Бугарска дијаспора
| |||||||||
| Укупна популација | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2.009.718—2.012.218 | |||||||||
| Језици | |||||||||
| бугарски | |||||||||
| Религија | |||||||||
| Православље (Бугарска православна црква), у мањини протестантизам и католицизам | |||||||||
| Сродне етничке групе | |||||||||
| Бугари | |||||||||
Бугарска дијаспора укључује све етничке Бугаре који живе ван Бугарске и имигранате рођене у Бугарској који живе у иностранству. Број Бугара изнад Бугарске нагло је почео да расте од 1989. године, након распада комунизма у средњој и источној Европи. Више од милион становника Бугарске напустило је своју матичну земљу, добивши трајну или привремену радну дозволу, што је довело до значајног пада броја становника у Бугарској.[1]
Многи Бугари и држављани Бугарске емигрирали су у САД, као и у Канаду, где су искористили предност канадског система имиграција за квалификоване раднике. Друге групе су ишле у земље Европске уније, а мањи број њих и у Турску.[2] Многи Бугари су се одлучили и на одлазак у Грчку и Шпанију, где су добили радне дозволе, али су остали пријављени као грађани Бугарске, посебно након што је Бугарска постача чланица Европске уније, 2007. године.
Најобразованији држављани Бугарске напуштали су земљу крајем деведесетих година 20. века и одлазили у државе Европске уније, САД и у Канаду.
Највеће заједнице бугарске дијаспоре налазе се у Турској, Грчкој, САД, Шпанији, Немачкој, Великој Британији, Француској и Италији. Постоје мање огранци бугарске дијаспоре и у Аустралији, на Новом Зеланду, у Јужној Америци (највише у Аргентини и у Бразилу), у Јужној Африци и мањи део у Уједињеним Арапским Емиратима.
Тачан број Бугара у свету изван Бугарске није могуће утврдити, а процењује се да их има више од два милиона.[3]



Бугари по државама
[уреди | уреди извор]| Држава | Држављани Бугарске | Етнички Бугари | Назив |
|---|---|---|---|
| 500.000 (2011)[4] | Бугари у Турској, Бугарски Турци | ||
| 300.000 (2011)[4] | Бугари у Грчкој | ||
| 300.000 (2011)[4] | 95.588[5] (2010) |
Бугари у Сједињеним Државама | |
| 250.000 (2011)[4] | 150.878 (2011)[6] | Бугари у Шпанији | |
| 226.926 (2016)[7] | Бугари у Немачкој | ||
| 100.000 (2011)[4] | 35.000 (2009)[8] | Бугари у Уједињеном Краљевству | |
| 100.000 (2011)[4] | Бугари у Италији | ||
| 70.000 (2011)[4] | 30.485 (по пореклу, 2011)[9] (званични подаци) | Бугари у Канади | |
| 50.000 (2011)[4] | Бугари у Северна Македонији | ||
| 35.000 (2011)[4] | Бугари на Кипру | ||
| 32.265 (2011)[4] | Бугари у Русији | ||
| 30.000 (2011)[4] | 34,000 (2011)[10] | Бугари у Француској | |
| 20.000 (2011)[4] | Бугари у Молдавији | ||
| 20.000 (2011)[4] | Бугари у Јужној Африци | ||
| 18.481 (2014)[4] | Бугари у Аустрији | ||
| 18.000 (2011)[4] | Бугари у Белгији | ||
| 15.000 (2011)[4] | Бугари у Аустралији | ||
| 15.000 (2011)[4] | Бугари у Португалу | ||
| 15,000 (2011)[4] | 18.543 (2011)[11] | Бугари у Србији | |
| 14.000 (2011)[4] | Бугари у Пољској | ||
| 12.340 (2011)[4] | Бугари у Холандији | ||
| 9.105 (2016)[4] | Бугари у Швајцарској | ||
| 7.500 (2011)[4] | Бугарски Јевреји у Израелу | ||
| 4.500 (2011)[4] | Бугари у Шведској | ||
| 4.200 (2011)[4] | Бугари у Данској | ||
| 3.500 (2011)[4] | Бугари у УАЕ | ||
| 3.206 (2011)[4] | Бугари у Чешкој | ||
| 3.000 (2011)[4] | Бугари у Ирској | ||
| 3.000 | Бугари на Новом Зеланду | ||
| 2.800 (2011)[4] | Бугари у Мађарској | ||
| 2.500 (2011)[4] | Бугари у Аргентини | ||
| 2.000 (2011)[4] | Бугари у Румунији | ||
| 1.800 (2011)[4] | Бугари у Норвешкој | ||
| 1.800 (2011)[4] | Бугари у Словачкој | ||
| 1.500 (2011)[4] | Бугари у Словенији | ||
| 1.200 (2011)[4] | Бугари у Сирији | ||
| 1.000 | Бугари у Либану | ||
| 1.000 (2011)[4] | |||
| 1.000 (2011)[4] | |||
| 1.000 (2011)[4] | |||
| 1.000 (2005)[12][13] 2.000 (1998)[14] | Бугари у Уругвају | ||
| 921 (2011)[15] | |||
| 800 (2011)[4] | |||
| 700 (2011)[4] | |||
| 600 (2014)[16] | |||
