Ђурица Лабовић

ђурица лабовић
Лични подаци
Датум рођења	(1930-03-20)20. март 1930.
Место рођења	Андријевица, Краљевина Југославија
Датум смрти	7. август 2004.(2004-08-07) (74 год.)
Место смрти	Београд, Србија, Србија и Црна Гора
Професија	правник, књижевник
Породица
Супружник	Вера Лабовић
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска армија 1943—1945.

Ђурица Лабовић (Андријевица, 20. март 1930 — Београд, 7. август 2004) био је учесник Народноослободилачке борбе, правник, књижевник, новинар и публициста.

Биографија

Рођен је 20. марта 1930. године у Андријевици. Његов отац Станиша био је капетан Југословенске војске, а мајка Милена, рођена Алетић, домаћица. Основну школу је завршио у родном месту.

Године 1943, са свега тринаест година, отишао је у партизане — био је најпре у Четвртој црногорској пролетерској бригади, а потом у Комском партизанском одреду. Године 1946. примљен је у Одељење за заштиту народа (ОЗН) и послат на дошколовање. Године 1948. је матурирао, а потом је уписао и Правни факултет у Београду, на коме је дипломирао 1969. године. У Служби државне безбедности (СДБ) је остао све до 1979. године, када је пензионисан. Од 1960. до 1979. био је главни саветник у Савезном секретаријату за унутрашње послове (ССУП), а од 1971. до 1974. главни уредник листа „Џудо“.

Године 1948. почео је да се бави књижевношћу. Аутор је преко 30 романа, две књиге приповедака, 19 фељтона, 22 романсиране хронике, два стручна рада, више студија и др. Године 1975. заједно са Здравком Велимировићем и Младеном Ољачом учествовао је у писању сценарија за филм „Врхови Зеленгоре“, за који су били награђени Златном ареном за најбољи сценарио на Пулском фестивалу, 1976. године.

Поред Златне арене, добитник је и Награде СУБНОР-а „4. јул“, 1989. године и Награде „21. јул“, 1976. и Награде „22. октобар“, 1981. године.

У браку са супругом Вером, рођеном Танчић, имао је четворо деце — ћерке Татјану и Наташу и синове Андреја и Марка.

Умро је 7. августа 2004. године у Београду.

Књижевна дела

• Три лица једне шпијунке, 1961. година
• У сенци хелебарде, 1967. година
• Отпор голоруких кроз логоре, 1970. година
• Хероји Љубиног гроба, 1973. година
• Рана на сунцу, 1976. година
• Игмански марш, 1978. година
• Први дани Прве пролетерске, 1978. година
• Операција Свети Стефан, 1979. година
• Забуна обавештајаца, 1979. година
• Бивши људи, 1981. година
• Земун на обалама Дунава и Саве, 1982. година
• Хероји Кадињаче, 1983. година
• Тајни невидљиви рат (пет књига), 1985. година
• Лучоноша са Проклетија, 1985. година
• Партизани за преговарачким столом (заједно са Миланом Бастом), 1986. година
• Државници, ратници, обавештајци... (три књиге; заједно са Миодрагом Вучковићем), 1989. година
• Подвиг обавештајца, 1990. година
• Исповест једног обавештајца, 1990. година
• Тајне мисије Мустафе Голубића, 1990. година
• Контраобавештајни удар, 1990. година
• Троструки живот шпијуна „Шпера”, 1990. година
• Агент ЦИА у редовима УДБ-е, 1990. година
• Тајне енигме о Вери Милетић, 1991. година
• Агент КГБ-а у редовима УДБ-е, 1992. година
• Пет хитаца у Павелића, 1992. година
• Свети Петар Први Цетињски, 1994. година
• Шпијунирање из космоса, 2000. година

Литература

• Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
• Ко је ко у Србији '95. „Библиофон“ Београд, 1995. година.

Спољашње везе

• Ђурица Лабовић на сајту IMDb (језик: енглески)