Душан Вујошевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
ДУШАН ВУЈОШЕВИЋ
Dusan Vujosevic.jpg
Душан Вујошевић
Датум рођења (1912-04-12)12. април 1912.(105 год.)
Место рођења Беране
 Османско царство
Датум смрти септембар 1943. (31 год.)
Место смрти Бијело брдо, код Вишеграда
Хрватска НД Хрватска
Професија трговац
Члан КПЈ од 1942.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Народни херој од 20. децембра 1951.

Душан Вујошевић (Беране, 12. април 1912 — Бијело брдо, код Вишеграда, септембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 12. априла 1912. године у Беранама. Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у родном месту. Због приступања револуционарном омладинском покрету, избачен је из гимназије, па је школовање наставио у Врбасу и Подгорици. После завршетка гимназије вратио се у родно место, где је радио у породичној трговачкој радњи.

Иако тада није био члан Комунистичке партије Југославије, дружио се с многим комунистима и помагао им у илегалном партијском раду - скривао је забрањене књиге и партијски материјал у својој радњи и др. Као учесник демонстрација 1935. године у Беранама, ухапшен је и неколико дана је провео у затвору.

Одмах по избијању Тринаестојулског устанка, 1941. године, прикључио се Народноослободилачком покрету и убрзо постао један од најутицајнијих личности тог покрета у Беранама и околини. Најпре је био обичан борац - нишанџија на тешком митраљезу. А за храброст показану у борби против Италијана и балиста, у Поткомољу, још на самом почетку устанка похваљен је од Главног штаба НОП одреда Црне Горе, Боке и Санџака. Крајем 1941. године ступо је у Црногорско-санџачки НОП одред и с њим учествовао у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године.

Приликом формирања Прве пролетерске ударне бригаде постао је вођа одељења тешког митраљеза у Првом ловћенском батаљону. Учествовао је у многим борбама бригаде, а посебно се истакао у борбама с четницима на Сињајевини и Дурмитору, борбама око Коњица, Јајца, на Иван-седлу, Главатичеву, Неретви, Сутјесци, и у борбама против ФранцетићевеЦрне легије“ на падинама Цинцара у околини Ливна. У чланство Комунистичке партије Југославије примила га је партијска ћелија Треће чете Првог батљаона Прве пролетерске бригаде.

У току пресудних момената битке на Сутјесци, поверен му је веома важан обавештајни задатак - морао је да се пробије кроз непријатељске редове и избије у село Обаљ и испита јачину непријатељских снага у рејону Калиновика. Иако су се на путу за Обаљ налазиле многе немачке јединице, а у селу четници, Душан је успео да преко старих познаника (из времена када се његов батаљон боравио у селу почетком 1942) неопажено уће у село и испита терен. После три дана вратио се неопжено преко Зеленгоре и Сутјеске и Штаб Прве пролетерске бригаде обавестио о распореду непријатељских снага.

Када је Прва пролетерска ударна бригада, у лето 1943. године, после ослобођења Власенице, Хан Пијеска, Сребренице и Зворника, кренула у централну Босну, Душан је остао на терену између Зворника и Тузле са специјалним обавештајним задатком - да испита јачину четничких јединица на овом терену. Извршавајући задатак, прешао је Дрину и прикључио се четничком штабу, и са њим се кретао све док га у селу Бијело Брдо у околини Вишеграда, септембра 1943. године, није препознао један четнички доушник и пријавио. Четници су га одмах потом затворили и почели да испитују. Пошто није хтео да одговара на питања, после неколико дана мучења је заклан.

Одлуком Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]