Петар Марјановић

Петар Марјановић
Петар Марјановић
Лични подаци
Датум рођења	(1934-10-18)18. октобар 1934.
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти	21. новембар 2020.(2020-11-21) (86 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Образовање	Филолошки факултет у Београду
Научни рад
Поље	театрологија
Институција	Факултет драмских уметности
Награде	- Четири Стеријине награде Велика плакета са повељом Универзитета уметности у Бгду 2003. Ловоров венац Позоришног музеја Војводине 2005. -Златна плакета за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије у Новом Саду 2006.

Петар Марјановић (Београд, 18. октобар 1934 – Београд, 21. новембар 2020) био је српски театролог, историчар позоришта, драматург и универзитетски професор. Марјановић је био дугогодишњи професор Академије уметности у Новом Саду и Факултета драмских уметности у Београду.

Биографија

Образовање и први послови

Његов отац Драгутин је био чиновник, а мајка Смиља, рођена Поповић из Новог Сада, била је сестра оперског певача Владе Поповића.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду 1953. године, а дипломирао је на групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик Филозофског факултета у Београду, фебруара 1959. године. У току студија добио је две награде за књижевну и позоришну критику (Бранкову награду Матице српске 1957. и прву награду на конкурсу Атељеа 212 за аматерску позоришну критику 1958. за текст: Кораци у другој соби Миодрага Павловића).

Постдипломске студије је завршио на Филолошком факултету у Београду. Магистарску тезу: Београдска позоришна критика у периоду од 1918. до 1932. одбранио је 1966. године, а 1973. године брани докторску дисертацију под називом: Уметнички развој Српског народног позоришта у Новом Саду од 1861. до 1868. Ова дисертација је прва таква студија о Српском народном позоришту. Објављена је у књизи која је наишла на изузетно повољан пријем код критике, и то у југословенским размерама.

Почевши од 1960. године, целу деценију је радио је у новинско-издавачким предузећима: Југославија и Туристичка штампа.

У периоду од (1970. до 1975) био је драматург Српског народног позоришта у Новом Саду. Као драматург СНП залагао се за извођење дела савремених југословенских, нарочито локалних – новосадских драмских писаца, ангажованије окренутих публици, што је резултирало повећаним бројем гледалаца. .

За сцену је:

• приредио пуно одломака из српске драмске књижевности 18. и 19. века: Јавленија и позорја (1971) и Лаза Костић међу јавом и мед’ сном (1991);
• драматизовао је (са Желимиром Орешковићем) прозу Милана Кундере Симпозијум или о љубави (1970), Роман о Лондону Милоша Црњанског (1987) и Очеви и оци Слободана Селенића (1991);
• адаптирао је за сцену (са Желимиром Орешковићем) Награжденије и наказаније и Слепи миш Јоакима Вујића (1971) и са Владом Поповићем сачинио сценску панораму Новосадска променада (1973), изведену више од сто пута.

Наставни рад

За доцента Академије уметности у Новом Саду изабран је 1975. године. Статус ванредног професора добио је 1980, а редовног 1985. године за предмет Историја југословенске драме и позоришта. На Драмском одсеку Академије предавао је Увод у театрологију.

Редовни професор Факултета драмских уметности у Београду постао је 1992. године што је остао до пензионисања 2001. Ту је предавао: Историју југословенског позоришта и драме на другом степену студија и Увод у театрологију на магистарским студијама.

На Факултету драмских уметности у Београду био је шеф Катедре за теорију и историју, главни уредник Зборника радова ФДУ 1997/98. и носилац научног пројекта Театролошка и филмолошка истраживања.

Као професор емеритус наставио је да предаје Увод у тератрологију на ФДУ у Београду до 2009. године и Историју југословенске драме и позоришта на Академији уметности у Новом Саду до 2004. године. На Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета у Београду (Група за вишемедијску уметност) као гост је предавао Основе различитих уметности (позориште) 2003/04. и 2005/06, а на Академији уметности у Тузли постдипломцима Увод: у театрологију 2006. и 2009.

Корице Марјановићеве књиге

Радови и чланци

• Прве књижевне радове објавио је још као студент 1954. године, а прве написе са позоришним темама у новосадском часопису за питања сценске уметности: Наша сцена 1958. године.

• Свеукупно је објавио више од три стотине студија, расправа, огледа, позоришних критика, фељтона и чланака у листовима и часописима: Савременик, Зборнику Матице српске за сценске уметности и музику, Дело,  Летопис Матице српске, Књижевне новине, Сцена, Пролог, Позориште (Тузла), Театрон, Политика, Театар  (Москва), Диалог (Варшава) и другим домаћим и страним листовима и часописима.

