Ново Ланиште

Координате: 44° 01′ 30″ С; 21° 14′ 11″ И / 44.025° С; 21.236333° И / 44.025; 21.236333
С Википедије, слободне енциклопедије

Ново Ланиште
Поглед на село
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2011.Пад 618
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 30″ С; 21° 14′ 11″ И / 44.025° С; 21.236333° И / 44.025; 21.236333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина107 m
Ново Ланиште на карти Србије
Ново Ланиште
Ново Ланиште
Ново Ланиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35271
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Ново Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2022. било је 507 становника (према попису из 2011. било је 618 становника), удаљено је 7 km од Јагодине. Кроз Ново Ланиште пролази железничка пруга Београд - Ниш, док Ауто-пут Београд - Ниш, пролази поред села.

Између Новог и Старог Ланишта протиче река Белица која се недалеко од села улива у Велику Мораву.

Овде се налазе Запис храст код цркве (Ланиште), Запис храст код старог гробља (Ланиште), Запис храст код старе цркве (Ланиште).

Историја[уреди | уреди извор]

У Ланишту, на ободу села у потесу „Градац“, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба.

Данашње становништво Ланишта се углавном населило у времену Првог српског устанка, мада је село постојало и много раније, јер се помиње у више турских пописа насељених места из XVI века, као и аустријском попису из 1718. године.. Поред Цркве Великомученице Марине, пронађени су остаци темеља из XIII века, из времена династије Немањића, као и новац из тог периода.

Прво становништво Ланишта се населило у самој близини Велике Мораве у потесу „Криве баре“, али се због честих поплава померало даље од реке, док се један део становништва насељава на левој обали реке Белице испод брда. Тако да су се временом у Ланишту формирале три физички одвојена дела села, на десној обали реке Белице, Доња мала и на левој обали Горња мала и Обрешка мала (названа по досељеницима из села Обреж код Варварина). Своју прву цркву, посвећену Успењу Пресвете Богородице, Ланиште добија 1939. године[1]. Према новинском напису, сељаци су 1935. копали на месту званом Црквине, пошто их је на то упутио сан једног старца, и након што су пронашли неке остатке почели зидање цркве, која је крајем године била покривена трском.[2]

Из села је био генерал Вукоман Арачић (* 1850 - † 1915), по њему се железничка станица Ланиште, у периоду од 1919. до 1945. називала Арачићево.[3]

Након Другог светског рата, општина Светозарево доноси одлуку да се Ланиште подели на два села и то Ново Ланиште (настаје од Горње Мале и Обрешке мале) и Старо Ланиште (настаје од Доње мале).

На попису из 1948. године село Ланиште пописано је по први пут одвојено, као Ново Ланиште и Старо Ланиште. Ова одлука СО Светозарево је озваничена у службеном гласнику НР Србије, 1955. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Црква Свете великомученице Марине

Само село се налази већим делом испод брда које се пружа као огранак Липара тј. Црног Врха, а мањим делом у беличкој долини. Ново Ланиште лежи на 44° 01' 50' ' СГШ и на 21° 14' 18' ' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 107 метара, највише до 160 m. Са Јагодином је повезано регионалним путем као и железничком пругом.

Кроз Ново Ланиште пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а у непосредној близини је и међународни ауто-пут Е-75.

Село је тимочког типа и спада у села средње збијености. У оквиру села постоје делови са својим називима као што су: „Црна бара“, „Поток“, „Симина Ђула“, а атар села се завршава Лукином косом где се и налази црква Свете великомученице Марине.

Атар села се граничи са истока Старим Лаништем, с југа Буковчем и Рибником, са запада Липаром а на северу Великом Моравом (са друге стране реке су села Рајкинац и Дубока), на северу са Багрданским атаром.

Остало[уреди | уреди извор]

Од јавних објеката у селу постоји продавница мешовите робе, железничка станица Ланиште, два аутобуска стајалишта, три цркве, фудбалски клуб, Дом културе, Пензионерски клуб.

У Новом Ланишту је рођен велики српски генерал и војсковођа Вукоман Арачић (1850—1915).