| 500 (2011)[4] | Бугари у Мексику | ||
| 420 (2011)[4] | Бугари у Украјини | ||
| 350 (2011)[4] | |||
| 312 (2011)[4] | |||
| 300 (2011)[4] | Бугари у Хрватској | ||
| 277 (2011)[4] | Бугари у Бразилу | ||
| 256 (2011)[4] | |||
| 250 (2011)[4] | |||
| 250 (2011)[4] | |||
| 235 (2011)[4] | |||
| 200 (2011)[4] | |||
| 200 (2011)[4] | |||
| 200 (2011)[4] | Бугари у Чилеу | ||
| 104 (2011)[4] | |||
| 100 (2011)[4] | Бугари у Белорусији | ||
| 100 (2011)[4] | |||
| 65 (2011)[4] | Бугари на Куби | ||
| 60 (2011)[4] | |||
| 50 (2011)[4] | |||
| 50 (2011)[4] | |||
| 44 (2011)[4] | Бугари у Босни и Херцеговини | ||
| 30 (2011)[4] | Бугари у Јерменији, Јерменски Бугари | ||
| 26 (2011)[4] | Бугари у Албанији | ||
| 25 (2011)[4] | |||
| 25 (2011)[4] | |||
| 20 (2011)[4] | |||
| 20 (2011)[4] | Бугари у Казахстану | ||
| 16 (2011)[4] | |||
| 11 (2011)[4] | |||
| 8 (2011)[4] | 2.166 (СССР, попис 1989)[17] | ||
| 6 (2011)[4] | |||
| 2 (2011)[4] | |||
| 50 | Бугари у Никарагви | ||
| Укупно | 2.009.718 — 2.012.218 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Бугарска црква и школа у Румунији
-
Бугарска црква у Немачкој
-
Бугарска гимназија у Турској
-
Бугарски гардијски коњички пук у Одрину
-
Глумци бугарског позоришта у Турској
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Emigration from Bulgaria 1989 – Today” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 04. 2018. г. Приступљено 04. 04. 2018.
- ^ Flow of Turks Leaving Bulgaria Swells to Hundreds of Thousands
- ^ „How Many Bulgarians Migrate? No One Knows.” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 03. 2018. г. Приступљено 22. 3. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе бж бз би бј Брой на българските граждани в чужбина (2011 г.) | www.EuroChicago.com — The Bulgarian Media Portal in Chicago
- ^ American FactFinder — Results
- ^ „National Institute of Statistics of Spain – 2011 Census” (PDF). ine.es. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2013. г. Приступљено 23. 5. 2011.
- ^ „Ausländische Bevölkerung. Ergebnisse des Ausländerzentralregisters.” (на језику: German). Statistisches Bundesamt. 2016. стр. 37. Приступљено 29. 10. 2016.
- ^ „Estimated population resident in the United Kingdom, by foreign country of birth (Table 1.3)”. Office for National Statistics. септембар 2009. Архивирано из оригинала 22. 1. 2011. г. Приступљено 8. 7. 2010.
- ^ Canada, Statistics. „2011 National Household Survey: Data tables”. Приступљено 11. 2. 2014.
- ^ Колев, Йордан (2005). Българите извън България (на језику: Bulgarian). София: Тангра ТанНакРа. стр. 265—269, 424. ISBN 978-954-9942-73-6.
- ^ „Serbian 2011 census”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 04. 04. 2018.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2015.
- ^ „Внук на нашенски емигрант ни представя в Уругвай”. monitor.bg. Архивирано из оригинала 4. 9. 2012. г.
- ^ „??????? ????? - Държавата се е „самоотстранила” от българския национален въпрос (отпечатване)”. vestnikataka.com.
- ^ „Latvijas iedzīvotāju sadalījums pēc nacionālā sastāva un valstiskās piederības” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 01. 2018. г. Приступљено 04. 04. 2018.
- ^ „Qatar´s population by nationality – bq magazine”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. Приступљено 4. 4. 2018.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 6. 1. 2012. г. Приступљено 2. 12. 2015.
- ^ „Национален статистически институт - Преброяване 2011[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 01. 2019. г. Приступљено 04. 04. 2018. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Колев, Йордан (2005). Българите извън България (на језику: Bulgarian). София: Тангра ТанНакРа. стр. 265—269, 424. ISBN 978-954-9942-73-6.
- Васил Стефанов от Битоля, Вардарска Македония и Васил Граматиков от с. Горно Върбени (Екши Су), Леринско, Егейска Македония — „Българо-Американски Алманах за 1920 г.”, Granite city, IL, USA, 1920 година