• У листу Српског народног позоришта Позориште, у периоду од 1969. до 1976. године објавио је око шездесет запажених прилога са тематиком из живота и рада Српског народног позоришта. Штавише, док је био драматург Српског народног позоришта, био је у редакцији овог листа, а сарадњу са овом кућом наставио је и касније као члан Издавачког савета и као писац рецензија за књиге у издању СНП

• Одговорни уредник часописа Стеријиног позорја Сцена био је од 1970. до 1974. године, а њен главни уредник од 1975. до 1990. године.

• Позоришни критичар Политике био је од 1980 до 1982. године.

Ауторски и приређивачки рад

Ауторске књиге:

1. Позоришне теме (1968),
2. Уметнички развој Српског народног позоришта 1861 – 1868 (1974),
3. Очима драматурга (1979),
4. Југословенски драмски писци ХХ века (1985),
5. Новосадска позоришна режија 1945 – 1974 (1991),
6. Црњански и позориште (1995),
7. Српски драмски писци ХХ столећа (1997, друго допуњено издање 2000) и
8. Позориште или усуд пролазности (2001). Заједно са Божидаром Ковачеком, Душаном Михаиловићем и Душаном Рњаком, објавио је књигу О театарском делу Јоакима Вујића (1988).

Корице Марјановићеве књиге

Приредио за штампу:

1. Anthology of Works by Twentieth Century Yugoslav Playwrights (selected and commented), I (1984), II (1985),
2. Посрбе, Српска књижевност – Драма (1987),
3. Комедије и народни комади ХIХ века, Српска књижевност – Драма (1987),
4. Позориште и власт у Југославији (1944 – 1990) – „друга страна медаље“ – обрачуни и забране (1990) и
5. Стеван Шалајић (2001).

Сарадник при пројектима енциклопедија

1. Седамнаест његових текстова о јужнословенском позоришту и драми налази се у: Dictionnaire encyclopedique du theatre (Larousse, Paris 1998) и
2. опсежан текст о позоришту и драми у Југославији (Србија и Црна Гора) налази се у The World Encyclopedia of Contemporary Theatre (Routledge, London – New York, 1994).
3. У Историји српске културе аутор је текста Позориште (издање постоји на српском 1994, чешком 1995. и два издања су на енглеском језику из 1995. и 1999).

Текстови су му објављивани у Француској, Енглеској, Италији, Канади, Сједињеним Америчким Државама, Русији, Пољској, Румунији, Чешкој и у свим бившим југословенским републикама и региону.

Стил

Приступ Петра Марјановића театролошким истраживањима као и писање огледа и научних радова било је сасвим оригинално и другачије од дотадашњих аутора. Наиме, уз велику студиозност и добру информисаност, путем недвосмисленог, јасног стила и израза, науку о књижевним делима провлачи кроз призму театрологије, односно, полазиште његове анализе јесте поглед на драму која није само књижевни род, већ је сагледава кроз сценска својстава самог дела.

Награде

1. Четири Стеријине награде; Награда за нарочите заслуге – за дугогодишњи уређивачки рад у часопису Сцена 1991; За књигу: Српски драмски писци XX столећа (Матица српска, Факултет драмских уметности Београд, Академија уметности Нови Сад, 1997); За књигу огледа: Позориште или усуд пролазности / Студије и огледи из театрологије (ФДУ Београд, Институт за позориште, филм, радио и телевизију и Музеј позоришне уметности Србије, Београд 2001); За књигу: Почеци српског професионалног националног позоришта (Позоришни музеј Војводине, Нови Сад 2009).
2. Велика плакета са повељом Универзитета уметности у Београду 2003,
3. Ловоров венац Позоришног музеја Војводине 2005,
4. Златна плакета за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије у Новом Саду 2006.

На додели Ловоровог венца, награди коју му је доделио Позоришни музеј Војводине, као образложење за доделу, о лауреату је речено следеће:

"Велики познавалац природе и суштине позоришта, он је у свом театролошком делању увек тежио научној истини и био савестан и поуздан истраживач, аналитичар и критичар прошлости и данашњег тренутка српског позоришта. Његов рад одликују научна заснованост, студиозност и прецизност, искуствена мудрост, истинољубивост, чистота језичког израза, једноставност, јасност и прецизност у излагању."

Литература

1. ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Новог Сада. Књ. 14, Мар-Мик, гл. уредник Чедомир Попов, Нови Сад, Новосадски клуб, Прометеј, 1999.
2. ЈОВАНОВИЋ, Рашко. Лексикон драме и позоришта, Београд : Просвета, 2013.

Спољашње везе

• Часопис Позориште Архивирано на сајту Wayback Machine (13. октобар 2022)