Бригсова иницијатива

С Википедије, слободне енциклопедије

Бригсова иницијатива (engl. Briggs Initiative),[1] позната и по званичном називу Калифорнијски предлог 6 (engl. California Proposition 6),[2] је била референдумска иницијатива на изборима у Калифорнији 7. новембра 1978. Иницијатива је предвиђала отпуштање и забрану предавања и рада у јавним школама у Калифорнији за свакога ко „заговара, намеће, охрабрује или промовише хомосексуалне ​​активности“.[1] Предлагач иницијативе био је конзервативни политичар Џон Бригс. Иницијатива није прошла на референдуму.

Позадина[уреди | уреди извор]

Позната пјевачица Анита Брајант је 1977. повела кампању за укидање локалног закона који је забрањивао дискриминацију на основу сексуалне оријентације у округу Дејд у америчкој савезној држави Флорида. Кампања Аните Брајант и њене организације Спасите нашу дјецу (engl. Save Our Children) привукла је велику медијску пажњу, а на референдуму је закон против дискриминације укинут. Велика већина (69%) бирача је гласала за укидање закона. Охрабрени резултатима овог референдума конзервативци широм САД су кренули у обарање сличних закона. Неколико савезних држава је отишло и корак даље, забранивши хомосексуалцима и лезбијкама предавање и рад у државним школама. Овакве законе донијели су Оклахома и Арканзас.[3][4]

Иницијатива[уреди | уреди извор]

У ноћи када су објављени резултати референдума у округу Дејд, Џон Бригс је био у маси која је прослављала укидање закона против дискриминације, заједно са Анитом Брајант. Са амбицијама да постане гувернер Калифорније, а задивљен рекордном излазношћу бирача у округу Дејд, дошао је на идеју да предложи сличну мјеру и у Калифорнији. Проблем је, међутим, био тај што у Калифорнији нису постојали слични закони који су забрањивали дискриминацију на основу сексуалне оријентације, те није било ништа што би се могло оборити. Имајући то у виду предложио је закон којим ће се хомосексуалцима забранити да предају у државним школама. Свој предлог је образложио на следећи начин:


Кампања[уреди | уреди извор]

У кампањи против Бригсове иницијативе, посебно се истакао геј активиста Харви Милк.[5] Геј активисти су примијенили другачију стратегију од оне која је виђена у Флориди. Обилазили су домаћинства, и ишли од врата до врата, објашњавајући штетност предложене иницијативе. Неколико дана пред референдум, Роналд Реган се у једној новинској колумни изјаснио против иницијативе.[6] Све ово је помогло да иницијатива буде одбачена на референдуму.

Исход[уреди | уреди извор]

Бригсова иницијатива је одбачена на референдуму 7. новембра 1978. За иницијативу је гласало 41,6% бирача, док је 58,4% било против.[7] Иницијатива је поражена чак и у Бригсовом округу Оранџ, упоришту конзервативизма у Калифорнији. Одбацивање Бригсове иницијативе је био први велики пораз кампање коју је започела Анита Брајант у округу Дејд, 1977.

Резултати:

  • За: 2.823.293 (41,6%)
  • Против: 3.969.120 (58,4%)
  • Важећи гласови: 6.792.413(95,3%)
  • Неважећи гласови: 339.797 (4,7%)
  • Укупно: 7.132.210
  • Излазност:70,41%

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Rimmerman, Craig (Новембар, 2001). „From Identity to Politics: The Lesbian and Gay Movements in the United States”. Temple University Press. Приступљено 01. 7. 2018.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Stockton-San Joaquin County Public Library. „Ballot Propositions June 1978-June 1998”. Stockton-San Joaquin County Public Library. Архивирано из оригинала 19. 02. 2012. г. Приступљено 01. 7. 2018. 
  3. ^ Lipkin, Arthur (Децембар, 2000). „Understanding Homosexuality, Changing Schools”. Westview Press. Приступљено 01. 7. 2018.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Shilts, Randy (1988). „The Mayor of Castro Street: The Life and Times of Harvey Milk”. St. Martin's Griffin. Приступљено 01. 7. 2018. 
  5. ^ McKinley, Jesse (01. 11. 2008). „Back to the Ramparts in California”. NYT. Приступљено 07. 12. 2008. 
  6. ^ Reagan, Ronald (01. 11. 1978). „Editorial: Two Ill-advised California Trends”. Los Angeles Herald-Examiner. стр. A19. 
  7. ^ Secretary of State, Statement of Vote, 1978

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]