Значајни датуми[уреди | уреди извор]

1884. г Изградња железничке пруге Београд-Ниш и њен пролазак кроз Ланиште
1955. г Електрификација села
1990. г Телефонска централа
2010. г Водоводна и гасоводна мрежа

Демографија[уреди | уреди извор]

Становници Новог Ланишта су српске националности и православне су вере.

Село Ланиште, је одлуком СО Светозарево, на попису 1948. године, подељено на Ново Ланиште и Старо Ланиште, а 1955. године године село је и званично административно подељено. Према попису из 1930. године у Ланишту је живело 1.704 становника. У насељу Ново Ланиште има 608 становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,0 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 250 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а од пописа 1961. године, примећен је пад у броју становника, како због миграција тако и због ниске стопе наталитета.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 991
1953. 1.048
1961. 1.055
1971. 940
1981. 826
1991. 752 748
2002. 694 727
2011. 608
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 689 99,27%
Македонци
  
 2 0,28%
непознато
  
 3 0,43%
Ланиште у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[6]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 80 82 86 83 81 86 85 87 91 90 92 91
Пореске главе* - 111 90 83 90 92 97 94 92 93 91 86
Арачке главе** 130 178 182 182 187 201 209 227 231 238 245 241
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Резултати пописа у другој половини 19. века

1831. 1839. 1859. 1866. 1892.
Број кућа 98 97 135 136 180
Број пореских глава - - 179 182 225

Да би израчунали колики је број становника, потребно је број пореских глава помножити са коефицијентом 4,75 (који важи за Јагодину и околину).


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 4
  
  
 7
80+ 6
  
  
 9
75—79 13
  
  
 25
70—74 24
  
  
 35
65—69 28
  
  
 35
60—64 20
  
  
 24
55—59 17
  
  
 18
50—54 25
  
  
 13
45—49 31
  
  
 27
40—44 24
  
  
 21
35—39 19
  
  
 29
30—34 21
  
  
 13
25—29 18
  
  
 16
20—24 23
  
  
 12
15—19 24
  
  
 19
10—14 15
  
  
 13
5—9 16
  
  
 24
0—4 9
  
  
 17
Просек : 43,0 45,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 198 215 240 245 235 226 250
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 51 86 32 49 16 13 3 0 0 0 2,78
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 297 87 184 14 12 0
Женски 303 36 186 70 11 0
УКУПНО 600 123 370 84 23 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 147 17 0 0 71
Женски 59 10 0 0 24
УКУПНО 206 27 0 0 95
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 8 12 1 11
Женски 0 1 8 4 1
УКУПНО 1 9 20 5 12
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 4 2 9
Женски 0 2 0 4 3
УКУПНО 0 3 4 6 12
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 6
Женски 0 0 0 2
УКУПНО 4 0 0 8

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Вила генерала Вукомана Арачића и његове породице у Новом Ланишту, саграђена око 1910. г. Снимак из 2012. године
    Вила генерала Вукомана Арачића и његове породице у Новом Ланишту, саграђена око 1910. г. Снимак из 2012. године
  • Стара Црква Свете великомученице Марине саграђен 1936. г
    Стара Црква Свете великомученице Марине саграђен 1936. г
  • Црква Свете великомученице Марине саграђен 1991. г
    Црква Свете великомученице Марине саграђен 1991. г
  • Црква успења Пресвете Богородице, саграђена 1938. г
    Црква успења Пресвете Богородице, саграђена 1938. г
  • Основна школа у селу, саграђена 1929. године.
    Основна школа у селу, саграђена 1929. године.
  • Дом културе Ново Ланиште, изграђен 1949. године, реновиран 2010. године.
    Дом културе Ново Ланиште, изграђен 1949. године, реновиран 2010. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2018. г. Приступљено 16. 01. 2018. 
  2. ^ "Време", 4. јан. 1936
  3. ^ "Време", 26. окт. 1935, стр. 5 и 6
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ново Ланиште на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ново_Ланиште&oldid=27102942”