Комнен Церовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
КОМНЕН ЦЕРОВИЋ
Komnen Cerović.jpg
Комнен Церовић
Датум рођења (1916-10-17)17. октобар 1916.
Место рођења Тушина, код Шавника
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти 10. март 2000.(2000-03-10) (83 год.)
Место смрти Београд, Србија Србија
Савезна Република Југославија СР Југославија
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од августа 1939.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Народни херој од 27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Партизанска споменица 1941.

Комнен Церовић (Тушина, код Шавника, 17. октобар 1916Београд, 10. март 2000), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Црне Горе и народни херој Југославије. Након пружања подршке Миловану Ђиласу 1954. године, био је искључен из политичког живота.

Биографија[уреди]

Рођен је 17. октобра 1916. године у Тушини код Шавника, у сељачкој породици. Основну школу завршио је у Боану, а гимназију у Пљевљима. Комунистичке идеје усвојио је још у гимназији 1934. године.

Године 1937, уписао се на Шумарски факултет, а 1939. на Правни факултет у Београду. Као студент је учествовао у многим демонстрацијама. Приликом одржавања аеромитинга у Земуну 1938, избиле су демонстрације на којима је Церовић био ухапшен.

За члана Комунистичке партије Југославије примљен је августа 1939. године у Пљевљима. Добио је задатак да оснује партијску ћелију Месног комитета КПЈ у граду и након тога био њен секретар до 1941. године. Почетком јануара 1940. године, полиција је провалила партијску ћелију, а Комнен је завршио у затвору на три месеца. Крајем 1940. био је позван у војни логор у Смедеревској Паланки. Није се одазвао позиву, него је прешао у илегалност у којој је остао до 27. марта 1941. године.

Народноослободилачка борба[уреди]

У току Тринаестојулског устанка 1941. године, руководио је војним сектором при Среском комитету КПЈ у Пљевљима. У устанку је био заменик политичког комесара Прве партизанске чете све до краја 1941. године. Почетком 1942. поновно је преузео функцију секретара Среског комитета КПЈ у Пљевљима и на тој дужности био до средине 1943. године.

У току Пете непријатељске офанзиве био је политички комесар Другог батаљона Треће пролетерске санџачке бригаде, а од јула 1943. члан Обласног комитета КПЈ за Санџак и секретар Обласног комитета СКОЈ-а за Санџак. После формирања Главног штаба за Санџак, постао је заменик политичког комесара, а 1944. године постављен је за шефа ОЗН-е за Санџак. Инструктор у Централном комитету КП Србије постао је 1945. године. Био је и на разним дужностима у органима владе НР Србије.

Послератна каријера[уреди]

Јуна 1946. године, вратио се из Србије у Црну Гору и постао министар трговине и снабдевања и члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору. Године 1948. постављен је за министра пољопривреде и шумарства у Влади НР Црне Горе. Затим је био министар индустрије и рударства у Влади НР Црне Горе и потпредседник Извршног већа СР Црне Горе. На Оснивачком конгресу КП Црне Горе 1948. године био је изабран за члана Централног комитета и за члана Политбироа.

Био је посланик Народне скупштине Црне Горе и Скупштине Југославије све до 1954. године када је поднео оставку на дужност потпредседника Извршног већа Скупштине НР Црне Горе и члана ЦК КП Црне Горе. Тада је пружио подршку Миловану Ђиласу око његовог залагања за увођење чисте демократије у Југославију.

После Трећег пленума ЦК СКЈ у јануару 1954. године, Церовић је због подршке Ђиласу био искључен из Савеза комуниста. Почетком 1971. године био је пензионисан.

Умро је 10. марта 2000. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Његов син је Стојан Церовић, познати новинар.

Литература[уреди]