Бошко Јанковић (народни херој)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БОШКО ЈАНКОВИЋ
Boško Janković (narodni heroj).jpg
Бошко Јанковић
Датум рођења(1910-10-31)31. октобар 1910.
Место рођењаЖирци, код Колашина
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти18. октобар 1943.(1943-10-18) (32 год.)
Место смртиМанастир Острог
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од20. децембра 1951.

Бошко Јанковић (Жирци, код Колашина, 31. октобар 191018. октобар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у Жирцима, код Колашина, 31. октобар 1910. године у сиромашној сељачкој породици. Отац Милинко му је погинуо у бици код Мојковца 1916. године. У селу је завршио основну школу, а гимназију је похађао у Колашину и Беранама. Због сиромаштва није могао да настави школовање те је уписао школу резервних официра. Накан завршетка, запослио се као финансијски чиновник у Дервенти. Ту се упознао са омладинским покретом и радио на задацима који су му поверавани.[1]

Након Априлског рата и слома државе, вратио се у родно место и прикључио припремама устанка. Истакао се храброшћу па је постављен за команданта чете. Након повлачења пратизанских снага из Црне Горе у Босну, ушао је у састав 4. батаљона 4. чете пролетерске бригаде. Нарочито се истакао у борби са усташама у шуми изнад Мачковца и у борбама око Купреса. Уместо рањеног команданта Саве Дрљевића, у борби код Купреса командовао је 4. батаљоном. Успео је да са батаљоном пробије непреијатељску линију и продре у унутрашњост насеља. Због своје изузетне храбрости постављен је за команданта 5. батаљона 4. пролетерске бригаде.[1]

Истакао се у борбама против Немаца и усташа у борбама према Бања Луци, на Мањачи, на правцима ЈајцеДоњи Вакуф и Јајце − Травник. Истакао се и у бици на Сутјесци па је због тога постављен за начелника штаба 4. пролетерске бригаде. Дванаестог августа је постављен за команданта 5. пролетерске бригаде. Пета бригада је 18. октобра 1943 водила борбе под Манастир Острог погинуо је под Острог у борби са Четницима Баја Станишића. Његова браћа од тетки Илија и Милан Вујовић су били борци Четврте црногорске бригаде. Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]