Живко Живковић (народни херој)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЖИВКО ЖИВКОВИЋ
Zivko Zivkovic (narodni heroj).jpg
Живко Живковић
Датум рођења (1912-12-20)20. децембар 1912.
Место рођења Буче, код Берана
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти 18. јун 1990.(1990-06-18) (77 год.)
Место смрти Боговађа, код Лајковца
 СР Србија,  СФР Југославија
Професија војно лице
Члан КПЈ од 1935.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411970.
Чин генерал-потпуковник
Народни херој од 5. јула 1952.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за војне заслуге
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
старана одликовања:
Орден отаџбинског рата другог степена

Живко Живковић (Буче, код Берана, 20. децембар 1912Боговађа, код Лајковца, 18. јун 1990), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 20. децембра 1912. године у селу Буче, код Берана.

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1935. године. Због револуционарног рада јануара 1936. године, а у мају исте године осуђен је на 12 година затвора. После четири године проведене у затаворима у Скопљу и Марибору, ревизијом процеса, децембра 1940. године пуштен је на слободу.

Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године.

Учесник је Тринаестојулског устанка. Као борац Комског батаљона учествовао је 1. децембра 1941. године у нападу на Пљевља. Од формирања, децембра 1941. до половине 1942. године налазио се у Првој пролетерској ударној бригади. Потом је био руководилац Политодела у Четвртој и Петој крајишкој и Другој пролетерској бригади. Био је и руководилац Политодела 26. далматинске и политички комесар 20. далматинске дивизије. Авгсута 1944. године постављен је за политичког комесара 22. српске дивизије и на овој финкцији је дочекао крај рата.

После ослобођења Југославије, наставио је професионалну каријеру у Југословенској народној армији. Завршио је Вишу војну академију ЈНА и Школу оператике. Налази се на дужностима - политичког комесара Командне везе ЈНА, главног инструктора Главне политичке управе, помоћника начелника Централне управе војне индустрије, политичког комесара тенковске дивизије, помоћника команданта корпуса, помоћника команданта војног подручја, начелника Катедре позадине Више војне академије и др. Инао је чин генерал-потпуковника.

Умро је 18. јуна 1990. године у Боговађи, код Лајковца, а сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, мешу којима су Орден ратне заставе и Орден заслуга за народ са златном звездом и совјетски Орден отаџбинског рата другог степена. Орденом народног хероја одликован је је 5. јула 1952. године.

Литература[уреди]