
bugarski jezik
Religija
islam (suniti)
Srodne etničke grupe
Bugari

Pomaci (Bugarski Pomak, množ. Pomaci; zvanični naziv u Bugarskoj – българи-мохамедани, grč. πομάκος, πομάκοι, tur. Pomaklar) su etnička grupa Bugara islamske veroispovesti, čiji je maternji jezik bugarski, odnosno pomaški jezik kako ga nazivaju u Grčkoj i Turskoj. Pomaci su tokom osmanske vladavine prešli na islam. Danas ih smatraju religijskom grupom Bugara, koja pretežno živi u jugozapadnoj Bugarskoj, kao i u severoistočnoj Grčkoj i Turskoj.

Bugarski časopis "Periodičesko Spisanije" pišući o Pomacima, daje novo i drugačije viđenje Pomaka. Dao je veliki broj primera reči iz pomaškog jezika, koje su istovetne sa srpskim, ali ne i sa bugarskim (kako se olako pripisuje). Tako bugarski autor članka navodi istovetne pomaške i srpske reči (30): košulja, žuti (boja), ruho, ruka, niz, Bugarin, bunište, ljudi, veli, nemoj, metni, šareno, da ti vidim, ravni dvori Bugari nemaju za to izraz), golub, sumrak, dubrava (Bugari nemaju za to izraz), ponuda (Bugari ne) itd. Proizilazilo je iz datih primera da su Pomaci i Srbi srodniji, nego što se i moglo pretpostaviti.[4] Miloš Milojević je pripovedao da je bugarski književnik Ljuben Karavelov jednom prilikom spalio rukopisnu "Zbirku pomačkih pesama", samo zato što su očigledno bile napisane na srpskom jeziku.[5]

Etimološko značenje reči „pomak“ najverovatnije dolazi iz slovenske reči pomagači /pɔmagatʃi/. Ovaj naziv najverovatnije potiče iz doba turske vladavine, gde su Pomaci označeni kao kolaborativna grupa.

U 20-om veku Pomaci su doživeli više talasa asimilacije i bugarizacije od strane bugarske državne uprave. Od 1905. godine u Bugarskoj se koristi naziv Pomaci. Tokom Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine veliki deo Pomaka je primoravan da pređe u hrišćanstvo, što je delom nakon Bukureškog mira 1913. delom poništeno. Između 1938. i 1944. godine primoravani su da prihvate bugarska imena, što se takođe ponavljalo 1950-ih i 1970-ih godina.

Jezik Pomaka (grčki: πομακικη γλωσσα, pomakiki glosa ili πομακικα, pomakika) je termin koji se koristi u Grčkoj za označavanje bugarskih dijalekata na kojima su Pomaci govorili u Zapadnoj Trakiji. Sredinom devedesetih godina u Grčkoj su objavljeni „Gramatika jezika Pomaka“, „pomaško-grčki“ i „grčko-pomaški rečnik“, koji su prema bugarskim lingvistima politički pokušaj glototomije. Grčki stručnjaci govor definišu kao slovenski, mešani ili čak bugarski, ali u njemu snažno naglašavaju grčke pozajmice. U Bugarskoj je prihvaćeno da je u slučaju takozvanog «pomaškog jezika» nesumnjivo reč o južnorodopskom bugarskom dijalektu, kojim govori lokalno bugarsko-muslimansko stanovništvo, što je prirodni nastavak bugarskih rodopskih govora u južnom pravcu. U međunarodnoj slavistici postoje razne teorije o statusu „pomaškog jezika“. Rusko-estonski lingvista Aleksandar D. Duličenko definiše ga kao slovenski mikroknjiževni jezik, ne uzimajući u obzir sociolingvističke okolnosti i mišljenje njegovih govornika.[6] Zbog toga pomenuti stav nije prihvaćen u Bugarskoj. Nemački slavista Martin Hencelman koji je sprovodio empirijska istraživanja u Grčkoj, izvršio je konceptualnu analizu terminologije slovenskih mikroknjiževnih jezika i primenio je na „pomaški jezik“. Došao je do zaključka da informacije koje je pružio Duličenko u vezi sa pomenutom jezičkom formom kao mikroknjiževnim jezikom ne daju osnovu da se „pomaški jezik“ definiše kao takav.[7][8]

Bugarska statistika ih ne iskazuje posebno. Većina Pomaka se na popisu u Bugarskoj identifikuje kao Bugari islamske veroispovesti. Na popisu 2001. godine 130.000 stanovnika se tako izjasnilo, pa su u Smoljanskoj oblasti bili većina.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Census 2011
  2. ^ milliyet
  3. ^ „greekhelsinki: pomaks”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 05. 03. 2015. 
  4. ^ "Carigradski glasnik", Carigrad 12. mart 1900. godine
  5. ^ "Stražilovo", Novi Sad 1894. godine
  6. ^ Mitrinov, Georgi (2011). „Za kriteriite pri klasifikaciяta na slavяnskite literaturni mikroezici („pomaški ezik“)”. Ezikъt i socialniяt opit. Materiali ot Desetata konferenciя po sociolingvistika, posvetena na 70-godišninata na akademik Mihail Videnov. Sofija: 174—179. 
  7. ^ Henzelmann, Martin (2015). Authentizität als treibende Kraft bei der Herausbildung slavischer Mikroliteratursprachen (am Beispiel des Pomakischen und des Schlesischen). Specimina Philologiae Slavicae: 185. München: Biblion Media. str. 173—175. ISBN 978-3866885813. 
  8. ^ Henzelmann, Martin (2015). „Schwierigkeiten bei der Zuordnung des „Pomakischen“ zu den slavischen „Mikroliteratursprachen“.”. Linguistique Balkanique. 54 (2–3): 319—330. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pomaci na Vikimedijinoj ostavi.
  • Gruev, Mihail. 2003: Meždu petolъčkata i polumeseca. Bъlgarite mюsюlmani i političeskiяt režim (1944–1959). Sofija.
  • Karagiannis, Evangelos. 1997: Zur Ethnizität der Pomaken Bulgariens. Spektrum, 51. Münster.
  • Mitrinov, Georgi. 2010: Falšifikacii, svъrzani s ezika na bъlgarite mohamedani. Zabludi i falšifikacii za proizhoda na bъlgarite mohamedani. Sofija. 108–116.
  • Mitrinov, Georgi. 2011: Юžnorodopskite bъlgarski govori v Ksantiйsko i Gюmюrdžinsko (Po danni ot Pomaško-grъcki rečnik na Petros Teoharidis – Solun, 1996). Sofija.
  • Mitrinov, Georgi & Henzelmann, Martin. 2020: Lexikalische Einflüsse auf die Mundarten von Chloi (Komotini/Griechenland) und Gorni Juruci (Krumovgrad/Bulgarien): Kontrastive Betrachtungen zu Isotopien im Bereich der Gesundheitsterminologie. Linguistique Balkanique 59 (2). 280–299.
  • Pomak Leaks
  • Schwittay, Franziska & Henzelmann, Martin. 2020: Überlegungen zu Erinnerungsorten der Pomaken in Bulgarien. Bulgarica 3. 13–41.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Помаци&oldid=26977673”