Василије Пејовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВАСИЛИЈЕ ПЕЈОВИЋ
Vasilije Pejović.jpg
Василије Пејовић
Датум рођења(1911-02-12)12. фебруар 1911.
Место рођењаМиљковац, код Плужина
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти22. јул 1944.(1944-07-22) (33 год.)
Место смртиАндријевица
Црна Гора НД Црна Гора
Професијарадник
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од10. јула 1953.

Василије Пејовић (Миљковац, код Плужина, 2. фебруар 1911Андријевица, 22. јул 1944), учесник је Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се 12. фебруара 1911. године у селу Миљковац, код Плужина. Основну школу завршио је у селу, а гимназију је похађао у Никшићу, Пљевљима и Призрену, а затим завршио школу резервних официра. Пошто се није могао запослити живео је код својих родитеља на селу. Био је члан удружене опозиције због чега је неколико пута био у притвору. У КПЈ је примљен 1941. године. Био је активан приликом организовања устанка у Жупи пивској. Учествовао је у разоружавању италијанске посаде у Брезнима.[1]

Учествовао је као командир вода у Жупапивском батаљону у пљеваљској бици и том приликом је био рањен. Након битке постао је командир чете у Дурмиторском одреду. У мају 1942. године упућен је у Прву пролетерску бригаду где је провео годину дана. Истакао се у борбама са четницима на Сињајевини, Дурмитору и Тромеђе, али и у борбама за Ливно 1942. године. Приликом форсирања Дрине као командир чете прешао је реку и уништио непријатељске бункере. На војним и партијским дужностима остао је у Жупи пивској до априла 1944. године. У априлу 1944. године прелази у 9. црногорску бригаду где је био заменик политичког батаљона, а затим и командант батаљона. Рањен је крајем јула у Андријевичкој операцији на Вељем кршу и убрзо подлегао повредама.[1]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 10. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]