Бачки Грачац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бачки Грачац
Bački Gračac, Health centre.jpg
Здравствени центар
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 2286
 — густина75/км2
Географске карактеристике
Координате45°33′10″ СГШ; 19°19′15″ ИГД / 45.552833° СГШ; 19.320833° ИГД / 45.552833; 19.320833Координате: 45°33′10″ СГШ; 19°19′15″ ИГД / 45.552833° СГШ; 19.320833° ИГД / 45.552833; 19.320833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина82 м
Површина30,6 км2
Бачки Грачац на мапи Србије
Бачки Грачац
Бачки Грачац
Бачки Грачац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број25252
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Бачки Грачац је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, аутономној покрајини Војводини. Према попису из 2011. било је 2286 становника, а према попису становништва из 2002. године село је имало 2913 становника, од којих су 2810 српске националности.

Положај насеља[уреди]

Бачки Грачац се налази на западу Бачке, између Оџака на југозападу, Лалића на југоистоку, Руског Крстура на истоку, Крушчића на североистоку, Бачког Брестовца на северозападу и Српског Милетића на западу.

Име[уреди]

Ранији називи села који су се употребљавали у српском језику били су Филипово и Филипово Село, из чега води порекло и немачки назив — Filipowa или Filipsdorf. У немачком језику су коришћени и називи Kindlingen и Sankt Philipp, док су у мађарском језику коришћени називи Szentfülöp и Szent-Fülöp.

Историја[уреди]

Угарски краљ Бела III (1173—1196) у једном документу помиње село Filipova.[тражи се извор] 1650. године, у доба османске управе, село се помиње под именом Филипово,[1] а било је настањено Србима.[2] 1652. године у селу има седам кућа и манастир, а до 1764. године саграђено је 20 кућа. Године 1762. почело је насељавање Немаца из јужних делова Немачке и Чешке, а они у Филипову граде 60 кућа. 1801. године у селу има 272 куће, а до почетка 20. века тај број је порастао на 535. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.

Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [3] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,[3] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Бачког Грачца) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[4] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.

После исељавања Немаца, у место је досељено 4.328 колониста, већином из Лике. Максималан број становника у насељу достигнут је 1953. године, после чега је уследила регресија, која је до почетка 21. века у извесној мери ублажена. Заустављању депопулације у великој мери је допринело досељавање прогнаних лица из Хрватске у последњој деценији 20. века.

Овде се налази ФК Борац Бачки Грачац.

Демографија[уреди]

Стара кућа у Бачком Грачцу
Филипово (Бачки Грачац) 1902. године
Филипово (Бачки Грачац) у прошлости

Према попису становништва из 2002. године, у насељу је било 2.913 становника, док је према претходном попису из 1991. године било 2.924 становника.

У насељу Бачки Грачац живи 2.446 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 1.103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Ово насеље је претежно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Кретање броја становника кроз историју:

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.383
1953. 4.394
1961. 4.284
1971. 3.343
1981. 2.996
1991. 2.924 2.838
2002. 2.913 2.993
2011. 2.286 2.369
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.810 96,46 %
Роми
  
11 0,37 %
Црногорци
  
9 0,30 %
Мађари
  
7 0,24 %
Хрвати
  
6 0,20 %
Југословени
  
5 0,17 %
Словаци
  
3 0,10 %
Словенци
  
1 0,03 %
Руси
  
1 0,03 %
Румуни
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
Буњевци
  
1 0,03 %
Албанци
  
1 0,03 %
непознато
  
23 0,78 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Карактеристике насеља[уреди]

Близина Оџака утицала је на трансформацију села у приградско насеље. Бачки Грачац има основу доста деформисаног правоугаоника и решеткаст распоред улица. Правоугаоник је оријентисан правцем југозападсевероисток. Ширење ка северозападу било је ограничено широком и водоплавном фосилном долином и јамурама. Центар села је лепо уређен на раскрсници две улице, источно од оне којом пролази друм. На том месту се раније налазила немачка црква, а данас су ту све јавне зграде.

Привреда[уреди]

2002. године, пољопривреда је ангажовала само 20,8% активног становништва, док је у индустрији радило њих 36,2%. То не одражава функције Бачког Грачца, јер овде нема индустријских објеката. Пре Другог светског рата, у селу је радило 8 кудељара и један млин, али су они због нерентабилности затворени. Знатан број људи ради и у другим неаграрним занимањима, а највећи број неаграрног становништва ради у Оџацима.

Саобраћај[уреди]

Са саобраћајног становишта, насеље у великој мери има периферан положај. Село је на локалном путу који повезује Оџаке са Стапаром. Поред села је од 1908. године постојала железничка пруга Црвенка — Оџаци, али је саобраћај на њој обустављен 1987. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1 стр. 411
  2. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, pp. 112-113.
  3. 3,0 3,1 Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, pp. 72.
  4. ^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.

Спољашње везе[уреди]